Procvat sela - mit ili istina?

[Ribar]

Kome će cvrčci da cvrče jednog dana kad svi mravi pređu u cvrčački tabor?

Upravo si rekao pravu stvar!
Ako svi pređu u "cvrčački tabor" nije li svejedno da li su u velikom ili malom naselju - svi su cvrčci!

 

[LJILJA MMM]

Upravo si rekao pravu stvar!
Ako svi pređu u "cvrčački tabor" nije li svejedno da li su u velikom ili malom naselju - svi su cvrčci!

Dabome
Nema mrava, bar ne u Srbiji, to je poenta višedecenijskog plana. Postoje samo velikim sistemi i svi u supemarkete bre

 

[buudala]

Nažalost postoji tu jedna začkoljica koju ne vide dok ne postane kasno ko Pinokio u zemlji magaraca, ne postaju cvrčci nego brojleri.

Meni iz ovog ugla posmatranja više godi da budem free range

 

[Konstantin Veliki]

Na selu pristojno mogu da žive svi.
Agrar je jedna od osnova koju nam je Bog dao i oko koje se nadovezuje i pruža more razvojnih šansi.

To ne znači da svi treba da budemo poljoprivrednici nego da oko poljoprivrede postoji masa delatnosti koje je prate.

Moras da investiras mnogo rada, djubriva ili stocne hrane bez znanja dal ce ti neko da okupi.

 

[franak]

Ama nije malo 3,5 hektara, ali nije ni nešto mnogo. zavisi šta radiš na toj zemlji. Ako imaš pune obore i štale, treba ti mnogo više zemlje jer na jednom delu proizvodiš hranu za tu stoku a na drugom za prodaju. Kažem da nije dovoljno imati samo ta 3,5 ha da bi se bavio poljoprivrednim biznisom, već i kuću, plac, mašine itd.
Za hobi je dovoljno i 0,5 ha okućnice

Ljiljo da se uključim malo u diskusiju.Slabo se razumem u poljoprivredu ali vidim da se ovdi i plitičari bave poljoprivredom,žive na selu,
muzu krave,timare krave,čiste štalu i vole svoje selo kao i ono što su nasledili.Napominjem da takvih ima bez obzira kako su visoko dogurali
u politici svejedno ne prodaju svoje kuće i zemlju niti hoće da napuste svoje štale i krave.

 

[Uraghan]

Mali gradovi u Srbiji od 25 000 - 50 000 stanovnika bukvalno nestaju (i pored toga sto su svetlosnim godinama napredniji od bilo kog sela) i kroz 50-tak godina ovim tempom postace gradovi duhova, a ovde se govori o razvoju sela.

 

[LJILJA MMM]

Mali gradovi u Srbiji od 25 000 - 50 000 stanovnika bukvalno nestaju (i pored toga sto su svetlosnim godinama napredniji od bilo kog sela) i kroz 50-tak godina ovim tempom postace gradovi duhova, a ovde se govori o razvoju sela.

Mali gardovi, varoši i varošice propadaju jer je industrija zbog koje su i nastali odatle nestala. Ostaju samo oni koji imaju u okolnim selima kuće i imanja pa nešto za sebe mogu da proizvedu.
Dakle, selo preživljava nedostatak industrije. Zato se ovde priča o razvoju sela. U Aleksincu je nastao rudnik uglja daaaavno, pa Konfekcija, pa Ciglana, pa PIK Aleksinac, Empa itd. Sve te firme su zapošljavale dosta ljudi a grad i dalje postoji i živi. Zašto? Zbog velikih okolnih sela

- - - - - - - - - -

Ljiljo da se uključim malo u diskusiju.Slabo se razumem u poljoprivredu ali vidim da se ovdi i plitičari bave poljoprivredom,žive na selu,
muzu krave,timare krave,čiste štalu i vole svoje selo kao i ono što su nasledili.Napominjem da takvih ima bez obzira kako su visoko dogurali
u politici svejedno ne prodaju svoje kuće i zemlju niti hoće da napuste svoje štale i krave.

Eto vidiš. Pametno. Kad prestanu da se bave time čime se bave, uvek mogu da se vrate na selo koje je sređeno i uređeno jer ga rekreativno uređuju dok se bave time čime se bave.

 

[franak]

Mali gardovi, varoši i varošice propadaju jer je industrija zbog koje su i nastali odatle nestala. Ostaju samo oni koji imaju u okolnim selima kuće i imanja pa nešto za sebe mogu da proizvedu.
Dakle, selo preživljava nedostatak industrije. Zato se ovde priča o razvoju sela. U Aleksincu je nastao rudnik uglja daaaavno, pa Konfekcija, pa Ciglana, pa PIK Aleksinac, Empa itd. Sve te firme su zapošljavale dosta ljudi a grad i dalje postoji i živi. Zašto? Zbog velikih okolnih sela

- - - - - - - - - -



Eto vidiš. Pametno. Kad prestanu da se bave time čime se bave, uvek mogu da se vrate na selo koje je sređeno i uređeno jer ga rekreativno uređuju dok se bave time čime se bave.

E Ljiljo možda me nisi razumela čovek je predsednik velike stranke a svejedno gaji krave,svinje,kao i ostale poljoprivredne poslove.Ima li u Srbiji neki poslanik da tako puno radi poljoprivredu a ujedno i politiku.Jedno su birali da bude ministar a on je odbio jer ne želi da batali
zemlju.Ukoliko ima obavezno ga jednoglasno birajte za Premijera ili nekog ministra.

 

[Customer]

Mali gardovi, varoši i varošice propadaju jer je industrija zbog koje su i nastali odatle nestala. Ostaju samo oni koji imaju u okolnim selima kuće i imanja pa nešto za sebe mogu da proizvedu.
Dakle, selo preživljava nedostatak industrije. Zato se ovde priča o razvoju sela. U Aleksincu je nastao rudnik uglja daaaavno, pa Konfekcija, pa Ciglana, pa PIK Aleksinac, Empa itd. Sve te firme su zapošljavale dosta ljudi a grad i dalje postoji i živi. Zašto? Zbog velikih okolnih sela

ako taj mali grad propadne
i postane grad duhova
kome će ljudi iz sela da prodaju svoje proizvode
i kakvu šansu za bilo kakav profesionalni uspeh će imati?

i polako
ne može grad da nestane za tren, obično
polako to nestaje
a kada grad nestane i selo će

 

[LJILJA MMM]

ako taj mali grad propadne
i postane grad duhova
kome će ljudi iz sela da prodaju svoje proizvode
i kakvu šansu za bilo kakav profesionalni uspeh će imati?

i polako
ne može grad da nestane za tren, obično
polako to nestaje
a kada grad nestane i selo će

Selo ostaje jer je tu bilo i pre grada. Selo proizvodi i prodaje u sledećem gradu ili na veliko.

 

[franak]

Daleko je Srbija od povratka na selo u kome bi se mlađe stanovništvo bavilo poljoprivredom, iz milion razloga.

Selo u kome mnogo mlađih ljudi živi baveći se nečim drugim a ne poljoprivredom, je tek nezamisliva realizacija. Jeste lepo, ali sutra deca moraju u srednje škole, na fakultete....moraju otići iz seoske kuće u grad i opet imamo krug.

Pored svih teškoća bolje je imati kuću na selu nego konzervu-nazovimo stan u gradu.Daleko su veće šanse preživeti na selu nego u konzervi-stanu u gradu.

 

[Uraghan]

Mali gardovi, varoši i varošice propadaju jer je industrija zbog koje su i nastali odatle nestala. Ostaju samo oni koji imaju u okolnim selima kuće i imanja pa nešto za sebe mogu da proizvedu.

Tacno je da gradovi nestaju zbog raspada industrije, a ostaju oni koji ne mogu da se presele za neki veci centar. Takodje nekretnine po selima su skoro pa bezvredne i vise se isplati zadrzati nego prodavati za neku bagatelnu cenu.

Dakle, selo preživljava nedostatak industrije. Zato se ovde priča o razvoju sela. U Aleksincu je nastao rudnik uglja daaaavno, pa Konfekcija, pa Ciglana, pa PIK Aleksinac, Empa itd. Sve te firme su zapošljavale dosta ljudi a grad i dalje postoji i živi. Zašto? Zbog velikih okolnih sela

Potpuno netacno, hajde da pogledamo zvanicne podatke o broju stanovnika i to bas za opstinu Aleksinac.
Broj stanovnika u samom gradu:
2002 18638
2011 17978
Pad od oko 700 ljudi.
Okolna sela:
2002 39111
2011 33885
Skoro 6 000 ljudi manje.
Grad ne moze da umre preko noci ali ako se nastavi ovakav trend pada u broju stanovnika onda ce za jedno 30 - 50 godina definitivno biti mrtav grad. To vazi za sva manje gadove po Srbiji recimo moj grad (bez okolonih sela) je izgubio oko 2 500 stanovnika od 26 000 koliko je imao.

 

[LJILJA MMM]

Pusti statistiku. Ako bi uzeo statističke podatke od ranije ko zna šta bi bilo. Grad živi, u selima ima omladine, rađaju se deca, škole rade, gimnazija i srednja takođe.
Privredi ne cvetaju ruže uprkos tome. Ne kažem da je idilično, samo kažem da takvi gradovi imaju duži vek trajanja jer imaju sela okolo. Samim dužim vekom imaju veću mogućnost da ožive usled povratka privrede. Došla je nemačka firma za konfekciju......motel koji ko zna od kad stoji kao ruševina Turčin je kupio, sredio i sad radi. Sigurno ima još nečeg što ne znam.
A ne znam ni zašto si zapeo za to

 

[Alinor]

Релативно вам је то да ли је живот у селу бољи или није, како за кога.
Немам појма о пољопривреди, па сам сву земљу дала у закуп човеку који се у земљу разуме и ради је професионално. Он од пољопривреде веома добро живи, али он пази шта сеје на коју земљу, оцењује њен квалитет, бира семе које купује, пази на наводњавање, ђубрење, и све остало што је битно. Видим да после неког времена, на исту земљу сеје нешто друго, каже да се земља "одмори", ... понављам да немам појма о пољопривреди, па нека ми не замере они који знају, ако нешто не напишем баш професионално.
Поред тога, знам пуно "пољопривредника" којима од сетве остане само трошак, али они раде самостално, без неког нарочитог предзнања, без праћења "новина" у пољопривреди, јер њима је "деда осећао земљу, па је њих научио", ... међутим, очигледно је тако погрешно, јер време се мења, уводе се новине које смањују ризике, зна се како се нешто гаји и чува од корова и болести. Али, ови други се не ослањају на било чије знање, него само на оно што су "научили" гледајући своје деде, па се дешава да не знају кад шта прскају, колика је каренца, које биљке су компатибилне да не дивља коров, ...
С друге стране, мој посао је такав да нема везе са пољопривредом, а како је за мој посао најбитније да имам Интернет, телефон и брз ауто, свеједно ми је где живим, у Београду или на неком селу, посао једнако обављам одасвуд, само је живот у селу мирнији, опуштенији, човек се осећа безбедније (бар привидно

Села би могла процветати, ако би људи били или довољно писмени за пољопривреду, или ако нису у пољопривреди, за послове где није битно где га радиш (нпр. програмери, саветници, и сл.) С обзиром да је Србија мала земља, ми ни немамо услова за развијање неке тешке и сложене индустрије, где би интерес радног становништва био у томе да мигрирају у градове зарад физикалисања у фабрикама (јер само физички рад је везан за одређено место, било у фабрикама, било као шофери, конобари, ...)
На жалост, већ двадесет година слаба је мотивација у већини становништва за квалитетним школовањем, радије се бирају инстант дипломе, инстант универзитети, инстант знање, ... што на крају ретко може донети стварну корист.

 

[MidHealer]

... или ако нису у пољопривреди, за послове где није битно где га радиш (нпр. програмери, саветници, и сл.) ...

Ovo se često pominje, i stvara utisak da takvih radnih mesta ima u izobilju, samo se treba odlučiti za njih. Realnost je, naravno, sasvim drugačija. I na Zapadu, ima vrlo malo programera i konsultanata koji mogu tek tako da rade "od kuće" ili "od bilo gde", i takva radna mesta su veliki izuzetak, a ne pravilo - pogotovo ako se radi o 100% home office.

Ja sam i sam radio u nekoliko softverskih firmi (koje su, pogotovo one u Srbiji, radile sve i svašta, od Web-a do embedded softvera) u Srbiji i na Zapadu, i video sam unutrašnji život u barem još 30-40ak softverskih, i preko 500 firmi iz drugih oblasti. Od svih tih firmi, home office (ili bilo-gde-office) je postojao samo u dve (2) - od toga je u jednoj home office bio ograničen na 80% max, dok se u drugom slučaju radilo zaista o freelance konsultantu, koji nije radio u korist neke druge, veće konsultantske firme, i zaista je radio 100% od kuće (i iz automobila). Razne vrste trgovačkih putnika, prodavaca polisa ili super skupih usisivača od vrata do vrata ovde ne računam, to je sasvim druga priča.

Sa porastom značaja Interneta, je sigurno porastao i broj raznih (web) programera i "programera" koji mogu da rade bilo gde gde ima Interneta, ali i to je samo sićušna kap u moru celokupnog radno sposobnog stanovništva - neka takvih bude i 2,000, 5,000 ili čak 20,000 u celoj Srbiji (a to je ihaha preterano, ali neka stoji, rasprave radi), to je i dalje tek nešto više od 0.5% radno sposobnog stanovništva, i to u najoptimističnijem slučaju.

A šta će da radi onih preostalih 99.5% radno sposobnih? Njima ipak trebaju sve te fabrike, pogoni, biroi i slično, svi oni koji su ugašeni, pokradeni i/ili propali u poslednjih 20-30 godina.

 

[LJILJA MMM]

Релативно вам је то да ли је живот у селу бољи или није, како за кога.
Немам појма о пољопривреди, па сам сву земљу дала у закуп човеку који се у земљу разуме и ради је професионално. Он од пољопривреде веома добро живи, али он пази шта сеје на коју земљу, оцењује њен квалитет, бира семе које купује, пази на наводњавање, ђубрење, и све остало што је битно. Видим да после неког времена, на исту земљу сеје нешто друго, каже да се земља "одмори", ... понављам да немам појма о пољопривреди, па нека ми не замере они који знају, ако нешто не напишем баш професионално.
Поред тога, знам пуно "пољопривредника" којима од сетве остане само трошак, али они раде самостално, без неког нарочитог предзнања, без праћења "новина" у пољопривреди, јер њима је "деда осећао земљу, па је њих научио", ... међутим, очигледно је тако погрешно, јер време се мења, уводе се новине које смањују ризике, зна се како се нешто гаји и чува од корова и болести. Али, ови други се не ослањају на било чије знање, него само на оно што су "научили" гледајући своје деде, па се дешава да не знају кад шта прскају, колика је каренца, које биљке су компатибилне да не дивља коров, ...
С друге стране, мој посао је такав да нема везе са пољопривредом, а како је за мој посао најбитније да имам Интернет, телефон и брз ауто, свеједно ми је где живим, у Београду или на неком селу, посао једнако обављам одасвуд, само је живот у селу мирнији, опуштенији, човек се осећа безбедније (бар привидно

Села би могла процветати, ако би људи били или довољно писмени за пољопривреду, или ако нису у пољопривреди, за послове где није битно где га радиш (нпр. програмери, саветници, и сл.) С обзиром да је Србија мала земља, ми ни немамо услова за развијање неке тешке и сложене индустрије, где би интерес радног становништва био у томе да мигрирају у градове зарад физикалисања у фабрикама (јер само физички рад је везан за одређено место, било у фабрикама, било као шофери, конобари, ...)
На жалост, већ двадесет година слаба је мотивација у већини становништва за квалитетним школовањем, радије се бирају инстант дипломе, инстант универзитети, инстант знање, ... што на крају ретко може донети стварну корист.

Naravno da treba znanje za poljoprivredu i oprema, mašine, objekti itd. Odavno ona nije samo motika na rame To je ni malo jeftina delatnost. Moraju se menjati kulture da zemlja "odmori" (to je znanje od davnina). Moraju se i semena menjati, isprobavati nova, razna sredstva za zaštitu, primeniti kako i kad treba, obraditi zemlju kako i kad treba. Kod poljoprivrede nema "evo sad ću, posle ću". Kod onog ko zna šta radi u poljoprivredi, samo trošak ima samo onaj kome je grad uništio prinos ili neke nepogode. Kod nas je ove godine kukuruz loš zbog grada i suše (kod većine zbog suše). Pšenica je odlična ako je nije ubio grad.
Ma niko ne kaže da se na selu moraju obavljati samo poljoprivredne aktivnosti. Ne moraju. Ali je poljoiprivredno stanovništvo osnovno. Oko njega se okupljaju mnoge druge delatnosti i ti ljudi ne moraju uopšte da se bave poljoprivredom. Onda tu dođe i neka industrija, proizvodnja nečega i to selo postaje varoš ograđena obrađenim njivama, vinogradima.

 

[franak]

Релативно вам је то да ли је живот у селу бољи или није, како за кога.
Немам појма о пољопривреди, па сам сву земљу дала у закуп човеку који се у земљу разуме и ради је професионално. Он од пољопривреде веома добро живи, али он пази шта сеје на коју земљу, оцењује њен квалитет, бира семе које купује, пази на наводњавање, ђубрење, и све остало што је битно. Видим да после неког времена, на исту земљу сеје нешто друго, каже да се земља "одмори", ... понављам да немам појма о пољопривреди, па нека ми не замере они који знају, ако нешто не напишем баш професионално.
Поред тога, знам пуно "пољопривредника" којима од сетве остане само трошак, али они раде самостално, без неког нарочитог предзнања, без праћења "новина" у пољопривреди, јер њима је "деда осећао земљу, па је њих научио", ... међутим, очигледно је тако погрешно, јер време се мења, уводе се новине које смањују ризике, зна се како се нешто гаји и чува од корова и болести. Али, ови други се не ослањају на било чије знање, него само на оно што су "научили" гледајући своје деде, па се дешава да не знају кад шта прскају, колика је каренца, које биљке су компатибилне да не дивља коров, ...
С друге стране, мој посао је такав да нема везе са пољопривредом, а како је за мој посао најбитније да имам Интернет, телефон и брз ауто, свеједно ми је где живим, у Београду или на неком селу, посао једнако обављам одасвуд, само је живот у селу мирнији, опуштенији, човек се осећа безбедније (бар привидно

Села би могла процветати, ако би људи били или довољно писмени за пољопривреду, или ако нису у пољопривреди, за послове где није битно где га радиш (нпр. програмери, саветници, и сл.) С обзиром да је Србија мала земља, ми ни немамо услова за развијање неке тешке и сложене индустрије, где би интерес радног становништва био у томе да мигрирају у градове зарад физикалисања у фабрикама (јер само физички рад је везан за одређено место, било у фабрикама, било као шофери, конобари, ...)
На жалост, већ двадесет година слаба је мотивација у већини становништва за квалитетним школовањем, радије се бирају инстант дипломе, инстант универзитети, инстант знање, ... што на крају ретко може донети стварну корист.

Ovako dobar komentar nisam odavna pročitao.Potpuno ste u pravu selo kao i cela Srbija ima ogroman potencijal.Malo bi dodao Vaše ideje.U selu je mnogooo jevtinija kirija kao i hrana.Poslovi koji se mogu raditi u selu ima dosta,i to ne samo programiranje već mnogo
čega.Počev od dizajniranja odeće,obuće,rešavanje raznih tehničkih problema npr.automatike,mašina,razne konstrukcije,elektronika,elektrotehnika itd.Takođe i dobre zanatlije mogu naći uhlebljenje na selu.U svom dvorištu možete imati svakojako voće tako da kada uberete
bilo šta slatko i pojedete jer je Vaše.Jedini problem je dobro kvalifikovana radna snaga.To ste u pravu.