Kamata ili kirija?

[Schrodinger]

Stavite 6 miliona dinara u banku mesecna kamata je 200 evra. Kupite za iste pare garsonjeru kirija je slicna uz mnogobrojne probleme sa stanarima, ali joj vremenom raste vrednost. Koja opcija je bolja?

 

[Dobro situirani gospodin]

kad nešto kupiš - to je tvoje za vek i vekov amin
kad nešto rentaš - kad tad ga moraš vratiti vlasniku i nikad nije bilo tvoje

 

[Skafander]

Stavite 6 miliona dinara u banku mesecna kamata je 200 evra. Kupite za iste pare garsonjeru kirija je slicna uz mnogobrojne probleme sa stanarima, ali joj vremenom raste vrednost. Koja opcija je bolja?

Pa nisam znao da je moguće sa toliko "malo" para(mislio sam da treba milion evra da bude u banci za hiljadu evra mesečno), da je tolika kamata, mnogo mi je bolje da stavim u banku, milijardu puta bolje nego da trpim neke ko zna kakve, kad će, da li će, ma ko zna šta sve. Ovako u banci ne dobijaš samo pare nego i mir, što je neprocenjivo.

Mada kad bolje razmislim, ako stanu raste vrednost, onda nije svejedno...
Možda je banka bolji izbor za "hitnije" slučajeve.

 

[crnizmaj0]

Pa nisam znao da je moguće sa toliko "malo" para(mislio sam da treba milion evra da bude u banci za hiljadu evra mesečno), da je tolika kamata, mnogo mi je bolje da stavim u banku

Problem je što primer nije baš korektno postavljen (pravimo se da "ne znamo" za skrivene rizike)... Npr. kamata na štednju jeste otprilike ovolika u % ali je samo za štednju U DINARIMA i trenutno ta dinarska suma vredi 200 EUR ali ako dinar počne da se strmoglavljuje (što je u slučajevima država i ekonomija uvek moguće i bukvalno preko noći) onda tih 24 000 dinara kamate odjednom može i da ne vredi oko 200 EUR već npr. 100 (ili 50, 30...). A, što je još gore, glavnica je OROČENA pa i ona može preko noći da prestane da vredi 50 000 EUR već da "splasne" na pola ili četvrtinu tog iznosa... A kirija se u 99% slučajeva ugovara i plaća zaista u stranoj valuti

 

[Skafander]

Problem je što primer nije baš korektno postavljen (pravimo se da "ne znamo" za skrivene rizike)... Npr. kamata na štednju jeste otprilike ovolika u % ali je samo za štednju U DINARIMA i trenutno ta dinarska suma vredi 200 EUR ali ako dinar počne da se strmoglavljuje (što je u slučajevima država i ekonomija uvek moguće i bukvalno preko noći) onda tih 24 000 dinara kamate odjednom može i da ne vredi oko 200 EUR već npr. 100 (ili 50, 30...). A, što je još gore, glavnica je OROČENA pa i ona može preko noći da prestane da vredi 50 000 EUR već da "splasne" na pola ili četvrtinu tog iznosa... A kirija se u 99% slučajeva ugovara i plaća zaista u stranoj valuti

Pa teško da će dinar vredeti upola manje. Možda 100 dinara umesto 117. I to je ekstrem. Onda ni sam život nije siguran. Koliko dugo je 117 dinara? Za stanare je pitanje da li će da ti plaćaju, nenormalan stres, neizvesnost, da li će da ti razbiju nešto, pokvare, zapale, ili ako treba često da menjaš stanare, a retko je ili teško da ćeš naći dobre ljude na duže koji bi bili srećni što plaćaju nešto tuđe, što "bacaju" pare, itd.

 

[Stojkov Menidjer]

kad nešto kupiš - to je tvoje za vek i vekov amin
kad nešto rentaš - kad tad ga moraš vratiti vlasniku i nikad nije bilo tvoje

isto ko sa ženom
ona koju si odveo kod matičara to je tvoje i amin a onu što rentaš...

 

[Dobro situirani gospodin]

isto ko sa ženom
ona koju si odveo kod matičara to je tvoje i amin a onu što rentaš...

ta od maticara mora zakonski da ti pere, cisti riba radja
ova druga - ne

 

[krflsd]

Večna tema

Da li je bolje štedeti ili kupiti nekretninu​

Negativne strane štednje​

Inflacija „jede“ vrednost
Ovo je najveća opasnost kada je u pitanju pasivno držanje novca na štednji. Inflacija je smanjenje kupovne moći novca tokom vremena. Ako je kamatna stopa na štednju niža od stope inflacije, taj novac zapravo gubi svoju vrednost. Znači, dok nominalno imate istu sumu za taj novac možete kupiti manje dobara i usluga.


Propuštene prilike za ulaganje
Čista štednja bez razmatranja ulaganja, može značiti propuštanje prilika za veći prinos. Iako ulaganja nose veći rizik, ona takođe nude potencijal za značajniji rast kapitala u odnosu na niske kamate na štednju. Prevelika opreznost može dovesti do stagnacije kapitala, umesto njegovog rasta.

Preterana štednja u (pogrešnom obliku)
Iako zvuči paradoksalno, postoji nešto kao „preterana štednja“, ako se sva sredstva drže u takozvanim nisko prinosnim instrumentima. To znači da se potencijalni kapital za investicije ili za poboljšanje kvaliteta života (recimo za ulaganje u edukaciju pokretanja biznisa), zanemaruje u korist „sigurnosti“ koja gubi vrednost. Treba svakako navesti da je balans izuzetno značajan.


Ograničen pristup većem kapitalu
Sama po sebi štednja bez strateškog ulaganja, retko će pojedincu doneti veći profit.

​

Finansijska sigurnost i mir
Ovo je možda i najveća prednost štednje. Posedovanje ušteđevine pruža osećaj sigurnosti i smanjuje stres u nepredviđenim situacijama. Pozitivno je saznanje da imaš novca „ispod jastuka“, koji će te zaštiti od iznenadnih troškova, poput eventualnog gubitka posla, problema sa zdravljem ili većim kvarovima u domu. Fond za hitne slučajeve osnova je svake zdrave finansijske strategije.

Fleksibilnost i prilike
Štednja omogućava fleksibilnost da se reaguje na životne prilike. Bilo da je to prilika za investiranje, povoljna ponuda za putovanje uz mogućnost za dodatnu edukaciju, raspoloživa sredstva omogućavaju pojedincu da ih iskoristi. Oni koji štede ne moraju da se zadužuju u svakoj prilici, što dugoročno štedi novac.

Ostvarivanje ciljeva
Bez štednje, veliki životni ciljevi kao što je kupovina nekretnine, automobila, pokretanja biznisa ili mogućnost kvalitetnog obrazovanja za decu, bili bi znatno teže ostvariti. Štednja je zapravo put do realizacije ambicija i poboljšanja kvaliteta života.

Smanjenje zavisnosti od duga
Akumulacija ušteđevine smanuje potrebu za zaduživanjem, posebno kada su u pitanju krediti sa visokim kamatnim stopama (kao što su potrošački krediti ili kreditne kartice). To dovodi do manjih kamatnih troškova i opšteg smanjenja finansijskog opterećenja.



Finansijska disciplina
Proces štednje razvija finansijsku disciplinu i svesnost. Učiš da postavljaš budžete, pratiš potrošnju i donosiš odgovorne finansijske odluke. Ove navike su neprocenjive i prenose se na sve aspekte finansijskog života.

Štednja je početak puta ka finansijskoj slobodi, ali ne i njen kraj. Ona te oprema sredstvima da preuzmeš kontrolu nad svojim finansijama i stvoriš svetlu budućnost!

Veliki početni troškovi
Zahteva značajno početno ulaganje, bilo za učešće, porez, agencijske provizije i prateće troškove.

Manja likvidnost
Nekretnina nije nešto što možete baš uvek brzo unovčiti. Nekada se nekretnina može prodati relativno brzo, ali proces prodaje može potrajati mesecima pa i duže.


Tekući troškovi održavanja
Kao vlasnik odgovorni ste za sve popravke, održavanje i tekuće troškove poput poreza na imovinu, osiguranja i komunalija. Ovi troškovi se vremenom mogu nagomilati.

Rizik od pada vrednosti
Iako retko na duže staze, postoji rizik da vrednost nekretnine padne zbog ekonomske krize, promena u potražnji ili pogoršane nepredviđene situacije u vezi lokacije.

​

Dugoročna investicija i rast vrednosti
Nekretnine su često otporne na inflaciju i imaju tendenciju da im vrednost tokom vremena raste. Iako postoje periodi stagnacije, a ponekad i pada, istorijski gledano, nekretnine su se pokazale kao pouzdano sredstvo za očuvanje pa i povećanje novca.

Stabilnost i sigurnost
Posedovanje sopstvenog doma, pruža osećaj sigurnosti i stabilnosti. To znači da ne zavisite od stanodavca, iznajmljivanja, kao i za podstanare najnezgodnije i neprijatnije situacije, potencijalnog povećanja kirije.

Potencijal za pasivni prihod
Ako kupite nekretninu sa željom da bi je rentirali, možete ostvarivati redovan pasivni prihod od kirije i to može biti odličan dodatak vašem kućnom budžetu pa čak i glavni izvor prihoda. Mogućnost pasivnog prihoda, posebno je interesantna investitorima.

Stvaranje imovine i Neto vrednosti
Vlasništvo nad nekretninom direktno doprinosi vlasniku neto vrednosti. Svaka otplaćena rata kredita, osim kamate, smanjuje dug i povećava udeo u vlasništvu. Za razliku od plaćanja kirije gde novac odlazi bez povrata, plaćanje rate kredita, sasvim je sigurno ulaganje u ličnu imovinu. Izvor https://www.solis-nekretnine.com/bl...-bolje-stedeti-ili-kupiti-nekretninu-327.html

 

[Џорџи]

Nijedno ne bih,banke lopovi,necu da se bakcem s gradom,ulozim u zemlju i sadnju

 

[Foggo]

Nijedno ne bih,banke lopovi,necu da se bakcem s gradom,ulozim u zemlju i sadnju

Koliko zemlja i sadnja (cega) donese profita tokom godine?

 

[Џорџи]

Koliko zemlja i sadnja (cega) donese profita tokom godine?

Onoliko koliko mi treba za porodicu,ako necu s tobom u kafice

 

[Foggo]

Onoliko koliko mi treba za porodicu,ako necu s tobom u kafice

drugim recima..jedva za leba zaradis

 

[Џорџи]

drugim recima..jedva za leba zaradis

Ti nisi nikad bio na selu ono video ovcu i kokosku,necu da zaradjujem nego da proizvodim za sebe

 

[Foggo]

Ti nisi nikad bio na selu ono video ovcu i kokosku,necu da zaradjujem nego da proizvodim za sebe

Svoje nezadovoljstvo prijatelju moraces da resis sam sa sobom, bilo kakvo istresanje na ljude koje ne poznajes nece pomoci, samo ce akumulirati jos vise gorcine...
Ako te tema ne zanima, samo je preskocis..umesto da bezobrazno odgovaras...

 

[Foggo]

Ti ako ne kapiras zivot van potrosackog drustva, nemoj mene da uvlacis u svoj obor

S se tiče potrošačkog drustva, ne vidim da ti plaćanje interneta smeta, koji je inače jedan od najprofitabilnijih usluga na svetu …

Ako ti nije jasno šta sam te pitao, pogledaj par postova iznad…a ako ti nije jasno o cemu ovde diskutujeno, vrati se na uvodni post

Ako nemaš šta da kažeš, a izgleda da nemaš, preskoči…

 

[crvekapica_011]

Kupiti nekretninu, uvek!
Kad sam kupovala svoj prvi stan, razmišljala sam da li da sačekam, da još uštedim, ali na kraju nisam, i dobro je što nisam. Kupila sam stan čija mi je rata bila u visini kirije, tako da je ispalo mnogo bolje. Isti mesečni izdaci, a stan na kraju - moj.