Problemi iz matematike, fizike, hemije ...

  • Začetnik teme Začetnik teme dragana
  • Datum pokretanja Datum pokretanja
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
U mesingani kalorimetar mase 200 g, koji sadrži 400 g vode temperature 17°C, spusti se komad srebra mase 600 g i temperature 85°C. Vode se pri tome zagreje do 22°C. Izračunati specifični toplotni kapacitet srebra, ako se zna da su specifični toplotni kapacitet vode i mesinga jednaki, redom, 4200 J/kgK i 380 J/kgK.

U ovom zadatku mene zanima kako postaviti prvobitnu jednačinu.
Mojom logikom razmišljanja, ona treba da glasi ovako:
c[SUB]1[/SUB]*m[SUB]1[/SUB]*(T-T[SUB]1[/SUB])=c[SUB]2[/SUB]*m[SUB]2[/SUB]*(T[SUB]2[/SUB]-T)

* c[SUB]1[/SUB] , m[SUB]1[/SUB] , T[SUB]1[/SUB] se odnose na vodu, a oznake sa indeksom 2 se odnose na srebro

Kalorimetar nisam ni spominjala u jednačini jer je on toplotni izolator.

Ovom gore pomenutom jednačinom ne dobijem tačno rešenje.
Zna li neko zašto je to tako? :think:

Rešenje zadatka u zbirci je 232,3 J/kgK .
 
Morena_007:
U mesingani kalorimetar mase 200 g, koji sadrži 400 g vode temperature 17°C, spusti se komad srebra mase 600 g i temperature 85°C. Vode se pri tome zagreje do 22°C. Izračunati specifični toplotni kapacitet srebra, ako se zna da su specifični toplotni kapacitet vode i mesinga jednaki, redom, 4200 J/kgK i 380 J/kgK.

U ovom zadatku mene zanima kako postaviti prvobitnu jednačinu.
Mojom logikom razmišljanja, ona treba da glasi ovako:
c[SUB]1[/SUB]*m[SUB]1[/SUB]*(T-T[SUB]1[/SUB])=c[SUB]2[/SUB]*m[SUB]2[/SUB]*(T[SUB]2[/SUB]-T)

* c[SUB]1[/SUB] , m[SUB]1[/SUB] , T[SUB]1[/SUB] se odnose na vodu, a oznake sa indeksom 2 se odnose na srebro

Kalorimetar nisam ni spominjala u jednačini jer je on toplotni izolator.

Ovom gore pomenutom jednačinom ne dobijem tačno rešenje.
Zna li neko zašto je to tako? :think:

Rešenje zadatka u zbirci je 232,3 J/kgK .
Kliknite za proširenje...

Greška ti je u tome što kalorimetar nisi uzela u obzir pri rešavanju.
 
Morena_007:
U mesingani kalorimetar mase 200 g, koji sadrži 400 g vode temperature 17°C, spusti se komad srebra mase 600 g i temperature 85°C. Vode se pri tome zagreje do 22°C. Izračunati specifični toplotni kapacitet srebra, ako se zna da su specifični toplotni kapacitet vode i mesinga jednaki, redom, 4200 J/kgK i 380 J/kgK.

U ovom zadatku mene zanima kako postaviti prvobitnu jednačinu.
Mojom logikom razmišljanja, ona treba da glasi ovako:
c[SUB]1[/SUB]*m[SUB]1[/SUB]*(T-T[SUB]1[/SUB])=c[SUB]2[/SUB]*m[SUB]2[/SUB]*(T[SUB]2[/SUB]-T)

* c[SUB]1[/SUB] , m[SUB]1[/SUB] , T[SUB]1[/SUB] se odnose na vodu, a oznake sa indeksom 2 se odnose na srebro

Kalorimetar nisam ni spominjala u jednačini jer je on toplotni izolator.

Ovom gore pomenutom jednačinom ne dobijem tačno rešenje.
Zna li neko zašto je to tako? :think:

Rešenje zadatka u zbirci je 232,3 J/kgK .
Kliknite za proširenje...

Evo i postupak.

Znaš da je u početku uspostavljena temperaturna ravnoteža između mesinganog kalorimetra i vode koja se u njemu nalazi. Obeležimo tu temperaturu sa T[SUB]1[/SUB], pri čemu ona iznosi 290K.

U kolorimetar se stavi srebro nepoznatog toplotnog kapaciteta mase m[SUB]s[/SUB]= 0,6 kg i temperaure 358K. Zatim se uspostavlja toplotna ravnoteža, i temperature svih komponenata u sistemu će biti jednake T. Pošto se kaže da se voda zagreje do temperature T=295 K, tolike će biti i druge temperature u sistemu.

Zatim primetimo kako se vrši toplotna razmena u ovom procesu zagrevanja. Toplota ide od toplije komponente ka hladnijoj, dok im se temperature ne izjednače (prethodno opisana toplotna ravnoteža).Pošto je srebro toplije ono daje toplotu hladnijoj vodi, kao i kalorimetru, pri čemu se oni zagrevaju do temperature T, a srebro hladi. pošto toplotu emituje na račun svoje unutrašnje energije.

Zatim mora da važi da količina toplote koju emituje srebro mora biti jednaka količini toplote koju prime voda i mesingani kalorimetar (toplotni gubici se mogu zanemariti).

Količina toplote koju daje srebro je:
Q[SUB]1[/SUB] = m[SUB]s[/SUB]c[SUB]s[/SUB](T[SUB]s[/SUB] - T), gde je c[SUB]s[/SUB] traženi toplotni kapacitet.

Količina toplote koja dolazi do kalorimetra:
Q[SUB]2[/SUB] = m[SUB]c[/SUB]c[SUB]k[/SUB](T-T[SUB]1[/SUB])

Kolčina toplote koja dolazi do vode:
Q[SUB]3[/SUB] = m[SUB]v[/SUB]c[SUB]v[/SUB](T-T[SUB]1[/SUB])

Takođe, shodno pomenutoj jednakosti odgovarajućih količina toplote mora važiti:
Q[SUB]1[/SUB] = Q[SUB]2[/SUB] + Q[SUB]3[/SUB]

Ako se u ovu zamene prethodne jednakosti:
m[SUB]s[/SUB]c[SUB]s[/SUB](T[SUB]s[/SUB]-T) = m[SUB]c[/SUB]c[SUB]k[/SUB](T-T[SUB]1[/SUB]) + m[SUB]v[/SUB]c[SUB]v[/SUB](T-T[SUB]1[/SUB])

Kada se to izrazi po traženi toplotni kapacitet c[SUB]s[/SUB]:
c[SUB]s[/SUB] = ((T-T[SUB]1[/SUB])(m[SUB]k[/SUB]c[SUB]k[/SUB] + m[SUB]v[/SUB]c[SUB]v[/SUB])) / m[SUB]s[/SUB](T[SUB]s[/SUB] - T)

Iz ovoga se dobija traženi rezultat.
 
Poslednja izmena:
Resenje zadatka stoji ovako:
a) (+a)^n>0 za a>o. Za a<0 i n paran broj je (+a)^n>0, a za a<0 i n neparan je (+a)^n<0.
b) Uvek pozitivan broj.
c) Ako je a<0 izraz je pozitivan za svaki prirodni broj n; ako je a>0 izraz je negativan za svaki prirodni broj n.
d) Kao u slucaju c).
e) Za a>0 izraz je pozitivan, a za a<0 je negativan za svaki prirodni broj n.
f) Kao u slucaju c).
 
sebahedind:
Ide li se korakom od70 cm, treba 24 koraka manje da se dodje na cilj nego kad su koraci dugi 55 cm. Koliko koraka treba ici u prvom slucaju, a koliko u drgom slucaju da se dodje na cilj? Koliko je udaljen cilj?
Kliknite za proširenje...

Neka je x broj koraka koji se prave u drugom slučaju. Pri tom se prelazi put dužine l=55x.

Ako se napravi x-24 koraka isti put l se prelazi koracima dužine 70cm, što znači da je: l=70(x-24).

Odatle je 55x=70(x-24)

Odatle se nalazi da je broj koraka u drugom slučaju x=112, u prvom y=x-24 =78 dok je pređeni put 6160 cm, tj, 61,6 m.
 
Poslednja izmena:
MathPhysics, hvala ti na odgovoru. :D Zbunjivalo me je to što sam u udžbeniku pročitala da se kalorimetar karakteriše kao toplotni izolator, pa sam ja povezala da on ne može da razmenjuje toploptu ni sa kim. Sada mi je sve jasno.

Sada ...

Da li može neko da mi razjasni kada se za promenu unutrašnje energije (ΔU) koristi formula ΔU=3NkΔT/2 , a kada formula ΔU=C[SUB]v[/SUB]*n*ΔT ?

Zapravo, meni je jasno da se ova druga koristi kada gas u cilindru ne izvrši rad, ali mi ova prva predstavlja problem. :confused:
 
Momci, kazite mi kako da resim ovaj zadatak.
Putnik u avionu koji neprekidno leti duz ekvatora stalnom brzinom prema zapadu dan traje dvostruko duze nego kada leti prema istoku. Kojom brzinom leti avion? Kolika je duzina dana u oba slucaja? Poluprecnik Zemlje je 6 376 000m, a period rotacije T=24h.
Ja sam izracunao duzinu ekvatora:
Se = 2r(Pi)=40 041 280m
Izracunao sam i jos nesto ali ne znam da li je korisno za zadatak pa da se ne blamiram. :rumenko:
 
Poslednja izmena:
Morena_007:
MathPhysics, hvala ti na odgovoru. :D Zbunjivalo me je to što sam u udžbeniku pročitala da se kalorimetar karakteriše kao toplotni izolator, pa sam ja povezala da on ne može da razmenjuje toploptu ni sa kim. Sada mi je sve jasno.

Sada ...

Da li može neko da mi razjasni kada se za promenu unutrašnje energije (ΔU) koristi formula ΔU=3NkΔT/2 , a kada formula ΔU=C[SUB]v[/SUB]*n*ΔT ?

Zapravo, meni je jasno da se ova druga koristi kada gas u cilindru ne izvrši rad, ali mi ova prva predstavlja problem. :confused:
Kliknite za proširenje...

Promena unutrašnje energije je uvek ΔU=C[SUB]v[/SUB]nΔT, bez obzira da li se nad gasom vrši rad ili ne. Tako je recimo pri izohorskom procesu rad nula, ali pri dovođenju toplote, unutrašnja energija mu se povećava i to se opisuje formulom koju sam naveo.

Dakle promena unutrašnje energije je uvek ΔU=C[SUB]v[/SUB]nΔT.

Što se tiče formule ΔU=3NkΔT/2, pretpostavljam da je N broj molekula idealnog gasa. U tom slučaju formula važi samo za jednoatomske gasove.

Кako sam do toga došao? Vrlo jednostavno. Univerzalna gasna konstanta se definiše kao R=kN[SUB]a[/SUB]. Odatle: k=R/N[SUB]a[/SUB]. Ako se to zameni u datu formulu dobija se ΔU=3NRΔT/2N[SUB]a[/SUB]. Ako označimo sa n broj molova idealnog gasa n= N/N[SUB]a[/SUB]. Ukoliko se to iskoristi u prethodnoj jednakosti ΔU=3nRΔT/2, što je u stvari specifičan slučaj formule ΔU=C[SUB]v[/SUB]nΔT, kada je C[SUB]v[/SUB]=3R/2, što važi samo za jednoatomski idealan gas.

Dakle, formula ΔU=3NkΔT/2 je samo osnova u izvođenju formule ΔU=3nRΔT/2 koja važi za idealan jednoatomski gas.

Opštija formula je dakle ΔU=C[SUB]v[/SUB]nΔT i nju treba koristiti u zadacima, dok se ΔU=3NkΔT/2 kao specifičan slučaj može izvesti iz nje.
 
Poslednja izmena:
Kuku majko, blizi mi se vreme da odaberem temu za maturski rad (ni sam nisam verovao, ne znam zasto ovoliko rano ali tako su nam rekli ) . Elem ja ne da nemam pojma , nego sam totalni tupson, ne znam sta bih mogao da uzmem za temu . U sustini sve bih mogao da branim dobrim i produbljenim znanjem iz bilo koje oblasti hemije, fizike i matematike ali .... Kao to bi trebalo nesto sto ce meni da bude mnogo interesantno i ono, i nista mi ne pada na pamet . Pa hemicari, fizicari i matematicari dajte konstruktivne predloge :lol: Iz hemije dolazi u obizir opsta, neorganska i fizicka (eventualno nuklearna) , iz fizike dolazi u obzir samo IV godina (fizika 1-3 mi je dosadna, jednostavno clichee :lol: ) a to je ona relativisticka fizika, kvanta mehanika , nuklearna fizika (sto se svodi na fizicku hemiju), a iz matematike sve osim analiticke geometrije :lol: Pa eto, predlozite ako imate nesto :mrgreen:
 
NiKola_Off:
Momci, kazite mi kako da resim ovaj zadatak.
Putnik u avionu koji neprekidno leti duz ekvatora stalnom brzinom prema zapadu dan traje dvostruko duze nego kada leti prema istoku. Kojom brzinom leti avion? Kolika je duzina dana u oba slucaja? Poluprecnik Zemlje je 6 376 000m, a period rotacije T=24h.
Ja sam izracunao duzinu ekvatora:
Se = 2r(Pi)=40 041 280m
Izracunao sam i jos nesto ali ne znam da li je korisno za zadatak pa da se ne blamiram. :rumenko:
Kliknite za proširenje...

Pretpostavljam da se u zadatku misli na efekat da se u jednom slučaju avion kreće u smeru Zemljine rotacije, a u drugom slučaju suprotnom od njega.

U jednom slučaju se tangencijalna brzina Zemlje poklapa sa brzinom aviona po smeru, a u drugom slučaju smerovi su različiti.

Tangencijalna brzina je v[SUB]1[/SUB]=WR, gde je W ugaona brzina rotacije, a R poluprečnik Zemlje. Naravno, bilo bi ispravnije da se umesto R uzme R+h, jer avion leti na nekoj visini, ali pošto je poznato da je h<<R može se aproksimativno uzeti vrednost R bez velike vrednosti relativne greške konačnog rezultata. Pri tom važi da je W=2pi/T, gde je period T jednak 24h.

Ako je v brzina koju razvija avion svojim pogonskim snagama u motoru (zapravo tražena brzina), onda je relativna brzina u odnosu na Zemlju u jednom slučaju v[SUB]r1[/SUB]=v+v[SUB]1[/SUB], a u drugom v[SUB]r2[/SUB]=v-v[SUB]1[/SUB].

Avion se u jednom smeru uvek kreće istom brzinom i dan će mu trajati onoliko dok ne pređe put s, koji je jednak obimu ekvatora. Ako je period trajanja dana (zapravo period njegovog obilaska oko Zemlje) T[SUB]1[/SUB] u jednom, a T[SUB]2[/SUB] u drugom smeru, mora važiti da je T[SUB]1[/SUB]v[SUB]r1[/SUB]=T[SUB]2[/SUB]v[SUB]r2[/SUB]. Odatle sledi T[SUB]1[/SUB]/T[SUB]2[/SUB]=v[SUB]r2[/SUB]/v[SUB]r1[/SUB].

Odnos T[SUB]2[/SUB]/T[SUB]1[/SUB] je prema uslovima zadatka 2. Otuda je 1/2=v[SUB]r2[/SUB]/v[SUB]r1[/SUB].

Kada se zameni v[SUB]r1[/SUB]=v+v[SUB]1[/SUB] i v[SUB]r2[/SUB]=v-v[SUB]1[/SUB]:
2=(v+v[SUB]1[/SUB])/(v-v[SUB]1[/SUB])

Takođe je poznato (kao što je prethodno pokazano):v[SUB]1[/SUB]=2R * pi / T

Kada se to zameni u prethodnu jednačinu dobija se tražena vrednost v, tj. v=3v[SUB]1[/SUB]=6 R * pi / T.

Dužina dana u jednom slučaju je T[SUB]2[/SUB]=2R *pi/ (v - v[SUB]1[/SUB]), tj. pošto je v - v[SUB]1[/SUB]= 3v[SUB]1[/SUB]-v[SUB]1[/SUB]=2v[SUB]1[/SUB]=4 pi* R/T, tj. T/2.

U drugom slučaju je T[SUB]2[/SUB] = 2T[SUB]1[/SUB], tj. T[SUB]1[/SUB]=T/4.

Ovo rešenje važi uz pretpostavku da je avion brži od Zemlje (zapravo da je intenzitet tangencijalne brzine Zemlje v. Logično da ako se kreće u smeru u kom i ona da će on brže obići dužinu ekvivalentnu ekvatorijalnoj (za vreme T/2). Ako se kreće u suprotnom smeru uspeće u tome još brže, za vreme T/4. Oba rešenja su manja od T, kako bi se i teorijski očekivalo.

A šta u slučaju da je intenzitet tangencijalne brzine Zemlje veći od intenziteta brzine samog aviona? Tada samo treba za v[SUB]r2[/SUB]=v-v[SUB]1[/SUB] učiniti permutaciju kojom se dobija:
v[SUB]r2[/SUB]=v[SUB]1[/SUB]-v

Analogno prethodnom:
T[SUB]2[/SUB]/T[SUB]1[/SUB]= 1/2 = v[SUB]r2[/SUB]/v[SUB]r1[/SUB].
v[SUB]r1[/SUB]=v+v[SUB]1[/SUB] i v[SUB]r2[/SUB]=[SUB]1[/SUB]-v:
2=(v+v[SUB]1[/SUB])/(v[SUB]1[/SUB]-v)

Odatle se dobija:
v=v[SUB]1[/SUB]/3 =2 R pi/ 3T

Dužina trajanja dana je:
T[SUB]1[/SUB]=2R *pi/ (v[SUB]1[/SUB]-v)
T[SUB]1[/SUB] = 2T[SUB]2[/SUB]
Tako se dobija:
T[SUB]1[/SUB]=3T/2 i T[SUB]2[/SUB]=3T/4.

Ocenimo tačnost rešenja. Ukoliko su smer rotacije Zemlje (zapravo njene tangencijalne brzine u datoj tački) i kretanja aviona suprotni, onda je period za koji će avion obići ekvator manji od T, što zadovoljava dobijeno rešenje 3T/4. Ukoliko su smerovi isti traženo vreme mora biti veće od T, što i jeste slučaj sa 3T/2.

Koji od parova rešenja je tačan u realnosti(ili su možda oba)? Ovaj deo prepuštam tebi, potraži koje brzine dostižu avioni i izračunaj intenzitet tangencijalne brzine Zemlje pa ih uporedi i odaberi adekvatno rešenje(ili ostavi oba). Zarad preciznosti možeš uračunati i visinu na kojoj leti avion i oceniti tačnost korišćene aproksimacije njenog zanemarivanja.
 
Stiven:
Kuku majko, blizi mi se vreme da odaberem temu za maturski rad (ni sam nisam verovao, ne znam zasto ovoliko rano ali tako su nam rekli ) . Elem ja ne da nemam pojma , nego sam totalni tupson, ne znam sta bih mogao da uzmem za temu . U sustini sve bih mogao da branim dobrim i produbljenim znanjem iz bilo koje oblasti hemije, fizike i matematike ali .... Kao to bi trebalo nesto sto ce meni da bude mnogo interesantno i ono, i nista mi ne pada na pamet . Pa hemicari, fizicari i matematicari dajte konstruktivne predloge :lol: Iz hemije dolazi u obizir opsta, neorganska i fizicka (eventualno nuklearna) , iz fizike dolazi u obzir samo IV godina (fizika 1-3 mi je dosadna, jednostavno clichee :lol: ) a to je ona relativisticka fizika, kvanta mehanika , nuklearna fizika (sto se svodi na fizicku hemiju), a iz matematike sve osim analiticke geometrije :lol: Pa eto, predlozite ako imate nesto :mrgreen:
Kliknite za proširenje...

Dobro bi bilo da ti se tema za maturski rad poklapa sa onim šta nameravaš da studiraš, kako bi što više produbio svoje znanje.

Ja ti mogu pomoći oko tema iz fizike i matematike i izneću ti čitavu listu interesantnih tema, ali najpre mi daj tačnije odrednice odgovorom na sledeća pitanja:

1)Da li želiš da pišeš o nekoj oblasti uopšteno (recimo infinitenzimalni račun, izvodi, inverzne funkcije...) ili nekoj užoj oblasti (recimo primena izvoda pri dokazivanju trigonometrijskih nejednakosti)?
2)Da li možda želiš da pišeš o nekim teorijama koje se ne obrađuju detaljno na gimnazijskom nivou (npr. Tejlorov razvoj u red)?
3)Da li želiš da pišeš o nečemu što se detaljno uči (funkcije) ili nečemu što se tek površno spominje (primena teorije verovatnoće u domenu kvantne mehanike)?
4)Da li bi hteo da pišeš o nekoj oblasti(teoriji) ili fenomenu koji ćeš tom teorijom objasniti (primena fizike, matematike, hemije itd., neka zanimljiva pojava)?
5)Koliki je otprilike obim rada, jer nije uvek jednostavno svesti oblast širokog opsega na mali broj strana?
 
Poslednja izmena:
Gasna smeša se sastoji od 3 kilomola argona ( M=40 g/mol ) i 2 kilomola azota ( M= 28 g/mol ) . Naći molarni toplotni kapacitet C[SUB]p[/SUB] smeše.

Može se zaključiti da je ukupan broj molova u smeši jednak n'+n''=n=5000 mol .

Razumem da se C[SUB]p[/SUB] računa preko formule C[SUB]p[/SUB]=Q/nΔΤ .
Pitanja: Da li se uvek sabriraju količine toplote učesnika smeše kao u ovom slučaju Q=Q[SUB]1[/SUB]+Q[SUB]2[/SUB] ?
Kako to to je promena toplote oba gasa jednaka kada to u zadatku nije pomenuto? (ovo je u rešenju prikazano)
 
Poslednja izmena:
MathPhysics:
Dobro bi bilo da ti se tema za maturski rad poklapa sa onim šta nameravaš da studiraš, kako bi što više produbio svoje znanje.

Ja ti mogu pomoći oko tema iz fizike i matematike i izneću ti čitavu listu interesantnih tema, ali najpre mi daj tačnije odrednice odgovorom na sledeća pitanja:

1)Da li želiš da pišeš o nekoj oblasti uopšteno (recimo infinitenzimalni račun, izvodi, inverzne funkcije...) ili nekoj užoj oblasti (recimo primena izvoda pri dokazivanju trigonometrijskih nejednakosti)?
2)Da li možda želiš da pišeš o nekim teorijama koje se ne obrađuju detaljno na gimnazijskom nivou (npr. Tejlorov razvoj u red)?
3)Da li želiš da pišeš o nečemu što se detaljno uči (funkcije) ili nečemu što se tek površno spominje (primena teorije verovatnoće u domenu kvantne mehanike)?
4)Da li bi hteo da pišeš o nekoj oblasti(teoriji) ili fenomenu koji ćeš tom teorijom objasniti (primena fizike, matematike, hemije itd., neka zanimljiva pojava)?
5)Koliki je otprilike obim rada, jer nije uvek jednostavno svesti oblast širokog opsega na mali broj strana?
Kliknite za proširenje...

1) Voleo bih da to ne bude nesto uopsteno, nego da bude nesto specificno sto ce verovatno dati do znanja komisiji da nisam temu tek tako odabrao bez veze, nego da jasno i precizno imam neko uze interesovanje .

2) Da, zelim, iz istog razloga kao i gore .

3) Ne bih znao da dam odgovor na ovo pitanje :lol: U sustini ovde mi je svejedno .

4) Deluje zanimljivo ovo da se neki fenomen objasni preko neke teorije iz fizike, matematike, hemije itd ....

5) Obm rada kako sam shvatio treba da bude na 20 kucanih strana u Wordu .
 
Morena_007:
Gasna smeša se sastoji od 3 kilomola argona ( M=40 g/mol ) i 2 kilomola azota ( M= 28 g/mol ) . Naći molarni toplotni kapacitet C[SUB]p[/SUB] smeše.

Može se zaključiti da je ukupan broj molova u smeši jednak n'+n''=n=5000 mol .

Razumem da se C[SUB]p[/SUB] računa preko formule C[SUB]p[/SUB]=Q/nΔΤ .
Pitanja: Da li se uvek sabriraju količine toplote učesnika smeše kao u ovom slučaju Q=Q[SUB]1[/SUB]+Q[SUB]2[/SUB] ?
Kako to to je promena toplote oba gasa jednaka kada to u zadatku nije pomenuto? (ovo je u rešenju prikazano)
Kliknite za proširenje...

Imaš smešu jednog dvoatomskog i jednog jednoatomskog gasa. Pretpostavićemo da su oba idealna (što pogotovu u slučaju plemenitog gasa ima smisla).

Da su oba dvoatomska ili oba jednoatomska Cp bi se lako moglo izračunati i reći da je 7R/2 ili 5R/2. Ovde to nije slučaj jer se radi o smeši gasova nejednake atomske strukture (broj atoma u jednom molekulu odgovarajućeg elementa se razlikuje), pa je i odgovarajući molarni toplotni kapacitet drugačiji.

U zadatku se traži da izračunamo Cp smeše, što je dobra matematička olakšica, koja omogućuje da se smeša u proračunima uzima kao celina, i ne računa se mnogo sa njenim delovima. Dakle hoćemo da definišemo Cp kao svojstvo smeše gasova u celini.

Kako naći Cp smeše? Krenimo od ideje da ćemo joj dovesti neku količinu toplote Q (postupak je ekvivalentan ako je u pitanju hlađenje). Smatrajmo da je proces izobarski. Zašto? Tako se može naći Cp, da se traži Cv bilo bi bolje proces smatrati izohorskim. U smeši postoji sledeća količina gasa n=n[SUB]1[/SUB] + n[SUB]2[/SUB]. Pri tom mora važiti da će temperatura da se poveća, tako da važi Q= C[SUB]p[/SUB]nΔΤ.

Smeša se sastoji od dve komponente i svaka se zasebno zagreva za isti iznos temperature (temperaturna ravnoteža uspostasvljena je i pre i nakon zagrevanja, tj. sve komponente smeše imaju istu temperaturu). Ona se povećava za ΔΤ. Pri tom za gasove važi: Q[SUB]1[/SUB]= C[SUB]p1[/SUB]n[SUB]1[/SUB]ΔΤ i Q[SUB]2[/SUB]= C[SUB]p2[/SUB]n[SUB]2[/SUB]ΔΤ.

Količina toplote dovedena sistemu je Q, i jasno da mora biti jednaka količini toplote utrošene na zagrevanje komponenata smeše (zakon održanja energije). Otuda važi Q=Q[SUB]1[/SUB]+Q[SUB]2[/SUB].

Odatle: C[SUB]p1[/SUB]n[SUB]1[/SUB]ΔΤ + C[SUB]p2[/SUB]n[SUB]2[/SUB]ΔΤ = Cp n ΔΤ = Cp (n[SUB]1[/SUB]+ n[SUB]2[/SUB])ΔΤ.

Nakon deobe sa ΔΤ lako se dobija Cp= (C[SUB]p1[/SUB]n[SUB]1[/SUB] + C[SUB]p2[/SUB]n[SUB]2[/SUB])/(n[SUB]1[/SUB]+ n[SUB]2[/SUB]).

Sve ostale vrednosti su poznate, pa se Cp lako izračunava iz navedene relacije.
 
Stiven:
1) Voleo bih da to ne bude nesto uopsteno, nego da bude nesto specificno sto ce verovatno dati do znanja komisiji da nisam temu tek tako odabrao bez veze, nego da jasno i precizno imam neko uze interesovanje .

2) Da, zelim, iz istog razloga kao i gore .

3) Ne bih znao da dam odgovor na ovo pitanje :lol: U sustini ovde mi je svejedno .

4) Deluje zanimljivo ovo da se neki fenomen objasni preko neke teorije iz fizike, matematike, hemije itd ....

5) Obm rada kako sam shvatio treba da bude na 20 kucanih strana u Wordu .
Kliknite za proširenje...

Nešto kasnije (uveče) ću ti dati listu tema uz adekvatna objašnjenja.
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Slične teme

Nina
Iz središta Mlečnog puta širi se ogroman talas
Odgovora
3
Pregleda
347
Belgradeboy
Belgradeboy
MladenS.
Galerija SANU - izložba energetske elektronike
Odgovora
0
Pregleda
209
MladenS.
MladenS.
Vuk Samotnjak
Microsoft izbegao kaznu Evropske unije
Odgovora
1
Pregleda
276
acabg
acabg

Back
Top