MathPhysics
Iskusan
- Poruka
- 5.328
Da dodam još nešto, ako sam možda bio nejasan.
Kod transformacije Bernulijeve jednačine u kojoj se zanemaruje član koji odgovara potencijalnoj energiji ne mora se referentni nivo birati tako da je h=0, za proizvoljno h važi ro*g*h=const kada je reč o horizontalnom cilindru, otuda i forma:
p+ro*v[SUP]2[/SUP]/2=const, pri proizvoljnom odabiru referentnog nivoa potencijalne energije.
Iz jednačine kontinuiteta možeš zaključiti da je tu gde je veći poprečni presek manja je brzina protoka fluida. Iz navedenog oblika Bernulijeve jednačine sledi da tu gde je brzina manja pritisak mora biti veći. Odatle sledi da pritisak veći gde je veći poprečni presek.
Naglašavam da se radi o statičkom pritisku.
Ovo je slično prethodnoj poruci, ali sam izmenio pristup, dovevši ga na više deskriptivni nivo.
Što se tiče tvog razmišljanja:
p=F/S.
Pritisak jeste obrnuto srazmeran površini, ali pod uslovom da F ne zavisi od S.
Međutim u čemu je greška?
1)Ovde se misli isključivo na statički pritisak
2)Pored toga, kada malo uopštimo pojam pritiska, primetimo da što je brzina fluida veća to će veći biti njegov pritisak na neku površinu. A brzina fluida zavisi od površine poprečnog preseka (prema jednačini kontinuiteta). Prema tome F zavisi od S prema tome p i S nisu obrnuto srazmerni.
Naravno, statički ptitisak nije u direktnoj korelaciji sa brzinom, ali on zavisi od vrednosti dinamičkog pritiska koji zavisi od brzine.
Sad ostavimo fluide po strani i posmatrajmo obrazac p=F/s, imajući u vidu da je F funkcija S. To možemo napisati ovako F(s), a formula postaje:
p=F(S)/S
Neka je F(S)=kS, gde je k neka konstantna (napominjem, ovo nije vezano za konkretan slučaj fluida). Tada je:
p=kS/S=k, prema tome tad p i ne zavisi od S!
Neka je F(S)=kS[SUP]2[/SUP]. Tada je:
p=kS[SUP]2[/SUP]/S =kS
Ovde je p direktno srazmerno sa S.
Dakle p je obrnuto srazmerno sa S, ali ako F nije funkcija S.
Recimo uzmimo slučaj drugog Njutnovog zakona.
F=ma
F je direktno srazmerno a, pod uslovom da je m=const. Međutim šta ako masa zavisi od brzine (to je stvarno tako u relativističkoj fizici, učićeš to kasnije). Da li je tada a i dalje direktno srazmerno F ili ne? Naravno da ne.
Tvoje razmišljanje važi recimo za silu kojom deluješ na tastaturu dok pišeš slova. Ali fluidi su znatno složeniji, čak kada je u pitanju idealan fluid, jer sila zavisi od brzine, a brzina od površine.
Malo je nepraktično na osnovu toga donositi konkretne zaključke, zato se pozivamo na nešto što je mnogo praktičnije kada su fluidi u pitanju - Bernulijevu jednačinu i jednačinu kontinuiteta. I na osnovu toga lako možemo zaključiti da statički pritisak zaista jeste veći na onom delu horizontalne cilindrične cevi gde je površina veća.
Kod transformacije Bernulijeve jednačine u kojoj se zanemaruje član koji odgovara potencijalnoj energiji ne mora se referentni nivo birati tako da je h=0, za proizvoljno h važi ro*g*h=const kada je reč o horizontalnom cilindru, otuda i forma:
p+ro*v[SUP]2[/SUP]/2=const, pri proizvoljnom odabiru referentnog nivoa potencijalne energije.
Iz jednačine kontinuiteta možeš zaključiti da je tu gde je veći poprečni presek manja je brzina protoka fluida. Iz navedenog oblika Bernulijeve jednačine sledi da tu gde je brzina manja pritisak mora biti veći. Odatle sledi da pritisak veći gde je veći poprečni presek.
Naglašavam da se radi o statičkom pritisku.
Ovo je slično prethodnoj poruci, ali sam izmenio pristup, dovevši ga na više deskriptivni nivo.
Što se tiče tvog razmišljanja:
p=F/S.
Pritisak jeste obrnuto srazmeran površini, ali pod uslovom da F ne zavisi od S.
Međutim u čemu je greška?
1)Ovde se misli isključivo na statički pritisak
2)Pored toga, kada malo uopštimo pojam pritiska, primetimo da što je brzina fluida veća to će veći biti njegov pritisak na neku površinu. A brzina fluida zavisi od površine poprečnog preseka (prema jednačini kontinuiteta). Prema tome F zavisi od S prema tome p i S nisu obrnuto srazmerni.
Naravno, statički ptitisak nije u direktnoj korelaciji sa brzinom, ali on zavisi od vrednosti dinamičkog pritiska koji zavisi od brzine.
Sad ostavimo fluide po strani i posmatrajmo obrazac p=F/s, imajući u vidu da je F funkcija S. To možemo napisati ovako F(s), a formula postaje:
p=F(S)/S
Neka je F(S)=kS, gde je k neka konstantna (napominjem, ovo nije vezano za konkretan slučaj fluida). Tada je:
p=kS/S=k, prema tome tad p i ne zavisi od S!
Neka je F(S)=kS[SUP]2[/SUP]. Tada je:
p=kS[SUP]2[/SUP]/S =kS
Ovde je p direktno srazmerno sa S.
Dakle p je obrnuto srazmerno sa S, ali ako F nije funkcija S.
Recimo uzmimo slučaj drugog Njutnovog zakona.
F=ma
F je direktno srazmerno a, pod uslovom da je m=const. Međutim šta ako masa zavisi od brzine (to je stvarno tako u relativističkoj fizici, učićeš to kasnije). Da li je tada a i dalje direktno srazmerno F ili ne? Naravno da ne.
Tvoje razmišljanje važi recimo za silu kojom deluješ na tastaturu dok pišeš slova. Ali fluidi su znatno složeniji, čak kada je u pitanju idealan fluid, jer sila zavisi od brzine, a brzina od površine.
Malo je nepraktično na osnovu toga donositi konkretne zaključke, zato se pozivamo na nešto što je mnogo praktičnije kada su fluidi u pitanju - Bernulijevu jednačinu i jednačinu kontinuiteta. I na osnovu toga lako možemo zaključiti da statički pritisak zaista jeste veći na onom delu horizontalne cilindrične cevi gde je površina veća.
Poslednja izmena:
Hvala na ovako razumljivom objašnjenju. 
