Туђи проблеми као извор забаве

Svetozar ot Ružičić

Veoma poznat
Poruka
10.345
Једна од ствари које презирем да видим на јавним местима, као што су рецимо форуми и друштвене мреже, јесте када се туђи проблеми користе као извор забаве. Например, неко отвори тему да се пожали о нечему, а други, уместо да помогну ако могу или изигноришу ако не могу, што би било нормално за једну одраслу здраву особу, користе то као начин да приуште себи забаву. Киднапују туђу тему зарад онога што њих лично занима тиме отежавајући постављачу да оствари своје циљеве.

Одређени број њих би могао да се позове на то да постављач није био озбиљан -- да се зеза.
То је просто нешто с чим се суочававају друштвене мреже и форуми.

По мени је поприлично јадно и бедно, изузетно себично, да неко због неког јефтиног задовољства бира да се спрда с туђим проблемима, какви год да су, и лично бих увео санкције против тога.

Како ви гледате на ову појаву?
 
Poslednja izmena od moderatora:
⬆️Virtue signaling tema ⬆️
Предлажим да се држиш теме уместо што се бавиш мојим мотивима ( какви год да су. )

Нека буде да сам ја најстрашнија особа на свету, једем малу децу и остало. Шта год се теби свиђа. Само се или држи теме или једноставно немој да учествујеш.
 
Једна од ствари које презирем да видим на јавним местима, као што су рецимо форуми и друштвене мреже, јесте када се туђи проблеми користе као извор забаве. Например, неко отвори тему да се пожали о нечему, а други, уместо да помогну ако могу или изигноришу ако не могу, што би било нормално за једну одраслу здраву особу, користе то као начин да приуште себи забаву. Киднапују туђу тему зарад онога што њих лично занима тиме отежавајући постављачу да оствари своје циљеве.

Одређени број њих би могао да се позове на то да постављач није био озбиљан -- да се зеза.
То је просто нешто с чим се суочававају друштвене мреже и форуми.

По мени је поприлично јадно и бедно, изузетно себично, да неко због неког јефтиног задовољства бира да се спрда с туђим проблемима, какви год да су, и лично бих увео санкције против тога.

Како ви гледате на ову појаву?
Тако је у стварности: нема грђе него кад се некоме пожалиш на нешто. Одмах почињу да сеире.
 
Једна од ствари које презирем да видим на јавним местима, као што су рецимо форуми и друштвене мреже, јесте када се туђи проблеми користе као извор забаве. Например, неко отвори тему да се пожали о нечему, а други, уместо да помогну ако могу или изигноришу ако не могу, што би било нормално за једну одраслу здраву особу, користе то као начин да приуште себи забаву. Киднапују туђу тему зарад онога што њих лично занима тиме отежавајући постављачу да оствари своје циљеве.

Одређени број њих би могао да се позове на то да постављач није био озбиљан -- да се зеза.
То је просто нешто с чим се суочававају друштвене мреже и форуми.

По мени је поприлично јадно и бедно, изузетно себично, да неко због неког јефтиног задовољства бира да се спрда с туђим проблемима, какви год да су, и лично бих увео санкције против тога.

Како ви гледате на ову појаву?

Та врста забаве постоји у Фејсбук групама, на мрежи Х у коментарима нечијег твита, на форумима. Исто се дешава и у стварном животу.

Тужно је, ружно је, бескрајно много себично и јадно.

Ако некоме могу да помогнем, ја ћу помоћи. Уколико не могу, нећу одмагати.

Зашто то људи раде? Можда немају довољно богат свој лични живот, можда су нечим незадовољни па им је утеха да се забављају на туђ рачун.

Када су форуми у питању, мислим да је то једна врста спама и да они који спамују уживају у спаму, и не одговарају на уводни пост...
 
Spying I Hear You GIF by NOW WE'RE TALKING TV SERIES
 
Nisam još video da je neko zaista ozbiljno otvorio temu o svom problemu, a da se neko sprdao sa tim. Naročito na "ozbiljnijem" delu kao što je psihologija npr ili putovanja, automobili i slično.

Sprdaju se sa ljudima na ljisu, zato što su teme i otvorene na način da samo tako možeš da odgovoriš ili imaš ljude kao @bezimeni1 koji otvore temu, kako bi te ubeđivali kako su oni super, jedini u pravu, niko ih ne shvata, skriveni su dragulj i slično, pa još krenu tebe da vređaju kad im daš dobronameran savet.

Onda je logično da će se ljudi sa tim sprdati.
 
Једна од ствари које презирем да видим на јавним местима, као што су рецимо форуми и друштвене мреже, јесте када се туђи проблеми користе као извор забаве. Например, неко отвори тему да се пожали о нечему, а други, уместо да помогну ако могу или изигноришу ако не могу, што би било нормално за једну одраслу здраву особу, користе то као начин да приуште себи забаву. Киднапују туђу тему зарад онога што њих лично занима тиме отежавајући постављачу да оствари своје циљеве.

Одређени број њих би могао да се позове на то да постављач није био озбиљан -- да се зеза.
То је просто нешто с чим се суочававају друштвене мреже и форуми.

По мени је поприлично јадно и бедно, изузетно себично, да неко због неког јефтиног задовољства бира да се спрда с туђим проблемима, какви год да су, и лично бих увео санкције против тога.

Како ви гледате на ову појаву?
Da, i to je razlog zašto se toliko izbegava otvaranje tema o ličnim problemima jer je velika šansa da će tema otići u drugom pravcu i naravno usput naići na osudu ili podsmevanje, umanjenje jačine problema itd.

Naravno tu je i deo - "ma da, razumem ja tebe ali znaš šta se meni desilo, slušaj sad ovo..."
 
Sprdaju se sa ljudima na ljisu, zato što su teme i otvorene na način da samo tako možeš da odgovoriš ili imaš ljude kao @bezimeni1 koji otvore temu, kako bi te ubeđivali kako su oni super, jedini u pravu, niko ih ne shvata, skriveni su dragulj i slično, pa još krenu tebe da vređaju kad im daš dobronameran savet.
Ја све детаљно и аргументовано пишем, досадим са аналитиком, јел тако? А то што је већина роб клишеима, што су на нивоу да је за њих пола километара већа раздаљина него 500 метара само јер ето тако звучи, и слично, то није мој проблем, а реално јесте тако код већине људи. Склони сте разним предрасудама и склони сте да вређате друге под окриљем "саветовања". Овде и нису сви дошли по ваше савете него и по подршку, разумевање, пажњу, љубав, упознавање са другима, да кад неко нешто напише да се осећа утешенијим а не као го*но због ваших "савета".
 
Ја све детаљно и аргументовано пишем, досадим са аналитиком, јел тако? А то што је већина роб клишеима, што су на нивоу да је за њих пола километара већа раздаљина него 500 метара само јел ето тако звучи, и слично, то није мој проблем, а реално јесте тако код већине људи. Склони сте разним предрасудама и склони сте да вређате друге под окриљем "саветовања". Овде и нису сви дошли по ваше савете него и по подршку, разумевање, пажњу, љубав, упознавање са другима, да кад неко нешто напише да се осећа утешенијим а не као го*но због ваших "савета".

Da bi izašao iz problema će ti pre pomoći jedan koji ti ukaže na to da ti je pozicija usrana, nego pet njih koji ti viču jadan, pričaju kako te razumeju i dublje te guraju u učmalost u kojoj si, a sve to začinjeno samoljubljem kako si ti jedini savršen.

No, ako vama odgovara da sedite u fekalijama, samo napred.
 
Ovo i jeste problem. Tema je upravo o ovakvom načinu razmišljanja. Šta nagoni nekoga da se sprda? Briga? Dobronamernost? Ako se ne može ili neće pomoći, produži se dalje.

Evo, ja sam dao primer coveka kom se ocigledno ne moze pomoci, jer nisam samo ja, vec je 20 ljudi na temi pokusavalo da mu objasni sta je problem, svakoga je prakticno napadao i negirao sve, on sve zna, on je najpametniji, najbolji, svi drugi su sranje.

Pa, ako je vec tako, kako to da svi mi glupi i ne znamo, a on jedini pametan i sve zna, a on otvara temu i on u problemu, a mi nismo?

I sta ces drugo nego sprdati se sa tim?
 
coveka kom se ocigledno ne moze pomoci
Ја бих рекао да не знају да му помогну. Треба знати помоћи. Није то једноставна ствар. Осим тога, треба бити искрено заинтересован да пружиш помоћ и да уложиш потребну количну труда. Питање је зашто ти људи, након што схвате да им не иде, прелазе са "Хоћу да ти помогнем" на "Сад ћу да те спрдам". Који је смисао тога? Хтели су да му помогну и сад кад су видели да им не иде сад ће да се потруде да му одмогну?
 
Kao što rekoh, produžiti. Nije svako sposoban da pruži dobar savet. Nije ni dužan.
Ја бих рекао да не знају да му помогну. Треба знати помоћи. Није то једноставна ствар. Осим тога, треба бити искрено заинтересован да пружиш помоћ и да уложиш потребну количну труда. Питање је зашто ти људи, након што схвате да им не иде, прелазе са "Хоћу да ти помогнем" на "Сад ћу да те спрдам". Који је смисао тога? Хтели су да му помогну и сад кад су видели да им не иде сад ће да се потруде да му одмогну?

Ulagao sam vise nego potrebnu kolicinu truda, do te mere da su me ljudi otprilike pitali “jel zaista imas vremena i zivaca za ovo?” cak sam i pored toga nastavljao.

A onda je covek nastavio da ide do tih granica da ti shvatis da on nije ni dosao da mu se pomogne, nego da nas ubedjuje da je super i sjajan.

Onda se u ljudima probudi ono ako si super i sjajan, onda tebi pomoc i ne treba, nego si dosao da nas zaje*avas, pa se isto tako ophode i prema njemu.
 
Ulagao sam vise nego potrebnu kolicinu truda, do te mere da su me ljudi otprilike pitali “jel zaista imas vremena i zivaca za ovo?” cak sam i pored toga nastavljao.
Одговарајућа количина труда је она која је неопходна да му се помогне а не количина коју просечни форумаш жели да уложи. Можда не желим да потрошим више од 5 сати на њега али то не значи да је то довољна количина времена коју требам да уложим да би му помогао ( колико је потребно је релативна ствар јер зависи од знања појединца. ) А ако то не да резултате, мало је безвезе доћи до закључка да не може да му се помогне а поготово је безвезе да се то јавно износи ( с обзиром да би то могло да реинфорсира његове суицидне тенденције. ) На крају, спрдња као казна за то што твој труд није дао очекиване резултате, или просто као извор задовољства, тек нема никаквог смисла.

Онај ко заиста жели да помогне не тражи изговоре, не очекује да се проблем реши у неком произвољно изабраном року, не жали се и не љути се што његов труд није дао очекиване резултате, не пребацује одговорност на особу која не поседује способност да преузме исту и тако даље.

Супер је покушати да помогнеш, не спорим, али ако видиш да ти не иде, или да ће ти требати више времена него што тренутно желиш да уложиш, онда је најпаметније продужити даље уместо да му одмажеш.
 
Одговарајућа количина труда је она која је неопходна да му се помогне а не количина коју просечни форумаш жели да уложи. Можда не желим да потрошим више од 5 сати на њега али то не значи да је то довољна количина времена коју требам да уложим да би му помогао ( колико је потребно је релативна ствар јер зависи од знања појединца. ) А ако то не да резултате, мало је безвезе доћи до закључка да не може да му се помогне а поготово је безвезе да се то јавно износи ( с обзиром да би то могло да реинфорсира његове суицидне тенденције. ) На крају, спрдња као казна за то што твој труд није дао очекиване резултате, или просто као извор задовољства, тек нема никаквог смисла.

Онај ко заиста жели да помогне не тражи изговоре, не очекује да се проблем реши у неком произвољно изабраном року, не жали се и не љути се што његов труд није дао очекиване резултате, не пребацује одговорност на особу која не поседује способност да преузме исту и тако даље.

Супер је покушати да помогнеш, не спорим, али ако видиш да ти не иде, или да ће ти требати више времена него што тренутно желиш да уложиш, онда је најпаметније продужити даље уместо да му одмажеш.

Prvi postulat izlecenja coveka i oporavka je da ta osoba prihvati i percipira uopste da ima problem.

On to ni ne shvata, on kao problem vidi to sto zene nece sa njim, sto je posledica, a ne uzrok. Ako pored svih pokusaja da mu se to priblizi od strane mnogo ljudi ta osoba i dalje vrti svoje, bez ikakve zelje za razumevanjem; onda je normalno da cu krenuti sa saljivim tonom jer vidim da je svaka prica uzaludna.

A ne zavisi od nivoa znanja, jer kao sto rekoh, neko ko jasno daje znake da ne zeli on da se promeni, nego da savija ceo svet prema sebi, taj nije dosao po oporavak; nego po validaciju. Sto je mnogo pogubnije za njega nego bilo sta drugo.

Onda kroz sprdnju pocnes da odgovaras, ne bi li malo trznuo tog coveka.
 
Prvi postulat izlecenja coveka i oporavka je da ta osoba prihvati i percipira uopste da ima problem.
Ко хоће да помогне не поставља услове, тј .не очекује да особа буде у неком одређеном пожељном стању, већ прихвата реално стање ствари и покушава да их промени на боље.

Дакле, ако особа не перципира да има одређени проблем, а неопходно је за њено излечење, онда онај ко хоће да помогне прихвата то и тражи начин да тој особи помогне да тај проблем перципира.

Можда онај ко хоће да помогне не зна како се то ради. То је у раду. Али у том случају треба да прихвати да не зна и да се повуче -- или ако неће да се повуче, онда да научи -- а не да 1) доноси закључак како тој особи не може да се помогне ( као да су његове личне могућности слика свега што је могуће на свету ), 2) пребацује одговорност на ту особу ( као да је та особа способна да преузме одговорност ), и 3) спрда је ( као да ће да то помогне. )

On to ni ne shvata, on kao problem vidi to sto zene nece sa njim, sto je posledica, a ne uzrok. Ako pored svih pokusaja da mu se to priblizi od strane mnogo ljudi ta osoba i dalje vrti svoje, bez ikakve zelje za razumevanjem; onda je normalno da cu krenuti sa saljivim tonom jer vidim da je svaka prica uzaludna.

[..]

Onda kroz sprdnju pocnes da odgovaras, ne bi li malo trznuo tog coveka.
Хоћеш да кажеш да спрдњом покужавате да му помогнете?
Да се тргне?

Како вам иде? Да ли напредује ситуација? Је л ико уопште прати како се развија ситуација? Је л боље него пре? Јесте успели да га тргнете? Када очекујете да ће се тргнути?

Спрдња не може да помогне људима који су целог живота испрдавани. Може само да погорша ствари. То су људи који целог живота трпе туђе критике, осуде, увреде, ругања и слично. И ти сад мислиш да ћеш таквој особи да помогнеш тако што ћеш да му даш оно што има на претек?

Никако се не бих се сложио да спрдњом покушавате да га тгрнете. Мислим да се ради о најобичнијој рационализацији -- тј. о прикривању реалних мотива лажним -- а реални мотив зашто га спрдате јесте фрустрација изазвана тиме што сте уложили труд а нисте успели да му помогнете ( ако сте уопште имали искрену жељу да му помогнете. а не да се, например, покажете пред другима. ) И сада је он вама крив и кажњавате га због тога. То је на нивоу Мариа и његовог шутирања кинеских рачунара.
 

Back
Top