Dobar dan svima.
Nalazim se u trenutku u kom bih trebao da donesem najvazniju zivotnu odluku, na putu mi se isprecavaju emocije pre svega pa bih zeleo da cujem vase misljenje pre nego donesem konacnu odluku.
Pocecu od samog pocetka.
Pre tacno godinu dana zapoceo sam vezu sa zenom koja ima sina iz proslog braka, taj brak je davna proslost jer je zavrsen pre vise od 10 godina. Ona ima sina koji danas ima 13 godina.
Zaljubili smo se jedno u drugo od prvog dana, provodili puno sati zajedno, kao tinejdzeri. Ubrzo nakon nesto vise od mesec dana ona je ostala trudna samnom, nismo razmisljali o abortusu nego smo odmah planirali kako da osnujemo zdravu porodicu.
Upoznao sam njenog sina, na prvi pogled to je bio jedan prijatan i vaspitan momak. Vec nakon 3-4 meseca renovirao sam stan i poceli smo da zivimo zajedno. Spavacu sobu je dobio njen sin, a nasu dnevnu smo pregradili da bih napravili sobicu za nase dete.
Ja sam zavrsio na terasi koju sam pregradio jer mi je potreban radni prostor zbog mog posla mnogo radim na racunaru.
Tada sam shvatio da taj momak nije toliko prijatan i vaspitan, jer kao mali je poceo da zivi sa majkom i njenim roditeljima i u tim uslovima dobijao na tacni sve sto je pozeleo, navikao da se sve vrti oko njega. razvio je jako puno tikova, non stop vice i za najmanju stvar koja ga iznervira, to su razni krici koje ceo komsiluk cuje.
Nas odnos je dobar samo kada ja ispunajvam sve zelje, u suprotnom i on i majka se naljute na mene. Moram da napomenem da sam ja taj koji izdrzava prodicu, koji svaki dan kupuje namirnice, placa racune, vozi ga u skolu i nazad i ako je skola udaljena nekih 10ak minuta pesaka. Svih tih meseci pre nego sto se nase dete rodilo on je spavao sa majkom dok sam ja zavrsio sam na kaucu u dnevnoj sobi.
Evo ima nesto vise od mesec dana od kada nam se dete rodilo i ja ne znam sta da radim, kada nastane neki problem ja se uvek uplasim da ce mi oduzeti moje dete, a problemi nastaju i mojom i njenom krivicom, vise mojom priznacu to. Njen nacin rasprave je tretman cutanjem, ona meni kaze njen stav i onda zacuti i ne zeli da me udostoji odgovora na moja pitanja. Mozda sam ja sebican ali smatram da kao neko ko izdrzava porodicu zasluzujem bar malo postovanja, rucak se sprema kada je njen sin gladan ili kada ide u skolu odnosno vraca se iz iste. Jedem ono sto on voli da jede u suprotnom sam moram da spremam sebi rucak kada se vratim sa posla.
Ja nju donekle razumem i sam sam odrstao u porodici sa starijim bratom po majci, mogu da razumem njen zastitnicki stav. Ali ja njeno dete ne pokusavam da vaspitam, nikada nisam viknuo na njega a kamoli nesto vise od toga. Ali zalosna istina je da su od njega napravili samozivo dete koje gleda samo kako da sebi udovolji. Ne moze sam ni sok da sipa i kad nekako to uradi ne moze da ga vrati u frizider i u vecini slucajeva odnese ga kod sebe u sobu. Nikada nije zadovoljan i stalno mora da mu se titra, prema majci se ponasa kao prema robu bez imalo postovanja i to je ono sto mene najvise pogadja. Prema meni je ok samo dok mu ispunjavam zelje u suprotnom se naljuti i s vremena na vreme kaze mi ruzne svari.
Danas sam doziveo da mi se kaze koliko smem da pojedem za rucak da bi vise ostalo za njenog sina. Moj problem je sto ja jako puno volim svoju zenu i sve bih dao za samo zrno postovanja za ono sto ja cinim, jer sam sad u situaciji da ja to moram da spominjem i tada ona sakrkasticno odgovora na to kao zahvaljivacemo ti se 3 puta na dan i slicno. Ja to ne trazim, ja trazim samo zrno postovanja za ono sto cinim, jer mozda njoj nije lako ali nije lako ni biti ocuh detetu u pubertetu koji ne gleda nikog osim sebe. Ja to dete ne mrzim, ali nije mi dozvoljeno ni da uticem na njega, nego samo da se povinujem njegovim navikama, jer kako njegova majka kaze, on je tako navikao i ona njega ne moze da menja. moj najveci problem je da cu izgubiti svoje dete i zenu koju i dalje volim.
Ali ja ne mogu vise ovako, radim na poslu i privatno i trudim se da obezbedim sto vise novca nasoj porodici, ali to niko ne postuje. Znam da sam u sve usao jako brzo ali tu sam gde sam i ne mogu da se odlucim na sledeci korak, da li da probam da popravim stvari polako, da pustim vreme da sredi neke stvari ili da prekinem i vratim malo svog dostojanstva nazad, jer trenutno nisam u stanju da radim, svo vreme provodim brinuci se za svoje dete i svoju buducnost.
Izvinite na ovako dugom tekstu, svaki savet je dobrodosao. Ponavljam nisam ni ja zlatan i ja pravim greske ali ja ih skupo placam uz mnogobrojna izvinjavanja dok sa druge strane mene ne sme nista da povredi.
Nalazim se u trenutku u kom bih trebao da donesem najvazniju zivotnu odluku, na putu mi se isprecavaju emocije pre svega pa bih zeleo da cujem vase misljenje pre nego donesem konacnu odluku.
Pocecu od samog pocetka.
Pre tacno godinu dana zapoceo sam vezu sa zenom koja ima sina iz proslog braka, taj brak je davna proslost jer je zavrsen pre vise od 10 godina. Ona ima sina koji danas ima 13 godina.
Zaljubili smo se jedno u drugo od prvog dana, provodili puno sati zajedno, kao tinejdzeri. Ubrzo nakon nesto vise od mesec dana ona je ostala trudna samnom, nismo razmisljali o abortusu nego smo odmah planirali kako da osnujemo zdravu porodicu.
Upoznao sam njenog sina, na prvi pogled to je bio jedan prijatan i vaspitan momak. Vec nakon 3-4 meseca renovirao sam stan i poceli smo da zivimo zajedno. Spavacu sobu je dobio njen sin, a nasu dnevnu smo pregradili da bih napravili sobicu za nase dete.
Ja sam zavrsio na terasi koju sam pregradio jer mi je potreban radni prostor zbog mog posla mnogo radim na racunaru.
Tada sam shvatio da taj momak nije toliko prijatan i vaspitan, jer kao mali je poceo da zivi sa majkom i njenim roditeljima i u tim uslovima dobijao na tacni sve sto je pozeleo, navikao da se sve vrti oko njega. razvio je jako puno tikova, non stop vice i za najmanju stvar koja ga iznervira, to su razni krici koje ceo komsiluk cuje.
Nas odnos je dobar samo kada ja ispunajvam sve zelje, u suprotnom i on i majka se naljute na mene. Moram da napomenem da sam ja taj koji izdrzava prodicu, koji svaki dan kupuje namirnice, placa racune, vozi ga u skolu i nazad i ako je skola udaljena nekih 10ak minuta pesaka. Svih tih meseci pre nego sto se nase dete rodilo on je spavao sa majkom dok sam ja zavrsio sam na kaucu u dnevnoj sobi.
Evo ima nesto vise od mesec dana od kada nam se dete rodilo i ja ne znam sta da radim, kada nastane neki problem ja se uvek uplasim da ce mi oduzeti moje dete, a problemi nastaju i mojom i njenom krivicom, vise mojom priznacu to. Njen nacin rasprave je tretman cutanjem, ona meni kaze njen stav i onda zacuti i ne zeli da me udostoji odgovora na moja pitanja. Mozda sam ja sebican ali smatram da kao neko ko izdrzava porodicu zasluzujem bar malo postovanja, rucak se sprema kada je njen sin gladan ili kada ide u skolu odnosno vraca se iz iste. Jedem ono sto on voli da jede u suprotnom sam moram da spremam sebi rucak kada se vratim sa posla.
Ja nju donekle razumem i sam sam odrstao u porodici sa starijim bratom po majci, mogu da razumem njen zastitnicki stav. Ali ja njeno dete ne pokusavam da vaspitam, nikada nisam viknuo na njega a kamoli nesto vise od toga. Ali zalosna istina je da su od njega napravili samozivo dete koje gleda samo kako da sebi udovolji. Ne moze sam ni sok da sipa i kad nekako to uradi ne moze da ga vrati u frizider i u vecini slucajeva odnese ga kod sebe u sobu. Nikada nije zadovoljan i stalno mora da mu se titra, prema majci se ponasa kao prema robu bez imalo postovanja i to je ono sto mene najvise pogadja. Prema meni je ok samo dok mu ispunjavam zelje u suprotnom se naljuti i s vremena na vreme kaze mi ruzne svari.
Danas sam doziveo da mi se kaze koliko smem da pojedem za rucak da bi vise ostalo za njenog sina. Moj problem je sto ja jako puno volim svoju zenu i sve bih dao za samo zrno postovanja za ono sto ja cinim, jer sam sad u situaciji da ja to moram da spominjem i tada ona sakrkasticno odgovora na to kao zahvaljivacemo ti se 3 puta na dan i slicno. Ja to ne trazim, ja trazim samo zrno postovanja za ono sto cinim, jer mozda njoj nije lako ali nije lako ni biti ocuh detetu u pubertetu koji ne gleda nikog osim sebe. Ja to dete ne mrzim, ali nije mi dozvoljeno ni da uticem na njega, nego samo da se povinujem njegovim navikama, jer kako njegova majka kaze, on je tako navikao i ona njega ne moze da menja. moj najveci problem je da cu izgubiti svoje dete i zenu koju i dalje volim.
Ali ja ne mogu vise ovako, radim na poslu i privatno i trudim se da obezbedim sto vise novca nasoj porodici, ali to niko ne postuje. Znam da sam u sve usao jako brzo ali tu sam gde sam i ne mogu da se odlucim na sledeci korak, da li da probam da popravim stvari polako, da pustim vreme da sredi neke stvari ili da prekinem i vratim malo svog dostojanstva nazad, jer trenutno nisam u stanju da radim, svo vreme provodim brinuci se za svoje dete i svoju buducnost.
Izvinite na ovako dugom tekstu, svaki savet je dobrodosao. Ponavljam nisam ni ja zlatan i ja pravim greske ali ja ih skupo placam uz mnogobrojna izvinjavanja dok sa druge strane mene ne sme nista da povredi.
ja sam u istoj zivotnoj prici samo smo mi svi sretni i uspeli smo da izgradimo porodicu.....prvo uleteli ste u situaciju sa bebom a da se niste stabilizovali...ogromna greska, najveca....prvo ste trebali vas dvoje da se upoznate, zatim da upoznas njeno dete, da zivte malo zajedno a tek kada uspostavite harmonicne odnose probate prosirenje porodice....beba je ogroman stres, decak u pubertetu deli majku prvo sa muskarcem a posle i sa bebom, njemu je najgore...a to tvoje potenciranje da zasluzujes postovanje jer finansiras je degutantno, postovanje se stice nacinom ponasanja i primerom a ne izvlacenjem novca iz dzepa i kur.chenjem zbog toga, a kroz celu pricu se provlaci svoja zavist i sebicnost, ti samo glumis da imas razumevanja i da si prihvatio dete, nema kod tebe iskrenosti ni trunke....drugo, ako budes licno shvatao ponasanje deteta u pubertetu i ako te to bude povredjivalo a putu si u nepovrat....ono sto ti smeta trebalo je da kazes od starta, da postavis zdrave odnose a ne da se kao mish zavacis u rupu jer se bojis svakoga....i da, uvek najmanjima ide najbolji komad mesa, to je tako normalno....
mora da je bilo slucajno 
