Prizrensko-timočko narečje

Torlački dijalekt je


  • Ukupno glasova
    14
  • Anketa je zatvorena .
Bas vala, tri teme o torlackom dijalektu, a sve isto kao sto smo i kako smo onomad, barem tri puta u zadnjih deset godina pisali.

Какав торлачки дијалект? Који је то торлачки и ко га тако зове и где се говори? Ко су ти торлаци?
Колико видех, то нико не зна, а разбацују се појединци с тим називом.

Ево тебе питам конкретно, пошто си из источне Србије, пошто се за те крајеве веже тај назив?
 
Какав торлачки дијалект? Који је то торлачки и ко га тако зове и где се говори? Ко су ти торлаци?
Колико видех, то нико не зна, а разбацују се појединци с тим називом.

Ево тебе питам конкретно, пошто си из источне Србије, пошто се за те крајеве веже тај назив?
Oko Zajecara, ali u pravcu Knjazevca ima sela koja se nazivaju torlackim, tu zive Torlaci , ali jezik polako, ali
sigurno i nestaje. U pravcu Negotina i Bora ima pa opet vlaskih sela, tamo zive ljudi koji govore vlaskim jezikom.
I sta si ti mene zapravo hteo da pitas?
 
nije još završena ..

о српском језику на тлу Балканског полуострва.
copyofsrpskidijalekti.jpg
 
Poslednja izmena:
И у Нишу је торлачки, јел' тако? Видиш, када би дошао у Ниш и спроведео анкету питањем шта значи реч торлачки? 99 % грађана не би знало да ти одговори, да први пут ту реч чује (баш ако ниси наишао на професора књижевности), и свако би ти одговорио (100 процената) да говори србски. Тај израз сам ја први пут чуо пре пет-шест година и то овде, на форуму. Сад сам погледао у две граматике за средње школе и видео да се тај израз у њима нигде не помиње, затим погледао енциклопедију (Просветину), такође га нема, само одредница Торлак и пише да је то брдо код Београда, да има стратешки значај и ништа више. У једном језичком лексикону (1972) пише да тако у новије време НЕКИ лингвисти зову призренско-тимочки дијалект.
Дакле, призренско-тимочки дијалекат, а не некакав торлачки!

А ти, Бугарине, могао би да пишеш ћирилицом, а не да се овде п......еш латиницом.
 
Poslednja izmena:
Oko Zajecara, ali u pravcu Knjazevca ima sela koja se nazivaju torlackim, tu zive Torlaci , ali jezik polako, ali
sigurno i nestaje. U pravcu Negotina i Bora ima pa opet vlaskih sela, tamo zive ljudi koji govore vlaskim jezikom.
I sta si ti mene zapravo hteo da pitas?

То и ја знам. Значи, неколицина села која се називају торлачким... и сад неки називају говоре од Тимока до Призрена, Албаније и Македоније, по говору људи неколико села?!

Хтео сам да те питам због чега називаш дијалект који се зове призренско-тимочки торлачким?
 
Poslednja izmena:
Торлак - човјек који нити говори чисто Српски ни Бугарски

Вук Стеф.
„Српски рјечник истумачен њемачкијем и латинскијем ријечима“, У Бечу, 1852, стр 744

vukk.jpg



http://digital.bms.rs/ebiblioteka/p...pe=publications&id=1255&m=2#page/764/mode/2up

2154408-Torlak.jpg


PS

Занимљиво jе да неки у Бугарској мисле да има код торлаци у Чипровци хрватског утицаја, због католички епископ Петар Солинат из Босна.
:mrgreen:
 
Poslednja izmena:
Pa kad jednog dana, a taj dan će doći, neko od moderatora svrati u ovu forumsku vukojebinu, da spoji sve tri teme u jednu, pošto stvarno je glubo da tri praktično istoimene teme stoje jedan ispod druge.
Mislim da ovde nema moderatora , ili sam mozda slepa kod ochiju.:D

- - - - - - - - - -

То и ја знам. Значи, неколицина села која се називају торлачким... и сад неки називају говоре од Тимока до Призрена, Албаније и Македоније, по говору људи неколико села?!

Хтео сам да те питам због чега називаш дијалект који се зове призренско-тимочки торлачким?
Ja? Pa tako se zove svuda i uvek.

Sta je smisao tvog pitanja?
 
Ova mapa je lazna.Na istok od reka Morava su samo bugarski dijalektima.Pa na ove mape vidim cak i moj grad-Dupnica stavljen u srpskim govora,pravi cirkus!
Та карта је мало произвољна и меша бабе и жабе. Није карта српских говора пошто обухвата и кајкавце и чакавце за које никада нико није тврдио да су Срби. Што се Дупнице тиче, колико ја видим, само каже да је у питању екавски изговор. Значи, ако причаш екавски, можеш да се опустиш. ;)
 
Та карта је мало произвољна и меша бабе и жабе. Није карта српских говора пошто обухвата и кајкавце и чакавце за које никада нико није тврдио да су Срби. Што се Дупнице тиче, колико ја видим, само каже да је у питању екавски изговор. Значи, ако причаш екавски, можеш да се опустиш. ;)

Ekavski pricam;)
 
Торлак - човјек који нити говори чисто Српски ни Бугарски

Вук Стеф.
„Српски рјечник истумачен њемачкијем и латинскијем ријечима“, У Бечу, 1852, стр 744

Вук Караџић је у праву, данашњи Бугари су у ствари Торлаци, јербо не говоре српски правилно а свој изворни турско-татарски дијалекат су заборавили.
 
Ova mapa je lazna.Na istok od reka Morava su samo bugarski dijalektima.Pa na ove mape vidim cak i moj grad-Dupnica stavljen u srpskim govora,pravi cirkus!
Pa ja sam sa Istoka, samo 4 km udaljena od bugarske granice ( grad Vidin je valjda samo desetak kilometara udaljen), ali ja bugarski ne znam, znam ga mnogo
losije nego ti srpski, razumem kad vidim napisano, ali ja razumem i holandski i danski, pa i norveski, svedski, ruski, ceski ( poljski vec ne;))
I sta sada ovo znaci? Da meni koja sam zavrsila skolu u Zajecaru zapravo nije srpski maternji jezik nego bugarski?
Niko od nas ne zna bugarski, moji su baba i deda ( s majcine strane) iz Kalne, torlacki su govorili, ali to nije bugarski.
Polupismeni su fino znali da razlikuju Torlake od Bugara. Bugari u tom delu Srbije nikada nisu bili omiljeni, kako ljudi tako ni jezik.
Danas je druga prica, ali sa jezikom to i dalje nema nikakve veze.
 
И у Нишу је торлачки, јел' тако? Видиш, када би дошао у Ниш и спроведео анкету питањем шта значи реч торлачки? 99 % грађана не би знало да ти одговори, да први пут ту реч чује (баш ако ниси наишао на професора књижевности), и свако би ти одговорио (100 процената) да говори србски. Тај израз сам ја први пут чуо пре пет-шест година и то овде, на форуму. Сад сам погледао у две граматике за средње школе и видео да се тај израз у њима нигде не помиње, затим погледао енциклопедију (Просветину), такође га нема, само одредница Торлак и пише да је то брдо код Београда, да има стратешки значај и ништа више. У једном језичком лексикону (1972) пише да тако у новије време НЕКИ лингвисти зову призренско-тимочки дијалект.
Дакле, призренско-тимочки дијалекат, а не некакав торлачки!

А ти, Бугарине, могао би да пишеш ћирилицом, а не да се овде п......еш латиницом.
Nema veze sada sa torlackim, al sam se ja gadno razocarala u Nishlije ( cenim da si i ti tu;)).
Oni vise pojma nemaju o svom dijalektu, cak ga i ne razumeju.:mrgreen:
Moj je tatko iz Nish ( znaci pola familije), on je sada pokojan, meni su ostale u secanju njegove reci, izrazi, ali to vise niko ne zna.
U Zajecaru se nije taj torlacki govorio ( nije ni na ovoj cuvenoj mapi) ali smo ga svi znali, moj profesor istorije ( i sam iz nekog torlackog sela pored Knjazevca)
sa svojom zenom ( profesorka je francuskog i engleskog) napravio je recnik torlackog ( ima valjda i dve iljade stranica) sa sve kaao nekom gramatikom,
ali to su danas sve tempi passati.
 
Ако сам разумео, отац ти је био из Ниша или уже околине, мајка родом из Калне, а живели сте у Зајечару. За оца кажеш да је знао торлачки, рођаци по мајци у Кални такође су знали или говорили торлачки. Али, то није исти говор, у старом Нишу се није говорило исто као, на пример, у Пироту или Кални. Тај локални израз 'торлачки' односио се само на неколико села око Калне, на цео појас уз бугарску границу или шире? Нећеш ваљда да кажеш да се исто говори у Сталаћу као и у Пироту, а све то припада призренско-тимочком дијалекту.
Кажем ти да ја, рођени Нишлија, никад нисам чуо за тај израз/термин, а нема га ни по књигама.
 
Pa ja sam sa Istoka, samo 4 km udaljena od bugarske granice ( grad Vidin je valjda samo desetak kilometara udaljen), ali ja bugarski ne znam, znam ga mnogo
losije nego ti srpski, razumem kad vidim napisano, ali ja razumem i holandski i danski, pa i norveski, svedski, ruski, ceski ( poljski vec ne;))
I sta sada ovo znaci? Da meni koja sam zavrsila skolu u Zajecaru zapravo nije srpski maternji jezik nego bugarski?
Niko od nas ne zna bugarski, moji su baba i deda ( s majcine strane) iz Kalne, torlacki su govorili, ali to nije bugarski.
Polupismeni su fino znali da razlikuju Torlake od Bugara. Bugari u tom delu Srbije nikada nisu bili omiljeni, kako ljudi tako ni jezik.
Danas je druga prica, ali sa jezikom to i dalje nema nikakve veze.

Vidi sada,niko ne prica da u Istocnoj Srbii ziveti samo Bugari,ali ima i takvi i oni su tamo od vekovi.Ovije Bugari imat njihov dijalekt,mi smatramo da je to torlacki i sopski.I je normalno ovie Bugari da ne znaju knizevni Bugarski zato sto tamo(Nis,Pirot) nije imalo bugarski skole od 150 godine.A i za nijhov zivot nije bilo dobro da pricat bugarski-jer kako ti si rekla: "Bugari u tom delu Srbije nikada nisu bili omiljeni, kako ljudi tako ni jezik".
Sada vec Bugari u Nis,Zajcar i Pirot uce bugarski.
 
wgfgh.jpg


ЗА БЪЛГАРСКАТА НАЦИЯ

„Заедно с това очевидно не само изследователите на национализма след началото на 80-те години на XX в. са наясно с модерния характер на нациите и тяхното създаване като резултат от съзнателните усилия на определени „национални елити". СЪВРЕМЕННИЦИТЕ ОТ 80-ТЕ И 90-ТЕ ГОДИНИ НА XIX В., ЗА РАЗЛИКА ОТ БЪЛГАРСКАТА ИСТОРИОГРАФИЯ, НЕ ПОСТАВЯТ КРАЯ НА ТОЗИ ПРОЦЕС КЪМ 1870 Г. И ИЗГРАЖДАНЕТО НА БЪЛГАРСКАТА ЕКЗАРХИЯ. ДОРИ И КОГАТО СА СТРАСТНИ ПРИВЪРЖЕНИЦИ НА НАЦИОНАЛНАТА ИДЕЯ, ТЕЗИ СЪВРЕМЕННИЦИ ОЧЕВИДНО СИ ДАВАТ СМЕТКА, ЧЕ НАЦИЯТА Е САМО ПРОЕКТ, КОЙТО Е ЗАПОЧНАЛ, НО ЧИЕТО ОСЪЩЕСТВЯВАНЕ И ЗАВЪРШВАНЕ ТЕПЪРВА ПРЕДСТОИ."

Д-р Стефан Дечев, преподавател в ЮЗУ „Неофит Рилски" – Благоевград




ЗА БЪЛГАРСКАТА ЕКЗАРХИЯ В НИШ

„По това време самата Екзархия е принудена в Ниш и Нишката епархия да се съобрази с тамошните желания да не се използва българския книжовен език, а говоримото „наречие", на практика сръбски език.“

Зина Маркова - Българската екзархия 1870-1879, Издателство на Българска академия на науките, София, 1989, стр. 120

----------

О БУГАРСКОЈ ЕГЗАРХИЈИ У НИШУ

„У то време (1870-те године) сама Егзархија је принуђена у Нишу и Нишкој епархији да се саобрази са тамошњим жељама да се не користи бугарски књижевни језик, већ говорно наречје, практично српски језик.“

Зина Маркова – Бугарска егзархија 1870-1879, Издаватељство Бугарске академије наука, Софија, 1989, стр. 120
 

Back
Top