Prizrensko-timočko narečje

[Slavan]

Ja sam čitao da je prvi Patrijarh u Srba bio Bugar.

Није први, али један је био бугарског порекла.

 

[Lamasu]

Није први, али један је био бугарског порекла.

Koji?

https://i.imgur.com/X8pzC2M.gif?1
https://i.imgur.com/9FMs5zg.jpg?1
https://i.imgur.com/x2B6zgx.jpg?1
https://i.imgur.com/Rvk9jnQ.jpg?1
https://i.imgur.com/AGUb1fH.jpg?1

 

[Slavan]

Koji?

https://i.imgur.com/X8pzC2M.gif?1
https://i.imgur.com/9FMs5zg.jpg?1
https://i.imgur.com/x2B6zgx.jpg?1
https://i.imgur.com/Rvk9jnQ.jpg?1
https://i.imgur.com/AGUb1fH.jpg?1

Јефрем - тај што си подвукао. Пре њега су била двојица са титулом патријарха, а пре њих су били на челу Цркве архиепископи. Св. Сава је први архиепископ српски.

 

[Сребрена]

. С кой? С вазе?
Баш изворни српски jезик.

Tatari pristigli na tlo što će postati Bugarska 1878.godine, nikada nisu shvatili padeže srpskog jezika..

 

[Bastiani]

Уау, неки Србин у 1998. je написао да су били код Чипровци Срби?
А шта су писали српски новине из 1841? О Бугари код Ниша?
Или шта су написали странци путописци у 14-18 век о Ниш, Пирот, Софиja, Чипровци?

Пример, Бертрандон де ла Брокијер, Путопис Путовање преко мора, 1443.

Spojler

А Евлија Челебија?

Погледах двапут овога Брокијера и никако да угледам шта то тебе чини толико срећним.

Видим имаш неке дилеме око тога где је било разграничење Бугарске и Србије, видим волиш да читаш шта су писали странци, а посебно те занимају четрдесете године 19. века. Имам нешто таман за тебе.

Књига се зове
SERVIA, the yongest member of the eurоpean family: or, a RESIDENCE IN BELGRADE, and travels in the highlands and woodlands of the interior, during the years 1843 an 1844. Andrew Archibald Paton.

Знам, дугачак је наслов, тих година је изгледа тако било у моди у Енглеској.

Иначе оно на десној страни немој да читаш, болеће.

 

[хан Ацо]

Ja sam čitao da je prvi Patrijarh u Srba bio Bugar.

Tacno,on se je zvao Jefrem i je bio prvi patrijarh koji bio priznat od Konstantinopol,odnosno on je prvi zvanican patrijarh Srbije.

 

[Han-Solo]

Видим имаш неке дилеме око тога где је било разграничење Бугарске и Србије, видим волиш да читаш шта су писали странци, а посебно те занимају четрдесете године 19. века. Имам нешто таман за тебе.

Pogledajte prilog 359705

Књига се зове
SERVIA, the yongest member of the eurоpean family: or, a RESIDENCE IN BELGRADE, and travels in the highlands and woodlands of the interior, during the years 1843 an 1844. Andrew Archibald Paton.

Хвала! Али немам дилеме и ни Срби нису имали дилеме.

Новине србске, 1841
http://digitalna.nb.rs

 

[Han-Solo]

Npr. tko?

Примери:
https://books.google.bg/books?id=7R...F#v=onepage&q=хърватски петър солинат&f=false

http://macedonia-history.blogspot.bg/2010/01/kosta-curnushanov-makedonija-v.html

http://www.referati.org/istoriq-na-pedagogikata-v-bylgariq/62227/ref/p9

 

[Lamasu]

Примери:
https://books.google.bg/books?id=7R...F#v=onepage&q=хърватски петър солинат&f=false

http://macedonia-history.blogspot.bg/2010/01/kosta-curnushanov-makedonija-v.html

http://www.referati.org/istoriq-na-pedagogikata-v-bylgariq/62227/ref/p9

Hvala ti. Zanimljiv je ovaj blog ma da mi translator ne prevodi sve riječi. Mogu ti se javiti ako će mi trebati bolji prijevod neke riječi, pasusa i sl.?

 

[Han-Solo]

Hvala ti. Zanimljiv je ovaj blog ma da mi translator ne prevodi sve riječi. Mogu ti se javiti ako će mi trebati bolji prijevod neke riječi, pasusa i sl.?

Може.

 

[Lamasu]

Може.

Odlično. Javim ti se onda.

 

[Карлос Шакал]

Абе братко, грамотен си, да прочетиш ти оште еден п'т тази статија, нема тука никакви Бугари в Ниш

То су све српски устанци, од Првог српског устанка 1804 до Нишке буне 1841:

Pogledajte prilog 359723

Устанак 1841. године у Нишком ејалету-који је по турској административној подели из 1835. године обухватио територије ранијег Нишког и Лесковачког пашалука - спада међу три најзнаменитија догађаја у националној историји српског народа данашње југоисточне Србије. Први од њих био је везан за учешће у догађајима првог српског устанка између 1805. и 1813. године, последњи за датум ослобођења од вековне турске власти у српско-турском рату 1877-1878. године а у њиховој хронолошкој-временској средокраћи-такође као нови покушај за ослобођење од Турака-био је велики народни покрет из 1841. године. Како је из историографије познато, овај устанак обухватио је сва четири јужноморавска округ? Нишки, пиротски, врањски и топлички, а изван територије данашње Србије проширио се и на Кумановску нахију у правцу југа, а на истоку преко Старе планине и на Бугарску. Нишка, Лесковачка и Пиротска нахија представљале су главно подручје устанка.

http://istorijanisa.wikidot.com/narodni-ustanak-1841-godine

То су ти "Бугари", а у ствари Срби-Шопови који су се прикључили устанку.

Неће ти људи татаробугарски идентитет него српски братко

"Краљу српском Милану Обреновићу

Молимо те Господару какво свој отец избављај нас от овој проклети Бугара ако Бога знајеш.
Они нама Глава дојдоше. Једнако нас бију и апсу што нечемо да станемо под Бугарију и што кажемо да смо Срби..."

село Костин Брод и околна села 9 мај 1878

 

[Карлос Шакал]

Бугарски академик о "србизму" (тачније, српској народној свести) који се 1877. године "јавио" (вековима постојао) међу Србима у:

1. ТРНСКОМ
област варошице Трн која се зове и Знепоље

2. БРЕЗНИЧКОМ
област варошице Брезник, која се зове и Гра(х)ово

3. СОФИЈСКОМ
област главног града Бугарске, Софијско поље

Pogledajte prilog 359725

 

[Slavan]

Tacno,on se je zvao Jefrem i je bio prvi patrijarh koji bio priznat od Konstantinopol,odnosno on je prvi zvanican patrijarh Srbije.

Није први, већ трећи. И није патријарх Србије, већ српски патријарх. За свештеника га је рукоположио патријарх Јоаникије.
Под јурисдикцијом Пећке патријаршије су биле и неке области које су данас у Бугарској.

На Сабору у Скопљу 1346. године Српска архиепископија је уздигнута у ранг патријаршије, а дотадашњи архиепископ Јоаникије проглашен је патријархом, уз присуство трновског бугарског патријарха.

 

[Han-Solo]

То су све српски устанци, од Првог српског устанка 1804 до Нишке буне 1841

Не знам, Срби у новине су писали да има бугарски устанци код Ниша.
Нисам слеп, прочитао сам шта пише и ниjе ми потребно неки српски академик да обjасни да "Бугари" код Ниш су заправо прави Срби.

То су ти "Бугари", а у ствари Срби-Шопови који су се прикључили устанку.

Неће ти људи татаробугарски идентитет него српски братко

"Неће ти људи татаробугарски идентитет него српски", али су их српски новинари звали "Бугари"?
Чудна нека логика. И откуд ти ови "татари"?

Српски академик каже да су Бугари уствари Срби (извори нема??), али по таj логице могу да су Бугари и Марсовци, зар не?

Харвардски професор пише:

Eventually, with the exception of a few who had been most prominent in the revolt, all the Bulgarians, trusting in the amnesty, returned...
...emigration by disaffected Bulgarians...The Russian Foreign Ministry claimed to have received reports that the Bulgarians, exasperated by the harassment of local authorities, had revolted; the Ottoman government, preoccupied with events in Syria, was unable to devote the necessary attention to these irregularities in the administration. The peasantry in Nish had risen in desperation..
The Ottoman response to this unsolicited assistance was, quite naturally, to declare it undesirable, as it might encourage the Bulgarians to further resistance...

Ottoman Bulgaria in the First Tanzimat Period — The Revolts in Nish (1841) and Vidin (1850)
Dr. Mark Pinson, retired prof. of Balkan history, Harvard

 

[Mrkalj]

Evo moderacija je obavila odličan posao. Svaka čast za moderacijski tim. Nisam znao da se može anketa ukomponirati na stari PDF.

Ipak, trebalo je spojiti i bitnije postove sa teme http://webcache.googleusercontent.c...&oe=utf-8&gws_rd=cr&ei=cn7xVeuAF4KUsgHP-4moAw
ili temu ostaviti, a ne obrisati.

Original postavio хан Ацо
U Srbije stvarno zivi zanimljivi ljudi.Pa vi hocete da u svakog selo ima standartizovan poseban jezik,a istovrmeno kmecite koga Bosanci i Crnogorci tvrdat da njihovi jezici su posebni!Sto se tice o tzv.torlacki ili sopski-ovo nisu jezicu,a su zapravo bugarski dialekti.

Za razliku od Mađara, Tataro-Bugari nisu uspeli da nametnu svoj tatarski jezik slovenskom južnom Podunavlju tako da je današnji bugarski jezik ustvari srpskog porekla, doduše dosta natovaren balkanizmima (postpozitivan član, gubitak padeža) pa deluje kao pidgeon-srpski koji Srbi potpuno razumeju, a nauče da govore za nekoliko dana do nedelja.

- - - - - - - - - -

Original postavio хан Ацо
U Srbije stvarno zivi zanimljivi ljudi.Pa vi hocete da u svakog selo ima standartizovan poseban jezik,a istovrmeno kmecite koga Bosanci i Crnogorci tvrdat da njihovi jezici su posebni!Sto se tice o tzv.torlacki ili sopski-ovo nisu jezicu,a su zapravo bugarski dialekti.

Eto, pa uči padeže i glagolske oblike.




- - - - - - - - - -

Tatarsko kapče na blgarsko glavče

- - - - - - - - - -

Isti je kompleks sa Turko-Horvatima koji su sa Mađarima stigli u Veliku Moravsku, ali su produžili kroz Srbe do Krbave i Ravnih kotara.

http://forum.krstarica.com/showthre...)-dijalekt?p=30988447&viewfull=1#post30988447

 

[Mrkalj]

Umalo tako ne pročitah Šakalov pozdrav:

Original postavio Mrkalj
Za razliku od Mađara, Tataro-Bugari nisu uspeli da nametnu svoj tatarski jezik slovenskom južnom Podunavlju tako da je današnji bugarski jezik ustvari srpskog porekla, doduše dosta natovaren balkanizmima (postpozitivan član, gubitak padeža) pa deluje kao pidgeon-srpski koji Srbi potpuno razumeju, a nauče da govore za nekoliko dana do nedelja.

...

Постпозитиван члан у бугарском и македонском служи за одређеност и неодређеност именица.
У српском, руском па и старословенском то је немогуће. Али зато придеви могу бити одређени и неодређени.

У бугарском су одлучили да налепе -т, -та и -то, у руском (а на сличан начин и у старословенском) се лепи -ый, -ая и -ое на придев.

Т, та и то значе он, она, оно, и, ја, је на старословенском значе исто. Очигледно да се ради о истој, односно сличној појави, примењеној на различите језике.

Питање је исто тако зашто су падежи нестали у бугарском, да ли је у питању утицај татарског етничког елемента или можда влашког, или је у питању гласовни прелаз Ѫ у Ъ, и Ѧ у А, који је узроковао да се рецимо падежни наставци у женској или А деклинацији изједначе.


Иначе Бугари и бугарски језик заиста и даље постоје, ено их у Буџаку, зову се Гагаузи и заиста причају неким турским језиком, а себе називају Hasli ili Eski Bulgar, што значи прави односно стари Бугари.

Поздрав.​

http://webcache.googleusercontent.c...&oe=utf-8&gws_rd=cr&ei=cn7xVeuAF4KUsgHP-4moAw

 

[Mrkalj]

Постпозитиван члан у бугарском и македонском служи за одређеност и неодређеност именица.

У српском, руском па и старословенском то је немогуће. Али зато придеви могу бити одређени и неодређени.

У бугарском су одлучили да налепе -т, -та и -то, у руском (а на сличан начин и у старословенском) се лепи -ый, -ая и -ое на придев.

Т, та и то значе он, она, оно, и, ја, је на старословенском значе исто. Очигледно да се ради о истој, односно сличној појави, примењеној на различите језике.

Питање је исто тако зашто су падежи нестали у бугарском, да ли је у питању утицај татарског етничког елемента или можда влашког, или је у питању гласовни прелаз Ѫ у Ъ, и Ѧ у А, који је узроковао да се рецимо падежни наставци у женској или А деклинацији изједначе.


Иначе Бугари и бугарски језик заиста и даље постоје, ено их у Буџаку, зову се Гагаузи и заиста причају неким турским језиком, а себе називају Hasli ili Eski Bulgar, што значи прави односно стари Бугари.

Поздрав.
​

http://webcache.googleusercontent.c...&oe=utf-8&gws_rd=cr&ei=cn7xVeuAF4KUsgHP-4moAw

Takođe, nemaju slovenski komparativ (i superlativ) već je sintagmatski (golemiji najgolemiji : pogolem :najgolem; bolji, najbolji : podobar, najdobar). Dakle, opet pidgeon-srpski.

Vulgarno-srpski = Bulgarno-srpski.

- - - - - - - - - -

Nisam znao da se može anketa ukomponirati na stari PDF.

Ti ne znaš ni kako se briše poruka.

 

[Han-Solo]

Tatarsko kapče na blgarsko glavče

Неки комплекси и обесиjи са Татарима?

Иван Грозни

Борис Годунов

Владимир Мономах

Татарско капче:

 

[Карлос Шакал]

"Неће ти људи татаробугарски идентитет него српски", али су их српски новинари звали "Бугари"?
Чудна нека логика.

Да ти преведем, Ферхат-ефендија иска да се Бугари (који су дошли у Нишку област из Бугарије да помогну српско вастаније) врнев у Бугарију (одкуде су дошли).
Дакле, Ферхат-ефендија њих зове "Бугарима" а не српски новинари. разбираш ли сега или ћеш и даље да манипулишеш?

А ти исти "несумњиво Бугари" дижу вастаније против своје братије Бугара 1878:

Кога Русија ја ослободува денешна Бугарија од османлиите 1878 г., шопскиот крај востанал против нивното вклучување во државата на Бугарите. Шопите, како словени, поблиски ги чувствувале до себе србите отколку бугарите, кои "биле соседи по местоживеење и сродни души по многу работи" (Цит. по М. Семов, Д. Иванов. С минало като в роман. Чужденците в политическија, материалнија и духовнија живот на б'лгарската столица 1878-1908. С., 1999, с. 11.).

На 21 Мај 1878 г., шопите заедно со српската војска го зазеле целиот шопски крај со интенција да го приклучат кон Србија (Цит. по М. Семов, Д. Иванов. С минало като в роман. Чужденците в политическија, материалнија и духовнија живот на б'лгарската столица 1878-1908. С., 1999, с. 11.). Само да напоменам дека под шопски крај се подразбира целата територија на северо-западна Бугарија која граничи со Македонија и Србија, а во неа спаѓа и Софија, чие домородно население е шопско.

Туку што ослободени од турците и влезени во руската губернија Бугарија, шопите, се кренале на оружје против нивното влегување во состав на идната бугарска држава. Затоа, Русија интервенирала и шопскиот крај бил насилно повторно припоен кон Бугарија, шопско-српските војници биле разоружани, а некои пребегнале во Пирот.

Како целта на Русија било создавање колема Бугарија, а шопите биле антибугари, Русија решила главниот град на Бугарија да биде Софија, а не Велико Трново, како што веќе решиле вистинските бугари на основачкото собрание (Цит. по М. Семов, Д. Иванов. С минало като в роман. Чужденците в политическија, материалнија и духовнија живот на б'лгарската столица 1878-1908. С., 1999, с. 12.).

За овој настан, италијанскиот хронист Вито Мантегаца запишува "Русија сакаше главниот град да биде блиску до српската граница- противтежа на Србија, покровителствувана од Австрија (Цит. по М. Семов, Д. Иванов. С минало като в роман. Чужденците в политическија, материалнија и духовнија живот на б'лгарската столица 1878-1908. С., 1999, с. 15).

Божидар Димитров, имаше и предавање за шопското востание против Бугарите на БНТ.

Фала браћи Македонцима http://forum.kajgana.com/threads/%D0%A8%D0%BE%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%BE%D1%82%D0%BE-%D0%B2%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%B5-%D0%BF%D1%80%D0%BE%D1%82%D0%B8%D0%B2-%D0%91%D1%83%D0%B3%D0%B0%D1%80%D0%B8%D1%82%D0%B5-1878-%D0%B3%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B0.30913/

И откуд ти ови "татари"?

Читао сам бугарске научнике...

 

[Карлос Шакал]

Takođe, nemaju slovenski komparativ (i superlativ) već je sintagmatski (golemiji najgolemiji : pogolem :najgolem; bolji, najbolji : podobar, najdobar). Dakle, opet pidgeon-srpski.

Vulgarno-srpski = Bulgarno-srpski.

Ово није тема о бугарском језику већ о крајње источним српским говорима али кад смо већ ту...

За основицу бугарског језика је узет североисточни, мезијски дијалект, зато што је најразличитији од српског, те је онда школским системом наметнут остатку становништва са све татаромонголским идентитетом.
Да су Бугари за основицу свог књижевног језика узели шопске говоре ни у чему се не би разликовали од Срба. А то није била интенција великих сила које су и стварале државу Бугарску.

Pogledajte prilog 359736

Овај уоквирен црвеним на слици, где је и иначе српскословенски етнички елемент најслабији а татаробугарски најјачи.

Нисам писао баш одговор на твоје писаније јербо се нема ни шта посебно додати на исто, већ само мало појашњење за друге читаоце

 

[Han-Solo]

А ти исти "несумњиво Бугари" дижу вастаније против своје братије Бугара 1878

Шопскa буна против Бугара!!!
Циркус!

Читао сам бугарске научнике...

Овде пише о Прабугари, о кojи уствари има 24 хипотезе, све недоказани.
Кад напише Македонац или Србин "Татари", "Татаробугари", "Бугари-Турко-Монголи", знам да нема ни "а" от аргумената и пише пуно глупости.
То ниjе нити расизам, ни шовинизам, већ чиста глупост и беспомоћност.

 

[Han-Solo]

Да ти преведем, Ферхат-ефендија иска да се Бугари (који су дошли у Нишку област из Бугарије да помогну српско вастаније)

Па читаj:

ПРОКЛАМАЦІЯ.

Христіяни живећи у Нахіяма Нишевачкой, Пиротскоі, Лесковачкой и Прокупачкой, предѣлима Сербіи сосѣднымъ, 6. овогъ мѣсеца противу ондашньи Турака, по ньіовомъ изясненію Зулумћара, подигли су се.

Движеніє ово, было оно каковогъ му драго рода, ни найманѣ се не относи на предѣле Княжества овогъ. Народъ е Србскій правама своимъ, дарованнымъ му Высочайшимъ Султанскимъ Ферманима и Хаттишерифима, осигуранъ у спокойствію и безбѣдію своме. Наслаждаваюћисе спокойствіємъ и миромъ, сви жительи Сербіє треба да су странни овому движенію онострански подданика Нѣговогъ Султанскогъ Величества, и да избѣгаваю и клонесе свега оногъ, чимъ бы и они узели участіє у движенію ономе.

Обявлююћи ово настоєћoмъ Прокламаціомъ народу Србскому, живѣйше препоручуємъ свима вообще и свакому воособъ, да свакій само своє послове гледа и налозима своій предпоставлѣнны Властій повинуєсе, да нико не узыма участіє у поменутому движенію, и да се нико ни найманѣ у исто не мѣша.

Я се надамъ, да ће сви жителыі Сербіє дужности своіой повиноватисе и овоме Моме налогу слѣдовати, чиме ће показати и овомъ приликомъ дужну свою послушность и приверженость къ Правленію своме; но ако бы кои толико дерзновенъ быо, да се покуси умѣшати се у дѣло ово и тыме преступити ову Мою высочайшу препоруку, быт'ће праведно сматранъ као миронарушитель и противникъ Правительства, и као таковый быт'ће подвергнутъ строжайшему наказанію.

В. № 403. 10. Априлія 1841. у Бѣoграду.

(М. П.) Михаилъ М. Обреновићъ с. р.
Князъ Србскій.

Княжескій Представникъ и Попечитель Иностр. Дѣла, Полковникь и Кавалѣръ. Ђорђе Протићъ с. р.

Бѣоградъ, 22. Маія. Вѣсти съ Турске границе одъ 19. пр. мѣс. являю, да се Турцы у Нишу нѣкой войсцы, да имъ изъ Скопля, Софіє и Брезника дође, надаю, па да съ истомъ войскомъ намѣраваю пребѣгше роблѣ, на нашой страни налазеће се, натрагъ претерати
далѣ, да се одъ Топонице до Ниша нѣке Арнаутске чете, а одъ Топонице овамо къ нашой границы до Дражевачкогъ хана чете разбієны Бугара налазе, и да су се юче т. є. 18. пр. мѣс. три човека, кои су у винограды свои радили, око Ниша убієна нашли. Чуєсе и то, да Арнаути єднако у Нишевачку Наію долазе и плячке чине, а тако исто да и ону стоку людма наново одтерую, коя є већъ єдаредъ Пашиномъ наредбомъ Бугарима предана.

Цариградъ, 4. Маія. Има већъ четрнайсть дана да нисмо никакву изъ Европе пошту сувомъ земльомъ добыли. Немири у Бугарской починю дакле бригу задавати. Юче є дошао овамо къ Енглескомъ Посланичеству єданъ изъ Лондона Курыръ: но опетъ немогу Вамъ добаръ стояти, да л' є онъ сувомъ земльомъ или водомъ путовао. ...

— Депутати Бугарски Христіяна имали су аудієнцію кодъ Великогъ Везыра; они су найутѣшителнія увѣренія добыли о томе, да ће се тужбе ньине извидити, и да ће имъ се толико, колико є могуће, помоћи гледати.

 

[Han-Solo]

Занимљивo:

 

[Bastiani]

Хвала! Али немам дилеме и ни Срби нису имали дилеме.

Новине србске, 1841
http://digitalna.nb.rs

Не знам где ове исечке набављате, али очигледно су врло популарни, пошто је један форумаш поставио на пдф. Историја пре два месеца као доказ српске новине пишу како је "Ниш био бугарски". Ево шта сам тада одговорио:

Pa to ovde uopšte ne piše. To je vest da je izaslanik Jakup paše došao da traži od srpskoga kneza da se vrate natrag neke izbeglice koje su zbog nemira u Bugarskoj pobegle na srpsku stranu, pošto su nemiri prošli. Niš se uopšte ne pominje, osim kao trenutno mesto boravka Jakup paše.

Znači opet izmišljaš gluposti, mada u poređenju s Aleksandrom Velikim ovo i nije neka izmišljotina.