Prizrensko-timočko narečje

[Rayela]

ИгорИнгва те пита за сл(у)нце, сл(у)зу...

Zna razumem sta me je pitao, al nema ih reci i tog"l" "mom" torlackom.
Secam se reci " vuna" i kako je moja baba to izgovarala, bila je vlna ali za sunce i suze tvrdim da nije bilo nikakvog l. Zasto, kako,
ne znam.
I da ,ja ovde samo pisem ono sto sam licno cula, vdozivela od babe i dede, ja ne znam gde se, zasto i kako koristila ta sLza ili Lne.
Kod mene nije nikada.

Bastiani,jedna molba.
Znas da umem da citam, nije potrebno da mi prepricavas ko me sta pita i na sta misli kada me nesto pita.

 

[Bastiani]

Zna razumem sta me je pitao, al nema ih reci i tog"l" "mom" torlackom.
Secam se reci " vuna" i kako je moja baba to izgovarala, bila je vlna ali za sunce i suze tvrdim da nije bilo nikakvog l. Zasto, kako,
ne znam.
I da ,ja ovde samo pisem ono sto sam licno cula, vdozivela od babe i dede, ja ne znam gde se, zasto i kako koristila ta sLza ili Lne.
Kod mene nije nikada.

Bastiani,jedna molba.
Znas da umem da citam, nije potrebno da mi prepricavas ko me sta pita i na sta misli kada me nesto pita.

Што се бре љутиш? У толачком постоје говори где се каже сл'нце, сл'за, а постоји и слунце, слуза. ИгорИнгва те је питао који је твој случај од та два. А ти си му одговорила нешто друго па сам ти само на то скренуо пажњу.

 

[Rayela]

Што се бре љутиш? У толачком постоје говори где се каже сл'нце, сл'за, а постоји и слунце, слуза. ИгорИнгва те је питао који је твој случај од та два. А ти си му одговорила нешто друго па сам ти само на то скренуо пажњу.

E vidju boodale

Pa ne ljutim se, nego ajde da sada lepo kazem da nisu govorili ni slnce ni slza, nego suza i sunce ali opet , nesto o suzama i suncu nismo pricali,
secam se vlka i vlne ( vuk, vuna)., a ne mogu da ih danas vise pitam nista, i ne samo njih, nego nikoga, jer su svi mrtvi.
Pa ima tih razlicitih torlackih jezika, narecja, negde je vuk, negde vlk, nema ocigledno pravila gde je sta i kada.

 

[Bastiani]

Ај Рајела, је л' умеш да преведеш кад Пироћанци кажу: " Шта се лезиш ки варена зељћ'а? (зељтја, умекшано ћ, као што се говори на југу и истоку).

 

[Rayela]

Ај Рајела, је л' умеш да преведеш кад Пироћанци кажу: " Шта се лезиш ки варена зељћ'а? (зељтја, умекшано ћ, као што се говори на југу и истоку).

Sto se smejes ko lud na brasno?

 

[Bastiani]

Sto se smejes ko lud na brasno?

Да. Варена зељћа је кувана главица купуса. Тако да би адекватан превод био оно што деца кажу "шта се цепаш к'о шифонске гаће".

 

[Rayela]

Да. Варена зељћа је кувана главица купуса. Тако да би адекватан превод био оно што деца кажу "шта се цепаш к'о шифонске гаће".

Znam da je to, i moja je baba tako govorila.
Nego ja rekoh da prevedem (prepevam) jer to inace bas i nije poslovicno.

 

[Slavan]

Један крај Београда, брдо заправо, зове се Торлак. Од другара који тамо живи знам да су српске власти у 19. веку тамо населиле становништво које су Београђани препознавали као Бугаре ( а и данас), а који су су добили земљу у најам с тим да београдске пијаце снабдевају поврћем. Слично је и са шопским становништвом на југу Србије (не зове се шопска салата џабе тако). Дакле, бугарофоно становништво је било везано за повртарство. Међутим, изгледа да они сами себе нису видели и не виде као Бугаре него као Србе, те да ето стоички подносе већ 150 година што их гледају као Бугаре.

Zappravo, suština je ovo što si napisao na kraju. Razlog je jednostavan - oni nisu Bugari.

 

[gost 305033]

Igrom slučaja sam se u poslednje vreme zainteresovao za ovu tematiku, treba za par dana da nabavim knjigu "Aleksandar Belić - Dijalekti istočne i južne Srbije". Što se tiče naziva "torlak" koliko znam to na turskom znači nešto kao "divljak". Što se tiče Bugara, za njih se odavno zna da su najbolji povrtari i oni su za vreme kraljevine naseljavani oko Beograda na primer u Slancima, u MML i tako dalje

 

[djole85]

Ovo "kvo " je poreklom iz latinskog cisto da kazem ... Trebali bi zvanicno da uvedu tu rec, mnogo je gotivna

U mome kraju (Vlasinska visoravan i okolina) se govoriti kaže: "oratiti"
U blizini je i selo Romanovce sa ostacima rimskog utvrdjenja.


Trebalo bi platiti nekog istraživača da popisuje sve ove reči dok ne nestanu.
Ali avaj, moraju se odvojiti novci za gospodu u vladi i parlamentu.

 

[Игорь]

Ovo "kvo " je poreklom iz latinskog cisto da kazem ... Trebali bi zvanicno da uvedu tu rec, mnogo je gotivna

То је скраћено од какво. Имаш и бугарских наречја где веле "(ка)кво збориш ?" нпр.

 

[Bastiani]

http://jugmedia.info/2013/10/04/rec...dium=rss&utm_campaign=recnik-pirotskog-govora

 

[Игорь]

Пренећу овде цитате које раније објавих током разговора о призренско-тимочким говорима:

[Nicolaas Van Wijk,1927, O stosunkach pokrewieństwa między językami południowo-słowiańskiemi, Prace filologiczne 11, 109.]

“During the Slavic occupation of the Balkan peninsula, and in the first centuries that came after that, Bulgars didn't have a common border with the Serbian-Croatian-Slovenian group. The reason for this is, firstly, from the comparison of Bulgarian with Serbian, secondly, from the analysis of transition dialects, thirdly, from the analysis of ethnographic and historical data. Transition dialect developed from purely Serbian speech, that moved east and south towards the Bulgarian territory, and later developed together with Bulgarian language. In Macedonia Serbian language even exerted a heavy influence on originally Bulgarian dialects, and because of this these dialect aren't purely Bulgarian now.”

“Podczas okupacji półwyspu Bałkańskiego przez Słowian oraz w pierwszych stuleciach, które nastąpiły później, Bułgarzy nie graniczyli bezpośrednio z grupą serbo-chorwacko-słoweńską. Wynika to, po pierwsze, z porównania języka bułgarskiego z serbskim, po drugie, z analizy gwar przejściowych, po trzecie, z danych etnograficznych i dziejowych. Gwary przejściowe rozwinęły się z narzecza czystoserbskiego, które posunęło się na wschód i południe aż do terytorjum bułgarskiego, a potem rozwinęło się dalej razem z językiem bułgarskim. W Macedonji język serbski wywierał silny wpływ nawet na gwary pierwotnie bułgarskie, wskutek czego te gwary obecnie już nie mają charakteru czysto bułgarskiego.”

[Zbigniew Gołąb, The origins of the Slavs: a linguist's view, 1992, 62.]

[Pavle Ivić, Srpski dijalekti i njihova klasifikacija III - prizrensko timočka dijalekatska oblast, Zbornik Matice srpske za filologiju i lingvistiku 2001, vol. 44, br. 1-2, 176-177.]

[Pavle Ivić, Srpski dijalekti i njihova klasifikacija III; prizrensko timočka dijalekatska oblast, Zbornik Matice srpske za filologiju i lingvistiku 2001, vol. 44, br. 1-2, 184.]

[ Dalibor Brozović, Pavle Ivić, Jezik, srpskohrvatski/hrvatskosrpski, hrvatski ili srpski, 1988, 68 ]

[ Dalibor Brozović, Pavle Ivić, Jezik, srpskohrvatski/hrvatskosrpski, hrvatski ili srpski, Zagreb 1988, 71.]

[Aleksandar Belić, Dijalekti istočne i južne Srbije, Srpski dijalektološki zbornik, knj. I, 1905, 84-85]

[Miloš Okuka, Srpski dijalekti, 2008, str. 230-231.]

Текстови на наречју:

[Miloš Okuka, Srpski dijalekti, 2008, str. 249.]

[Miloš Okuka, Srpski dijalekti, 2008, str. 247.]

[Miloš Okuka, Srpski dijalekti, 2008, str. 248-249.]

[Josip Lisac - Josip Lisac, Hrvatska dijalektologija 1, Hrvatski dijalekti i govori štokavskog narječja i hrvatski govori torlačkog narječja, Zagreb, 2003, str. 152.]

 

[Игорь]

Говори Крашованā, који су се крајем 14. века из Тимочке крајине преселили у округ Караш-Северин у румунском делу Баната, у суштини представљају архаичне ПТ говоре и чувају штокавску физиономију из доба пре него што су у њима преовладали балканизми:

[Josip Lisac, Hrvatska dijalektologija 1, Hrvatski dijalekti i govori štokavskog narječja i hrvatski govori torlačkog narječja, Zagreb, 2003, str. 151.]

 

[Сребрена]

Moji baba i deda su govorili neku mesavinu bugarskog torlackog i vranjanskog torlackog, bili su iz Kalne, a to je tamo gde je Babin Zub,
malo dalje od Knjazevca.

Кална не припада "Торлацима", него Буџаку, некој врсти предграђа Пирота.;ожда су твоји досељени ?

E vidi, u okolini Zajecara ima torlackih sela ( ima i vlaskih, janjevskih, kosovskih, pa cak i jedno bugarsko odakle je i Nikola Pasi) ali to sada nije tema) i stanovnici tih sela sami sebe nazivaju Torlacima. Ja to nikada nisam raumela zasto su oni Torlaci, odnosno odakle su dosli,. Cak i Zivojin Pavlovic ( on je iz Vratarnice, selo izmedju Knjazevca i Zajecara)u svojim knjigama govori o Torlacima i Ciganima koritarima koji naseljavaju sela iz kojih su pa opet nekakvi Srbi otisli.

Нису ни одлазили ни одлазили "Торлаци", имали су превише посла по торовима, староседеоци су.Једино им живот загорчао Цвијић кад их окрстио скроз безвезе, неким изразом отприлике узетим.Боље да је узео израз рашански, одн трачански, било би ближе.
Никла Пашић није из бугарског села (није из околине Димитровграда, него из околине Зајечара).Село се зове Велики Извор и нема везе с Бугарима.
У 19. веку је Велики Извор био среско место, поред сњега се налазило село Зајечар, а Бугарска је тада, са свим Бугарима, тек била у пренаталном периоду аустријских велможа који ће је оформити, мало по мало, тек у освит 20.века.
Павловићева Вратарница такође не припада "Торлачији", само је у истој Крајини. У Вратарници живе Мацаци, вероватно говоре мацачки језик.

E Šop je tradicionalni naziv, on nije uvredljiv... Šopi i Torlaci nisu isto... ..Šopima su slični Goranci...

Као и сви Срби што су слични Горанцима, посебно ако имају очиване обичаје.Није увредљиво Шоп а није ни Торлак. Шоп је блгарски назив за Србе, по једном срском селу које су прекрстили у Шћоп.... ШОПЛУК то је бивша Србија која је, заједно са Србима, припала (по договору мајчице Русије и Берлинског конгреса 1878) ново створеној кнежевини Бугарској, на чел са немачким владарем.

Један крај Београда, брдо заправо, зове се Торлак. ..... Међутим, изгледа да они сами себе нису видели и не виде као Бугаре него као Србе, те да ето стоички подносе већ 150 година што их гледају као Бугаре.

Јадни људи.
Веза са тим брдом је у томе што је Тимочка дивизија у Првом св.рату ослободила Београд, баш на брду Торлаку.Гургусовци, одн. Књажевчани.
У време Информбироа и Голог отока сви они који нису смели да помињу Краљевину Србију или четнике или тако нешто, поменули би Торлак, и тако рекли шта су хтели, а остали ван канџи Озне Удбе.

Pa moji su deda i baba govorili bashta ( Zivojin Pavlovic pise isto tim torlackim jezikom/dijalektom), a i moji preci ( a i Z.Pavlovic)
poticu iz mesta izmedju Zajecara i Knjazevca, Ne, to nikako nije pogrdno, zasto bi bilo?
Inace bashta ( cvece, povrce) zove se gradina. Govorilo se doduse i bashca

Башта би требало да је на "пироћанском" - отац, као пашта код Паштуна.
Не знам којим језиком пише Павловић, требало би да пише мацацки.
Твоја Кална етнографски припада пироту, и није између Зајечара и Књажевца, јел стварно не знаш где је место твојих предака?

Па добро, значи у појасу од Пирота (или јужније) па до Зајечара, али не и шире.
Та реч не постоји у речницима, а негде сам прочитао да потиче од торлати, што ми личи погрдно.

Трла баба лан, да јој прође дан...

Ta rec se ne odnosi samo na jezik nego ocigedno i na etniju
Oko Zajecara ima sigurno desetak sela u kojima zive Torlaci, a kada se za nekoga kaze da je Torlak onda se misli na nesto kao primitivno,
ne i na jezik kojim govore.

Око Књажевца, побогу жено, мешаш континенте и контигенте.

Ja ga namerno nazivam jezikom jer ga tako naziva i UNESCO, a ja sam uvek politicki korektna

Још кад би и интелектуално убола границе коректности, па да се одморимо сви.

 

[Наутилус]

Цитат Оригинал поставио Наутилус

Па добро, значи у појасу од Пирота (или јужније) па до Зајечара, али не и шире.
Та реч не постоји у речницима, а негде сам прочитао да потиче од торлати, што ми личи погрдно

Трла баба лан, да јој прође дан...

Метнем пса кози.

 

[Сребрена]

Па добро, значи у појасу од Пирота (или јужније) па до Зајечара, али не и шире.

Мнооооооогооооооооо уже.
"Оd sela Grlište (43°48′24″N 22°15′00″E) do Gornje Kamenice"( 43° 28′ 17", 22° 21′ 13)
http://sr.wikipedia.org/sr/Грлиште
http://sr.wikipedia.org/sr/Горња_Каменица

[/IMG]

Испред врата домовинских/ У победном своме ходу/ Изгибоше исполински /За јединство и слободу.
Њина дела славиће се/ До последњег судњег дана/ Слава јату бесмртника/ Мир пепелу великана!

TORLACI - JUNACI SA TORLAKA
" Skoro čitavo stanovništvo knjaževačke opštine sebe naziva Torlacima"

TORLAK BRDO
Najviša tačka Starog Beograda nalazi se na brdu Torlak u naselju Kumodraž, u opštini Voždovac, na jugozapadnoj strani Beograda, ka Šumadiji.
Na njega se južnije nastavljaju planine Avala i Kosmaj...Institut "Torlak" je na istoj lokaciji kao i TV predajnik Torlak.
http://www.turistickimagazin.com/?page_id=1260
http://www.panoramio.com/photo/36039389
http://www.panoramio.com/map/#lt=44.761362&ln=20.514908&z=4&k=2&a=1&tab=1&pl=all

...сами Торлаци… објашњавају да је назив настао после храброг држања Књажевчана из Тимочке дивизије у бици из I светског рата на брду Торлак код Београда”.

BITKA NA TORLAKU
Штаб команде Одбране Београда је био на Торлаку. Ђенерал Живковић је 22. августа/3. септембра 1914. године издао наређење по коме је основни задатак трупа те команде да спрече прелаз Саве и Дунава аустроугарским трупама на простору од ушћа Колубаре до ушћа Средњег потока.

1. армија (Тимочка I, Моравска, Дунавска и Тимочка дивизија II позива и Коњичка дивизија) под командом генерала Петра Бојовића распоређена је на простору Смедеревска Паланка, Топола, Рача, са Браничевским одредом (ојачана Дунавска дивизија II позива) на десној обали Дунава од Голупца до ушћа Мораве
http://sr.wikipedia.org/sr/Србија_у_Првом_светском_рату

...Uz velike teskoće, u blizini Lazarevca uspela je da se prebaci samo pesadija 21. praske landverske divizije s nekoliko topova. No, tu ih je docekala Timocka divizija 1 poziva pukovnika Vladimira Kondica i nanela im strahovite gubitke. ...

Srpska ofanziva pocela je u najnepovoljnijem trenutku za Austrijance. ........(9.12) zahvaljujuci vestom manevru Timocke, kao i tek pristigle Moravske divizije 1 poziva, kriza je otklonjena a Kosmaj vracen u srpske ruke. ...12. decembra morala da nastavi povlacenje . domobranska divizija .... .Austrijanci su digli most kojim su, koji minut ranije, u Srem prebegli i poslednji ostaci 15. i 16. korpusa 6. armije. Narednog dana Potćorek je konacno morao da prihvati cinjenicu da je i 5. armija dozivela krah i da Beograd moze da se zadrzi, pa je naredio pocetak povlacenja. No, razvoj situacije preduhitrio je i ovu zamisao ,,feldcugmajstera":
Timocka divizija 1 poziva probila je na Torlaku srediste beogradskog mostobrana pa se povlacenje pretvorilo u spasavanje golih zivota.

http://ce-4.forumotion.com/t149p60-prvi-svjetski-rat
http://www.politikin-zabavnik.rs/2009/2994/02l.php?pismo=l
http://www.pravoslavlje.org.rs/broj/901/tekst/odbrana-beograda-1914-godine/

Grobovi Timočana ostali su razbacani po Balkanu...
Neki su u porti voždovačke crkve
http://www.vozdovac.rs/index.php?option=com_content&task=view&id=69
Neki u Soluni, raspoređeni i dalje na vojnički način
http://www.nacionalnarevija.com/tekstovi/br4/zejtinlik.html
Grobovi Timočana su zanemareni i oskrnavljeni u severnoj Grčkoj
http://www.rsz.rs/index.php?option=...-u-hrisi&catid=11:istorija-zdravlja&Itemid=18
U Ulmu su groblje renovirali potomci ratnika WWI
http://www.vesti-online.com/Dijaspo...virali-spomenik-na--srpskom-vojnickom-groblju

.......................

Mr Dejan Krstić, etnolog iz Zaječara, predsednik Zavičajnog društva Timočana "Torlaka u Minićevu i urednik lista Torlak:
" Skoro čitavo stanovništvo knjaževačke opštine sebe naziva Torlacima"
" Ljudi koji sebe naziva Torlacima žive u južnom delu opštine Zaječar, od sela Grlište do Gornje Kamenice"

Торлаке у долини Тимока први пут директно помиње Маринко Станојевић у антропогеографској студији “Тимок” издатој 1940. године, мада одриче постојање овог имена у народу: “Становништво области Тимока назива себе врло радо Тимочанима… а… назива се у етнолошкој литератури нашој и бугарској и Торлацима”.
Светислав Првановић скоро да понавља мишљење Маринка Станојевића речима да становници Тимока “себе називају Тимочанима, а на страни па и у литератури може се за њих срести назив Торлаци”.
Слично Станојевићу и Првановићу, и по Душици Живковић аутохтоно становништво околине Књажевца себе назива Тимочанима, а “неки их називају Торлацима”. Поред навода дефиниције Торлака коју је дао Вук Караџић, и претпоставке да је сточарско занимање овом становништву дало име (од речи тор), она каже да “сами Торлаци… објашњавају да је назив настао после храброг држања Књажевчана из Тимочке дивизије у бици из I светског рата на брду Торлак код Београда”.

 

[Rayela]

Kje nebuloze da covek ne poveruje


Никла Пашић није из бугарског села (није из околине Димитровграда, него из околине Зајечара).Село се зове Велики Извор и нема везе с Бугарима.
У 19. веку је Велики Извор био среско место, поред сњега се налазило село Зајечар, а Бугарска је тада, са свим Бугарима, тек била у пренаталном периоду аустријских велможа који ће је оформити, мало по мало, тек у освит 20.века.
Павловићева Вратарница такође не припада "Торлачији", само је у истој Крајини. У Вратарници живе Мацаци, вероватно говоре мацачки језик.


Selo se zove i uvek se zvalo Goljami Izvor.
I molila bih te me preskocis ( mislim da me ne citiras), pisi sta zelis, ali nemoj mene da citiras.
Savrseno dobro znam ko sam odakle sam, sta sam, znam gde je i Kalna, Knjazevac, Pirot ne poznajem, to je meni daleko,
pisi za svoj grosh i dusu, mene to sve nikako ne zanima, mozda nekoga zanima, ali nemoj mene da citiras.

" Ljudi koji sebe naziva Torlacima žive u južnom delu opštine Zaječar, od sela Grlište do Gornje Kamenice

Kakav je to juzni deo opstine tog relativno malog grada? Koliko se ja u strane sveta razumem Grliste je 10-15 kilometra
udaljeno od Zajecara, ali je to ndeki istok, sa opstinom Zajecar nema nikakve veze.

 

[Сребрена]

Prvo ono što nema veze ni sa K'lnom ni sa Piroćancima, niti sa Macacima:

Selo se zove i uvek se zvalo Goljami Izvor.

Osim Pašića, iz istog mesta je i čuveni predratni ministar Đorđe Genčić. Svako ko danas poseti Muzej Nikole Tesle, šetaće se Genčićevom vilom u najlepšem delu Beograda.

Велики Извор је градско насеље у граду Зајечару у Зајечарском округу. Смештено је 5 km североисточно од центра града Зајечара.
https://www.google.rs/search?tbm=bks&hl=sr&q=veliki+izvor#hl=sr&q=veliki+izvor
Naučnici kažu ovako, u više knjiga dostupnih zainteresovanim i politički korektnim:

Како се говори у Великом Извору данас?

Академик Александар Белић је управо овде постављао темеље српске дијалектологије (капитално дело „Дијалекти источне и јужне Србије“, Београд, 1905), затим и његов ученик и настављач завичајног посла академик Павле Илић („Призренско-тимочка зона и косовско-ресавски дијалекти“ у његовој врсној „Дијалектологији српско-хрватског језика“); потом Маринко Станојевић („Севернотимочки дијалекат“, 1911) и најзад, у суседном Вражогрнцу рођен је и одрастао посебан језички стручњак, научник и професор Јеремија Живановић.

Мр Станко Митић објавио је књигу " Говор Великог Извора", ово су делови одатле:

Знано је да у Великом Извору од давнина живе три веће етничке групације – Тимочани (старинци), Косовљани и тзв. „Тетевенци“ (у раду смо објаснили зашто такозвани), поред тога још неколико мањих етничких група. Свака од ове три језичке заједнице служила се својим говором; друго, Велики Извор се не нализи само у језгру изражених метанастазичких струјања, него су до њега допрли и дијалекатски таласи призренско-тимочке зоне и косовско-ресавских говора са југа и „притисци“ влашког језика са севера и североистока (Халово, Градсково, Велики и Мали Јасеновац, Шипиково)....

У одабиру се кренуло од оних језичких ознака, језичких еталона који су специфични за сваку од ових појединачних премиса. Узети су, дакако, они гласови – словни знаци – који су се на посебан начин алтернирали или рефлектовали у појединим језицима, дајући им тако ону њихову посебност која их одваја од осталих.
Утврдило се да су то старословенски гласови: назални самогласник предњег реда Ѧ (ен), самогласник назални задњег реда Ѫ (он), меки самогласник предњег реда Ѣ (јат), тврди полувокал ъ и меки полувокал ь, те групе старословенске (и прасловенске) шт и жд и чр-цр – и још неколике важне одреднице.
Упроређивањем ових лингвистичких значајки, аутор је, између других, приказао, на примерима ових говора и језика:

а) „Тетевени“- „Тетевенци“ говоре истим оним језиком којим говоре становници Великог Извора код Зајечара;
б) несумњиво, великоизворски говор је словенског порекла и језички корени припадају општесловенској заједници;
в) великоизворски говор има посебности које други словенски језици, и источнојужнословенски ( бугарски, македонски, старословенски) и западно јужнословенски (спрски, хрватски, словеначки) – немају;
г) великоизворски говор је најближи шопским говорима, призренско-тимочким и северномакедонским говорима, а најудаљенији је од косовско-ресавских говора, односно, српског књижевног (стандардног, новоштокавског) језика и јужномакедонских говора;
д) у свом фонетском систему нема фрикативног у, нити предњонепчаног џ;
ђ) на крају речи се потпуно и доследно умекшавају тврди сугласници, односно обезвучују сугласници;
ж) нема овај говор своју азбуку, писмо, што је у раду аутор припремио и предложио;
з) чува у свом (знаковном) фонетском систему „изговор“ полувокала – тврдо јер ъ и меко ь јер.
Служећи се компаративном методом, створили смо основ за анализу и синтезу, а оне су дале логички израз за генерализацију показаних и утврђених научних чињеница. Тако смо применом тих научних метода савремених лингвистичких наука остварили шири приказ великоизворског говора. Оне омогућују свестрану проверљивост, логичку кохерентност свих односа и јасну, одређену, пријемчивост и сазнајност.

М. Милићевић:

"Мало је равница с којих би се могли у један мах разгледати толики и такви висови са обала Тимока испод Зајечара или села Велики Извор. Одатле се види на западу величанствена и дивна пирамида Ртањ, на северозападу је Црни врх, који се већ срастао са Хомољским планинама, а на северу Крш и Стол дижу се доиста као какви столови за боговске гозбе, неком плавом, танком измаглицом пресвучени; на североистоку од њих диже се Дели Јован поносит својим биљним накитом...; на истоку је пукла раван к Дунаву и Видину; на југоисток се диже Вршка чука, која је пола на Турској, а пола на нашој страни".

Сергије Калчић

"Према аустријским изворима... садашње село под називом Велики Извор основано је крајем 18. века. Први писани траг о селу под садашњим називом потиче из 1784. године."(имало је 250 кућа и 2.465 становника.)
Извор – ово насеље налазило се у околини места на улазу у данашњи Велики Извор. Оно је претеча Великог Извора и његово матично насеље. Први писани траг о насељу Извор потиче још из 1454. године.Тимочани, старинци, населили су Извор на левој обали реке "при њеном изласку из котлине у равницу, под самим брдом све до потеса званог Кошута."

Наредних дана пробаћу да скенирам део једне монографије о Изворцима, која не постоји на нету, треба то знати.

 

[Сребрена]

Драга госпођо P.,
Ценим Вашу "политичку коректност" према ЕУ и НАТО, али и поред најбоље воље, и да сам и глува и слепа, не могу да прескочим количину бесмислица и нетачних информација које сте просули по овој теми.Мом тену ни најмање не прија да се бакћем ступидитетима, али, природа ми налаже да не дозволим да баљезга баш свако како му се ћефне.

Да кренемо од Вашег ,политички коректног? или боље рећи измишљеног завичаја.
Рекосте сами, у два наврта, две опречне ствари.хајде да и х уочимо прво:

Pa moji su deda i baba govorili bashta ( Zivojin Pavlovic pise isto tim torlackim jezikom/dijalektom), a i moji preci ( a i Z.Pavlovic)poticu iz mesta izmedju Zajecara i Knjazevca, Ne, to nikako nije pogrdno, zasto bi bilo?

Moji baba i deda su govorili neku mesavinu bugarskog torlackog i vranjanskog torlackog, bili su iz Kalne, a to je tamo gde je Babin Zub,
malo dalje od Knjazevca..

Кална (К'лна кажу домороци истога краја) припада Буџаку.Постоји књига о том крају, етнографска истраживања, ако Вам буде притребало да још негде, политички коректно, фолирате да сте пореклом оданде.

До 1965, године је ово насеље седиште Општине Кална коју су чинила насељена места: Алдина Река, Балта Бериловац, Црни Врх, Ћуштица (тада под званичним називом Чуштица), Габровица, Иново, Јаловик Извор, Јања, Кална, Равно Бучје, Стањинац, Шести Габар, Татрасница и Вртовац. После укидања општине подручје бивше општине је у целини ушло у састав општине Књажевац. Област чије је средиште Кална позната је и под именом Буџак.

Koliko je u vezi sa demografskom slikom sam naziv Budžak koji na turskom jeziku znači: zakutak, ugao, ćošak i koji mu u potpunosti odgovara zbog njegovog izolovanog geografskog položaja, nije teško zaključiti.

http://sr.wikipedia.org/sr/Кална_(Књажевац)
http://arhiva.glas-javnosti.rs/arhiva/2003/07/01/srpski/R03063003.shtml

Кална се не налази између Зајечара и Књажевца , него 40ак километара даље, између Књажевца и Пирота. Може се доћи из разних праваца ( Niš - Svrljig - Knjaževac - Kalna ;Niš - Svrljig - Jalovik Izvor - Kalna;Niš-Pirot-Kalna-Babin Zub; Sokobanja - Knjaževac - Kalna;Niš - Pirot - Kalna;Zaječar-Knjaževac-Kalna-Babin Zub
http://www.falkensteiner.com/sr/hotel/stara-planina/dolazak
http://staraplanina2169.com/kako-doci-do-stare-planine/

U vreme turske okupacije Kalna je (kao deo Budzaka) pripadala sofijskom sandžaku, a Zaglavak vidinskom.Razlog više za današnj prirodnu podelu Kalna/Pirot, a en Kalna/Knjaževac.

Savrseno dobro znam ko sam odakle sam, sta sam, znam gde je i Kalna, Knjazevac, Pirot ne poznajem, to je meni daleko,

Ју, ју ју ,,,,Ценим што знате Ко сте, али изгледа друге доводите у сумњу, јер не знате Одакле сте.
Хајде да читамо поново:

Zaječar – Knjaževac….. 50km
Knjaževac- Kalna..... 30km
Кalna - Pirot....40 km
http://www.tt-group.net/stara_planina_vodic/4_stara_planina_how_arrive.htm

Dakle, da zaključim uvodno izlaganje, politički korektna gospodođo: VAš zavičaj KALNA ne nalzi se između Zaječara i Knjaževca, nego između Knjaževca i Pirota. Za EU politički korektne čitače:

molila bih te me preskocis ( mislim da me ne citiras), pisi sta zelis, ali nemoj mene da citiras.
pisi za svoj grosh i dusu, mene to sve nikako ne zanima, mozda nekoga zanima, ali nemoj mene da citiras.

Не бих се можда ја ни укључила у тему да нисам видела да неко, политички коректан, и у више наврата, тврди да је из Калне, а не зна где је Кална.
Стог, од количине Вашиих излупавања, зависиће и количина мојих цитата. Просто је то. И лако се памти.

Kakav je to juzni deo opstine tog relativno malog grada? .

Обично је то, по законима физике и географије, супротни део града ос северног. Или.....
Мислите ли, драга Раџела, можда, да мали градови и мале општине немају јужни део ?

Koliko se ja u strane sveta razumem Grliste je 10-15 kilometra
udaljeno od Zajecara, ali je to ndeki istok, sa opstinom Zajecar nema nikakve veze.

Притисак ваше нежне ручице на миша и плава слова тзв. линка у мом посту, решио би Вас ове тешке дилеме.Поновићу га радо.
http://sr.wikipedia.org/sr/Грлиште

Можда су на википедији згрешили говорећи да је јужно од Зајечара, можда су мислили на неки исток? Познати неки исток или мање познати неки исток? Ближи неки исток (који је јужно) или далеки неки исток (који је опет јужно)?

Ваш неки исток ипак је јужно од Зајечара, као што рекох у оном посту од јуче, једино ако инистирате да окренемо карту за 90 степени?

Видим да је Ваше непознавање завичаја пропроционално сразмерно непознавању страна света.
До свидание

 

[Сребрена]

Kje nebuloze da covek ne poveruje

I još, madamme R., u skladu sa razvojem naših političko korektnih odnosa na forumu, i srazmerno mom utrošenom vremenu na prethodne odgovore Vama, može te li mi reći šta ste tačno iz mog prethodnog posta okarakterisali nebulotičnim?

Bitku na Torlaku?
Sastav i akcije Timočke divizije?
Položaj Torlaka u opštini Voždovac?
Pobedu nad Austrijancima?
Grobove Timočane razbacane po svetu?
Iskaz etnologa i predsednika Udruženja Torlaka o Torlacima?
Stanojevićev pomen Torlaka u literaturi i navod da narod ne poznaje taj izraz iz literature?
Neki deo iz Prvanovićevog, Živkovićkinog ili Karadžićevog citata?
Koordinate Grlišta i Gornje Kamenice?

Spojler

Мнооооооогооооооооо уже.
"Оd sela Grlište (43°48′24″N 22°15′00″E) do Gornje Kamenice"( 43° 28′ 17", 22° 21′ 13)
http://sr.wikipedia.org/sr/Грлиште
http://sr.wikipedia.org/sr/Горња_Каменица

[/IMG]

Испред врата домовинских/ У победном своме ходу/ Изгибоше исполински /За јединство и слободу.
Њина дела славиће се/ До последњег судњег дана/ Слава јату бесмртника/ Мир пепелу великана!

TORLACI - JUNACI SA TORLAKA
" Skoro čitavo stanovništvo knjaževačke opštine sebe naziva Torlacima"

TORLAK BRDO
Najviša tačka Starog Beograda nalazi se na brdu Torlak u naselju Kumodraž, u opštini Voždovac, na jugozapadnoj strani Beograda, ka Šumadiji.
Na njega se južnije nastavljaju planine Avala i Kosmaj...Institut "Torlak" je na istoj lokaciji kao i TV predajnik Torlak.
http://www.turistickimagazin.com/?page_id=1260
http://www.panoramio.com/photo/36039389
http://www.panoramio.com/map/#lt=44.761362&ln=20.514908&z=4&k=2&a=1&tab=1&pl=all

...сами Торлаци… објашњавају да је назив настао после храброг држања Књажевчана из Тимочке дивизије у бици из I светског рата на брду Торлак код Београда”.

BITKA NA TORLAKU
Штаб команде Одбране Београда је био на Торлаку. Ђенерал Живковић је 22. августа/3. септембра 1914. године издао наређење по коме је основни задатак трупа те команде да спрече прелаз Саве и Дунава аустроугарским трупама на простору од ушћа Колубаре до ушћа Средњег потока.

1. армија (Тимочка I, Моравска, Дунавска и Тимочка дивизија II позива и Коњичка дивизија) под командом генерала Петра Бојовића распоређена је на простору Смедеревска Паланка, Топола, Рача, са Браничевским одредом (ојачана Дунавска дивизија II позива) на десној обали Дунава од Голупца до ушћа Мораве
http://sr.wikipedia.org/sr/Србија_у_Првом_светском_рату

...Uz velike teskoće, u blizini Lazarevca uspela je da se prebaci samo pesadija 21. praske landverske divizije s nekoliko topova. No, tu ih je docekala Timocka divizija 1 poziva pukovnika Vladimira Kondica i nanela im strahovite gubitke. ...

Srpska ofanziva pocela je u najnepovoljnijem trenutku za Austrijance. ........(9.12) zahvaljujuci vestom manevru Timocke, kao i tek pristigle Moravske divizije 1 poziva, kriza je otklonjena a Kosmaj vracen u srpske ruke. ...12. decembra morala da nastavi povlacenje . domobranska divizija .... .Austrijanci su digli most kojim su, koji minut ranije, u Srem prebegli i poslednji ostaci 15. i 16. korpusa 6. armije. Narednog dana Potćorek je konacno morao da prihvati cinjenicu da je i 5. armija dozivela krah i da Beograd moze da se zadrzi, pa je naredio pocetak povlacenja. No, razvoj situacije preduhitrio je i ovu zamisao ,,feldcugmajstera":
Timocka divizija 1 poziva probila je na Torlaku srediste beogradskog mostobrana pa se povlacenje pretvorilo u spasavanje golih zivota.

http://ce-4.forumotion.com/t149p60-prvi-svjetski-rat
http://www.politikin-zabavnik.rs/2009/2994/02l.php?pismo=l
http://www.pravoslavlje.org.rs/broj/901/tekst/odbrana-beograda-1914-godine/

Grobovi Timočana ostali su razbacani po Balkanu...
Neki su u porti voždovačke crkve
http://www.vozdovac.rs/index.php?option=com_content&task=view&id=69
Neki u Soluni, raspoređeni i dalje na vojnički način
http://www.nacionalnarevija.com/tekstovi/br4/zejtinlik.html
Grobovi Timočana su zanemareni i oskrnavljeni u severnoj Grčkoj
http://www.rsz.rs/index.php?option=...-u-hrisi&catid=11:istorija-zdravlja&Itemid=18
U Ulmu su groblje renovirali potomci ratnika WWI
http://www.vesti-online.com/Dijaspo...virali-spomenik-na--srpskom-vojnickom-groblju

.......................

Mr Dejan Krstić, etnolog iz Zaječara, predsednik Zavičajnog društva Timočana "Torlaka u Minićevu i urednik lista Torlak:
" Skoro čitavo stanovništvo knjaževačke opštine sebe naziva Torlacima"
" Ljudi koji sebe naziva Torlacima žive u južnom delu opštine Zaječar, od sela Grlište do Gornje Kamenice"

Торлаке у долини Тимока први пут директно помиње Маринко Станојевић у антропогеографској студији “Тимок” издатој 1940. године, мада одриче постојање овог имена у народу: “Становништво области Тимока назива себе врло радо Тимочанима… а… назива се у етнолошкој литератури нашој и бугарској и Торлацима”.
Светислав Првановић скоро да понавља мишљење Маринка Станојевића речима да становници Тимока “себе називају Тимочанима, а на страни па и у литератури може се за њих срести назив Торлаци”.
Слично Станојевићу и Првановићу, и по Душици Живковић аутохтоно становништво околине Књажевца себе назива Тимочанима, а “неки их називају Торлацима”. Поред навода дефиниције Торлака коју је дао Вук Караџић, и претпоставке да је сточарско занимање овом становништву дало име (од речи тор), она каже да “сами Торлаци… објашњавају да је назив настао после храброг држања Књажевчана из Тимочке дивизије у бици из I светског рата на брду Торлак код Београда”.

 

[Rayela]

Ybte, sta me bre briga za pobede i poraze Timocke divizije?
Nego , uzdrzi se da ti meni pricas o grobovima mojih predaka jer su oni moji, a znam kako je ko i ziveo i gde
je i kao svoj zivot zavrsio, gde i kako jue na Prokletijama slavio Sv.Jovana ( porodicno prezime nam je, jel Jovanovic)
jer to dibiduz nema veze sa torlackim jez8ikom.

A ove karte/mape ne mora mi saljes, ja sva ta sela znam licno i personalno,
Aj, daj sada neki tekst Smilje Avramov da mi ona objasnjava ko je moj deda Alkesandar Jovanovic
iz Kalne.

 

[Наутилус]

A ove karte/mape ne mora mi saljes, ja sva ta sela znam licno i personalno,
Aj, daj sada neki tekst Smilje Avramov da mi ona objasnjava ko je moj deda Alkesandar Jovanovic
iz Kalne.

Ипак је потребна Смиља. Има Кална и у Бенгалу, Гугл каже да је назив места по богињи Кали (=Црна).

 

[Rayela]

Ипак је потребна Смиља. Има Кална и у Бенгалу, Гугл каже да је назив места по богињи Кали (=Црна).

E ako je tako, onda sam srecna

 

[Сребрена]

Ybte, sta me bre briga za pobede i poraze Timocke divizije?

У томе и јесте проблем, џенм Раџела, што налупа глупости и о Извору и Мацацима и прецима и неком политички коректном торлачком језику, неизоставно везаним баш за ту Тимочку дивизију

Nego , uzdrzi se da ti meni pricas o grobovima mojih predaka jer su oni moji, a znam kako je ko i ziveo i gde
je i kao svoj zivot zavrsio, gde i kako jue na Prokletijama slavio Sv.Jovana ( porodicno prezime nam je, jel Jovanovic)
jer to dibiduz nema veze sa torlackim jez8ikom.

Онда су твоји преци ипак инфилтрирани, не узима се презиме од крсне славе, него од претка.

Као што је по­зна­то, нај­ве­ћи број пре­зи­ме­на код Срба настајао је по ра­зним осно­ва­ма. Нај­чеш­ће је то би­ло по ли­чном име­ну оца или не­ког дру­гог прет­ка (Бо­гдан - Бо­гда­но­вић, То­дор-То­до­ро­вић, Си­мо- Си­мић), мај­ке (Смиља-Смиљић, Ма­ра-Ма­рић, Цви­је­та-Цви­је­тић), по за­на­ту: Ку­јунyић, Са­рач, Ко­вач, Ка­чар, по на­дим­ку: Жде­ро, Прдић, .

Деда онда сигурно није био на Торлаку, него са неком проклетијском дивизијом?

A ove karte/mape ne mora mi saljes, ja sva ta sela znam licno i personalno,

Приметила сам, посебно Грлиште на неком јужном истоку , и родну Калну између Проклетија и Књажевца.

Aj, daj sada neki tekst Smilje Avramov da mi ona objasnjava ko je moj deda Alkesandar Jovanovic
iz Kalne.

''''''''''''''''''''
Ајде се ти , благо мени, прво одлучи одакле си данас- са Проклетија или из Буџака?

У Буџаку се каже, "по турски" - дибидус, а не дибидуз .

Има Кална и у Бенгалу, Гугл каже да је назив места по богињи Кали (=Црна).

Па и у српском, као у санскриту , и то не само у времену кали-југе, КАЛ значи БЛАТО (прљавштина, глиб, црна луж.. prasl. *bolto; rus. bolóto: močvara, polj.błoto; srp. blȁto) одатле сви они придеви у локалним говорима- КАЉАВ је БЛАТЊАВ или ПРЉАВ или ШТРОКА
(ADJ dirtier, dirtiest [´dɜrtɨ: | derti:] 1. прљав [unclean] 2. каљав [soiled] 3. поган) ; док КАЛАИСАН ( премазан калајем) јесте изузетно политички коректан израз за главно занимање Индијаца пре него су прозвани Ромима итд...

Za kalajisanje sudova uzimaju od seljaka, pored drva za vatru, još i brašno, živinu, mrs i hranu za konje. Rade uvek s prekrštenim nogama. Od kotlarsko-kalajdžijskog alata i materijala nose samo što je najpotrebnije. Dva tri čekića, probojac, makaze i “cicije”- kotlarsko-kazandžijski nakovanj. Materijal za rad im je stari bakar, nišador i kalaj, koji često mešaju sa olovom. Nove sudove nikad ne grade.”

http://www.romamuseum.rs/materijalna.html