Е мој Мистик и ти често живиш у машти.Какви Босанци, Личани, бакрачи, Тита ко није волио искрено и до сржи тада, знаш гдје био?У САД, по Европи, у Аустралији.Не знам које си годиште али тако је тада систем функционисао.Комунисти из БиХ и Хрватске су често долазили по задатку у Србију а комунисти Србије по задатаку у Хрватску и БИХ.Код мене у родном крају људи из Србије су често постављани за директоре великих предузећа.Једино тим људима који су изашли из СФРЈ могу искрено рећи ок ви сте побјегли јер...међутим то је српска трагедија.Ти људи су данас асимилирани поприлично и великим дијелом изгубљени, српска елита, велика већина не зна ни српски језик данас.До 1949. године је већ поприлично погашена антикомунистичка чиста српска струја и претворена у полтроне.Не кажем да су сви исрено били за Тита али нису ни дизали буне и устанке јер су главе пале ,побијене или по затворима, остала раја.Србија и Срби су прихватили у већини Тита као брата рођеног.И да вољели су га.Зато данас ми испаштамо, тј. генерације које немају везе са таквом издајом националног бића од којег смо саткани.Заборавили своје-наше Немањиће и причали бајке о партизанима и свемоћном Титу.Не вреди данас то твоје "прање" нисам ја нису моји.Ма јок моји су.
Ово су историјске чињенице.Ако мене питаш нема велике разлике између рођеног Београђанина Коче Поповића, словенца Едварда Кардеља, па чак ни Владе Зечевица из Лознице који је био православни свештеник и прихватио комунисте као побједнике рата тј. превео неколико стотина четника на страну партизана, Александра Ранковића, или Ђуре Пуцара из Грахова, или народни херој из Чачка Ратко Митровић или Јоспи Броз Тито.Они су мени сви исти по тежини.Као што су ми исти Војвода Ђујић из тадашње АУ,Павле Ђуришић из Црне Горе или Дража Михајловић из Србије.Ако причамо о идеологији...
