oziman
Veoma poznat
- Poruka
- 11.956
То да боје, мириси, укуси, звук, чврстоћа, топлота, не постоје на предметима око нас, већ да су то осети у свестима, иако не одмах када први пут чује, али генерално, свако то може појмити и прихватити као чињеницу.
Међутим, и када то неко схвати и мало боље размисли о тој чудној ситуацији где иако су боје у мојој свести, ево их споља на предметима.
. Ипак, по правилу остаје мисао да иако је то тако, иако су сви секундарни квалитети само осети у нашим свестима , облик и просторност постоје изван наше свести, тамо "напољу". И сам Џон Лок је то закључио.
Касније је Баркли, захваљујући увиду у корелативност субјекта и објекта, доказао да је и облик и просторност у нашој свести а не "изван", чиме је и то "изван"као просторна одредница изгубило своје значење и "ствар по себи" послало у област трансцендентног.
Али, имајући на уму и само Локов идеалитет секундарних квалитета, пре свега идеалитет боја, можемо доћи до интересантног увида о стварности.
Овај Барклијев цитат на то указује:
Болдовано. Нека се свако запита да ли може опазити или мислити о било каквом облику а да он није обојен било каквом бојом?
Уклонимо дакле боје из ове сфере наспрам нас коју зовемо реалност и са њом смо уклонили просторнсот и све облике.
А имајући на уму да су боје у свести а не у реалном свету, запитајте се шта остаје од тог реалног света изван свести када одузмемо боје, а са њима и сваки облик и просторност.
Да ли тај свет може личити на овај просторни, уобличен и обојен?
Међутим, и када то неко схвати и мало боље размисли о тој чудној ситуацији где иако су боје у мојој свести, ево их споља на предметима.

Касније је Баркли, захваљујући увиду у корелативност субјекта и објекта, доказао да је и облик и просторност у нашој свести а не "изван", чиме је и то "изван"као просторна одредница изгубило своје значење и "ствар по себи" послало у област трансцендентног.
Али, имајући на уму и само Локов идеалитет секундарних квалитета, пре свега идеалитет боја, можемо доћи до интересантног увида о стварности.
Овај Барклијев цитат на то указује:
Svi oni koji su o tome malo razmišljali slažu se da se boje, koje su pravi i neposredni predmet vida, ne nalaze izvan duha. No kazaće se da s vidom takođe stičemo i ideje protežnosti, oblika i kretanja, pa ako se za boju i ne može, a ono se za sve njih s pravom može smatrati da su izvan duha i na nekoj udaljenosti od njega.
Kao odgovor na to neka mi neko kaže iz svoga iskustva ne izgleda li mu vidljiva protežnost nekog predmeta isto tako blizu kao i boja toga predmeta; štaviše, ne čini li se da su one obe upravo na istom mestu.
Nije li protežnost koju vidimo obojena, te je li nam moguće, makar i u mislima, odvojiti i apstrahirati boju od protežnosti? Zatim, gdje je protežnost tu je zacijelo i oblik, a takoder i kretanje.
Barkli. iz dela "O novoj teoriji vida"
Болдовано. Нека се свако запита да ли може опазити или мислити о било каквом облику а да он није обојен било каквом бојом?
Уклонимо дакле боје из ове сфере наспрам нас коју зовемо реалност и са њом смо уклонили просторнсот и све облике.
А имајући на уму да су боје у свести а не у реалном свету, запитајте се шта остаје од тог реалног света изван свести када одузмемо боје, а са њима и сваки облик и просторност.
Да ли тај свет може личити на овај просторни, уобличен и обојен?
Poslednja izmena: