Evo vrlo slikovito( barem mislim), riječ je o jednom narkomane, otišao je na odvikavanje u komunu. Poslije par godina u komuni valjda ne znajući šta i kako posjetio je frendove iz komune u drugom gradu, u drugoj državi, ali isto u EU. Da ne dužim puno, nekako u to gradu pokrenuo uspješan nekretnini biznis, oženio se tu. Mislim da jevto zaista neki drugi život?
Da, sada je potpuno jasno.
Ljudi kažu " Eto, to je moj drugi život" a zapravo se radi o etapama u našem životu.
Prva etapa je naše detinjstvo i polazak u osnovnu školu. Zatim odrastemo i posle srednje škole ili gimnazije studiramo ( ili počinjemo da radimo ).
Slede zatim udaja / ženidba, stvaranje sekundarne porodice.
Na kraju dolazimo do onog doba koje zovu "Zlatne stare godine". Godine kada smo u penziji i kada odmaramo.
To je neka podela života na razne etape. Takođe, kada neko preživi saobraćajnu nesreću, on dobija priliku za nov život.
Ali da se vratim na temu.
Narkoman prestaje sa drogom, sklapa brak, radi, živi dobrim životom. Isto važi i za alkoholičare koji se izleče. Može da važi i za one koji su u zatvoru i kad odsluže svoju kaznu, počinju novi život ( a neki se vrate starom životu ).
Svi oni dobijaju priliku za taj "drugi, kvalitetniji život". Neki je iskoriste, neki ne.
Mene zanimaju ti neki drugi, koji se vraćaju starom, lošem životu. Zašto se vraćaju, zar je ta želja jača od želje da se vodi običan život?
