Pričao mi Vjetar...

KOSAVA

Kosava,navikla sam na tu zimu
volela sam u Beogradu.
A bez tebe,bez tebe se srce sledi
izgubi svaku nadu
Lepa sam samo kraj tebe

Ref:2x
Zagrli me ti,bar,
ne moras me nikad voleti
dar,ne moras mi nikad kupiti,
daj,samo zagrli me
nesto slazi nocas
kad me tuga potrazi 3x

Lepa sam samo kraj tebe
 
Igračka vjetrova

Pati bez suza, zivi bez psovke,
i budi mirno nesretan.
Taste su suze, a jadikovke
ublazit nece gorki san.

Podaj se pjanom vjetru zivota,
pa nek te vije bilo kud,
pusti ko listak neka te mota
u ludi polet vihor lud.

Leti ko lisce sto vir ga vije
za let si duso, stvorena.
Za zemlju nije, za pokoj nije
cvijet sto nema korijena.

Tin Ujević
 
1510916_672285952883836_7152346452400056467_n.jpg
 
mwd56o.jpg

Ti sto sapces vetru i sto dahom milujes lice....poslusaj dobro..
kad se lahor digne, spoznaj reci tisine...nikad izgovorene..
podigni to lepo lice i pogledaj...iza zalaska sunca
kad dan pocne da vene, moje se zelje podignu
da ujutru ciste, poput rose na tebe padnu...
sa prvim zracima sunca...novoga dana...
 
JGzQlD9.gif


Vjetru


Znam ja što hoćeš, popodnevni vjetre!
Ti rado bi, s lica, otpuhnô mi sjenu.
Al', ako je ona sa njime već srasla?
Ne ide to, vjetre, u jednome trenu!

Ja sam već dugo vremena tužan.
Na križu mračnih misli sam propet.
Pusti me, vjetre! S lišćem se igraj!

Pa ipak, dragi, navrati se opet!


Dobriša Cesarić​
 
JXf3UTj.jpg
LEPOTICA I VETAR

U mesec od pergamina
Lepotica bijuć hita
vodozemnom putanjicom
od kristala i od bilja.
Tišina bez zvezda, bežeć
od brujanja jednolična,
pada tu gde more peva
svoju ponoć punu riba.
Žandarmi u snove tonu
na planinskim vrhovima
čuvajući bele kule
nastanjene Englezima.
A cigani, oni s vode
dižu, da im prođe igra,
grane bora zelenoga
i kućice od pužića.

*

U mesec od pergamina
Lepotica bijuć hita.
Spazivši je, digao se
vetar koji ne spi nikad.
Obnažen Kristofor sveti,
i nebeskih pun jezika,
gledajući to devojče
u odsutne gajde svira.
- Dete, pusti da te skinem,
da te vidim bez haljina.
Plavu ružu svog stomaka
otvori mi pred prstima.

*

Lepotica svoj def baci
i u beg se dade hitra.
Vetar-ljudina je pali
vrelim mačem po leđima.

Udvaja svoj šumor more.
Sjaj maslina bleđi biva.
Pevaju svirale tame
i gong snega koji blista.

Lepotice, beži, beži!
Zeleni te vetar vija.
Lepotice, beži, beži!
Ludi satir niskih zvezda
i s plamenim jezicima.

*

Lepotica, puna straha,
najzad je do vile stigla
gde engleski konzul živi,
gore, među borovima.

Tri žandarma pristigoše
probuđeni od povika,
sa kapama natučenim
i pod crnim plaštevima.

Englez hoće da ciganki
šolju topla mleka sipa,
i rakije čašu koju.
Lepotica ne uzima.

I dok ona, jecajući,
o nevolji svojoj priča,
povrh krovova od škriljca
vetar, kao lud, ugriza.


Federiko Garsija Lorka​
f8B0tvu.jpg
 
Tako tuguje vetar

Kao što jecavi vetar kroz noć žuri,
tako moja želja tebi hrli,
tako se moja čežnja za tobom budi.

O, ti zbog koja bolujem,
šta znaš ti o meni!

Polako gasnu ova krasna svetla,
dolaze dugi i besani sati.

Noć ima tvoje lice,
i vetar koji o ljubavi priča
osmehuje se kao ti!

H.Hesse
 
Pesma o vetru

Odjednom su slova zelena, ne crna.
Izbledela su, ali to šumsko bledilo im je
donelo modernost, ne starinu.
Venem ovde kao umlaćena paprat,
ljutim se na neznane štampare
koji mi se lenjo keze,
zaštićeni prljavom
anonimnošću.
Ne želim da budem mrtav pisac,
ali živome se ne pružaju
bogzna kakve mogućnosti;
više te gledaju kao da si vetar,
cene da nisi dorastao zvanju vazduha,
jer vazduh stoji, a vetar je prolazan,
i lahor i tajfun;
samo da njihovi mali vazdusi ostanu
na apanažama,
da im niko ne ustalasa sinekurice,
a ti da umreš u lepoti,
kao pravi igrač.


( Vladimir D. Janković)
 
Volela se dva vetra

Volela se dva vetra s dve planine
kao što se vole dva sunca, dva duha,
kao što se vole dva vida i dva sluha,
ili sjaj sunca sa sjajem mesečine,

ili s nebesima ledene visine.
Grlili se iznad brda i poljana,
u lišću grana i iznad bezdana,
nisu znali šta da od sebe čine,

niti grleć se koje je od njih koje,
ni umeli da se razmrse, razdvoje -
kao dva pljuska i dve grmljavine.

Kad se polome o krševe, o granje,
voleli se tugom i sećanjem -
dva vetra sa dve daleke planine.

D. Maksimović
 
"Ti i ja smo proživjeli deset nečijih života. I više od toga.
Voljela bih da mi vjetrovi sjevera objasne kako se sve to izbriše, ili bar preboli.

Ti i ja smo se razumjeli i kada smo jedno na drugo grmjeli
i kada smo s rukom u ruci poglede prolaznika privlačili.

Voljela bih da mi neka bura snažna pojasni
kako ono što vrijedi najprije umire i propada.

Ti i ja smo toliko različiti, a toliko isti
da još uvijek se srećemo dok od nas bježimo.

I neka mi kaže neki vjetar sjevera, neka me slaže
da ni danas se nismo sreli na obzorju želja.

Ti i ja smo preživjeli sve golgote života. I više od toga.
Kakvom se onda smiraju nadam, kakvom maestralu ?

Jedino tvoje ruke znaju sve bure u mojoj kosi
i svaki šum oluje koja u meni tinja tvoja osjeća tišina.

Neka mi kažu, neka me slažu, vjetrovi hladni
da sve se to, jednom, nekad, nekako...u zaborav premjesti."
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Nina
Što se bore misli moje - Mihailo Obrenović
Odgovora
2
Pregleda
215
safon
S

Back
Top