- Poruka
- 50.176
Volim Lazu. Prezanimljiv mi je nacin na koji se on igrao sa recima, na stranu to sto je takav stil bio nedopustiv u ono vreme. Ako uzmemo u obzir
to da je obozavao Sekspira onda je i jasno zasto je pisao tako zamrsene parafraze...
Svijetu se ne moze ugoditi...
..pa da se podsetimo za dobro juto...
"Jedan čovek, idući iz grada kući, jahao je na magarcu, a njegov sin, momčić od desetak godina, išao je pored njega pešice. Susretne ih jedna žena i reče:– To nije pravo, brate, da ti jašeš a dete da ti ide pešice; tvoje su noge jače od njegovih!
Onda otac sjaše sa magarca, a podigne sina na njega. Malo dalje, srete ih jedan čovek koji reče:
– Nije lepo od tebe, momče, da ti jašeš a otac da ide pešice. Tvoje su noge mnogo mlađe.
Onda su uzjahali obojica i krenuli dalje. Srete ih drugi čovek, pa kaže:
– Kakva je to budalaština: dva magarca na jadnoj slaboj životinji! Trebao bi neko da uzme batinu pa da vas obojicu skine dole.
Onda otac i sin siđoše sa životinje i obojica krenuše pešice: otac sa jedne strane, sin sa druge, a magarac u sredini. Srete ih drugi čovek:
– Ala ste vi tri čudna druga! Ne bi li bilo lakše da jedan od vas jaše?
Onda otac reče sinu:
– Mi smo obojica jahali na magarcu, sada valja da magarac jaše na nama.
Otac i sin obore magarca na zemlju, jedan mu sveže prednje a drugi zadnje noge, pa ga onda uzmu među se na kolac i tako ga ponesu. Kako su se ljudi, koji su ih susretali, jos više smejali i čudili, otac spusti magarca na zemlju i odvezujući ga poviče:
– Ja sam luđi i od ovog magarca, jer hoću celome svetu da ugodim! Od sada ću sa svojim magarcem da činim što je meni volja, a ljudi neka govore što im je drago.
Tako otac uzjaše magarca, a sin pešice pored njega, i tako odoše kući."
to da je obozavao Sekspira onda je i jasno zasto je pisao tako zamrsene parafraze...
Svijetu se ne moze ugoditi...
..pa da se podsetimo za dobro juto...
"Jedan čovek, idući iz grada kući, jahao je na magarcu, a njegov sin, momčić od desetak godina, išao je pored njega pešice. Susretne ih jedna žena i reče:– To nije pravo, brate, da ti jašeš a dete da ti ide pešice; tvoje su noge jače od njegovih!
Onda otac sjaše sa magarca, a podigne sina na njega. Malo dalje, srete ih jedan čovek koji reče:
– Nije lepo od tebe, momče, da ti jašeš a otac da ide pešice. Tvoje su noge mnogo mlađe.
Onda su uzjahali obojica i krenuli dalje. Srete ih drugi čovek, pa kaže:
– Kakva je to budalaština: dva magarca na jadnoj slaboj životinji! Trebao bi neko da uzme batinu pa da vas obojicu skine dole.
Onda otac i sin siđoše sa životinje i obojica krenuše pešice: otac sa jedne strane, sin sa druge, a magarac u sredini. Srete ih drugi čovek:
– Ala ste vi tri čudna druga! Ne bi li bilo lakše da jedan od vas jaše?
Onda otac reče sinu:
– Mi smo obojica jahali na magarcu, sada valja da magarac jaše na nama.
Otac i sin obore magarca na zemlju, jedan mu sveže prednje a drugi zadnje noge, pa ga onda uzmu među se na kolac i tako ga ponesu. Kako su se ljudi, koji su ih susretali, jos više smejali i čudili, otac spusti magarca na zemlju i odvezujući ga poviče:
– Ja sam luđi i od ovog magarca, jer hoću celome svetu da ugodim! Od sada ću sa svojim magarcem da činim što je meni volja, a ljudi neka govore što im je drago.
Tako otac uzjaše magarca, a sin pešice pored njega, i tako odoše kući."
..i bude opsti karambol a na kraju svakog takvog sukoba, moderatori (magarac) ponesu krivicu na svojim ledjima...
[/QUOTE]
