Igranje uloga je neizbezno, samo treba paziti da se ne uzivis previse...
Ne bih se slozio sa datom konstatacijom.
Stalno pricamo neke price, a da li zivimo i jednu od njih? Koliko smo mi mi, a ne neka uloga koju igramo? Sta mislite da li je neophodno u danasnjem svetu stavljanje maski, poslovnom, privatnom? Koliko je to zdravo za sve nas i koliko gubimo sebe u ulogama?
Zanimljiva tema, da, ljudi se mnogo gube u ulogama.
Postoje dve vrste ponasanja odgovaranje (svesno postupanje) i reagovanje.
Reagovanje se upisuje u nas ego od malena, gledamo kako druge osobe reaguju na date okolnosti i onda kada se tako nesta nama desi mi reagujemo na isti nacin. Isto tako dok smo klinci, mladi i spontani, ucimo se kako ljudi reaguju na odredjene postupke.
Tako da na kraju dodjemo do situacije, da mi ne biramo sta cemo odraditi u odredjenoj situaciji vec neciji postupak deluje na nas kao okidac i samo pokrece unapred predvidiv program naseg ponasanja. Ovakvo ponasanje je reagovanje i ovde ego upravlja vama.
Kod svesnog postupanja neki vanjski dogadjaj nije okidac za nas ego, vec u datom momentu, mi promisljamo sta cemo uraditi, za ovako nesta je neophodan visok stepen budnosti u sadasnjem momentu. U ovom drugom slucaju ego je nas sluga i koristimo ga samo kao alat.
Vi se zapitajte u kojoj meri svesno postupate a u kojoj samo reagujete.
