Mene zanima najpre kako je njima dobro da doživljavaju npr zvuke, svetlost, dodir, miris intenzivno? Mogu da zamislim scenario u kome veoma lako dolazi do pregorevanja i potrebe za produženim odmaranjem, spavanjem, itd
tako je kako je. baš tako, obe osobe koje su mi bliske rano odlaze u krevet, stalno su umorne, imaju potrebu za samoćom, a opet vole da imaju bliske ljude oko sebe, to je sad konflikt, .. i ukoliko uspeju da naprave sebi okruženje koje je ok, može da funkcioniše. Ni to nije uvek kod njih isto, imaju periode. Ali generalno, oboje su okrenuti umetnosti i u tome nalaze svoj svet. A takođe sam primetila da ima jako prijam jer sam struktuisana i racionalnija dosta, a opet ih prihvatam takve kakvi su.
Meni to deluje kao nervni sistem pod stresom, kao kad se osoba prenaglašeno cimne na neki sasvim običan stimulus iz okruženja, npr zvuk auspuha ili lavež psa. A u literaturi sam nailazila da su to simptomi zaostalog stresa od traume, nešto kao ptsd.
ne lavež psa i auspuha, ne na taj način. Ali recimo izraz lica neke osobe im se ureže, neki događaj, onda na nadražaje iznutra, preispituju često šta i koliko osećaju itd.. dakle, kod različitih osoba je to različito, i one se međusobno razlikuju, ali je sličnost po toj većoj osetljivosti..
Recimo, ja se sećam moje mame dođe kući sa posla i padne na krevet i plače, direktor mi rekao da sam đubre, ne njoj nego je čula da govori.. ja lično bih odmah otišla na razgovor i da kažem šta sam čula i da tražim objašnjenje. To je primer samo. Ali zato kada je moja mama bila u prirodi trebalo je doživeti tu količinu detinje radosti , primećivanja svakog lepog lista, neba, boja, zvukova.. a emocije koje umeju da pokazuju tek !
toliko od mene za sad
