Мирослава Мирковић и Латинка Перовић су рођене исте године, тек који мјесец разлике. Латинка је надживјела Мирославу двије године.
Шта повезује Мирославу и Латинку? Обје су по вокацији историчарке. И то је све. Мирослава је остала вјерна позиву који је одабрала. Латинка се рано углибила у глибу политике, у тим неким временима бољшевичког једноумља припадала је одабраном друштву другова и другарица, илити комуњара и камењарки како неки воле више казати. Као таква није се могла помирити са реинкарнацијом родољубља међу Србљем и све више се окреће стази србофобије и аутошовинизма, некако природан еволуцијски пут код "одабраних" бољшевиичких кадрова.
Мирослава Мирковић се није батргала у том политичком муљу, како написах остала је вјерна свом позиву, зато је оставила иза себе изузетан опус радова, књига, расправа, студија, дала је огроман допринос српској историографији, посебно код изучавања античког периода, њена заоставштина остаће будућим покољењима код изучавања историје.
Латинка иза себе, ако изузмемо политичке памфлете које нико жив не чита, ништа вриједно није оставила, као "историчарка" свакако није дала никакав допринос српској историографији. Зато јесте деценијама по антисрпским медијима, и у српским земљама и другим, клеветала, оцрњивала, опогањивала Србију, српску историју и уопште све српско, зато јесте добро прихваћена (мада реално толико је смарајућа да њена излагања нико жив не слуша дуже од пар минута) код колективитета и људи умова заробљених у србофобији.
О Мирославином упокојењу, жене која је задужила српску истоирографију нити један медиј није посветио ни пар редака, Захваљујући једноим форумашу на крсти орворена је на птф историја тема посвећена овој жени, а и то је нешто.
Вијест о Латинкином упокојењу су пренијели малтене сви медији, они антисрпски намијењени србофобичним колективитетима су обавезно нагласили да бјеше контра оних "злоћи".
Што је и нормално у овом наопаком вгремену поремећеног вриједосног система и када су умови људи подобро обликовани политичком контаминацијом и ријалити садржајима. Један мудри човјек из времена који је Мирослава изучавала би рекао, "O tempora, o mores!"