- Poruka
- 5.859
Ja nisam tvoj drug i nemoj tako da me oslovljavaš.
Donji video prikazuje kako da instalirate aplikaciju na početni ekran svog uređaja.
Napomena: This feature may not be available in some browsers.
Ja nisam tvoj drug i nemoj tako da me oslovljavaš.
Nisi moj. Daleko bilo. Ali jesi komunistički. Kako god propaganda ala Fondacija Alija Izetbegović ne može.Ja nisam tvoj drug i nemoj tako da me oslovljavaš.
Ja nisam tvoj drug i nemoj tako da me oslovljavaš.
O čemu pričaš?! Kakav komunizam?! Ti nisi normalan.Nisi moj. Daleko bilo. Ali jesi komunistički.
Ne, ja sam učesnik u diskusiji a nikako vaš drugar.Како ниси?
Сви ми овде на Крсти смо другари.
Latinka o Radomiru Konstantinoviću, piscu kapitalnog dela "Filozofija palanke":
Ne, ja sam učesnik u diskusiji a nikako vaš drugar.
Vi svakako niste moje društvo. Ne znam otkuda vam uopšte ta ideja da pripadam vašem društvu.Ништа онда.
Одстранићемо те из друштва.
I to je ona organizovala...
Jedna manje baba.
Saučešće onima kojima je značila.
Налазиш да си позван да одлучујеш о томе?Poštovanje bilo koje vrste nije zaslužila.
Латинка је свој политички и друштвени ангажман завршила са 39 година, и после тога се бавила историјом радничког покрета, што је еуфемизам за пензију.Није могла у формалну пензију са непуних 40 година, па су је запослили у једној установи која је намењена за одлагање истрошених кадрова.Мирослава Мирковић и Латинка Перовић су рођене исте године, тек који мјесец разлике. Латинка је надживјела Мирославу двије године.
Шта повезује Мирославу и Латинку? Обје су по вокацији историчарке. И то је све. Мирослава је остала вјерна позиву који је одабрала. Латинка се рано углибила у глибу политике, у тим неким временима бољшевичког једноумља припадала је одабраном друштву другова и другарица, илити комуњара и камењарки како неки воле више казати. Као таква није се могла помирити са реинкарнацијом родољубља међу Србљем и све више се окреће стази србофобије и аутошовинизма, некако природан еволуцијски пут код "одабраних" бољшевиичких кадрова.
Мирослава Мирковић се није батргала у том политичком муљу, како написах остала је вјерна свом позиву, зато је оставила иза себе изузетан опус радова, књига, расправа, студија, дала је огроман допринос српској историографији, посебно код изучавања античког периода, њена заоставштина остаће будућим покољењима код изучавања историје.
Латинка иза себе, ако изузмемо политичке памфлете које нико жив не чита, ништа вриједно није оставила, као "историчарка" свакако није дала никакав допринос српској историографији. Зато јесте деценијама по антисрпским медијима, и у српским земљама и другим, клеветала, оцрњивала, опогањивала Србију, српску историју и уопште све српско, зато јесте добро прихваћена (мада реално толико је смарајућа да њена излагања нико жив не слуша дуже од пар минута) код колективитета и људи умова заробљених у србофобији.
О Мирославином упокојењу, жене која је задужила српску истоирографију нити један медиј није посветио ни пар редака, Захваљујући једноим форумашу на крсти орворена је на птф историја тема посвећена овој жени, а и то је нешто.
Вијест о Латинкином упокојењу су пренијели малтене сви медији, они антисрпски намијењени србофобичним колективитетима су обавезно нагласили да бјеше контра оних "злоћи".
Што је и нормално у овом наопаком вгремену поремећеног вриједосног система и када су умови људи подобро обликовани политичком контаминацијом и ријалити садржајима. Један мудри човјек из времена који је Мирослава изучавала би рекао, "O tempora, o mores!"
Никад се Марко Никезић није "успротивио Титу у вези хапшења и забрана књига и листова". То је измишљотина. Мит о "српским либералима", а са којима се Тито обрачунава као, јел` те, "србомрзац", а они се као залагали за некакав либерализам, створен је у београдским кафанама. Слично миту о Ранковићу као "великом Србину". Сама Латинка после Титове смрти је поткрепљивала глупост о "српским либералима" јер је волела да буде слављена као "либералка", а пред крај живота је вероватно и сама у ту лаж поверовала.
Тзв. "либерале" је Тито скинуо јер су нису хтели да осуде МАСПОК, чак шта више били су у веома блиским односима са Савком Дапчевић-Кучар и Миком Трипалом и прећутно су их подржавали.
То "либерали" потиче из једног од многобројних говора партијских функционера у Карађорђеву када их је Тито скидао с власти. Говор који је садржавао то етикетирање које се заправо односило на њихово наводно залагање за слободан увоз робе, пренеле су новине, а касније су кафански митомани нашли да је згодно да баш то употребе да би смислили како је "србомрзац" Тито "поскидао српске либерале који су били против забрана књига и филмова", са нагласком на "српске".
Иначе сам Марко Никезић, премда јесте био интелекуалац, никада ништа није написао и ми не знамо шта је он стварно мислио о "забранама филмова и књига".
Tako nesto je malo verovatno.Politika KPJ je praktično od osnivanja bila usmerena na ostvarenje nacionalnih ciljeva nesrpskih etnickih grupa na racun ili na štetu srpskih nacionalnih interesa Kao takva ta organizacija nije privlačila one kojima je srpski nacionalizam nesto drago.Imate gostovanje Latinke kod Basare, mislim da je bilo ove godine, gde ona jasno kaze da je sve vreme u KPJ postojala jaka struja srpskog nacionalizma.
Мирослава Мирковић и Латинка Перовић су рођене исте године, тек који мјесец разлике. Латинка је надживјела Мирославу двије године.
Шта повезује Мирославу и Латинку? Обје су по вокацији историчарке. И то је све. Мирослава је остала вјерна позиву који је одабрала. Латинка се рано углибила у глибу политике, у тим неким временима бољшевичког једноумља припадала је одабраном друштву другова и другарица, илити комуњара и камењарки како неки воле више казати. Као таква није се могла помирити са реинкарнацијом родољубља међу Србљем и све више се окреће стази србофобије и аутошовинизма, некако природан еволуцијски пут код "одабраних" бољшевиичких кадрова.
Мирослава Мирковић се није батргала у том политичком муљу, како написах остала је вјерна свом позиву, зато је оставила иза себе изузетан опус радова, књига, расправа, студија, дала је огроман допринос српској историографији, посебно код изучавања античког периода, њена заоставштина остаће будућим покољењима код изучавања историје.
Латинка иза себе, ако изузмемо политичке памфлете које нико жив не чита, ништа вриједно није оставила, као "историчарка" свакако није дала никакав допринос српској историографији. Зато јесте деценијама по антисрпским медијима, и у српским земљама и другим, клеветала, оцрњивала, опогањивала Србију, српску историју и уопште све српско, зато јесте добро прихваћена (мада реално толико је смарајућа да њена излагања нико жив не слуша дуже од пар минута) код колективитета и људи умова заробљених у србофобији.
О Мирославином упокојењу, жене која је задужила српску истоирографију нити један медиј није посветио ни пар редака, Захваљујући једноим форумашу на крсти орворена је на птф историја тема посвећена овој жени, а и то је нешто.
Вијест о Латинкином упокојењу су пренијели малтене сви медији, они антисрпски намијењени србофобичним колективитетима су обавезно нагласили да бјеше контра оних "злоћи".
Што је и нормално у овом наопаком вгремену поремећеног вриједосног система и када су умови људи подобро обликовани политичком контаминацијом и ријалити садржајима. Један мудри човјек из времена који је Мирослава изучавала би рекао, "O tempora, o mores!"
Која је најзначајнија дела написала Мирослава Мирковић
Еј пусти ме тих апстракција. Марко Никезић као председник Централног комитета Савеза комуниста Србије, и остали такозвани "либерали", само су спроводили конгресне одлуке са Седмог и Осмог конгреса Савеза комуниста Југославије када је опозвана дотадашња планска привреда и када је кренула привредна реформа чиме је уведено (социјалистичко) тржиште. Марко Никезић је имао партијски задатак да обилази општинске и фабричке комитете по Србији и објашњава значај привредне реформе. То наравно само по себи не значи да је Марко Никезић био некакав следбеник Милтона Фридмана.Naravno da oni nisu (niti su mogli biti) neka liberalno-reformatorska struja u okviru KPJ. Ali jesu bili deo jednog veceg procesa, sazrevanja nove generacije politicara, koja oseca da je postojeci sistemski okvir dostigao svoj vrhunac i da su potrebne sistemske promene koje bi vodile drustvo ka vecoj demokratizaciji.
Важнији радови Мирославе Мирковић
- Мирковић, Мирослава (1960). „Римски Сингидунум у светлости епиграфских извора”. Зборник Филозофског факултета. Београд. 5 (1): 323—353.
- Мирковић, Мирослава (1963). „Прилог историји римске провинције Доња Панонија почетком III века н. е.”. Зборник Филозофског факултета. Београд. 7 (1): 112—117.
- Mirković, Miroslava (1968). Rimski gradovi na Dunavu u Gornjoj Meziji. Beograd: Arheološko društvo Jugoslavije.
- Мирковић, Мирослава (1968). „Остроготи у Панонији после 455 године”. Зборник Филозофског факултета. Београд. 10 (1): 119—128.
- Мирковић, Мирослава (1970). „Провинцијски сабор Горње Мезије”. Зборник Филозофског факултета. Београд. 11 (1): 83—90.
- Мирковић, Мирослава (1974). „Нека питања владе Константина и Лицинија”. Зборник Филозофског факултета. Београд. 12 (1): 139—152.
- Mirković, Miroslava (1975). „Iz istorije Polimlja u rimsko doba” (PDF). Godišnjak Akademije nauka i umjetnosti Bosne i Hercegovine. 14: 95—108.
- Mirković, Miroslava (1976). Inscriptions de la Mésie Supérieure. 1. Belgrade: Centre d'études épigraphiques et numismatiques.
- Мирковић, Мирослава (1979). „Лициније и прогони хришћана у Сингидунуму”. Зборник Филозофског факултета. Београд. 14 (1): 21—27.
- Мирковић, Мирослава (1981). „Римско освајање и организација римске власти”. Историја српског народа. 1. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 66—76.
- Мирковић, Мирослава (1981). „Економско-социјални развој у II и III веку”. Историја српског народа. 1. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 77—88.
- Мирковић, Мирослава (1981). „Централне балканске области у доба позног царства”. Историја српског народа. 1. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 89—105.
- Mirković, Miroslava (1986). Inscriptions de la Mésie Supérieure. 2. Belgrade: Centre d'études épigraphiques et numismatiques.
- Mirković, Miroslava (1995). „Episcopus Aquensis and Bonosiacorum Scelus”. The Age of Tetrarchs. Belgrade: Serbian Academy of Sciences and Arts. стр. 207—216.
- Mirković, Miroslava (1996). „Villas et domaines dans l'illyricum central”. Зборник радова Византолошког института. 35: 57—75.
- Mirković, Miroslava (1997). The Later Roman Colonate and Freedom. Philadelphia: American Philosophical Society.
- Мирковић, Мирослава (2000). Живот и преписка светог Хијеронима. Београд: Српска књижевна задруга.
- Мирковић, Мирослава (2002). Римска држава под краљевима и у доба републике (753-27. пре Хр.): Историја и институције. Београд: Досије.
- Мирковић, Мирослава (2003). Римска држава у доба принципата и домината: Од Августа до Константина (27. пре Хр.-337. н. е.). Београд: Досије.
- Mirković, Miroslava (2006). Sirmium: Istorija rimskog grada od I do kraja VI veka (1. изд.). Sremska Mitrovica: Blago Sirmijuma.
- Mirković, Miroslava (2007). Moesia Superior: Eine Provinz an der mittleren Donau. Mainz am Rhein: Zabern.
- Mirković, Miroslava (2008). Rea Silvija i sedam rimskih kraljeva: Srodstvo i vlast u ranom Rimu. Beograd: Pravni fakultet.
- Мирковић, Мирослава (2011). „Религија и групни идентитет у средњобалканској области у римско доба”. Антика и савремени свет: Pелигија и култура. Београд: Друштво за античке студије Србије. стр. 166—177.
- Mirković, Miroslava (2012). „Co-regency: Constantine and Licinius and the political division of the Balkans”. Зборник радова Византолошког института. 49: 7—18.
- Mirković, Miroslava (2013). Municipium S: Rimski grad u Kominima kod Pljevalja. Beograd: Filozofski fakultet.
- Мирковић, Мирослава (2014). Историја римске државе од Ромула, 753. године пре Христа, до смрти Константина, 337. године нове ере. Београд: Службени гласник.
- Мирковић, Мирослава (2014). Диоклецијан. Београд: Службени гласник.
- Mirković, Miroslava (2015). Rimljani na Đerdapu: Istorija i natpisi. Zaječar: Narodni muzej.
- Мирковић, Мирослава (2016). Позно Римско царство од Диоклецијана до Теодорикова освајања Италије 284-493. Београд: Службени гласник.
- Mirković, Miroslava (2017). Sirmium: Its History from the First Century AD to 582 AD. Novi Sad: Center for Historical Research.
Ok, ti znas boljeTako nesto je malo verovatno.Politika KPJ je praktično od osnivanja bila usmerena na ostvarenje nacionalnih ciljeva nesrpskih etnickih grupa na racun ili na štetu srpskih nacionalnih interesa Kao takva ta organizacija nije privlačila one kojima je srpski nacionalizam nesto drago.
Do pojave sumnje u Titovu politiku u smislu da ista i nije toliko dobra za Jugoslaviju pa i za Srbiju dolazi u drugoj polovini 70-tih kad jedan broj komunista u SKS počinju da izrazavaju nezadovoljstvo položajem u kome se Srbija nasla.
Ако те сврби имаш њену биографију па нађи што те занима. Не мислим да Латинкини радови, углавном политички памфлети, заслужују пажњу и да се помену. А ако би и "навратила" у област историје, ту је мало историје и пуно "тумачења" историје, што историчари не би смјели радити. А управо је "тумачење" историје у складу са задатим идеолошким калупом обавезно тој екипи политичких радника (Латинка, дУбравка, Бранка и остали Бешлини) који се некад лажно представљају историчарима.Дај нам, не смо за Мирославу, већ и за Латинку.
Ако те сврби имаш њену биографију па нађи што те занима. Не мислим да Латинкини радови, углавном политички памфлети, заслужују пажњу и да се помену. А ако би и "навратила" у област историје, ту је мало историје и пуно "тумачења" историје, што историчари не би смјели радити. А управо је "тумачење" историје у складу са задатим идеолошким калупом обавезно тој екипи политичких радника (Латинка, дУбравка, Бранка и остали Бешлини) који се некад лажно представљају историчарима.
Кроз објаву сам написао све што је требало, и из ког сам разлога узео њих двије за поређење, и шта их повезује и шта их раздваја. Био сам уљудан и на постављено питање приложио опус Миросвабиних радова (на птф историја смо се бавили и неким од поменутих радова и неким капиталним дјелима које је она превела), не видим сврхе бавити се радовима опскурних политичара који су добили и пажњу и простор из јединог разлога јер су добили улогу корисних идиота у актуелним политичким процесима. Нити видим сврхе овакве баналне комуникације, може и таква комуникација, ником не могу забранити, али без мене.Ти си упоредио њих две,