Преминула Латинка Перовић

[Alter_Ego_]

Кроз објаву сам написао све што је требало, и из ког сам разлога узео њих двије за поређење, и шта их повезује и шта их раздваја. Био сам уљудан и на постављено питање приложио опус Миросвабиних радова (на птф историја смо се бавили и неким од поменутих радова и неким капиталним дјелима које је она превела), не видим сврхе бавити се радовима опскурних политичара који су добили и пажњу и простор из јединог разлога јер су добили улогу корисних идиота у актуелним политичким процесима. Нити видим сврхе овакве баналне комуникације, може и таква комуникација, ником не могу забранити, али без мене.

Какве су оне историчарке, ми овде не знамо.

Могли смо да сазнамо да си линковао њихове радове.

Ти то ниси урадио, уместо тога, писао си политички памфлет.

По томе се не разликујеш од Латинке, ако је истина да је Латинка писала само политичке радове.

Латинко.

 

[Gruban]

Ако те сврби имаш њену биографију па нађи што те занима. Не мислим да Латинкини радови, углавном политички памфлети, заслужују пажњу и да се помену. А ако би и "навратила" у област историје, ту је мало историје и пуно "тумачења" историје, што историчари не би смјели радити. А управо је "тумачење" историје у складу са задатим идеолошким калупом обавезно тој екипи политичких радника (Латинка, дУбравка, Бранка и остали Бешлини) који се некад лажно представљају историчарима.

istorucari su koliko je i Deretić bio istoričar ili Olga Pjanović.Neko voli da čita Deretića ili Pjanovićevovu a neko Latinku Bešlina ili Dubravku.

 

[Cosmopolite]

Grubanov urlic na ovoj temi je samo dokaz koliko je Latinka bila u pravu.

 

[Alter_Ego_]

Grubanov urlic na ovoj temi je samo dokaz koliko je Latinka bila u pravu.

Ја нисам им'о појма ко је Латинка Перовић док нисам овде почео да читам Грубана и осталог Глупана како је прозивају, не знам ни ја због чега. Ваљда била нека мајка друге Србије. Као да им је та Латинка била неки крвни архинепријатељ.

Додуше, док нисам дошао на Крсту, нисам знао ни за Дуција Симоновића.

 

[Cosmopolite]

Duci je bolestan covek ali nesto i kaze dobro kao i svaki covek ... nesto se nadje.

 

[Alter_Ego_]

А види овог дрогаша.

Упоредио Мирославу и Латинку, ја затражим њихове радове, он само пусти радове Мирославе.

Ја затражим и радове Латинке, он их крије.

Ако су радови лоши, онда је најбољи начин да се то докаже тако што би их ставио на увид формашкој јавности.

Наравно, не мислим да линкује саме радове, већ списак радова, а ко жели, пронаћи ће те радове и направиће анализу.

 

[Khal Drogo]

Могли смо да сазнамо да си линковао њихове радове.

Ти то ниси урадио,....

Како нисам? Код сваког Мирославиног дјела ако је дигитализовано кликнеш на наслов и отвори ти се страница са том књигом.
Нисам приложио линк за књигу "Историја римске државе од Ромула, 753. године пре Христа, до смрти Константина, 337. године нове ере", која се може (по мени изузетно дјело, на птф историја смо по потреби прилагали наводе из дјела) преузети у ПДФ формату овдје.
Што се Латинке тиче, написао сам што сам имао.

istorucari su koliko je i Deretić bio istoričar ili Olga Pjanović.Neko voli da čita Deretića ili Pjanovićevovu a neko Latinku Bešlina ili Dubravku.

Па не баш? Олга Луковић-Пјановић бјеше образована жена, која је узгред говорила девет страних језика, која је на жалост временом постала жртвом властите опсесије. Дешава се. Деретић бјеше заје.бант који је фурао ту причу па ко се прими, прими, Но они нису "тумачили" историју, нису је моделирали у складу са обавезним идеолошким калупом, што ова екипа политичких радника (сада већ упокојена Латинка, дУбравка, Бранка и остали Бешлини) који се лажно представљају историчарима ради или су радили.

 

[Gruban]

[/QUOTE]

Ја нисам им'о појма ко је Латинка Перовић док нисам овде почео да читам Грубана и осталог Глупана како је прозивају, не знам ни ја због чега. Ваљда била нека мајка друге Србије. Као да им је та Латинка била неки крвни архинепријатељ.

Додуше, док нисам дошао на Крсту, нисам знао ни за Дуција Симоновића.

Od mene si mogao samo da čitaš o tome da je nevazna kao i manje više svi ostali drugosrbijanci.Verovatno kažem verovatno Latinku nikad ni jedan istoričar neće citirati.

 

[Alter_Ego_]

Како нисам?

Ја сам тражио ЊИХОВЕ РАДОВЕ,

а ти ниси поставио ЊИХОВЕ РАДОВЕ.

 

[Khal Drogo]

Ја сам тражио ЊИХОВЕ РАДОВЕ,

а ти ниси поставио ЊИХОВЕ РАДОВЕ.

Како нисам? Од Мирославе Марковић јесам. Отвориш спојлер

Spojler: Важнији радови Мирославе Марковић

Важнији радови Мирославе Марковић

• Мирковић, Мирослава (1960). „Римски Сингидунум у светлости епиграфских извора”. Зборник Филозофског факултета. Београд. 5 (1): 323—353.
• Мирковић, Мирослава (1963). „Прилог историји римске провинције Доња Панонија почетком III века н. е.”. Зборник Филозофског факултета. Београд. 7 (1): 112—117.
• Mirković, Miroslava (1968). Rimski gradovi na Dunavu u Gornjoj Meziji. Beograd: Arheološko društvo Jugoslavije.
• Мирковић, Мирослава (1968). „Остроготи у Панонији после 455 године”. Зборник Филозофског факултета. Београд. 10 (1): 119—128.
• Мирковић, Мирослава (1970). „Провинцијски сабор Горње Мезије”. Зборник Филозофског факултета. Београд. 11 (1): 83—90.
• Мирковић, Мирослава (1974). „Нека питања владе Константина и Лицинија”. Зборник Филозофског факултета. Београд. 12 (1): 139—152.
• Mirković, Miroslava (1975). „Iz istorije Polimlja u rimsko doba” (PDF). Godišnjak Akademije nauka i umjetnosti Bosne i Hercegovine. 14: 95—108.
• Mirković, Miroslava (1976). Inscriptions de la Mésie Supérieure. 1. Belgrade: Centre d'études épigraphiques et numismatiques.
• Мирковић, Мирослава (1979). „Лициније и прогони хришћана у Сингидунуму”. Зборник Филозофског факултета. Београд. 14 (1): 21—27.
• Мирковић, Мирослава (1981). „Римско освајање и организација римске власти”. Историја српског народа. 1. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 66—76.
• Мирковић, Мирослава (1981). „Економско-социјални развој у II и III веку”. Историја српског народа. 1. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 77—88.
• Мирковић, Мирослава (1981). „Централне балканске области у доба позног царства”. Историја српског народа. 1. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 89—105.
• Mirković, Miroslava (1986). Inscriptions de la Mésie Supérieure. 2. Belgrade: Centre d'études épigraphiques et numismatiques.
• Mirković, Miroslava (1995). „Episcopus Aquensis and Bonosiacorum Scelus”. The Age of Tetrarchs. Belgrade: Serbian Academy of Sciences and Arts. стр. 207—216.
• Mirković, Miroslava (1996). „Villas et domaines dans l'illyricum central”. Зборник радова Византолошког института. 35: 57—75.
• Mirković, Miroslava (1997). The Later Roman Colonate and Freedom. Philadelphia: American Philosophical Society.
• Мирковић, Мирослава (2000). Живот и преписка светог Хијеронима. Београд: Српска књижевна задруга.
• Мирковић, Мирослава (2002). Римска држава под краљевима и у доба републике (753-27. пре Хр.): Историја и институције. Београд: Досије.
• Мирковић, Мирослава (2003). Римска држава у доба принципата и домината: Од Августа до Константина (27. пре Хр.-337. н. е.). Београд: Досије.
• Mirković, Miroslava (2006). Sirmium: Istorija rimskog grada od I do kraja VI veka (1. изд.). Sremska Mitrovica: Blago Sirmijuma.
• Mirković, Miroslava (2007). Moesia Superior: Eine Provinz an der mittleren Donau. Mainz am Rhein: Zabern.
• Mirković, Miroslava (2008). Rea Silvija i sedam rimskih kraljeva: Srodstvo i vlast u ranom Rimu. Beograd: Pravni fakultet.
• Мирковић, Мирослава (2011). „Религија и групни идентитет у средњобалканској области у римско доба”. Антика и савремени свет: Pелигија и култура. Београд: Друштво за античке студије Србије. стр. 166—177.
• Mirković, Miroslava (2012). „Co-regency: Constantine and Licinius and the political division of the Balkans”. Зборник радова Византолошког института. 49: 7—18.
• Mirković, Miroslava (2013). Municipium S: Rimski grad u Kominima kod Pljevalja. Beograd: Filozofski fakultet.
• Мирковић, Мирослава (2014). Историја римске државе од Ромула, 753. године пре Христа, до смрти Константина, 337. године нове ере. Београд: Службени гласник.
• Мирковић, Мирослава (2014). Диоклецијан. Београд: Службени гласник.
• Mirković, Miroslava (2015). Rimljani na Đerdapu: Istorija i natpisi. Zaječar: Narodni muzej.
• Мирковић, Мирослава (2016). Позно Римско царство од Диоклецијана до Теодорикова освајања Италије 284-493. Београд: Службени гласник.
• Mirković, Miroslava (2017). Sirmium: Its History from the First Century AD to 582 AD. Novi Sad: Center for Historical Research.

гдје су радови осим неколико који нису дигиталиозовани линковани.
Што се Латинке тиче, написао сам што се требало написати.

 

[Alter_Ego_]

Како нисам? Од Мирославе Марковић јесам. Отвориш спојлер

Spojler: Важнији радови Мирославе Марковић

Важнији радови Мирославе Марковић

• Мирковић, Мирослава (1960). „Римски Сингидунум у светлости епиграфских извора”. Зборник Филозофског факултета. Београд. 5 (1): 323—353.
• Мирковић, Мирослава (1963). „Прилог историји римске провинције Доња Панонија почетком III века н. е.”. Зборник Филозофског факултета. Београд. 7 (1): 112—117.
• Mirković, Miroslava (1968). Rimski gradovi na Dunavu u Gornjoj Meziji. Beograd: Arheološko društvo Jugoslavije.
• Мирковић, Мирослава (1968). „Остроготи у Панонији после 455 године”. Зборник Филозофског факултета. Београд. 10 (1): 119—128.
• Мирковић, Мирослава (1970). „Провинцијски сабор Горње Мезије”. Зборник Филозофског факултета. Београд. 11 (1): 83—90.
• Мирковић, Мирослава (1974). „Нека питања владе Константина и Лицинија”. Зборник Филозофског факултета. Београд. 12 (1): 139—152.
• Mirković, Miroslava (1975). „Iz istorije Polimlja u rimsko doba” (PDF). Godišnjak Akademije nauka i umjetnosti Bosne i Hercegovine. 14: 95—108.
• Mirković, Miroslava (1976). Inscriptions de la Mésie Supérieure. 1. Belgrade: Centre d'études épigraphiques et numismatiques.
• Мирковић, Мирослава (1979). „Лициније и прогони хришћана у Сингидунуму”. Зборник Филозофског факултета. Београд. 14 (1): 21—27.
• Мирковић, Мирослава (1981). „Римско освајање и организација римске власти”. Историја српског народа. 1. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 66—76.
• Мирковић, Мирослава (1981). „Економско-социјални развој у II и III веку”. Историја српског народа. 1. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 77—88.
• Мирковић, Мирослава (1981). „Централне балканске области у доба позног царства”. Историја српског народа. 1. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 89—105.
• Mirković, Miroslava (1986). Inscriptions de la Mésie Supérieure. 2. Belgrade: Centre d'études épigraphiques et numismatiques.
• Mirković, Miroslava (1995). „Episcopus Aquensis and Bonosiacorum Scelus”. The Age of Tetrarchs. Belgrade: Serbian Academy of Sciences and Arts. стр. 207—216.
• Mirković, Miroslava (1996). „Villas et domaines dans l'illyricum central”. Зборник радова Византолошког института. 35: 57—75.
• Mirković, Miroslava (1997). The Later Roman Colonate and Freedom. Philadelphia: American Philosophical Society.
• Мирковић, Мирослава (2000). Живот и преписка светог Хијеронима. Београд: Српска књижевна задруга.
• Мирковић, Мирослава (2002). Римска држава под краљевима и у доба републике (753-27. пре Хр.): Историја и институције. Београд: Досије.
• Мирковић, Мирослава (2003). Римска држава у доба принципата и домината: Од Августа до Константина (27. пре Хр.-337. н. е.). Београд: Досије.
• Mirković, Miroslava (2006). Sirmium: Istorija rimskog grada od I do kraja VI veka (1. изд.). Sremska Mitrovica: Blago Sirmijuma.
• Mirković, Miroslava (2007). Moesia Superior: Eine Provinz an der mittleren Donau. Mainz am Rhein: Zabern.
• Mirković, Miroslava (2008). Rea Silvija i sedam rimskih kraljeva: Srodstvo i vlast u ranom Rimu. Beograd: Pravni fakultet.
• Мирковић, Мирослава (2011). „Религија и групни идентитет у средњобалканској области у римско доба”. Антика и савремени свет: Pелигија и култура. Београд: Друштво за античке студије Србије. стр. 166—177.
• Mirković, Miroslava (2012). „Co-regency: Constantine and Licinius and the political division of the Balkans”. Зборник радова Византолошког института. 49: 7—18.
• Mirković, Miroslava (2013). Municipium S: Rimski grad u Kominima kod Pljevalja. Beograd: Filozofski fakultet.
• Мирковић, Мирослава (2014). Историја римске државе од Ромула, 753. године пре Христа, до смрти Константина, 337. године нове ере. Београд: Службени гласник.
• Мирковић, Мирослава (2014). Диоклецијан. Београд: Службени гласник.
• Mirković, Miroslava (2015). Rimljani na Đerdapu: Istorija i natpisi. Zaječar: Narodni muzej.
• Мирковић, Мирослава (2016). Позно Римско царство од Диоклецијана до Теодорикова освајања Италије 284-493. Београд: Службени гласник.
• Mirković, Miroslava (2017). Sirmium: Its History from the First Century AD to 582 AD. Novi Sad: Center for Historical Research.

гдје су радови осим неколико који нису дигиталиозовани линковани.
Што се Латинке тиче, написао сам што се требало написати.

Тражиио сам од обе особе, јер си их ти поредио.

Ти си од једне поставио, од друге ниси. Скренуо сам ти пажњу, кад их поредиш, д авидимо радове и једне и друге, ти једне приказујеш, а друге кријеш. Буквално спроводиш цензуру на овој теми.

Дрогош цензор.

 

[Gruban]

Како нисам? Код сваког Мирославиног дјела ако је дигитализовано кликнеш на наслов и отвори ти се страница са том књигом.
Нисам приложио линк за књигу "Историја римске државе од Ромула, 753. године пре Христа, до смрти Константина, 337. године нове ере", која се може (по мени изузетно дјело, на птф историја смо по потреби прилагали наводе из дјела) преузети у ПДФ формату овдје.
Што се Латинке тиче, написао сам што сам имао.

Па не баш? Олга Луковић-Пјановић бјеше образована жена, која је узгред говорила девет страних језика, која је на жалост временом постала жртвом властите опсесије. Дешава се. Деретић бјеше заје.бант који је фурао ту причу па ко се прими, прими, Но они нису "тумачили" историју, нису је моделирали у складу са обавезним идеолошким калупом, што ова екипа политичких радника (сада већ упокојена Латинка, дУбравка, Бранка и остали Бешлини) који се лажно представљају историчарима ради или су радили.

Pa dobro,i drugosrbijanci imaju pravo na svoje opsesije ha ha I oni su ljudi kao i svi drugi a imaju i svoje potrebe finansijske prirode pa kad je već neko tamo napolju voljan da plati za njihovo brabonjanje zašto ne iskoristiti priliku ?

 

[Alter_Ego_]

Дрогош је Латинка Перовић за првосрбијанце.

 

[Gruban]

Дрогош је Латинка Перовић за првосрбијанце.

Ne postoji Prva Srbija.Postoji samo Druga. Da postoji i prva ti bi ''spadao'' u tu prvu a ne u Drugu.Druga je srce tame a ti si samo glup.

 

[Alter_Ego_]

Ne postoji Prva Srbija.Postoji samo Druga. Da postoji i prva ti bi ''spadao'' u tu prvu a ne u Drugu.Druga je srce tame a ti si samo glup.

Дрогош је Латинка Перовић број 2.

 

[Gruban]

Up

Дрогош је Латинка Перовић број 2.

Sta da kažem ? Mislim da će Aca da osvoji 6 mandata a mandat traje 5 godina Pa ti vidi.

 

[Belgradeboy]

Slobodan Milošević je bio zlotvor koji je kao relativno mlad čovek skončao u pritvorskoj jedinici haškog tribunala u Scheveningenu. Prema tome, @Belgradeboy priča gluposti.

On je jedan od retkih koji je mlad otisao.

 

[Blau]

Два дана се не трезним.

 

[Софија]

Мирослава Мирковић и Латинка Перовић су рођене исте године, тек који мјесец разлике. Латинка је надживјела Мирославу двије године.
Шта повезује Мирославу и Латинку? Обје су по вокацији историчарке. И то је све. Мирослава је остала вјерна позиву који је одабрала. Латинка се рано углибила у глибу политике, у тим неким временима бољшевичког једноумља припадала је одабраном друштву другова и другарица, илити комуњара и камењарки како неки воле више казати. Као таква није се могла помирити са реинкарнацијом родољубља међу Србљем и све више се окреће стази србофобије и аутошовинизма, некако природан еволуцијски пут код "одабраних" бољшевиичких кадрова.

Мирослава Мирковић се није батргала у том политичком муљу, како написах остала је вјерна свом позиву, зато је оставила иза себе изузетан опус радова, књига, расправа, студија, дала је огроман допринос српској историографији, посебно код изучавања античког периода, њена заоставштина остаће будућим покољењима код изучавања историје.
Латинка иза себе, ако изузмемо политичке памфлете које нико жив не чита, ништа вриједно није оставила, као "историчарка" свакако није дала никакав допринос српској историографији. Зато јесте деценијама по антисрпским медијима, и у српским земљама и другим, клеветала, оцрњивала, опогањивала Србију, српску историју и уопште све српско, зато јесте добро прихваћена (мада реално толико је смарајућа да њена излагања нико жив не слуша дуже од пар минута) код колективитета и људи умова заробљених у србофобији.

О Мирославином упокојењу, жене која је задужила српску истоирографију нити један медиј није посветио ни пар редака, Захваљујући једноим форумашу на крсти орворена је на птф историја тема посвећена овој жени, а и то је нешто.
Вијест о Латинкином упокојењу су пренијели малтене сви медији, они антисрпски намијењени србофобичним колективитетима су обавезно нагласили да бјеше контра оних "злоћи".
Што је и нормално у овом наопаком вгремену поремећеног вриједосног система и када су умови људи подобро обликовани политичком контаминацијом и ријалити садржајима. Један мудри човјек из времена који је Мирослава изучавала би рекао, "O tempora, o mores!"

Латинка је била проводник идеологије. Није она ништа ексклузивно смислила већ је само прихватила либералну идеологију коју је овде најгласније заговарала. ЛДП док је постојао, Чанак и слични баштине ту идеологију, данас надограђену, неолобералну.

 

[Gruban]

Sloba je ubiVen.Morao je biti ubiVen ali to nije važno.Vazno je što je otet i predat strancima to jeste neprijatelju da bi mu oni sudili za neka izmastana sranja.Na taj način onemogući smo mi da mu sudimo za hiperinflaciju najvisu ikad ,poništavanje lokalnih izbora 1996 gidine i brojna druga sranja koja je priredio nama.

 

[Tvin Konza]

Sloba je ubiVen.Morao je biti ubiVen ali to nije važno.Vazno je što je otet i predat strancima to jeste neprijatelju da bi mu oni sudili za neka izmastana sranja.Na taj način onemogući smo mi da mu sudimo za hiperinflaciju najvisu ikad ,poništavanje lokalnih izbora 1996 gidine i brojna druga sranja koja je priredio nama.

Konkretno pucao je sebi u slepoočnicu kad je shvatio da je kriv po optužnici

 

[asketa]

https://twitter.com/x/status/1602799492008484864

Faleminderit shoku Kurti. Proglasi dan žalosti ako je toliko ceniš.

 

[Gruban]

Konkretno pucao je sebi u slepoočnicu kad je shvatio da je kriv po optužnici

Postoji verzija po kojoj je uzimao jedno sredstvo (lek protiv lepre) koje anulira dejstvo lekova protiv visokog pristiska.Prema toj verziji Milošević je to radio da bi izdejstvovao privremeno puštanje na slobodu odnosno lečenje u Rusiji što je vrlo naivna zamisao .Kako izgleda lek protiv lepre je w delovao ali je visok pritisak doveo do srčanog udara i pre nego što je razmatrana mogućnost da bude pušten na lečenje u Rusiju što se verovatno ne bi dogodilo ni pod kojim okolnostima
Tako je Cobe otišao kod svetog Petra ostavivši razočarane usraše,mujgure,siftare i drugosrbijance koji su očekivali da će biti osudjen za djemosajde u raznim prekodrinskim pripizdinama i zapizdinama kao i na KiM.

 

[đavolčić]

Налазиш да си позван да одлучујеш о томе?

Nalazim da je to moj stav. Koji dijeli još određeni broj ljudi. Je li to neki problem?

 

[tadija001]

Латинка је била проводник идеологије. Није она ништа ексклузивно смислила већ је само прихватила либералну идеологију коју је овде најгласније заговарала. ЛДП док је постојао, Чанак и слични баштине ту идеологију, данас надограђену, неолобералну.

Ni Latinka ni tadasnje srpsko rukovodstvo nije prihvatilo nikakvu liberalnu ideologiju, to je budalastina.. Jedina "ideologija" koje su se oni slepo drzali bio je "samoupravni socijalizam", partijski manifest koji je na brzinu sklepao Kardelj (da bi se razlikovao od ruskog modela).. Liberalizam ili "Anarho-liberalizam" (a ponekad i "tehnokratija"), kojim je CK KPJ "pocastio" srpsko rukovodstvo (Tito i Kardelj), samo je jeftina etiketa zbog kojeg je srpsko rukovodstvo trebalo da odleti.. To se nikad ne bi ni desilo, da prethodno nije pocisceno hrvatsko partijsko rukovodstvo zbog MASPOK-a..

Da ne bi ispalo da su samo Hrvati napravili sranje, ajde sada da "izcackamo" neko sranje i na drugoj strani.. To je bio jedini cilj.. Kakav crni liberalizam, pored zivog Kardelja, ljudi nemoj da se zanosite..