Преминула Латинка Перовић

[ziltoid]

Druže @ziltoid

Ja nisam tvoj drug i nemoj tako da me oslovljavaš.

 

[đavolčić]

Ja nisam tvoj drug i nemoj tako da me oslovljavaš.

Nisi moj. Daleko bilo. Ali jesi komunistički. Kako god propaganda ala Fondacija Alija Izetbegović ne može.

 

[Alter_Ego_]

Ja nisam tvoj drug i nemoj tako da me oslovljavaš.

Како ниси?

Сви ми овде на Крсти смо другари.

 

[ziltoid]

Nisi moj. Daleko bilo. Ali jesi komunistički.

O čemu pričaš?! Kakav komunizam?! Ti nisi normalan.

Како ниси?

Сви ми овде на Крсти смо другари.

Ne, ja sam učesnik u diskusiji a nikako vaš drugar.

 

[ziltoid]

Latinka o Vučićevoj Srbiji:

 

[ziltoid]

Latinka o Crnoj Gori:

 

[ziltoid]

Latinka o odnosima Srbije i Hrvatske:

 

[Ангел.]

Latinka o Radomiru Konstantinoviću, piscu kapitalnog dela "Filozofija palanke":

Видиш то. Радомир је аутор поменутог дела, а његов отац аутор бановине Хрватске из 1939. године. Ивер не пада далеко од кладе.

 

[Alter_Ego_]

Ne, ja sam učesnik u diskusiji a nikako vaš drugar.

Ништа онда.

Одстранићемо те из друштва.

 

[ziltoid]

Ништа онда.

Одстранићемо те из друштва.

Vi svakako niste moje društvo. Ne znam otkuda vam uopšte ta ideja da pripadam vašem društvu.

 

[Khal Drogo]

Мирослава Мирковић и Латинка Перовић су рођене исте године, тек који мјесец разлике. Латинка је надживјела Мирославу двије године.
Шта повезује Мирославу и Латинку? Обје су по вокацији историчарке. И то је све. Мирослава је остала вјерна позиву који је одабрала. Латинка се рано углибила у глибу политике, у тим неким временима бољшевичког једноумља припадала је одабраном друштву другова и другарица, илити комуњара и камењарки како неки воле више казати. Као таква није се могла помирити са реинкарнацијом родољубља међу Србљем и све више се окреће стази србофобије и аутошовинизма, некако природан еволуцијски пут код "одабраних" бољшевиичких кадрова.

Мирослава Мирковић се није батргала у том политичком муљу, како написах остала је вјерна свом позиву, зато је оставила иза себе изузетан опус радова, књига, расправа, студија, дала је огроман допринос српској историографији, посебно код изучавања античког периода, њена заоставштина остаће будућим покољењима код изучавања историје.
Латинка иза себе, ако изузмемо политичке памфлете које нико жив не чита, ништа вриједно није оставила, као "историчарка" свакако није дала никакав допринос српској историографији. Зато јесте деценијама по антисрпским медијима, и у српским земљама и другим, клеветала, оцрњивала, опогањивала Србију, српску историју и уопште све српско, зато јесте добро прихваћена (мада реално толико је смарајућа да њена излагања нико жив не слуша дуже од пар минута) код колективитета и људи умова заробљених у србофобији.

О Мирославином упокојењу, жене која је задужила српску истоирографију нити један медиј није посветио ни пар редака, Захваљујући једноим форумашу на крсти орворена је на птф историја тема посвећена овој жени, а и то је нешто.
Вијест о Латинкином упокојењу су пренијели малтене сви медији, они антисрпски намијењени србофобичним колективитетима су обавезно нагласили да бјеше контра оних "злоћи".
Што је и нормално у овом наопаком вгремену поремећеног вриједосног система и када су умови људи подобро обликовани политичком контаминацијом и ријалити садржајима. Један мудри човјек из времена који је Мирослава изучавала би рекао, "O tempora, o mores!"

 

[Nataša Rostova]

I to je ona organizovala...

Jedna manje baba.

Saučešće onima kojima je značila.

Pogrešna interpretacija

Moja poruka bila je u kontekstu jednog istorijskog ciklusa

Kao veliki poštovalac Kralja Aleksandra smatram da je on jedan od onih koji su pripomogli oblikovanju pogleda koje je delila pokojnica
Kao i svaka ideja koja može imati različite pravce tako je i jugoslovenstvo otišlo u jednom pravcu.. da li je dotična popravljala ili iskrivljivaka tu ideju teško je za reći jer mi je u ovom vremenu ne poznajemo u izvornom obliku
Vidimo i živimo njene posledice

 

[Morholt]

Poštovanje bilo koje vrste nije zaslužila.

Налазиш да си позван да одлучујеш о томе?

 

[savasavanovic]

Мирослава Мирковић и Латинка Перовић су рођене исте године, тек који мјесец разлике. Латинка је надживјела Мирославу двије године.
Шта повезује Мирославу и Латинку? Обје су по вокацији историчарке. И то је све. Мирослава је остала вјерна позиву који је одабрала. Латинка се рано углибила у глибу политике, у тим неким временима бољшевичког једноумља припадала је одабраном друштву другова и другарица, илити комуњара и камењарки како неки воле више казати. Као таква није се могла помирити са реинкарнацијом родољубља међу Србљем и све више се окреће стази србофобије и аутошовинизма, некако природан еволуцијски пут код "одабраних" бољшевиичких кадрова.

Мирослава Мирковић се није батргала у том политичком муљу, како написах остала је вјерна свом позиву, зато је оставила иза себе изузетан опус радова, књига, расправа, студија, дала је огроман допринос српској историографији, посебно код изучавања античког периода, њена заоставштина остаће будућим покољењима код изучавања историје.
Латинка иза себе, ако изузмемо политичке памфлете које нико жив не чита, ништа вриједно није оставила, као "историчарка" свакако није дала никакав допринос српској историографији. Зато јесте деценијама по антисрпским медијима, и у српским земљама и другим, клеветала, оцрњивала, опогањивала Србију, српску историју и уопште све српско, зато јесте добро прихваћена (мада реално толико је смарајућа да њена излагања нико жив не слуша дуже од пар минута) код колективитета и људи умова заробљених у србофобији.

О Мирославином упокојењу, жене која је задужила српску истоирографију нити један медиј није посветио ни пар редака, Захваљујући једноим форумашу на крсти орворена је на птф историја тема посвећена овој жени, а и то је нешто.
Вијест о Латинкином упокојењу су пренијели малтене сви медији, они антисрпски намијењени србофобичним колективитетима су обавезно нагласили да бјеше контра оних "злоћи".
Што је и нормално у овом наопаком вгремену поремећеног вриједосног система и када су умови људи подобро обликовани политичком контаминацијом и ријалити садржајима. Један мудри човјек из времена који је Мирослава изучавала би рекао, "O tempora, o mores!"

Латинка је свој политички и друштвени ангажман завршила са 39 година, и после тога се бавила историјом радничког покрета, што је еуфемизам за пензију.Није могла у формалну пензију са непуних 40 година, па су је запослили у једној установи која је намењена за одлагање истрошених кадрова.

 

[sokvisnja]

Никад се Марко Никезић није "успротивио Титу у вези хапшења и забрана књига и листова". То је измишљотина. Мит о "српским либералима", а са којима се Тито обрачунава као, јел` те, "србомрзац", а они се као залагали за некакав либерализам, створен је у београдским кафанама. Слично миту о Ранковићу као "великом Србину". Сама Латинка после Титове смрти је поткрепљивала глупост о "српским либералима" јер је волела да буде слављена као "либералка", а пред крај живота је вероватно и сама у ту лаж поверовала.

Тзв. "либерале" је Тито скинуо јер су нису хтели да осуде МАСПОК, чак шта више били су у веома блиским односима са Савком Дапчевић-Кучар и Миком Трипалом и прећутно су их подржавали.

То "либерали" потиче из једног од многобројних говора партијских функционера у Карађорђеву када их је Тито скидао с власти. Говор који је садржавао то етикетирање које се заправо односило на њихово наводно залагање за слободан увоз робе, пренеле су новине, а касније су кафански митомани нашли да је згодно да баш то употребе да би смислили како је "србомрзац" Тито "поскидао српске либерале који су били против забрана књига и филмова", са нагласком на "српске".
Иначе сам Марко Никезић, премда јесте био интелекуалац, никада ништа није написао и ми не знамо шта је он стварно мислио о "забранама филмова и књига".

Latinka u svojim svedocenjima i knjigama, nikada nije rekla da je Tito bio srbomrzac niti je unela trunku nacionalnog vezano za taj obracun, prvo sa hrvatskim pa zatim srpskim rukovodstvom.

Naravno da oni nisu (niti su mogli biti) neka liberalno-reformatorska struja u okviru KPJ. Ali jesu bili deo jednog veceg procesa, sazrevanja nove generacije politicara, koja oseca da je postojeci sistemski okvir dostigao svoj vrhunac i da su potrebne sistemske promene koje bi vodile drustvo ka vecoj demokratizaciji. U tom smislu su Latinka i Marko bili istomisljenici i na istoj strani sa Savkom i Mikom Tripalom.

Savka i Latinka su bile bliske jos iz AFZ-a, delile su sobu na putovanjima. Ako sagledas sa distance njihovo delovanje do smrti, videces da su i u novonastalim okolnostima, igrali slicnu ulogu u svojim drustvima. Latinka je sto bi rekli prvosrbijanci majka "druge Srbije", Marko je umro mladji, Savka je posle duge ilegale devedesetih osnovala Hrvatsku narodnu stranku, bila zestoki kriticar Tudjmana i te politike kao i Tripalo koji je jedan od osnivaca Hrvatskog Helsinskog odbora za ljudska prava.

 

[Emilia Marty]

Imate gostovanje Latinke kod Basare, mislim da je bilo ove godine, gde ona jasno kaze da je sve vreme u KPJ postojala jaka struja srpskog nacionalizma.

 

[Gruban]

Imate gostovanje Latinke kod Basare, mislim da je bilo ove godine, gde ona jasno kaze da je sve vreme u KPJ postojala jaka struja srpskog nacionalizma.

Tako nesto je malo verovatno.Politika KPJ je praktično od osnivanja bila usmerena na ostvarenje nacionalnih ciljeva nesrpskih etnickih grupa na racun ili na štetu srpskih nacionalnih interesa Kao takva ta organizacija nije privlačila one kojima je srpski nacionalizam nesto drago.
Do pojave sumnje u Titovu politiku u smislu da ista i nije toliko dobra za Jugoslaviju pa i za Srbiju dolazi u drugoj polovini 70-tih kad jedan broj komunista u SKS počinju da izrazavaju nezadovoljstvo položajem u kome se Srbija nasla.

 

[Alter_Ego_]

Мирослава Мирковић и Латинка Перовић су рођене исте године, тек који мјесец разлике. Латинка је надживјела Мирославу двије године.
Шта повезује Мирославу и Латинку? Обје су по вокацији историчарке. И то је све. Мирослава је остала вјерна позиву који је одабрала. Латинка се рано углибила у глибу политике, у тим неким временима бољшевичког једноумља припадала је одабраном друштву другова и другарица, илити комуњара и камењарки како неки воле више казати. Као таква није се могла помирити са реинкарнацијом родољубља међу Србљем и све више се окреће стази србофобије и аутошовинизма, некако природан еволуцијски пут код "одабраних" бољшевиичких кадрова.

Мирослава Мирковић се није батргала у том политичком муљу, како написах остала је вјерна свом позиву, зато је оставила иза себе изузетан опус радова, књига, расправа, студија, дала је огроман допринос српској историографији, посебно код изучавања античког периода, њена заоставштина остаће будућим покољењима код изучавања историје.
Латинка иза себе, ако изузмемо политичке памфлете које нико жив не чита, ништа вриједно није оставила, као "историчарка" свакако није дала никакав допринос српској историографији. Зато јесте деценијама по антисрпским медијима, и у српским земљама и другим, клеветала, оцрњивала, опогањивала Србију, српску историју и уопште све српско, зато јесте добро прихваћена (мада реално толико је смарајућа да њена излагања нико жив не слуша дуже од пар минута) код колективитета и људи умова заробљених у србофобији.

О Мирославином упокојењу, жене која је задужила српску истоирографију нити један медиј није посветио ни пар редака, Захваљујући једноим форумашу на крсти орворена је на птф историја тема посвећена овој жени, а и то је нешто.
Вијест о Латинкином упокојењу су пренијели малтене сви медији, они антисрпски намијењени србофобичним колективитетима су обавезно нагласили да бјеше контра оних "злоћи".
Што је и нормално у овом наопаком вгремену поремећеног вриједосног система и када су умови људи подобро обликовани политичком контаминацијом и ријалити садржајима. Један мудри човјек из времена који је Мирослава изучавала би рекао, "O tempora, o mores!"

Која је најзначајнија дела написала Мирослава Мирковић а која Латинка Перовић?

 

[Khal Drogo]

Која је најзначајнија дела написала Мирослава Мирковић

Spojler: Важнији радови Мирославе Мирковић

Важнији радови Мирославе Мирковић

• Мирковић, Мирослава (1960). „Римски Сингидунум у светлости епиграфских извора”. Зборник Филозофског факултета. Београд. 5 (1): 323—353.
• Мирковић, Мирослава (1963). „Прилог историји римске провинције Доња Панонија почетком III века н. е.”. Зборник Филозофског факултета. Београд. 7 (1): 112—117.
• Mirković, Miroslava (1968). Rimski gradovi na Dunavu u Gornjoj Meziji. Beograd: Arheološko društvo Jugoslavije.
• Мирковић, Мирослава (1968). „Остроготи у Панонији после 455 године”. Зборник Филозофског факултета. Београд. 10 (1): 119—128.
• Мирковић, Мирослава (1970). „Провинцијски сабор Горње Мезије”. Зборник Филозофског факултета. Београд. 11 (1): 83—90.
• Мирковић, Мирослава (1974). „Нека питања владе Константина и Лицинија”. Зборник Филозофског факултета. Београд. 12 (1): 139—152.
• Mirković, Miroslava (1975). „Iz istorije Polimlja u rimsko doba” (PDF). Godišnjak Akademije nauka i umjetnosti Bosne i Hercegovine. 14: 95—108.
• Mirković, Miroslava (1976). Inscriptions de la Mésie Supérieure. 1. Belgrade: Centre d'études épigraphiques et numismatiques.
• Мирковић, Мирослава (1979). „Лициније и прогони хришћана у Сингидунуму”. Зборник Филозофског факултета. Београд. 14 (1): 21—27.
• Мирковић, Мирослава (1981). „Римско освајање и организација римске власти”. Историја српског народа. 1. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 66—76.
• Мирковић, Мирослава (1981). „Економско-социјални развој у II и III веку”. Историја српског народа. 1. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 77—88.
• Мирковић, Мирослава (1981). „Централне балканске области у доба позног царства”. Историја српског народа. 1. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 89—105.
• Mirković, Miroslava (1986). Inscriptions de la Mésie Supérieure. 2. Belgrade: Centre d'études épigraphiques et numismatiques.
• Mirković, Miroslava (1995). „Episcopus Aquensis and Bonosiacorum Scelus”. The Age of Tetrarchs. Belgrade: Serbian Academy of Sciences and Arts. стр. 207—216.
• Mirković, Miroslava (1996). „Villas et domaines dans l'illyricum central”. Зборник радова Византолошког института. 35: 57—75.
• Mirković, Miroslava (1997). The Later Roman Colonate and Freedom. Philadelphia: American Philosophical Society.
• Мирковић, Мирослава (2000). Живот и преписка светог Хијеронима. Београд: Српска књижевна задруга.
• Мирковић, Мирослава (2002). Римска држава под краљевима и у доба републике (753-27. пре Хр.): Историја и институције. Београд: Досије.
• Мирковић, Мирослава (2003). Римска држава у доба принципата и домината: Од Августа до Константина (27. пре Хр.-337. н. е.). Београд: Досије.
• Mirković, Miroslava (2006). Sirmium: Istorija rimskog grada od I do kraja VI veka (1. изд.). Sremska Mitrovica: Blago Sirmijuma.
• Mirković, Miroslava (2007). Moesia Superior: Eine Provinz an der mittleren Donau. Mainz am Rhein: Zabern.
• Mirković, Miroslava (2008). Rea Silvija i sedam rimskih kraljeva: Srodstvo i vlast u ranom Rimu. Beograd: Pravni fakultet.
• Мирковић, Мирослава (2011). „Религија и групни идентитет у средњобалканској области у римско доба”. Антика и савремени свет: Pелигија и култура. Београд: Друштво за античке студије Србије. стр. 166—177.
• Mirković, Miroslava (2012). „Co-regency: Constantine and Licinius and the political division of the Balkans”. Зборник радова Византолошког института. 49: 7—18.
• Mirković, Miroslava (2013). Municipium S: Rimski grad u Kominima kod Pljevalja. Beograd: Filozofski fakultet.
• Мирковић, Мирослава (2014). Историја римске државе од Ромула, 753. године пре Христа, до смрти Константина, 337. године нове ере. Београд: Службени гласник.
• Мирковић, Мирослава (2014). Диоклецијан. Београд: Службени гласник.
• Mirković, Miroslava (2015). Rimljani na Đerdapu: Istorija i natpisi. Zaječar: Narodni muzej.
• Мирковић, Мирослава (2016). Позно Римско царство од Диоклецијана до Теодорикова освајања Италије 284-493. Београд: Службени гласник.
• Mirković, Miroslava (2017). Sirmium: Its History from the First Century AD to 582 AD. Novi Sad: Center for Historical Research.

 

[комшија]

Naravno da oni nisu (niti su mogli biti) neka liberalno-reformatorska struja u okviru KPJ. Ali jesu bili deo jednog veceg procesa, sazrevanja nove generacije politicara, koja oseca da je postojeci sistemski okvir dostigao svoj vrhunac i da su potrebne sistemske promene koje bi vodile drustvo ka vecoj demokratizaciji.

Еј пусти ме тих апстракција. Марко Никезић као председник Централног комитета Савеза комуниста Србије, и остали такозвани "либерали", само су спроводили конгресне одлуке са Седмог и Осмог конгреса Савеза комуниста Југославије када је опозвана дотадашња планска привреда и када је кренула привредна реформа чиме је уведено (социјалистичко) тржиште. Марко Никезић је имао партијски задатак да обилази општинске и фабричке комитете по Србији и објашњава значај привредне реформе. То наравно само по себи не значи да је Марко Никезић био некакав следбеник Милтона Фридмана.

Латинка Перовић је као секретар ЦК Србије на тим састанцима Марка Никезића са партијском базом хватала белешке, тј записивала шта Никезић прича. Понављам, сам Марко Никезић никада ништа није написао, никакве мемоаре, ништа, а да би данас ми имали какав -такав увид шта је он стварно мислио. Касније је те своје белешке, као и архиву са тих састанака коју су јој овде великодушно предали, Латинка похранила у сефу једне банке у Љубљани.
Објављивала је само оно шта је одговарало њеном накнадно створеном имиџу "либералке", јер је волела да је славе као "либералку". Значи оно шта је изнела у књигама као речи Никезића, морали бисмо да упоредимо са оним шта се налази у тој њеној архиви у Љубљани, да видимо шта је истинито пренела а шта је "улепшала", пошто је Латинка Перовић у својим књигама представљала Никезића као малтене следбеника "Чикашке школе", а све у циљу да би себе представила као "либералку".

Уосталом, поставио сам на овој теми два видеа са загребачком филозофкињом и титоисткињом Миром Богдановић (буквално рођена у партизанима, при главном штабу НОВ-ПОЈ за Хрватску у Глини 1945. године) где она представља своју књигу O немислицама, недомислицама, двомислицама и бесмислицама: Елитистички пасијанс Латинке Перовић. У својој књизи Мира Богдановић је, не поричући при томе ниједну од неупитних заслуга Латинке Перовић као што је нпр. њена борба против српског национализма, указала на чињеницу да је Латинка о многим темама, попут нпр. о делу Светозара Марковића, или о капитализму и комунистичкој идеологији, у ранијим својим радовима док је била чланица Савеза комуниста Србије, заступала ставове дијаметрално супротне од њених ставова које је проповедала када је постала чланицом Прашковог ЛДП-а.
Мира Богдановић је имала проблема да објави своју књигу код београдског издавача, јер та књига руши мит о Латинки као "либералки".
Немој да те мрзи одгледај то, па ће ти бити мало јасније ко је Латинка и зашто је Тито био у праву када ју је скинуо с власти.

 

[Alter_Ego_]

Spojler: Важнији радови Мирославе Мирковић

Важнији радови Мирославе Мирковић

• Мирковић, Мирослава (1960). „Римски Сингидунум у светлости епиграфских извора”. Зборник Филозофског факултета. Београд. 5 (1): 323—353.
• Мирковић, Мирослава (1963). „Прилог историји римске провинције Доња Панонија почетком III века н. е.”. Зборник Филозофског факултета. Београд. 7 (1): 112—117.
• Mirković, Miroslava (1968). Rimski gradovi na Dunavu u Gornjoj Meziji. Beograd: Arheološko društvo Jugoslavije.
• Мирковић, Мирослава (1968). „Остроготи у Панонији после 455 године”. Зборник Филозофског факултета. Београд. 10 (1): 119—128.
• Мирковић, Мирослава (1970). „Провинцијски сабор Горње Мезије”. Зборник Филозофског факултета. Београд. 11 (1): 83—90.
• Мирковић, Мирослава (1974). „Нека питања владе Константина и Лицинија”. Зборник Филозофског факултета. Београд. 12 (1): 139—152.
• Mirković, Miroslava (1975). „Iz istorije Polimlja u rimsko doba” (PDF). Godišnjak Akademije nauka i umjetnosti Bosne i Hercegovine. 14: 95—108.
• Mirković, Miroslava (1976). Inscriptions de la Mésie Supérieure. 1. Belgrade: Centre d'études épigraphiques et numismatiques.
• Мирковић, Мирослава (1979). „Лициније и прогони хришћана у Сингидунуму”. Зборник Филозофског факултета. Београд. 14 (1): 21—27.
• Мирковић, Мирослава (1981). „Римско освајање и организација римске власти”. Историја српског народа. 1. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 66—76.
• Мирковић, Мирослава (1981). „Економско-социјални развој у II и III веку”. Историја српског народа. 1. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 77—88.
• Мирковић, Мирослава (1981). „Централне балканске области у доба позног царства”. Историја српског народа. 1. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 89—105.
• Mirković, Miroslava (1986). Inscriptions de la Mésie Supérieure. 2. Belgrade: Centre d'études épigraphiques et numismatiques.
• Mirković, Miroslava (1995). „Episcopus Aquensis and Bonosiacorum Scelus”. The Age of Tetrarchs. Belgrade: Serbian Academy of Sciences and Arts. стр. 207—216.
• Mirković, Miroslava (1996). „Villas et domaines dans l'illyricum central”. Зборник радова Византолошког института. 35: 57—75.
• Mirković, Miroslava (1997). The Later Roman Colonate and Freedom. Philadelphia: American Philosophical Society.
• Мирковић, Мирослава (2000). Живот и преписка светог Хијеронима. Београд: Српска књижевна задруга.
• Мирковић, Мирослава (2002). Римска држава под краљевима и у доба републике (753-27. пре Хр.): Историја и институције. Београд: Досије.
• Мирковић, Мирослава (2003). Римска држава у доба принципата и домината: Од Августа до Константина (27. пре Хр.-337. н. е.). Београд: Досије.
• Mirković, Miroslava (2006). Sirmium: Istorija rimskog grada od I do kraja VI veka (1. изд.). Sremska Mitrovica: Blago Sirmijuma.
• Mirković, Miroslava (2007). Moesia Superior: Eine Provinz an der mittleren Donau. Mainz am Rhein: Zabern.
• Mirković, Miroslava (2008). Rea Silvija i sedam rimskih kraljeva: Srodstvo i vlast u ranom Rimu. Beograd: Pravni fakultet.
• Мирковић, Мирослава (2011). „Религија и групни идентитет у средњобалканској области у римско доба”. Антика и савремени свет: Pелигија и култура. Београд: Друштво за античке студије Србије. стр. 166—177.
• Mirković, Miroslava (2012). „Co-regency: Constantine and Licinius and the political division of the Balkans”. Зборник радова Византолошког института. 49: 7—18.
• Mirković, Miroslava (2013). Municipium S: Rimski grad u Kominima kod Pljevalja. Beograd: Filozofski fakultet.
• Мирковић, Мирослава (2014). Историја римске државе од Ромула, 753. године пре Христа, до смрти Константина, 337. године нове ере. Београд: Службени гласник.
• Мирковић, Мирослава (2014). Диоклецијан. Београд: Службени гласник.
• Mirković, Miroslava (2015). Rimljani na Đerdapu: Istorija i natpisi. Zaječar: Narodni muzej.
• Мирковић, Мирослава (2016). Позно Римско царство од Диоклецијана до Теодорикова освајања Италије 284-493. Београд: Службени гласник.
• Mirković, Miroslava (2017). Sirmium: Its History from the First Century AD to 582 AD. Novi Sad: Center for Historical Research.

Дај нам, не смо за Мирославу, већ и за Латинку.

 

[Emilia Marty]

Tako nesto je malo verovatno.Politika KPJ je praktično od osnivanja bila usmerena na ostvarenje nacionalnih ciljeva nesrpskih etnickih grupa na racun ili na štetu srpskih nacionalnih interesa Kao takva ta organizacija nije privlačila one kojima je srpski nacionalizam nesto drago.
Do pojave sumnje u Titovu politiku u smislu da ista i nije toliko dobra za Jugoslaviju pa i za Srbiju dolazi u drugoj polovini 70-tih kad jedan broj komunista u SKS počinju da izrazavaju nezadovoljstvo položajem u kome se Srbija nasla.

Ok, ti znas bolje

 

[Khal Drogo]

Дај нам, не смо за Мирославу, већ и за Латинку.

Ако те сврби имаш њену биографију па нађи што те занима. Не мислим да Латинкини радови, углавном политички памфлети, заслужују пажњу и да се помену. А ако би и "навратила" у област историје, ту је мало историје и пуно "тумачења" историје, што историчари не би смјели радити. А управо је "тумачење" историје у складу са задатим идеолошким калупом обавезно тој екипи политичких радника (Латинка, дУбравка, Бранка и остали Бешлини) који се некад лажно представљају историчарима.

 

[Alter_Ego_]

Ако те сврби имаш њену биографију па нађи што те занима. Не мислим да Латинкини радови, углавном политички памфлети, заслужују пажњу и да се помену. А ако би и "навратила" у област историје, ту је мало историје и пуно "тумачења" историје, што историчари не би смјели радити. А управо је "тумачење" историје у складу са задатим идеолошким калупом обавезно тој екипи политичких радника (Латинка, дУбравка, Бранка и остали Бешлини) који се некад лажно представљају историчарима.

Ти си упоредио њих две,

ја нисам историчар и питао сам те шта су њих две објавиле.

Ти стављаш само радове једне, кад затражим и радове друге, ти пишеш "иди на гугл ако те сврби".

 

[Khal Drogo]

Ти си упоредио њих две,

Кроз објаву сам написао све што је требало, и из ког сам разлога узео њих двије за поређење, и шта их повезује и шта их раздваја. Био сам уљудан и на постављено питање приложио опус Миросвабиних радова (на птф историја смо се бавили и неким од поменутих радова и неким капиталним дјелима које је она превела), не видим сврхе бавити се радовима опскурних политичара који су добили и пажњу и простор из јединог разлога јер су добили улогу корисних идиота у актуелним политичким процесима. Нити видим сврхе овакве баналне комуникације, може и таква комуникација, ником не могу забранити, али без мене.