Preliminarni rezultati popisa U CG

Pa, ovo je odličan rezultat za Srbe. To znači da su Srbi najbrojniji u CG, a evo i zašto... Neko ko se izjašnjava kao Srbin može biti samo Srbin i ništa drugo, a oni koji se izjašnjavaju kao Crnogorci su, pored Srba izroda, i Mujage, i Šiptari, i Hrvati, i kakvih sve nema u tom bućkurišu. Ako bi se taj bućkuriš razdelio po nacijama, i da u Crnogorcima ostanu samo Srbi izrodi, definitivno je jasno da su pravi Srbi većina u CG, i da je to srpska država.

Ma kakva ti je to nakaradna logika???
 
Обе заставе су добре и миле, само су забуну створили узурпатори српске историје на овом делу Балкана.

Исто би се десило да се прогласи и нпр. "чубурска нација" у сред Београда. У моменту би у Србији имао више националних Чубураца који говоре матерњи чубурски, него националних Црногораца који говоре матерњи шћрногорски.
 
Ево Дукљанину несрећи мало да чита!


Капетан Крсто Зрнов Поповић био је један од вођа Божићне побуне 1919. године, коју су против србијанске династије Карађорђевић подигли зеленаши, присталице свргнутог краља Николе и црногорске династије Петровић Његош. Након угушења ове побуне, Поповић је пребјегао у Италију да би се у јуну 1919. вратио у Црну Гору и почео комитску борбу. 10. децембра 1919, у гласилу црногорске владе у изгнанству, "Гласу Црногорца", Крсто Поповић истакао је важност Црне Горе у Српству рекавши да је "Црна Гора она земља ђе се чувала и сачувала искра слободе Србинове". Међутим, након само неколико мјесеци од доласка, Крсто Поповић се вратио у Италију гдје је у војсци избјегличке владе Црне Горе добио чин командира, а касније и бригадира.

1929. године упутио је из Белгије молбу краљу Александру Карађорђевићу да га ослободи одговорности за братоубилачке сукобе у Црној Гори од децембра 1918. до смрти краља Николе, и у писму му исказао вјерност. У Белгији му је 18. октобра 1929. влада провинције Лијеж, односно полиција за странце, издала пасош, под бројем 9121, са визом под бројем 94. У личним подацима унијетим у пасош, Крсто Зрнов Поповић национално се изјаснио као Србин.

Исте године се вратио у Југославију, добио официрску пензију и живио као пензионер до почетка Другог свјетског рата када је основао своје зеленашке формације, неку врсту милиције у италијанској служби и ступио у борбу против црногорских комуниста. Обиљежје ових зеленашких формација била је црвено-плаво-бијела српска тробојка, коју су такође користиле и четничке јединице у Црној Гори, вјерне династији Карађорђевић. Током рата међу зеленашима је дошло до подјеле те су једни пришли комунистима, а други четницима. Крсто Поповић није пришао ни једнима ни другима. Убили су га комунисти 1947. године.
 
Новица Радовић (1890 - 1945) је био један од вођа Божићне побуне у даниловградском крају. Након пораза зеленашких снага отишао је у Албанију, а из ње у Италију гдје се прикључио црногорској војсци у егзилу и тамо 1920. постао начелник информативног одјељења главног штаба. У земљу се вратио 1925, доселио се у Београд гдје је ухапшен и послат на робију у колашински затвор због оптужнице за тешка кривична дјела против државе на основу које је и осуђен на 20 година затвора. Премјештен је у зенички затвор из кога је након 9 година пуштен на слободу. У политички живот се укључио као члан црногорске Федералистиче странке. Због колаборације са Италијанима током Другог свјетског рата стрељали су га партизани 1945. године.

У штампарији "Дукађин" у Пећи објавио је 1938. своје значајно дјело "Црна Гора на савезничкој голготи" о паду и нестанку црногорске државе зашта је кривио Србију и савезнике.
Радовић пише о Црној Гори и њеном српском родољубљу, о Црној Гори као чувару српског царства.

radovic1.jpg
 
Zašto nakaradna? Pa, i ti sam si na prethodnoj strani napisao da su se muslimani većinom pisali kao Crnogorci.

A kakve to ima veze sa ovim što si napisao?

U nezavisnoj Crnoj Gori svi su ti muslimani slovenskoga jezika bili Srbi, pa tek poslije zločina koji su uslijedili u vrijeme ujedinjenja (iako su neki od tih 'Srba' zaista i bili austro-ugarski kolaboracionisti), oni se približavaju Albancima i svojim najvećim dijelom tu ide njihovo udaljavanje od Srba, koja kulminira pred Drugi svjetski rat i sa jasnom diferencijacijom antifašističkog pokreta odlaskom u partizane, koji obećavaju autonomiju i cjelovitost Sandžaka, nasuprot mahom srpskim pravoslavnim četnicima.

Međutim, i oni su svojim najvećim dijelom bili Srbi i Arbanasi prije 1918. godine (nešto je bilo Turaka i Roma)...
 

Back
Top