Precenjene knjige

[Lule]

Pokoravanje jeste njegova najbolja knjiga, iako je uzeo tu temu jer je kontroverzna i aktuelna, ali to ne umanjuje to da je knjiga dobro napisana. Ali sve u svemu, Uelbek je samo jedan prosečan pisac, koji zna da odabere temu, bude donekle zanimljiv i to ima prolaznost.
Meni je drag zbog toga što je pisao o Lavkraftu, ima knjigu Protiv sveta, protiv života, posvećenu njegovom delu.

Čitala sam samo Kartu i teritoriju - jedan omaž samom sebi. Ali ajde to, nego je neoprostivo isprazna i puna klišea. Nema šanse da mu pružim drugu šansu.

 

[Živorad Drugi]

Ima tu nekih zakonitosti.

Američki pisac John Updike je napisao u odgovoru na neki upit britanskoga časopisa da mu je "blaženstvo čitanja"/reading bliss nestalo oko 25. godine, uz rijetke iznimke. Zatim, Krleža je rekao svom Eckermannu Čengiću u dobu 2-3 godine pred smrt da zbog zdravlja praktički ne izlazi, samo čita na vagone, i da su mu se djela koja su mu izgledala kao planine, sad čine u najbolju ruku kao brežuljci.

Neki bi generalni zakoni bili:

a) vremenom, knjige, a posebice beletristika, dosade, pogotovo ljudima koji su dosta čitali. Dođe do zasićenja.

b) žanrovska književnost praktički uvijek dosadi

c) kriterij ozbiljnjije literature je čitanje 2., a nekad i 3. put. Većina se ispuše.

d) ovisi o psihološkom profilu pojedinca i čitalačkom kapacitetu

e) i generalno, velik dio književnosti pripada dobi. Nešto se čita s 10, nešto s 15, nešto s 20, a nešto s 36 godina. Poslije teško da ima išta jako upečatljivo.

Ipak ima. Čak i u starosti, kao oslabe receptivne sposobnosti. Stvarna umetnost probije sve.

 

[pikax]

Kada knjige osvoje nagrade ili spominju se s mnogo uzbuđenja, može biti zaista razočaravajuće kada ih čitate i ne razumete gužvu.

Recimo ovu koju sam skoro pročitala

*Sva svetlost koju ne vidimo - Entoni Dor

Pogledajte prilog 1518864


Mnogo ljudi obožavaju ovaj roman koji je dobio Pulicerovu nagradu. Zbog njegove reputacije, možda sam očekivala previše. Nažalost, bila sam razočarana kada sam otkrila da knjiga nije ništa posebno. Nekako sam se celo vreme morala terati na daljnje čitanje, i čekala to nešto da me oduševi ali ništa.
Stil pisanja mu je ok, radnja isto ok, ali samo to, ništa posebno.
Ne želim reći da je skroz loša, ali mi je ostavila mlak dojam.

Oduvek sam tvrdila , dobro ne baš oduvek , ali to je istina - ne postoji dobra knjiga. Perfektno dobra. Stalno gledamo kroz prste , zažmurimo na tren ili na pola knjige i tako to.

 

[pikax]

I meni je ta najbolja, ove ostale što sam čitao ne toliko.

Eh, dok ti izabereš šta je najbolje - ode ti život. Dečko.

 

[pikax]

Recimo Gi de Mopasan i zbrika priča Dva prijatelja - postoji varijacija što se tiče savršenstva prikaza iako je , neosporno, pisao jako lepo.
Konkretno i plastično: neke priče ocenjujem 10, neke slabom 6.

 

[pikax]

i da, svi rusi osim čehova smaraju profi

Nije loš Dostojevski , to koliko se sećam iz srednje ( možda sam u međuvremenu porasla) , a ostali pa ništa - čitaš na preskok.

 

[Gruban]

Knjige od Bukovskog.

 

[pikax]

još jedna precenjena knjiga po mom skromnom mišljenju

Pogledajte prilog 1518946

To smo u srednjoj čitali kao lektiru. Nama je u to doba bila fenomenalna posle klasika smarača - konačno nešto drugačije i lako.

 

[Gruban]

Knjiga koju sam pokusavala da čitam,a nisam odmakla dalje od prve strane je "Fukoovo klatno" od Umberta Eka.

Postoje dva srpska prevoda tog Fukoovog dela.Prvi je radio neki student italijanskog u vreme sankcija. Mislim da je izdavač Beatra a knjiga ima omot koji je preovlađujeće bele boje.Taj prevod važi za veoma loš da ne kažemo katastrofalan.Negde oko 2005 to delo je ponovo objavljeno sa boljim prevodom.

 

[ružislav]

generalno važi za sve knjige je najbitnije ko piše i šta piše i knjiga sama po sebi bazično ne može biti kvalitetna dok se odredjeni uslovi ne ispune..

 

[pikax]

Nabavi bilo koju njegovu zbirku, nećeš se pokajati.

znam ko neće

 

[ružislav]

Pogledajte prilog 1518925

Lektira za android generacije u OŠ

meni samo nisu jasni ljudi koji njega vole da slušaju a kamoli da čitaju njegovu knjigu-lik je muška verzija jelene kreveljuše

 

[limunada]

Postoje dva srpska prevoda tog Fukoovog dela.Prvi je radio neki student italijanskog u vreme sankcija. Mislim da je izdavač Beatra a knjiga ima omot koji je preovlađujeće bele boje.Taj prevod važi za veoma loš da ne kažemo katastrofalan.Negde oko 2005 to delo je ponovo objavljeno sa boljim prevodom.

Izgleda da ja imam taj prvi.

 

[limunada]

Oduvek sam tvrdila , dobro ne baš oduvek , ali to je istina - ne postoji dobra knjiga. Perfektno dobra. Stalno gledamo kroz prste , zažmurimo na tren ili na pola knjige i tako to.

Ja tvrdim suprotno.
Postoji vise perfektno dobrih knjiga.

 

[crnizmaj0]

Pokoravanje jeste njegova najbolja knjiga, iako je uzeo tu temu jer je kontroverzna i aktuelna, ali to ne umanjuje to da je knjiga dobro napisana. Ali sve u svemu, Uelbek je samo jedan prosečan pisac, koji zna da odabere temu, bude donekle zanimljiv i to ima prolaznost.
Meni je drag zbog toga što je pisao o Lavkraftu, ima knjigu Protiv sveta, protiv života, posvećenu njegovom delu.

Ako je Pokoravanje zaista najbolja njegova knjiga kako bi onda objasnio *nemoguc* fenomen da SAMO pri citanju te knjige nisam osecao nikakvo uzivanje, samo predvidljivost kliseizirane fabule bez njemu svojstvenih dubokih socijalno-psiholoskih uvida u groteskni ocaj danasnjeg sveta (kroz glavne likove) i ostalih atrakcija? Bilo mi je onako kako sam uvek zamisljao da bih se osecao pri citanju, recimo, nekog pamfleta Dejana Lucica (ima on valjda *Islamska republika Nemacka*) ili neko sl. djubre... zalud potroseno vreme.
A pritom mi je Uelbek u 2,3 omiljena pisca (uz Peljevina, Kanetija, Matesisa, Kosrija...) i u *ekstazi* sam citao sve drugo njegovo (cak i Lanzarote...)
Ako je Pokoravanje zaista kvalitetno napisana (zanemarimo izbor teme), znaci bolje od ostalih (koje su *prosecne* pa je valjda na osnovu vecine napisanog i on samo *prosecan* pisac) reci mi onda - U CEMU sam ja to onda DRUGOM toliko uzivao pri citanju ostalih njegovih knjiga? Bas me interesuje sta bi to moglo biti - ako vec ne uzivam u elementima kvaliteta knjizevnosti (posto mi je ta *jedino kvalitetna* bila smor a one *bez kvaliteta* me tako usrecuju. Cime)?

p.s. Prolaznost svakako ima cim pise o fenomenima svojstvenim sadasnjici (i ta prolaznost mi i nije minus u vrednovanju)... Ali, *prolaznost* samo za prozu vazi (a poezijom me odusevio jos vise nego romanima)

 

[Baudrillard]

Čitala sam samo Kartu i teritoriju - jedan omaž samom sebi. Ali ajde to, nego je neoprostivo isprazna i puna klišea. Nema šanse da mu pružim drugu šansu.

Odabrala si roman koji mu je, uz Proširenje područja borbe, najslabiji, iako je za Kartu i teritoriju dobio Gonkurovu nagradu. Pokoravanje, Platforma i Elementarne čestice su sasvim solidni romani, Uelbek nije neki vrhunski pisac, ali te knjige su, ako ništa drugo, zabavne.
Mislim da bi trebala da mu daš još jednu šansu.

 

[Baudrillard]

Ako je Pokoravanje zaista najbolja njegova knjiga kako bi onda objasnio *nemoguc* fenomen da SAMO pri citanju te knjige nisam osecao nikakvo uzivanje, samo predvidljivost kliseizirane fabule bez njemu svojstvenih dubokih socijalno-psiholoskih uvida u groteskni ocaj danasnjeg sveta (kroz glavne likove) i ostalih atrakcija? Bilo mi je onako kako sam uvek zamisljao da bih se osecao pri citanju, recimo, nekog pamfleta Dejana Lucica (ima on valjda *Islamska republika Nemacka*) ili neko sl. djubre... zalud potroseno vreme.
A pritom mi je Uelbek u 2,3 omiljena pisca (uz Peljevina, Kanetija, Matesisa, Kosrija...) i u *ekstazi* sam citao sve drugo njegovo (cak i Lanzarote...)
Ako je Pokoravanje zaista kvalitetno napisana (zanemarimo izbor teme), znaci bolje od ostalih (koje su *prosecne* pa je valjda na osnovu vecine napisanog i on samo *prosecan* pisac) reci mi onda - U CEMU sam ja to onda DRUGOM toliko uzivao pri citanju ostalih njegovih knjiga? Bas me interesuje sta bi to moglo biti - ako vec ne uzivam u elementima kvaliteta knjizevnosti (posto mi je ta *jedino kvalitetna* bila smor a one *bez kvaliteta* me tako usrecuju. Cime)?

p.s. Prolaznost svakako ima cim pise o fenomenima svojstvenim sadasnjici (i ta prolaznost mi i nije minus u vrednovanju)... Ali, *prolaznost* samo za prozu vazi (a poezijom me odusevio jos vise nego romanima)

Da li će nam se neka knjiga dopasti zavisi od nas, šta mi preferiramo, sve je to subjektivno, a kod Uelbeka uvek ima klišeiziranog pisanja.
Pokoravanje mi je najbolje pre svega zbog toga što piše o Uismansu, glavni lik je stručnjak za tog pisca, a ja tog pisca volim.
Meni je Uelbek zabavan, zanimljiv, poput recimo Ameli Notomb, ali ni on ni ona nisu vrhunski pisci, stilisti.

 

[Baudrillard]

znam ko neće

Sram te bilo!

 

[Stojkov Menidjer]

meni samo nisu jasni ljudi koji njega vole da slušaju a kamoli da čitaju njegovu knjigu-lik je muška verzija jelene kreveljuše

Ceniš da je bio u stanju da napiše i jedan pasus?
Drugi mu pisali

A pošto sam ja Cecista ne bih se zadržavao na Jeci

 

[crnizmaj0]

Pokoravanje mi je najbolje pre svega zbog toga što piše o Uismansu, glavni lik je stručnjak za tog pisca, a ja tog pisca volim.

Meni je drag zbog toga što je pisao o Lavkraftu, ima knjigu Protiv sveta, protiv života, posvećenu njegovom delu.

Po ove 2 opaske bi ispalo da ti, maltene, ne uzivas u necijem pisanju kao delu *za sebe* (neposredno i *nevino*) vec samo kad pise o onom sto vec (odranije) volis/znas?? To je onda problem za vas koji mnogo citate - *PREUCILI* ste i, sto neko gore napisa, imate *zamor materijala*. Nadam se da nisam u pravu i da jos mozes da citas ponesto onako naivno, bez tih metaasocijativnih motiva za citanje.

Odabrala si roman koji mu je, uz Proširenje područja borbe, najslabiji, iako je za Kartu i teritoriju dobio Gonkurovu nagradu.

Sad bih ja malo *advokatisao* i (u tvom stilu) rekao da je Prosirenje podrucje borbe ocigledan omaz Kamijevom Strancu (u nase, informaticko doba) kao sto je i Uelbekova *Mogucnost ostrva*, opet, posveta SF klasiku *Grad* Kliforda Simaka... A i da u ziriju Gonkurove nagrade valjda nisu bas same neznalice (ili korumpirani).

Da li će nam se neka knjiga dopasti zavisi od nas, šta mi preferiramo, sve je to subjektivno

Na ovo nemam primedbu... samo su onda rasprave kojima je posvecena cela ova tema iluzorne

Mislim da bi trebala da mu daš još jednu šansu.

Treba, treba...ali ne verujem u srecan ishod ako vec nisu *kliknuli na prvu*

 

[The_Night_Hawk]

Koje knjige su vam se učinile precenjenima – ne nužno loše, ali i ne zaslužuju svoje sjajne kritike?

Zena na stepenicama.
Ona sto smo je imali u Citalackom klubu.
A od domacih dela...pa ne znam.
Mozda jedno.
Blago Cara Radovana.
Meni je previse zenomrzackog tona u tom delu.

 

[Mika]

Put kojim se redje ide, i slicne, nesto mi to ne ide... kao ni ostale iz popularne psihologije!

Preporučili su mi Koju igru igraš? - Erik Bern, i Univerzum ti čuva leđa - Gabrielle Bernstein...na čekanju su. Nađe se po nešto dobro, ali uglavnom nude ono što bi želeo da čuješ

​

 

[Mika]

Oduvek sam tvrdila , dobro ne baš oduvek , ali to je istina - ne postoji dobra knjiga. Perfektno dobra. Stalno gledamo kroz prste , zažmurimo na tren ili na pola knjige i tako to.

Ko što je rekao Urvan, ovisi o psihološkom profilu pojedinca, i to da velik dio književnosti čita se u određenoj starosnoj dobi, mada s tim se delumno slažem, volim da prečitavam knjige koje sam čitala ranije, i uporedim ko sam bila i kako su delovale na mene tada, a kako sada

 

[Mika]

Dodala bih još i da ovisi o trenutnom psihološkom stanju pojedinaca, da li će i kad mu se nešto dopasti

 

[pikax]

Ko što je rekao Urvan, ovisi o psihološkom profilu pojedinca, i to da velik dio književnosti čita se u određenoj starosnoj dobi, mada s tim se delumno slažem, volim da prečitavam knjige koje sam čitala ranije, i uporedim ko sam bila i kako su delovale na mene tada, a kako sada

Prošle godine sam ponovila "Nepodnošljivu lakoću postojanja" - koju sam pročitala pre 10-15 godina i tada mi je bila.. pa fenomenalna.
Mogu samo da kažem da sam se prilično razočarala, neki delovi su mi bili naivni, predosadni - da sam je završila sa mukom- eto samo u ime nečega što sam nekad volela.