gost 214153
Poznat
- Poruka
- 7.802
Читајући неке ствари у вези религија налетео сам на подугачак низ чињеница да су све монотеистичке религије насилне и да ту има мало места за љубав која се често користи у тим круговима.
Задржао бих се на хришћанству. Дошао сам до сазнања да Стеван Дечански није саградио Високе Дечане ( на чесми у Дечанима постоји уклесан коловрат).
Словенска претхришћанска веровања и обичаји оставили су трага и у словенским језицима и у усменом народном стваралаштву, а примањем хришћанства морали су бити одбачени, потиснути на периферију духовне културе или трансформисани у складу са хришћанском религијом.Преласком Словена у хришћанство словенска паганска божанства су морала нестати из духовне културе Словена, али су неки њихови трагови ипак сачувани у народним веровањима до данас, на пример на тај начин што су појединим хришћанским светитељима у народу дате функције или атрибути који су у паганско доба припадали претхришћанским божанствима (упор., рецимо, веровање да је свети Илија "громовник" - некада Перунов атрибут, да је свети Власа (Власије) заштитник сточара - некада Велесова функција, даје света Параскева (Петка) заштитница ткаља - некада функција богиње Мокош итд.). Црква се није супротстављала таквом преношењу одређених особина појединих паганских божанстава на хришћанске светитеље. Вероватно је тај процес и подржавала, јер је то олакшавало прихватање хришћанства у народу. Често су празници у црквеном календару везани за поједине светитеље и њихове заштитничке особине подешени тако да се (приближно) подударају са оним деловима године и годишњих доба у којима су се у паганско доба обављали ритуални обреди са функцијама сличним онима које се сада везују за хришћанске празнике или обичаје (нпр. задушнице, покладе, петровски венчићи, бадњак, даћа итд.).
Једно од најпознатијих и, вероватно, једно од последњих већих живих словенских паганских светилишта било је посвећено богу Световиту на острву Рујан (Риген). Уништили су га и његове поколењима скупљане драгоцености опљачкали Данци 1168. године пошто су опсадом заузели, а затим и запалили град Аркону у којој се светилиште налазило. Тиме је процес покрштавања Западних Словена (и Словена уопште), али уз то и процес њиховог потчињавања културно-политичким и духовним обрасцима Западне Европе, практично био завршен. Поређења ради, исте године (1168) када је на словенском северу срушено последње словенско паганско светилиште, на словенском југу, који је Византија христијанизовала неколико векова раније, почела је владавина Стефана Немање, родоначелника српске династије Немањића. Већ само неколико деценија касније (тачније 1219) Српска православна црква имала је и аутокефалност и првог архиепископа Саву (Немањића), доцније Светог Саву.
Задржао бих се на хришћанству. Дошао сам до сазнања да Стеван Дечански није саградио Високе Дечане ( на чесми у Дечанима постоји уклесан коловрат).
Словенска претхришћанска веровања и обичаји оставили су трага и у словенским језицима и у усменом народном стваралаштву, а примањем хришћанства морали су бити одбачени, потиснути на периферију духовне културе или трансформисани у складу са хришћанском религијом.Преласком Словена у хришћанство словенска паганска божанства су морала нестати из духовне културе Словена, али су неки њихови трагови ипак сачувани у народним веровањима до данас, на пример на тај начин што су појединим хришћанским светитељима у народу дате функције или атрибути који су у паганско доба припадали претхришћанским божанствима (упор., рецимо, веровање да је свети Илија "громовник" - некада Перунов атрибут, да је свети Власа (Власије) заштитник сточара - некада Велесова функција, даје света Параскева (Петка) заштитница ткаља - некада функција богиње Мокош итд.). Црква се није супротстављала таквом преношењу одређених особина појединих паганских божанстава на хришћанске светитеље. Вероватно је тај процес и подржавала, јер је то олакшавало прихватање хришћанства у народу. Често су празници у црквеном календару везани за поједине светитеље и њихове заштитничке особине подешени тако да се (приближно) подударају са оним деловима године и годишњих доба у којима су се у паганско доба обављали ритуални обреди са функцијама сличним онима које се сада везују за хришћанске празнике или обичаје (нпр. задушнице, покладе, петровски венчићи, бадњак, даћа итд.).
Једно од најпознатијих и, вероватно, једно од последњих већих живих словенских паганских светилишта било је посвећено богу Световиту на острву Рујан (Риген). Уништили су га и његове поколењима скупљане драгоцености опљачкали Данци 1168. године пошто су опсадом заузели, а затим и запалили град Аркону у којој се светилиште налазило. Тиме је процес покрштавања Западних Словена (и Словена уопште), али уз то и процес њиховог потчињавања културно-политичким и духовним обрасцима Западне Европе, практично био завршен. Поређења ради, исте године (1168) када је на словенском северу срушено последње словенско паганско светилиште, на словенском југу, који је Византија христијанизовала неколико векова раније, почела је владавина Стефана Немање, родоначелника српске династије Немањића. Већ само неколико деценија касније (тачније 1219) Српска православна црква имала је и аутокефалност и првог архиепископа Саву (Немањића), доцније Светог Саву.