Ne odnosi se samo na takve skraćenice (sa završetkom -a, ako sam dobro shvatio smisao primerâ), već i na sve one koje predstavljaju samo pojednostavljenje pisanja, dok se izgovaraju bez skraćivanja. Primer:
• U Zborniku MS objavljeno je... (čita se /zborniku matice srpske/, ne treba pisati „Zborniku MS-a“, niti čitati /zborniku em-esa/).
Postoje i skraćenice koje su istovremeno jednog i drugog tipa, tj. koje se mogu pisati i bez padežnih nastavaka (u kom slučaju se čitaju kao puna reč), ali i s padežnim nastavcima (u kom slučaju se i čitaju skraćeno):
• U NOB je učestvovalo... (čita se /u narodnooslobodilačkoj borbi/);
• U NOB-u je učestvovalo... (čita se /u nobu/).
Ovaj primer ilustruje još nešto: rod promenljive skraćenice ne mora odgovarati rodu onoga što ona označava (taj NOB, ali ta Narodnooslobodilačka borba).
Među sličnim primerima još su i „član DSS-a /de-es-esa/“ i „član DSS /demokratske stranke srbije/“, „zgrada RTS-a /er-te-esa/“ i „zgrada RTS /radio-televizije srbije/“ itd.
Dalje, valja napomenuti, budući da se oko ovoga često greši, da je skraćenica SAD samo nepromenljiva, i da je uvek treba čitati kao puno ime (naravno, u zvaničnom obraćanju, kada se služimo standaradnim jezikom; u žargonu se svašta govori). Dakle, Buš je „predsednik SAD“ (čita se /predsednik sjedinjenih američkih država/), ne „predsednik SAD-a“, tj. ne /predsednik es-a-dea/.
Da se vratim na skraćenicu BIGZ, oko koje je i počela priča. Klajn je malo nejasan u svom objašnjenju, budući da se iz njegovog teksta ne vidi jasno da li postoje skraćenice koje se pišu samo s velikim početnim slovom, ili se pak sve skraćenice koje se izgovaraju kao posebne reči mogu pisati i na jedan i na drugi način; istina je ono prvo, što je jasnije rečeno u Pravopisu. Da bi neka skraćenica postala verbalizovana (tj. pisala se kao reč, samo s prvim velikim slovom), ona mora taj status da „zasluži“, tj. da se bukvalno u jeziku oseća kao reč a ne kao skraćenica. Među takvima su — pored skraćenica Unicef i Jat, koje pominje Klajn — i: Avnoj, Fifa, Unesko, Tanjug, Nasa i sl. Veliko je pitanje možemo li BIGZ po leksičkoj vrednosti uporediti s ovim skraćenicama, pa je svakako bolje — ako ne i jedino moguće — držati se pisanja (u) BIGZ-u.
• U Zborniku MS objavljeno je... (čita se /zborniku matice srpske/, ne treba pisati „Zborniku MS-a“, niti čitati /zborniku em-esa/).
Postoje i skraćenice koje su istovremeno jednog i drugog tipa, tj. koje se mogu pisati i bez padežnih nastavaka (u kom slučaju se čitaju kao puna reč), ali i s padežnim nastavcima (u kom slučaju se i čitaju skraćeno):
• U NOB je učestvovalo... (čita se /u narodnooslobodilačkoj borbi/);
• U NOB-u je učestvovalo... (čita se /u nobu/).
Ovaj primer ilustruje još nešto: rod promenljive skraćenice ne mora odgovarati rodu onoga što ona označava (taj NOB, ali ta Narodnooslobodilačka borba).
Među sličnim primerima još su i „član DSS-a /de-es-esa/“ i „član DSS /demokratske stranke srbije/“, „zgrada RTS-a /er-te-esa/“ i „zgrada RTS /radio-televizije srbije/“ itd.
Dalje, valja napomenuti, budući da se oko ovoga često greši, da je skraćenica SAD samo nepromenljiva, i da je uvek treba čitati kao puno ime (naravno, u zvaničnom obraćanju, kada se služimo standaradnim jezikom; u žargonu se svašta govori). Dakle, Buš je „predsednik SAD“ (čita se /predsednik sjedinjenih američkih država/), ne „predsednik SAD-a“, tj. ne /predsednik es-a-dea/.
Da se vratim na skraćenicu BIGZ, oko koje je i počela priča. Klajn je malo nejasan u svom objašnjenju, budući da se iz njegovog teksta ne vidi jasno da li postoje skraćenice koje se pišu samo s velikim početnim slovom, ili se pak sve skraćenice koje se izgovaraju kao posebne reči mogu pisati i na jedan i na drugi način; istina je ono prvo, što je jasnije rečeno u Pravopisu. Da bi neka skraćenica postala verbalizovana (tj. pisala se kao reč, samo s prvim velikim slovom), ona mora taj status da „zasluži“, tj. da se bukvalno u jeziku oseća kao reč a ne kao skraćenica. Među takvima su — pored skraćenica Unicef i Jat, koje pominje Klajn — i: Avnoj, Fifa, Unesko, Tanjug, Nasa i sl. Veliko je pitanje možemo li BIGZ po leksičkoj vrednosti uporediti s ovim skraćenicama, pa je svakako bolje — ako ne i jedino moguće — držati se pisanja (u) BIGZ-u.
