Pravopis, pravopisne greške, jezičke nedoumice i pitanja

[Bastiani]

@Mrkalje
Molim za strucnu pomoc
Ubedjuje me narod da nije ispravno pisati svakodnevnica nego svakodnevica,
onda neko kaze da je ispravno i jedno i drugo, a negde stoji i ovako:

Pravilno je i jedno i drugo, ali je bolje upotrebljavati imenicu svakodnevica

I sad sam sludjena.

To je mudrost smišljena na temelju toga da "dnevnica" je plata koja se dobija sa dnevni rad i nema veze sa svakodnevicom. Isti slučaj je i sa imenicom ravnodnev(n)ica.

Dnevno je pridev, a dnevi su imenica, doduše u množini. Pa po toj logici svakodnevica bi bilo ispravno, jer nema ničega što bi navodilo na to da je tu potreban pridev. Drugačije je u slučaju reči svakodnevno, koja je pridev, iod koje je, analogijom očigledno, i nastala imenica svakodnevnica.

Tako da tačno je da je svakodnevica bolja reč, ali ne veruj ljudima koji nema druga posla nego time da se bave.

 

[Rayela]

Nanogica ili nanogvica?

Nanogvica sa „V“
Zatvori su prepuni, a tehnika stalno napreduje, pa zato ima sve više prestupnika koji sede u kućnom pritvoru sa elektronskom napravom oko noge koja kontroliše njihovo kretanje. Pre neki dan „Politika“ je objavila poduži članak pod naslovom „U redu za nanogvicu“, a pred kraj članka ubačen je „antrfile“ u kome se napominje da mnogi kažu i „nanogica“, ali da je upotrebljen oblik nanogvica po analogiji s rečju narukvica.
S takvim objašnjenjem potpuno se slažem. Imenice ruka i noga pokazuju izuzetne analogije u srpskom, i gramatički (obe imaju neuobičajeni genitiv plurala na -u) i semantički: obe mogu označavati kako ceo ekstremitet, od ramena odnosno butnog zgloba pa do prstiju, tako i njegov završni deo – šaku odnosno stopalo. U zapadnim jezicima, ta dva pojma obično se izražavaju sasvim različitim rečima


Ivan Klajn

 

[cronnin]

Логичније је да се уведе нарукица?

 

[Julian]

Nanogica ili nanogvica?

Nanogvica sa „V“
Zatvori su prepuni, a tehnika stalno napreduje, pa zato ima sve više prestupnika koji sede u kućnom pritvoru sa elektronskom napravom oko noge koja kontroliše njihovo kretanje. Pre neki dan „Politika“ je objavila poduži članak pod naslovom „U redu za nanogvicu“, a pred kraj članka ubačen je „antrfile“ u kome se napominje da mnogi kažu i „nanogica“, ali da je upotrebljen oblik nanogvica po analogiji s rečju narukvica.
S takvim objašnjenjem potpuno se slažem. Imenice ruka i noga pokazuju izuzetne analogije u srpskom, i gramatički (obe imaju neuobičajeni genitiv plurala na -u) i semantički: obe mogu označavati kako ceo ekstremitet, od ramena odnosno butnog zgloba pa do prstiju, tako i njegov završni deo – šaku odnosno stopalo. U zapadnim jezicima, ta dva pojma obično se izražavaju sasvim različitim rečima


Ivan Klajn

Klajn (ukoliko ovo zaista ima veze sa Klajnom) je počeo baš da nas sprda. Doduše, oduvek to radi, tojes od početaka ''jezičkih nedoumica'', gde mu onako laički, što kao autoritetu, što prateći sopstveno laičko poimanje razvoja jezika pružam podršku - ali mi se čini da počinju da se javljaju nedoslednosti, recimo u ovom slučaju.
Naime, primarni princip u uvođenju određenih reči u jezik je predstavljala prihvaćenost u kolokvijalnom govoru; a družeći se sa korisnicima elektronskog sredstva nadzora još nisam čuo da ga je neko nazvao nanogvica. Eventualno su koristili izraz ''samo da skinem ovo gomno s noge pa da... (dodati spisak planova) ''.

Prema tome, što bi reko Dejo Savićević, smatram da bi u novi rečnik trebalo da se uvrsti onaj izraz koji korisnici koriste, a ne nekakva elita koja bi da im nametne termin, mlakonje koje nisu čak ni za nanogicu.

 

[Rayela]

Klajn (ukoliko ovo zaista ima veze sa Klajnom) je počeo baš da nas sprda. Doduše, oduvek to radi, tojes od početaka ''jezičkih nedoumica'', gde mu onako laički, što kao autoritetu, što prateći sopstveno laičko poimanje razvoja jezika pružam podršku - ali mi se čini da počinju da se javljaju nedoslednosti, recimo u ovom slučaju.
Naime, primarni princip u uvođenju određenih reči u jezik je predstavljala prihvaćenost u kolokvijalnom govoru; a družeći se sa korisnicima elektronskog sredstva nadzora još nisam čuo da ga je neko nazvao nanogvica. Eventualno su koristili izraz ''samo da skinem ovo gomno s noge pa da... (dodati spisak planova) ''.

Prema tome, što bi reko Dejo Savićević, smatram da bi u novi rečnik trebalo da se uvrsti onaj izraz koji korisnici koriste, a ne nekakva elita koja bi da im nametne termin, mlakonje koje nisu čak ni za nanogicu.

Nadam se da ovde ne citiras nepismenog fuzbalera i njegove misli i zamisli o srpskom jeziku
Ako sam ja napisala da je Klajn autor, onda je tako, a on se samo pozvao na naslov iz dnevnog lista Politika.
Ceo tekst iz NIN-a pa ga prosledi Deji ( Deju) kad stignes.

http://www.nin.co.rs/pages/article.php?id=110784

 

[Julian]

Ne citiram Deju u vezi sa njegovim mislima o srpskom jeziku. Citirao sam njegov smireni nastavak intervjua posle polemike sa nekim navijačem koji je dobacivao, a nastavio ga je kao da se ništa nije desilo sa ''prema tome...'' Dakle samo taj deo je Dejov.

A što se tiče NIN-a, svaka čas. Nemoj da se ljutiš, rekoh da sam laik. Ovo je forum, štaviše forum Krstarice, znači bez ikakvog lingvističkog značaja, čak i u internet okvirima, gde, kao što znamo, svako može da bude pametan, vaspostavi se funkcijom ili argumentima kojima treba provera i dokaz kao kontraargument upornih ili dokonih, skoro ko u novine.

 

[Сребрена]

..наножница, да се не свађамо

 

[електрика]

Како би говорили када не бисмо користили туђице ?

За почетак, кад би "то ме је инспирисало" изговорили као " то ме је надахнуло".

бисмо

 

[Sensei]

бисмо

што? као БИ је турски а БИСМО српски? Шта се хваташ за правопис?

 

[~Kiki~]

што? као БИ је турски а БИСМО српски? Шта се хваташ за правопис?

A zašto se na "JEZIKU" ne bi hvatala, ne za pravopis, već gramatiku, pa to je valjda osnova pismenosti?

 

[Samsonight]

''Nepotrebno'' je bolji izbor od ''bespotrebno'', znače isto ali je logički negacija ne a ne bez. ''Bez potrebe'' zvuči sasvim ispravno, ali ''bespotrebno'' je suvišno isticanje negacije, pa time moguće da je i nepotrebno.

 

[Sensei]

A zašto se na "JEZIKU" ne bi hvatala, ne za pravopis, već gramatiku, pa to je valjda osnova pismenosti?

зато што је тема употреба страних речи, но ти можеш да се ваташ за шта оћеш

 

[Пилипенда]

A zašto se na "JEZIKU" ne bi hvatala, ne za pravopis, već gramatiku, pa to je valjda osnova pismenosti?

Ај сад да се сви хватамо... основа писмености је ипак правопис, а граматика је основа усмености тј. говорности.

Ne razumem čemu tolika potreba za "čistotom" jezika?

Покушаћу ти у најкраћем објаснити, али сутра, сад одох на спавањац.

 

[~Kiki~]

Ај сад да се сви хватамо... основа писмености је ипак правопис, а граматика је основа усмености тј. говорности.

Gramatika osnova usmenosti???
Kako ćeš pravilno pisati (pravopis) ako ne znaš gramatiku?

Покушаћу ти у најкраћем објаснити, али сутра, сад одох на спавањац.

Nema potrebe, hvala lepo!
(da ne kažem : nepotrebno je ili pak - bespotrebno )

Laku noć

 

[Пилипенда]

Gramatika osnova usmenosti???

А што се чудиш? Правопис је ријеч јасна сама по себи – право (правилно) писање. Када бисмо умјесто туђе граматике употребљавали своју ријеч нпр. правоговор, било би јасно да је граматика скуп правила о правилном говору.

Kako ćeš pravilno pisati (pravopis) ako ne znaš gramatiku?

Веома једноставно. Рецимо да пишем роман у ком један од ликова, нпр. нека Мађарица, каже: „Марко ће ископала канал.” Ето, записао сам без иједне правописне грешке реченицу пуну граматичких грешака јер Мађарица не зна да говори српски.

Nema potrebe, hvala lepo!
(da ne kažem : nepotrebno je ili pak - bespotrebno )

Питаш нешто, а одговор те не занима? Добро, нећу ти ништа објашњавати.
Ипак ћу касније написати понешто о томе, за оне које би могло занимати.

 

[Klara]

Koliko gluposti si ispisao. Gramatika izučava strukturu jezika i pravila kako se govori i piše, a pravopis je skup utvrđenih pravila u pisanju i važan deo norme srpskog jezika, tj. stvaranja standarda.

Ako ne znaš gramatiku i glasovne promene, recimo, nećeš znati ni zašto se piše ''vrapcu'', a ne ''vrabcu''.

 

[Ната Ли]

''Nepotrebno'' je bolji izbor od ''bespotrebno'', znače isto ali je logički negacija ne a ne bez. ''Bez potrebe'' zvuči sasvim ispravno, ali ''bespotrebno'' je suvišno isticanje negacije, pa time moguće da je i nepotrebno.

По мом схватању немају потпуно исто значење, заправо градацијски, и сама си приметила, беспотребно је негативније и тако их и користим.

 

[Пилипенда]

Koliko gluposti si ispisao. Gramatika izučava strukturu jezika i pravila kako se govori i piše, a pravopis je skup utvrđenih pravila u pisanju i važan deo norme srpskog jezika, tj. stvaranja standarda.

Ako ne znaš gramatiku i glasovne promene, recimo, nećeš znati ni zašto se piše ''vrapcu'', a ne ''vrabcu''.

Колико сам глупости исписао? Ајмо редом, слободно.

Што се тиче врапца, могла би ми објаснити нпр. зашто чича са Голије без иједног разреда основне (који не зна написати ништа јер је неписмен) каже враПцу, а не враБцу, иако нема појма ни о постојању граматике и правописа, а камоли још и да зна шта је шта.

 

[Lada]

што? као БИ је турски а БИСМО српски? Шта се хваташ за правопис?

a za sta da se uhvatimo,ako ne za pravopis?

 

[Sensei]

a za sta da se uhvatimo,ako ne za pravopis?

jaoj, nemoj mene da pitaš takve stvari, možeš da pretpostaviš koji je moj prvi odgovor...

Šalu na stranu, ovo je forum, neformalni internet, pravopis u interakcijama se ne očekuje. Jedino gde to ima smisla je u uvodnim postovima tema

 

[Klara]

Ako ne znaš gramatiku i glasovne promene, recimo, nećeš znati ni zašto se piše ''vrapcu'', a ne ''vrabcu''.

зашто чича са Голије без иједног разреда основне (који не зна написати ништа јер је неписмен) каже враПцу, а не враБцу, иако нема појма ни о постојању граматике и правописа, а камоли још и да зна шта је шта.

Pilipenda, da li praviš razliku između fonetskog i etimološkog pravopisa? Razliku između jezičkog osećaja, jezičkog uzusa i norme?

 

[Пилипенда]

Pilipenda, da li praviš razliku između fonetskog i etimološkog pravopisa? Razliku između jezičkog osećaja, jezičkog uzusa i norme?

Наравно, као што подразумијевам да и ти правиш разлику између описне (дескриптивне) и прописне (прескриптивне) стандардизације језика.

 

[Klara]

Ne brini ti za mene, već brini o svom neznanju.

 

[Пилипенда]

Ne brini ti za mene, već brini o svom neznanju.

Бринем, зато сам те и питао, тражио објашњење, али јок, ништа, ич. Нема везе, снаћи ћу се овако неук и без тебе.
Ћао Бамбина!

 

[Lada]

Polako,molim vas i bez ljutnje!