Pravopis, pravopisne greške, jezičke nedoumice i pitanja

  • Začetnik teme Začetnik teme Kurt2
  • Datum pokretanja Datum pokretanja

Kako glasi prvo lice jednine prezenta glagola BITI

  • bi

  • budem

  • bih

  • bejah

  • bicu

  • jesam


Rezultati ankete su vidlјivi nakon glasanja.
То није мишљење једног човека, већ једног лингвисте, које је савршено у складу са ставом изнетим у низу језичких прикључака.

Та не мислите ваљда да треба да стоји, с обзиром на је реч о честим грешкама? Јасно је да мора, с обзиром на то да или с обзиром да.
 
То није мишљење једног човека, већ једног лингвисте, које је савршено у складу са ставом изнетим у низу језичких прикључака.

Та не мислите ваљда да треба да стоји, с обзиром на је реч о честим грешкама? Јасно је да мора, с обзиром на то да или с обзиром да.
:lol:

ok, misljenje jednog lingviste,
to ne menja cinjenicu da je to nepravilno...........

nista ja ne mislim
pravilno je "s obzirom na to da je rec o cestim greskama"
 
У Вашем случају, то није чак ни мишљење једног лингвисте.

Препоручујем Вам да набавите нове језичке приручнике.

У зависности од реченице може с обзиром на или с обиром на то да.
Стоји да је, у случају моје реченице, с обиром на то да пунији облик, али ни с обиром да није неправилно.
 
pa moze, ali je nepravilno :fdlan:
Човече, не буди бандоглав. Облици с обзиром на то да и с обзиром на немају исто значење. Контекст одлучуји да ли је исправно употребити један или други.

Ово је као да кажете да је правилно рећи јабука и за јабуку и за крушку.

vi nabavite bilo kakve jezicke prirucnike :rotf:
Не понашајте се као дериште. Ви сте међу последњима на овом форуму који има право да дели језичке савете.
 
Човече, не буди бандоглав. Облици с обзиром на то да и с обзиром на немају исто значење. Контекст одлучуји да ли је исправно употребити један или други.

Ово је као да кажете да је правилно рећи јабука и за јабуку и за крушку.


Не понашајте се као дериште. Ви сте међу последњима на овом форуму који има право да дели језичке савете.

ja sam vec rekla zasto pisem ovako na forumu......jer mi se moze

vi meni nemojte da verujete da je "s obzirom da" nepravilno
eto nemojte......
mislite da je to pravilno

samo da kazem da postoje ljudi koji dele druge ljude na one koji kazu:
1. s obzirom da, obzirom da
2. s obzirom na

Ove prve cesto u startu diskvalifikuju.........

a ja sam danas upoznala trecu grupu , potpuno bizarnu
oni koji grese i jos tvrde da je pravilno :fdlan:
 
Па, сад, да ли Вам се може, или не знате боље..

И ја у страрту дисквалификујем оне који мисле да је то валидан разлог за дисквалификацију.

Но, доста о овоме.
....eto tesite se da ne znam bolje :lol:
.......ja nikog ne diskvalifikujem........

taj broj ljudi koji diskvalifikuju druge iz tog razloga je mali.......ali postoje

ja spadam u one koji dele ljude na one koji kazu:
1. izvinio se
2.izvinuo se......
 
pa moze, ali je nepravilno :fdlan:
Шта је ту неправилно? Може само с обиром на (то да или што). Разговорно с обзиром да јесте граматички неправилно и нестандардно. С обзиром на правила стандарднога језика, тј. с обзиром на то да она потврђују моје речи, можемо рећи да сам у праву. Замени обзир синонимом осврт и видећеш да су прва два облика граматички правилна, док трећи није (премда је његов постанак у разговорном језику јасан у контексту граматикализације). Уједно, онима који имају имају проблема с овим везником увек саветујем да користе будући да.
 
Шта је ту неправилно? Може само с обиром на (то да или што). Разговорно с обзиром да јесте граматички неправилно и нестандардно. С обзиром на правила стандарднога језика, тј. с обзиром на то да она потврђују моје речи, можемо рећи да сам у праву. Замени обзир синонимом осврт и видећеш да су прва два облика граматички правилна, док трећи није (премда је његов постанак у разговорном језику јасан у контексту граматикализације). Уједно, онима који имају имају проблема с овим везником увек саветујем да користе будући да.
Сам углавном користим дужи облик, с обзиром на то да/што, и то посебно у говору, али на основу текста Милоша Ковачевића, који сам прочитао пре више година, дошао сам до закључка да је и краћи облик, с обзиром да, граматичан, иако већина тврди другачије.

Али, с освртом да очигледно није правилно, тако да више нисам сигуран да је Ковачевић био у праву..

Држаћу се дужег облика.
 
Шта је ту неправилно? Може само с обиром на (то да или што). Разговорно с обзиром да јесте граматички неправилно и нестандардно. С обзиром на правила стандарднога језика, тј. с обзиром на то да она потврђују моје речи, можемо рећи да сам у праву. Замени обзир синонимом осврт и видећеш да су прва два облика граматички правилна, док трећи није (премда је његов постанак у разговорном језику јасан у контексту граматикализације). Уједно, онима који имају имају проблема с овим везником увек саветујем да користе будући да.
to sam rekla ja......a Haeul mi ne veruje :fdlan:
ne znam sto me pitas ......i citiras......
 
Сам углавном користим дужи облик, с обзиром на то да/што, и то посебно у говору, али на основу текста Милоша Ковачевића, који сам прочитао пре више година, дошао сам до закључка да је и краћи облик, с обзиром да, граматичан, иако већина тврди другачије.

Али, с освртом да очигледно није правилно, тако да више нисам сигуран да је Ковачевић био у праву..

Држаћу се дужег облика.
Рекао бих да је краћи облик настао процесом граматикализације, као и да његова граматикализација још траје. Наиме, код неких је везник сведен на само обзиром на/обзиром да. Језик се мења, али увек према одређеним законитостима, те је свака промена у живом језику, по дефиницији, граматична. Промене су, пак, углавном, ако не увек, "неправилне" у односу на стандардни језик, али увек могу постати стандарднима, јер "стандардност" је свакако арбитрарна.
Но, мислим да би требало разговор о овом пребацити на потфорум Језик, па бисмо онда могли и наставити.

to sam rekla ja......a Haeul mi ne veruje :fdlan:
ne znam sto me pitas ......i citiras......
Зато што си ми на то исто првобитно рекла да је неправилно. :D
 
Рекао бих да је краћи облик настао процесом граматикализације, као и да његова граматикализација још траје. Наиме, код неких је везник сведен на само обзиром на/обзиром да. Језик се мења, али увек према одређеним законитостима, те је свака промена у живом језику, по дефиницији, граматична. Промене су, пак, углавном, ако не увек, "неправилне" у односу на стандардни језик, али увек могу постати стандарднима, јер "стандардност" је свакако арбитрарна.
Не, то стоји, али ја сам на основу текста који сам прочитао стекао погрешан утисак да је краћа конструкција стандардна, што очигледно није случај.
 
U Ljigu ne žive Ljigavci, već Ljižani

u Ubu nisu Ubice, već Ubljani.

Ako nekoga nazovete Kosovarom, to može da shvati kao uvredu, jer je prema pravopisu isprvno reći Kosovac

Kosovar-i је албанска реч за Косовца, ови у Шумадији ето често користе ту албанску реч, вероватно јер једва чекају да успоставе добросуседске односе.

А има лепа песма, e kam emrin kosovar, Shkurte Fejza, само за поносне Шумадинце:

 
Kosovar-i је албанска реч за Косовца
Звучи као множина на обичном српском језику од Косовар.
Сама реч Косовар звучи као титула, одгајивач косова . налик соколару.
Ako nekoga nazovete Kosovarom, to može da shvati kao uvredu, jer je prema pravopisu isprvno reći Kosovac
Али звали смо их тако, иако неправилно..Косовар је био свако ко је рођен и одрастао и на Косову и у Метохији.
Косовари који су долазили да раде били су проста физичка снага, ево и данас један Косовар (оженио се мештанком) цепа нам дрва сваке године, као и целом комшилуку ,риља, товари угаљ и слично.
У срећнија времена , кад се на море путовало преко Приштине, није било увредљиво.
 
Звучи као множина на обичном српском језику од Косовар.
Сама реч Косовар звучи као титула, одгајивач косова . налик соколару.

Али звали смо их тако, иако неправилно..Косовар је био свако ко је рођен и одрастао и на Косову и у Метохији.
Косовари који су долазили да раде били су проста физичка снага, ево и данас један Косовар (оженио се мештанком) цепа нам дрва сваке године, као и целом комшилуку ,риља, товари угаљ и слично.
У срећнија времена , кад се на море путовало преко Приштине, није било увредљиво.

Zvali smo ih Shiptari, a tako ih zovemo i danas.
Cak su i Srbi dobijali ime Shiptar pa tako imamo Ljubu Shiptara koji je
osnovao Komercjalnu banku.
Ja nikada ne koristim Kosovar, Kosovarka, Albance zovem Albancima, Srbe Srbima,
a Rome Egipcanima;)

Medju Albancima ima i pametne i lepe i uspesne dece, kao i medju Srbima, ovo je bio cist rasizam.
 
Slucajno nabasah na kapucino i videh da celog zivota taj carobni napitak izgovaram pogresno,
ali nisam ja za to kriva, tako sam cula, tako se kod nas izgovara.

Žena ulazi u kafić i naručuje kapučino, a zatim se obraća prijateljici i pita je da li je možda videla novi film Al Pačina „Divlja Saloma”. Konobar pomisli da ima posla sa „gospodžom” – folirantkinjom. Međutim, ona se samo trudi da govori po pravopisu srpskog književnog jezika, želi da pokaže da je i to moguće, uprkos opštem zgražanju.
Verovali ili ne, kada naručite kapučino, bićete po pravopisu sasvim u pravu, bez obzira na to što je izgovor „kapućino” opšteprihvaćen, i pogrešan. Isto važi i za Al Pačina, lamborgini. Da je tako, posvedočio je za naš list akademik Ivan Klajn, naš poznati lingvista, romanista i istoričar jezika. Na zapažanje da Italijani izgovaraju nešto između naših glasova „č” i „ć”, Ivan Klajn daje objašnjenje:
– Apsolutno sam za „č”, za izgovor kapučino, kao i za izgovaranje prezimena Pačino. „Kapućino” je greška koja se postepeno raširila, a pravopisci su je kasno primetili. Italijani, Englezi i Španci imaju afrikatu koja nije tako tvrda kao naše „č”, a nije ni tako meka kao naše „ć”, ali u pravopisu se jasno kaže – nije bitno zvukovno najvernije moguće imitirati glas, niti meriti da li je izgovor bliži jednom ili drugom, nego je bitna naša tradicija. Kod nas se uvek govorilo i Čelini, Beatriče i Kroče, dakle to mora ostati „č”.
Međutim, kako kaže akademik Klajn, ima i izuzetaka od „č”.
– Jedini izuzetak koji je priznat u pravopisu, i ja se slažem sa tim, to je ono „ćao”, koje je već toliko rasprostranjeno da ga ne treba menjati u „čao”. Ali, kada je u pitanju kapučino, i kada je reč o imenima – Monika Beluči, Guči, Bertoluči, onda se moramo držati norme. Pravopis se mora poštovati, dodaje akademik Klajn.

 
Slucajno nabasah na kapucino i videh da celog zivota taj carobni napitak izgovaram pogresno,
ali nisam ja za to kriva, tako sam cula, tako se kod nas izgovara.

Žena ulazi u kafić i naručuje kapučino, a zatim se obraća prijateljici i pita je da li je možda videla novi film Al Pačina „Divlja Saloma”. Konobar pomisli da ima posla sa „gospodžom” – folirantkinjom. Međutim, ona se samo trudi da govori po pravopisu srpskog književnog jezika, želi da pokaže da je i to moguće, uprkos opštem zgražanju.
Verovali ili ne, kada naručite kapučino, bićete po pravopisu sasvim u pravu, bez obzira na to što je izgovor „kapućino” opšteprihvaćen, i pogrešan. Isto važi i za Al Pačina, lamborgini. Da je tako, posvedočio je za naš list akademik Ivan Klajn, naš poznati lingvista, romanista i istoričar jezika. Na zapažanje da Italijani izgovaraju nešto između naših glasova „č” i „ć”, Ivan Klajn daje objašnjenje:
– Apsolutno sam za „č”, za izgovor kapučino, kao i za izgovaranje prezimena Pačino. „Kapućino” je greška koja se postepeno raširila, a pravopisci su je kasno primetili. Italijani, Englezi i Španci imaju afrikatu koja nije tako tvrda kao naše „č”, a nije ni tako meka kao naše „ć”, ali u pravopisu se jasno kaže – nije bitno zvukovno najvernije moguće imitirati glas, niti meriti da li je izgovor bliži jednom ili drugom, nego je bitna naša tradicija. Kod nas se uvek govorilo i Čelini, Beatriče i Kroče, dakle to mora ostati „č”.
Međutim, kako kaže akademik Klajn, ima i izuzetaka od „č”.
– Jedini izuzetak koji je priznat u pravopisu, i ja se slažem sa tim, to je ono „ćao”, koje je već toliko rasprostranjeno da ga ne treba menjati u „čao”. Ali, kada je u pitanju kapučino, i kada je reč o imenima – Monika Beluči, Guči, Bertoluči, onda se moramo držati norme. Pravopis se mora poštovati, dodaje akademik Klajn.
Немо’ се бригаш за „чаробни напитак”. Клајн у овом наводу звучи као отворен прозор, краће речено – лупа. Он и пок. Егон Фекете су често пискарали по новинама и тако пискарајући испискарали су гомилу будалаштина (додуше, Фекете много више).

Тачно, изворни изговор је између наших гласова ч и ћ па смо у том смислу подједнако далеко од изворног изговора како год окренеш. Изворно капу(ћ/ч)ино природно изговарају само обалски Далматинци јер ни они не разликују гласове ч и ћ (зато је дати Далматинцу да стави квачице на нпр. cevapcice исто као да му даш да заокружи бројеве за Лото). Оточани већ разликују та два гласа. Они ч изговарају јако меко, скоро као наше ћ, али им је зато ћ чујно различито, изговарају га као тј, као Пиротјанци, на примјер.

А Клајн... Њему у наведеном списанију остаје ћао „koje je već toliko rasprostranjeno da ga ne treba menjati u ’čao’”, али би да се пише капучино или Пачино „bez obzira na to što je izgovor ’kapućino’ opšteprihvaćen”. Ниђе везе.

Е сад... Зашто би Ал био ПаЋино ако је Моника БелуЧи? Па зато што г-дин академик, очито, понекад жваЋе (жвакати, жвакјем, жваЧем) бунике док пише па читаоцу не преостаје ништа друго до да плаЧе (плакати, плакјем, плачем) док чита та академско-новинска умобунцанија.

Ако ти је Мали (илити га Клајн) огадио капу(ћ/ч)ино, пређи на мак(и)јато... све док ти академик не избаци „и”. Онда зајеби све академске романисте па турај турску џезву на швапску ринглу, нема ти друге. ;)
 

Back
Top