Pravopis, pravopisne greške, jezičke nedoumice i pitanja

[Rayela]

Mislim da je ovde nešto drugo u pitanju. U govoru zapadne Srbije (pod šta možemo podvesti i Ub), nisam siguran za ostatak, reći da si od nekog mesta znači biti iz okoline toga mesta. Stari su mi govorili da će svaki seljak (tada bilo) od Ivanjice do Prijepolja za sebe reći da je od Užica - izgovara se sa prenošenjem akcenta na proklitiku, dakle "odužica" - ali pravi Užičanin (koji je baš iz mesta Užice) ipak reći će da je iz Užica. To je ujedno bio diskretan način za razlikovanje građanina i seljaka.

Zanimljivo da, iako je ovaj primer analogan sa primerom "Ub", nikad se nije moglo čuti "sa Užica" ili "idem na Užice", kao što je to slučaj sa rčenicom "idem na Ub".

Pa objasnjenje je prosto.
Pitas nekoga odakle si , a on ti odgovir od tamo i tamo.
Pretpostavljam de je preuzeto od Crnogoraca ( od Vasojevica, valjda i od Cetinje), Niksic je i grad i cesto prezime pa si od Niksic, imao si i devojku u Niksic.

 

[milan.]

klajn je teska debilcina koja u svojoj dokolici menja pravopis na svake 2 godine

Неистинито.

Званични и ЈЕДИНИ Правопис српскога језика из 2010. у издању Матице српске није „писао“ Клајн него аутори Митар Пешикан [покојни], Јован Јерковић [покојни] и Мато Пижурица [жив]. Правопис из 2010. је само допуњена и измењена верзија из 1993. Ако неког занима Пешикан и Пижурица су рођени ђетићи. Иван Клајн је учествовао као рецензент.
Пре овог правописа из 2010, важила су правила правописа из 1993, а пре овог правила Правописа српскохрватскога књижевног језика из 1960.
Дакле, чекало се прво 33 године, па читавих 17. Ви рекосте 2 године?


Друго, Клајн је писао о језичким недоумицама у неколико издања, али тај његов Речник језичких недоумица није нормативан, тј. једино је ПМС нормативан да каже шта је исправно. Клајнов РЈН јесте користан, али морате имати у виду да његова издања пре 2010. више нису у складу са новим Правописом, у којем има измена о писању великог слова, писању цртица и црта. Е сад, треба видети колико су нова издања после 2010. усклађена са новим Правописом. Али увек предност има ПМС2010 [ПМС2011, ПМС2013 у ова два су само исправљене неке грешке словне итд]. Иначе, ни званични Правопис нам није бајан, има преко 100 грешака, што словних грешака, грешака у правилима, неусклађеност правила и речника на крају Правописа.

Такође, поред званичног Правописа имамо и званичан Речник српскога језика из 2007. године који има и издање из 2010. И овде морате обратити пажњу да је велика в-ћа да речник нису ускладили са Правописом. Све у свему, коме је ово посао, мора добро да листа обе књиге и да не верује људима на реч да се нешто овако пише или не.

 

[milan.]

И без увреде, али не знам зашто људи очекују да новинари Блица знају шта је званични Правопис? Блиц осликава садашњу Србију у којој има преко 600 000 неписмених људи, а вероватно дупло или тродупло функционално неписмених. Ови други немају изговора. Полазим од тога да сам обичан грађанин, не бавим се друштвеним наукама. Зарези су ми проблем али никад ми није постојао проблем да ли се пише не знам или незнам; јер или је л'.
Блиц је обичан таблоид, а отакд портал svet.rs има одељак Култура, више је писмених текстова било на том сајту него на Блицовом.

 

[Наутилус]

Треба запета а не зарез.
И то је била намештаљка. Ради заједничке норме, Хрвати се одрекли точке, а Срби запете. И шта се догодило: Срби се одрекли и запете и точке, која је, у ствари, и србска реч, има је рецимо код Његоша, а Хрвати се нису уистину одрекли ниједне, јер су и даље говорили и писали точка.

 

[Игорь]

Треба запета а не зарез.
И то је била намештаљка. Ради заједничке норме, Хрвати се одрекли точке, а Срби запете. И шта се догодило: Срби се одрекли и запете и точке, која је, у ствари, и србска реч, има је рецимо код Његоша, а Хрвати се нису уистину одрекли ниједне, јер су и даље говорили и писали точка.

Нема ничега лошега у постојању двеју или више истозначница за означавање некога појма, штавише. Реч тачка у вези је с глаголом такнути (псл. *tъknǫti) где је глас а правилан штокавски одраз прасловенскога полугласа, облик точка је рускога порекла где је одговарајући одраз глас о.

 

[gost 341997]

da li ima i ukoliko ima, koja je razlika ?


ovaj put - ovoga puta


primer:

ovaj put sam rešio da gledam film
ovoga puta sam rešio da gledam film


šta je pravilnije ?

 

[Rayela]

Muci me prevod na srpski, nikako da nadjem pravu rec, a znam da mora da postoji.
Juce je na b92 bio neki clanak o izlozbi slika u Drezdenu koja sadrzi samo slike umetnika koje je Hitler proglasio
za nepozeljne. U tekstu na srpkom pojavljuje se svuda izraz " deformisana umetnost", nemacki je tu mnogo precizniji pa je ova umetnost entartet,
a ciji bi prevod na srpski po mom skromnom misljenju bio Izopachen. Pogledam kako je na engleskom, kad i tamo rec deformisana.
Ali zar u srpskom nije izraz deformisan nesto sasvim drugo? ne moze neko nesto da proglasi silom zakona da je deformisano. Deformisanost je nesto
sto je "od prirode", "genetike", zar se ne kaze za coveka koji je jel sklon nekim cudnim seksualnim ( i ne samo seksualnim) sklonostima da je
izopachen? Radi se o slikama koje su nacisti nekako "izopstili, anatemisali, proglasili izopachenim".

 

[Bastiani]

Верујем да је у овом случају "изопачен" заиста боља реч. "Деформисан" је вредносно неутралнија, а овде је реч о нагласку на нешто негативно и непожељно, "изопачено", дериват од речи "опак", од које долази и реч "наопак". Деформисано може да се користи за исказе чисто физичког карактера, типа пластика се деформише на топлоти итд.

 

[gost 341997]

da li ima i ukoliko ima, koja je razlika ?


ovaj put - ovoga puta


primer:

ovaj put sam rešio da gledam film
ovoga puta sam rešio da gledam film


šta je pravilnije ?

dakleemm, ima li neko pojma o ovome što sam pitao ?

 

[Rayela]

dakleemm, ima li neko pojma o ovome što sam pitao ?

Meni je jasno sta si pitao.
A jasan mi je i odgovor na pitanje, ali ne znam kako da ti to "strucno" objasnim
Ovaj put je nesto sto se samo jednom dogodilo ili se dogadja.
Ovaj cu mu put da ***** sve po spisku ( recimo), ali ovog puta ( radnja se znaci ponavlja) bicu uzdrzaniji u svojim psovkama..
Moj pofesor Stevanovic ima savrseno objasnjenje za ovu dilemu pa ako te ne mrzi , citaj

http://www.vokabular.org/forum/index.php?topic=5513.0;prev_next=prev

 

[gost 341997]

Rayela, hvala na odgovoru i na linku

ovaj put ću ti se zahvaliti,
a ovoga puta ću te pozdraviti

 

[mannijak]

Је л' може неко да ми објасни како је "сумња" успела да постане "сумља" у слободном говору? х) Скоро сам прочитао неки коментар који је садржао ту сумЉу

 

[Сребрена]

Је л' може неко да ми објасни како је "сумња" успела да постане "сумља" у слободном говору? х) Скоро сам прочитао неки коментар који је садржао ту сумЉу

Zbog trapavosti na tastaturi?

 

[mannijak]

Коментар је писао латиницом
A чуо сам од цимера да му је неко рекао "сумљам"... тако да, тастатура није оправдање.

 

[Vexy]

Da li je pravilnije da se kaže
šeststo ili šesto? (600)
Imam četiri deteta ili četvoro dece(naravno ako se radi o deci oba pola)

 

[Наутилус]

Da li je pravilnije da se kaže
šeststo ili šesto? (600)
Imam četiri deteta ili četvoro dece(naravno ako se radi o deci oba pola)

Браво! Од срца ти честитам, нека буде и петоро деце!
Само... ако си права Србкиња, треба да своје име напишеш с поносом - Вера, Верица, Веки – и то ћирилицом, обавезно! Па још модератор (/ка,киња).

Ја, овако лаик тј. нестручан, сматрам да је исправно и једно и друго (четири, четворо). Шесто није исправно, треба шестсто.

 

[Rayela]

Da li je pravilnije da se kaže
šeststo ili šesto? (600)
Imam četiri deteta ili četvoro dece(naravno ako se radi o deci oba pola)

Kako ti je Nautilus rekao i jedno i drugo, a evo i "strucnog" objasnjenja:



troje dece ili tri deteta

Piše se i jedno i drugo.

Troje je zbirni broj a deca je zbirna imenica koja jedninom označava skup mladih bića ali i supletivna množina od imenice dete (ima množinu i brojiva je): dvoje dece, troje dece, četvoro dece, petoro dece...
Tri je osnovni broj. Uz brojeve dva, tri i četiri ide paukalna (mala) množina: dva deteta, tri deteta, četiri deteta.




Sesto ne moze da se kaze jer je to redni broj od broja sest. Da se kaze moze, tako se i izgovara, ali ne i da se pise.

@Nautilus

Ona je moderatorica, nego sta ako nema uopste dece? Onda moze i latinicom da pise?

 

[Vexy]

Е хвала вам на одговорима.
Евп променила сам писмо у порукама.
Него, сад ми није јасно да ли сам модераторка или модераторица
Иначе имам два детета.

 

[Rayela]

Е хвала вам на одговорима.
Евп променила сам писмо у порукама.
Него, сад ми није јасно да ли сам модераторка или модераторица
Иначе имам два детета.

Hehehehe, Vecky
Moderatorica si kad pises latinicom , a na cirilici si moderatorka

za decicu)

 

[iskrai]

molim za savet, da li se ispravno pise - Izgubila bih ja koji kilogram, ali nisam navikla da gubim?????

 

[Rayela]

molim za savet, da li se ispravno pise - Izgubila bih ja koji kilogram, ali nisam navikla da gubim?????

Da, tako se pise.

 

[Rayela]

Danas se u medijima pojavljuje ovakav naslov:

Neistina da sam pomogao Perčeviću"
Izvor: Beta, Tanjug

Beograd -- Predsednik SPS Ivica Dačić izjavio je da su se u medijima pojavile "materijalne neistine"

Da li u srpskom zaista postoji ta neistina, pa kako sam Dacic kaze jos i materijalna

 

[BGHighlander]

A sta mislite o "Nista mu ne HVALI (fali)" ?

Sve cesce cujem taj biser kao i za "sumLJu" ali mi nije jasno u kojoj skoljci se ti biseri radjaju ?
Nije u pitanju selo, ni Milogora... poreklo je totalna misterija.

 

[Наутилус]

A sta mislite o "Nista mu ne HVALI (fali)" ?

Sve cesce cujem taj biser kao i za "sumLJu" ali mi nije jasno u kojoj skoljci se ti biseri radjaju ?
Nije u pitanju selo, ni Milogora... poreklo je totalna misterija.

Лингвиста Ђукановић је то у емисији о језику објаснио. (Радио Београд 2, петком од 9 до 10 ч.)
Каже да се раније у Србији нису употребљавали гласови х и ф, већ се глас х изостављао а глас ф замењивао гласом в: Стефан: Стеван, фали: вали итд. Касније, кад су почели речима да додају изостављен глас х односно слово х, по инерцији су људи на то вали додали х па је испало хвали. Међутим, мени се чини да је то у Нишу скорашња појава, тако да сам према овом објашњењу резервисан.

 

[Bastiani]

Лингвиста Ђукановић је то у емисији о језику објаснио. (Радио Београд 2, петком од 9 до 10 ч.)
Каже да се раније у Србији нису употребљавали гласови х и ф, већ се глас х изостављао а глас ф замењивао гласом в: Стефан: Стеван, фали: вали итд. Касније, кад су почели речима да додају изостављен глас х односно слово х, по инерцији су људи на то вали додали х па је испало хвали. Међутим, мени се чини да је то у Нишу скорашња појава, тако да сам према овом објашњењу резервисан.

Pravo da ti kažem, i meni se čini. Negde do početka 90-ih otprilike ne sećam se da sam ikad u životu čuo da neko kaže "šta hvali", a kasnije je to postalo masovno. Prvo sam mislio da je izmotavanje u pitanju, ali posle sam se uverio da neki najozbiljnije tako govore.