Pravopis, pravopisne greške, jezičke nedoumice i pitanja

  • Začetnik teme Začetnik teme Kurt2
  • Datum pokretanja Datum pokretanja

Kako glasi prvo lice jednine prezenta glagola BITI

  • bi

  • budem

  • bih

  • bejah

  • bicu

  • jesam


Rezultati ankete su vidlјivi nakon glasanja.
Поштовани форумаши,

Моја недоумица се састоју у писању неформалног и-мејла. Наиме, не знам како је исправно почети писање:

а)
Здраво Војиславе,

Желим да те обавестим...

или

б)
Здраво, Војиславе,

Желим да те обавестим...

Дакле, недоумица је у писању зареза иза поздравне речце Здраво.
Свака помоћ искусних познавалаца нашег језика је добродошла.

Хвала и леп поздрав,
Жарко Бојковић

pod a) ali može i bez zareza
mada, kada je u pitanju pisanje mejla postoje neka kao poravila za službenu prepisku, više ustanovljena od strane onih koji su prije nas koristili mejl, tj sa engleskog govornog područja
 
Поштовани форумаши,

Моја недоумица се састоју у писању неформалног и-мејла. Наиме, не знам како је исправно почети писање:

а)
Здраво Војиславе,

Желим да те обавестим...

или

б)
Здраво, Војиславе,

Желим да те обавестим...

Дакле, недоумица је у писању зареза иза поздравне речце Здраво.
Свака помоћ искусних познавалаца нашег језика је добродошла.

Хвала и леп поздрав,
Жарко Бојковић

Правилно би било "Желим те обавѣстити"
Дакање йе свойствено бугарскому йезику, не чистому србскому.
 
Правилно би било "Желим те обавѣстити"
Дакање йе свойствено бугарскому йезику, не чистому србскому.

Za mene je to savrsen srpski jezik. Bila bih sama sebi cudna ako bih pisala ili govorila u infinitivima.
Zar to nije hrvatski?;)


Ja mailove pisem malo ovako, malo onako, zavisi ko je primalac, uostalom kao sto su se nekada i pisma pisala.
 
Za mene je to savrsen srpski jezik. Bila bih sama sebi cudna ako bih pisala ili govorila u infinitivima.
Zar to nije hrvatski?;)

Ja mailove pisem malo ovako, malo onako, zavisi ko je primalac, uostalom kao sto su se nekada i pisma pisala.

Словенски йезици немайу дакање, имайу само неодређени глаголски начин (infinitiv). Дакање су измислили Бугари, па йе се то полако прѣнѣло на Источну и Йугоисточну Србийу па затим и на остале србске крайеве.
Инфинитиви йесу хрватски, али йе и латиница хрватска па то скоро никому не смета.
Али, инфинитиви су и руски, и пољски, и чешки..., па и старословенски, и изворно србски.
 
Словенски йезици немайу дакање, имайу само неодређени глаголски начин (infinitiv). Дакање су измислили Бугари, па йе се то полако прѣнѣло на Источну и Йугоисточну Србийу па затим и на остале србске крайеве.
Инфинитиви йесу хрватски, али йе и латиница хрватска па то скоро никому не смета.
Али, инфинитиви су и руски, и пољски, и чешки..., па и старословенски, и изворно србски.

Imao sam neke jezicke nedoumice ali sada vise nisam siguran da sam na pravom forumu. Ne mogu da verujem ocima...kojim to jezikom pises, Nevski? Nije valjda da Ti ovo za ozbiljno?
 
Словенски йезици немайу дакање, имайу само неодређени глаголски начин (infinitiv). Дакање су измислили Бугари, па йе се то полако прѣнѣло на Источну и Йугоисточну Србийу па затим и на остале србске крайеве.
Инфинитиви йесу хрватски, али йе и латиница хрватска па то скоро никому не смета.
Али, инфинитиви су и руски, и пољски, и чешки..., па и старословенски, и изворно србски.

Nevski, to ti tako kazes.
Kako bi rekao: Hocu da znam (cujem, vidim)?
Zelim da te sretnem, hocu da te volim, moram da ti kazem? ( dalji niz po slobodnom izboru i masti;)
Zelim cuti, znati videti, zelim te voleti, zelim ti kasti, reci, moram te videti?
Idi bre,

Da li je to dakanje bugarsko ili nepravilno za tvoj izostreni sluh, mene ne zanima, to je srpski svejedno da li ga pisemo latinicom
ili cirilicom.
 
Латиничар пита мене койим йезиком я пишем? Е свашта. Па србским, зар не видиш?

Haha, ti si neki saljivdzija i simpatican si mi u ovom suludom pokusaju ozivljavanja mrtvog tkiva...daj bre...zamisli da neko pokusa da ozivi latinski jezik kao govorni. Imam pola veka zivota i govorim maternjim srpskim jezikom, koristim podjednako i jedno i drugo pismo...podjednako ih volim jer ne mogu da se na nekim mestima sluzim cirilicom, recimo kad pisem nemacki, ili engleski, kapiras. Ja sam srPski jezik uvek dozivljavao kao zivo tkivo, podlozno mutacijama i nadgradnjama, tako su me ucili a meni se svidelo. Inace kad pisem poeziju koristim iskljucivo cirilicni font. Bas nedavno sam objavio neke pesme u jednoj zajednickoj zbirci krusevackih pesnika, naravno cirilicom pisano.
Kad se pominju Hrvati...oduvek su mi bili smesni u pokusaju da naprave sopstveno pismo...e, sad, sto neko rece: Pismenos' je opasnos'
Nema ljutnje, ipak je ovo prijateljsko caskanje
 
Како нема љутње, затиреш српско писмо а овамо нема љутње. И не верујем да ишта пишеш ћирилицом јер би онда и овде писао тим (српским) писмом.
Писање и читање текстова на страном језику нема никакве везе са овим што причамо, тј. са употребом ћирилице као јединим писмом српског језика.
 
Како нема љутње, затиреш српско писмо а овамо нема љутње. И не верујем да ишта пишеш ћирилицом јер би онда и овде писао тим (српским) писмом.
Писање и читање текстова на страном језику нема никакве везе са овим што причамо, тј. са употребом ћирилице као јединим писмом српског језика.

Daj bre , ce oterate odavde svakog dobronamernog putnika.
Covek ( a moze i zena) dozivi stvarno kulturni shok kada vidi pismo i jezik Nevskog, ali se i privikne brzo.
 
... koristim podjednako i jedno i drugo pismo...podjednako ih volim ...

Мислиш, подйеднако користиш и наше и хрватско писмо? Што ће ти страно писмо када пишеш свойим йезиком? Мислим да знам одговор, "у Европи и го.но мирише". Све што йе њихово, йе самим тим боље од нашега, тако ни се намеће већ годинама. И када већ спомињеш да србски пишеш хрватским писмом због енглескога и нѣмачкога, што онда њих не пишеш и нашим писмом?
 
U srpskom jeziku ,,ovako", a u engleskom "like this".

To iz engleskog je francuski, srpski je preuzeo pisanje tih znakova iz nemacklog, danas je to podeljeno, neki pisu ovako,
neki onako, ali je internet jezik to nekako pojednostavio pa danas svi pisu "-----" sto ce reci francuiski nacin pisanja.

Ja licno kada pisem "manuelno" pisem kako sam ucila ( a to je ovo sto Fjodor zvove srpskim nacinom pisanja), ali
vecina ljudi je presla na ovaj francuski nacin jer je jednostavniji.
 
Proces razočaranja očinje očaranjem (a ne očarEnjem). Može da se pomera akcenat, da, ali e nikako ne može. Ako si pismen, naravno.
Da, lek može da se prepiše: odeš kod babe, uzmeš njen recept za lek i sa njega prepišeš na drugi papir to što je pisalo. Ako posle kažeš "ej, baba, preisao sam lek" upotrebio si metonimiju.
Magacioner, -onar, magazinar...sve može
Глагол преписати нема само значење 'поново исписати неки текст копирајући оригинал' већ и 'одредити терапију, средство за лечење', за које се , истина, чешће употребљава глагол прописати.
Политика, културни додатак, Слово о језику, Рада Стијовић. 9. 2. 2003.
 
Ne znam da li je pitanje za ovu temu ali dovraga, ne znam gde da ga smestim :lol:

Pitanje:
Kolika je važnost fusnota u istraživačkom radu? Odnosno, da li da literaturu smestim u fusnote i po odgovarajućem korišćenju odnosno citiranju ili da je samo navedem na kraj rada?


Na fakultetima postoje pravila o izradi naučno-istraživačkih radova i tu bi trebalo da je detaljno definisano kako se označava navođenje.
Tamo gdje sam ja to radio nije bilo fusnota na kraju svake strane, nego se poslije citata ili parafraze u zagradi navodi prezime autora, godina izdanja i strana sa koje je navod, a na kraju rada ide literatura u kojoj se, opet po strogim pravilima, navode sve knjige i drugi izvori korišteni u radu.
 
Ne znam da li je pitanje za ovu temu ali dovraga, ne znam gde da ga smestim :lol:

Pitanje:
Kolika je važnost fusnota u istraživačkom radu? Odnosno, da li da literaturu smestim u fusnote i po odgovarajućem korišćenju odnosno citiranju ili da je samo navedem na kraj rada?

Idi na katedru za Klasične nauke, Filozofskog fakulteta (zgrada Rektorata, tj. Kapetan Mišino zdanje) i od sekretarice (Miroslave (trebalo bi) Popović ili neko nemačko prezime) traži da ti da uputstva koje je prof. Aleksandar Loma davao studentima za pisanje naučnih radova.
Možeš da pročitaš i ovo , ali će ti gorepomenuti fajl zadovoljiti sve sadašnje i buduće potrebe (dok ne postaneš akademik kao prof Loma, a možda i kasnije).
 
Može li neko da mi reši nedoumicu kako se pišu navodnici - ,,ovako" ili "ovako"?
Ручно правилно је „овако“, а штампарски може и "овако". "Овако" цитирање не постоји кад пишеш, али када куцкаш се толерише.
Ту су наравно од штампарских наводника и »ови« , а постоје и “ови”.
 
Човек постави питање, а одрже му предавање о свему осим о ономе што пита и на крају га прогласе за неписменог.

Поштовани форумаши,

Моја недоумица се састоју у писању неформалног и-мејла. Наиме, не знам како је исправно почети писање:

а)
Здраво Војиславе,

Желим да те обавестим...

или

б)
Здраво, Војиславе,

Желим да те обавестим...

Дакле, недоумица је у писању зареза иза поздравне речце Здраво.
Свака помоћ искусних познавалаца нашег језика је добродошла.

Хвала и леп поздрав,
Жарко Бојковић

Дакле: у српском је правило да се вокатив одваја зарезом од остатка реченице. Просто правило. Значи: "Здраво, Војиславе." Не одваје се зарезом "здраво", него име, Војислав, које је у вокативу.
 
Može li neko da mi reši nedoumicu kako se pišu navodnici - ,,ovako" ili "ovako"?

Исправно би било да се предњи наводници пишу доле и задњи горе, дакле онако како каже на пр. Влаико. У лекотрском жаргону, уадњи наводник чак има сопствено име - "знак извода". Али су страни текст-процесори превладали па се домаћа правила повлаче. На пример, нико више не пише нови ред онако како би требало - увлачењем, него једноставно прескоче један ред и пишу с почетка пасуса.

То су нека правописна правила која нису суштински важна и иначе су подложна променама.
 
Човек постави питање, а одрже му предавање о свему осим о ономе што пита и на крају га прогласе за неписменог.

Дакле: у српском је правило да се вокатив одваја зарезом од остатка реченице. Просто правило. Значи: "Здраво, Војиславе." Не одваје се зарезом "здраво", него име, Војислав, које је у вокативу.

На нашем йезику се падеж о койем говориш зове зватељни. Покушай, за промѣну, о свойем йезику говорити на њем, а не на страном.
 

Back
Top