Pravopis, pravopisne greške, jezičke nedoumice i pitanja

  • Začetnik teme Začetnik teme Kurt2
  • Datum pokretanja Datum pokretanja

Kako glasi prvo lice jednine prezenta glagola BITI

  • bi

  • budem

  • bih

  • bejah

  • bicu

  • jesam


Rezultati ankete su vidlјivi nakon glasanja.
Slično pitanje:
a) stav o šake, ili
b) stav o šakama.
Meni je logično prvo, ali moje kolege fiskulturnici govore drugo.:think:

У србском йезику, као и у других словѣнских йезицих имайућих падеже, прѣдлог о(б) иде са двома падежима, са винитељним (са глаголима кретања, односно уз подразумѣвану промѣну мѣста) док са мѣстним иде уз глаголе мировања.
Тако йе мени природно рецимо "висити о шаках" (мѣстни) али "окачити о шаке" (винитељни).
Тако да я ово "став о шаке" схватам као скраћену рѣченицу, из койе йе изостављен глагол или глаголска именица кретања/промѣне мѣста. Можда од "став одупирања о шаке"? Йер ми йе природно питање: "о шта се одупрѣти" а не "о чем се одупрѣти".
 
Molim vas, konsultujte logiku prilikom pisanja. Ako je primarna namera šala, izvinjavam se, tu vrstu humora ne razumem.
Najpre,
Šta je to? Plurarizam singulariteta? Taština praznine?
Možete stalno ponavljati (već tu imate problem sa stilom, no, da za žmurimo) jednu stvar, ili više puta istu.
Diskutabilno je i da li "konsultovati" regira instrumental sa predlogom ili bez njega u kontekstu koji ste naveli. No, dobro.
Sigurna sam da slične primere i sami prepoznajete, a kako mi nije namera da Vas omalovažavam, vređam niti korigujem stavove koje zastupate, neću ih navoditi.

Молим Вас, немојте банализовати расправу и поентирати на стилским корекцијама разговорне форме и шепурењем сопственом ерудицијом. Чему толика јеткост, па карикирате моје речи где наводим да се стандардним језиком не може бавити потпуним игнорисањем литературе, као одговор на изречену тврдњу да је у супротности са нормом нешто што литература управо одређује као норму? Такође бих Вас најлепше замолио да, као што је неопходно при оспоравању нечијег поштења навести примере његових непоштених дела, наведете где сам се оглушио о логику и логичке принципе када ме оним подругљивим еуфемизмом позивате да се дозовем памети. Иначе, губите време на празне речи и шупље савете.

Samo bih da bude malo eksplicitnije da je sve navedeno Vaš lični stav, a ne nekakva zakonom, pravopisom ili na drugi način propisana norma.

Осим ако не мислите да сам академик Клајн лично, а такође и аутор Правописа, Правописног речника и других речника српског језика, оно никако није само мој лични став, већ образац утврђене норме.

Ovo je već, ozbiljniji problem, budući da dajete odgovor nekome ko traži pomoć (samim tim bi trebalo da se malo odgovornije odnosite prema svojoj savetodavnoj funkciji): Od svega navedenog, tačan je samo deo sa antonimima. Ostalo je, ponovo, odsustvo logike. Sve "poslednje" podrazumeva niz (koji može da ima i samo dva elementa, no, ta upotreba je granična vrednost, te retka i diskutabilna). Kad je u pitanju "prednji", logika biva zadovoljena već postojanjem opozita - tj. nečega što bi bilo prednje.
Dakle, može da Vam ne radi zadnje svetlo na automobilu, a, ako Vam ne radi poslednje, a sagovorniku ne želite sugerišete da ste ponosni vlasnik nekog nestandardnog modela, ozbiljno narušavate logiku konverzacije.
To što pratite rad Ivana Klajna zaslužuje svaku pohvalu, ali je vađenje iz konteksta nekorektno.
Banalan primer: smisao rečenice: "Izgledam mogućeg čoveka" za Vuka i Daničića nije predstavljao nikakav problem. Meni i Vama (a zajedničko nam je to što smo savremenici) ni na kraj pameti ne bi bilo da to, zapravo, znači: "Izvirujući, čekam kad će se (u mom viokrugu) pojaviti/naići bogat čovek". Doduše, Vama možda i sine ta ideja, te se korigujem i priznajem ograničenost samo svoje malenkosti.

Поново ми спочитавате нарушавање логике, а сами градите нетачну премису не обраћајући пажњу на нерефлексивност синонимије, и још се том премисом бавите и разрађујете је до безумних размера. Реч "задњи" јесте потпун синоним са речју "последњи" по свим речничким значењима те (потоње) речи, а Ви обрћете тезу наглавачке, подмећете ми обрнуту тврдњу која уопште логички не следи из изречене, да је реч "последњи" потпун синоним са речју "задњи" по свим њеним значењима, а затим то оповргавате са изненађујућим тоном задовољства и ликовања. Драга госпођо, однос синонимије није рефлексиван и ако је реч "сто" у значењу стола потпун синоним речи "астал", реч "астал" никако није синоним речи "сто" у значењу стотине.

Dakle, gramatika i pravopis se moraju poštovati, treba pratiti njihove promene i prilagođavati im govor i pisanje. Logika je, međutim, nepromenljiva.

Da skratim, poštujem trud koji ste uložili u ovo, ali, smatram da, iako je reč o gotovo banalnoj raspravi na mestu kakvo je on line forum, nije u redu (neosnovano) nametati autoritet pominjanjem što zvučnijih imena.

Драга госпођо, врло сам скроман човек и не само да ми није стало до успостављања било каквог ауторитета, већ тако нечим не намеравам ни да се бавим. Овде не браним чак ни ауторитет норме, заправо не делим ни Ваше мишљење о променљивости норме и потреби за прилагођавањем у говору, већ само на теми о норми говорим о томе шта норма јесте, без икаквих вредносних квалификатива. Овде појединци исправљају друге појединце у разговорном контексту позивајући се, наводно, на норму, а сами је крше јер је и не познају. Друге појединце занима да ли је нешто у складу са нормом или не, и за то добијају одговор. Нема исправљања разговорног стила, нема оспоравања читаве палете дијалеката и социолеката, нема говора о томе да једино стандардни српски језик сме бити средство комуникације. Чини ми се да сте овде поприлично побркали лончиће, брзоплето направили погрешну пројекцију, а под њеним утиском уместо започињања дијалога повели унутрашњи монолог.

nisam neki ekspert ali sam siguran da se nikad ne govori/pise celo vreme. a sto se tice reci srecan ili sretan srbi govore srecan a hrvati sretan(ako uzmemo u obzir da njihov jezik uopste postoji)

Немојте бити толико сигурни, јер је израз "цело време" сасвим регуларан.

Такође обавезно обратите пажњу на квантификаторе. Неки Срби говоре срећан, неки говоре сретан, а норма стандардног српског језика допушта обоје. Не може се рећи само "Срби говоре срећан", јер је то непотпуно тврђење, незавршена реченица где се не сме ставити тачка, јер се онда исто тако може рећи и "Срби говоре сретан" и завршити реченица на том делу.

Коначно, направите јасну разлику између "Срби говоре..." и "Норма српског језика прописује...", јер се нешто може говорити у народу, а бити неправилно по норми, или бити прописано, а да се у народу не користи. Овде, пак, у исто време и Срби као народ употребљавају, и то прилично интензивно, варијанту "сретан", а такође је прописује и српска језичка норма, док Ви негирате обоје: и правилност израза и постојање у народном језику.
 
Poslednja izmena:
Немојте бити толико сигурни, јер је израз "цело време" сасвим регуларан.

Такође обавезно обратите пажњу на квантификаторе. Неки Срби говоре срећан, неки говоре сретан, а норма стандардног српског језика допушта обоје. Не може се рећи само "Срби говоре срећан", јер је то непотпуно тврђење, незавршена реченица где се не сме ставити тачка, јер се онда исто тако може рећи и "Срби говоре сретан" и завршити реченица на том делу.

Коначно, направите јасну разлику између "Срби говоре..." и "Норма српског језика прописује...", јер се нешто може говорити у народу, а бити неправилно по норми, или бити прописано, а да се у народу не користи. Овде, пак, у исто време и Срби као народ употребљавају, и то прилично интензивно, варијанту "сретан", а такође је прописује и српска језичка норма, док Ви негирате обоје: и правилност израза и постојање у народном језику.

gresis vreme je neograniceno tako da je nepravilno reci "celo vreme"
 
gresis vreme je neograniceno tako da je nepravilno reci "celo vreme"

"Цело" може стајати искључиво када говоримо о временском интервалу који има своје трајање (време рата, време мандата, време трајања спортске утакмице), а никако када говоримо о времену као елементу континуума време-простор (мада је и оно ограничено), апстрактном неодређеном времену, времену као категорији ("Пролази нам време"), времену као временском тренутку (време полетања авиона) или времену као атмосферским приликама (сунчано време).

И тада је стилски боље употребити "све", али "цело" није погрешно - не по нечијем личном ставу, размишљањима и разлозима, него по норми стандардног српског језика - и ако понекад и употребите израз "цело време" у контексту ограниченог и дефинисаног временског интервала, не дозволите да Вас ико исправља јер таква конструкција није погрешна. У контексту неограниченог времена, наравно, тако нећете говорити (а и бесмислено је).
 
Молим Вас, немојте банализовати расправу и поентирати на стилским корекцијама разговорне форме и шепурењем сопственом ерудицијом. Чему толика јеткост, па карикирате моје речи где наводим да се стандардним језиком не може бавити потпуним игнорисањем литературе, као одговор на изречену тврдњу да је у супротности са нормом нешто што литература управо одређује као норму? Такође бих Вас најлепше замолио да, као што је неопходно при оспоравању нечијег поштења навести примере његових непоштених дела, наведете где сам се оглушио о логику и логичке принципе када ме оним подругљивим еуфемизмом позивате да се дозовем памети. Иначе, губите време на празне речи и шупље савете.



Осим ако не мислите да сам академик Клајн лично, а такође и аутор Правописа, Правописног речника и других речника српског језика, оно никако није само мој лични став, већ образац утврђене норме.



Поново ми спочитавате нарушавање логике, а сами градите нетачну премису не обраћајући пажњу на нерефлексивност синонимије, и још се том премисом бавите и разрађујете је до безумних размера. Реч "задњи" јесте потпун синоним са речју "последњи" по свим речничким значењима те (потоње) речи, а Ви обрћете тезу наглавачке, подмећете ми обрнуту тврдњу која уопште логички не следи из изречене, да је реч "последњи" потпун синоним са речју "задњи" по свим њеним значењима, а затим то оповргавате са изненађујућим тоном задовољства и ликовања. Драга госпођо, однос синонимије није рефлексиван и ако је реч "сто" у значењу стола потпун синоним речи "астал", реч "астал" никако није синоним речи "сто" у значењу стотине.



Драга госпођо, врло сам скроман човек и не само да ми није стало до успостављања било каквог ауторитета, већ тако нечим не намеравам ни да се бавим. Овде не браним чак ни ауторитет норме, заправо не делим ни Ваше мишљење о променљивости норме и потреби за прилагођавањем у говору, већ само на теми о норми говорим о томе шта норма јесте, без икаквих вредносних квалификатива. Овде појединци исправљају друге појединце у разговорном контексту позивајући се, наводно, на норму, а сами је крше јер је и не познају. Друге појединце занима да ли је нешто у складу са нормом или не, и за то добијају одговор. Нема исправљања разговорног стила, нема оспоравања читаве палете дијалеката и социолеката, нема говора о томе да једино стандардни српски језик сме бити средство комуникације. Чини ми се да сте овде поприлично побркали лончиће, брзоплето направили погрешну пројекцију, а под њеним утиском уместо започињања дијалога повели унутрашњи монолог.

Biće, ipak, da je po sredi nekakav humor koji nisam kadra da shvatim. Usled toga, izvinjavam se.
 
Biće, ipak, da je po sredi nekakav humor koji nisam kadra da shvatim. Usled toga, izvinjavam se.

Укључили сте се на тему како бисте само изнели низ празних негативних квалификација на мој рачун и рачун конкретних одговора које сам написао. При том нисте, осим једног примера, ни прецизирали о чему се ради, какав став Ви заступате, а камоли дали иједан аргумент осим "аргумента" ругања, подсмевања и изигравања фрајле. И још ме, након одговора где Вас питам сасвим очекиване ствари у којима тражим појашњење Вашег става и указујем на недопустиве логичке грешке које заправо чините Ви (да не будем престрог и, у Вашем маниру, острвим се на Ваш логички апарат, можда се само ради о нападу дислексије), не удостојавате ни људског одговора већ пишете овако нешто само како бисте ме насекирали (јер је очигледно да последња порука није ни од какве користи по тему већ само представља покушај провокације и настављање скретања пажње на себе).

Ако Вам је до шегачења, бојим се да друга за то тражите на погрешном месту и у погрешној особи.

Хвала.
 
Poslednja izmena:
Укључили сте се на тему како бисте само изнели низ празних негативних квалификација на мој рачун и рачун конкретних одговора које сам написао. При том нисте, осим једног примера, ни прецизирали о чему се ради, какав став Ви заступате, а камоли дали иједан аргумент осим "аргумента" ругања, подсмевања и изигравања фрајле. И још ме, након одговора где Вас питам сасвим очекиване ствари у којима тражим појашњење Вашег става и указујем на недопустиве логичке грешке које заправо чините Ви (да не будем престрог и, у Вашем маниру, острвим се на Ваш логички апарат, можда се само ради о нападу дислексије), не удостојавате ни људског одговора већ пишете овако нешто само како бисте ме насекирали (јер је очигледно да последња порука није ни од какве користи по тему већ само представља покушај провокације и настављање скретања пажње на себе).


Ако Вам је до шегачења, бојим се да друга за то тражите на погрешном месту и у погрешној особи.

Хвала.

Smatram da bi svet bio lepše mesto kad bi pažnja privlačila pismenošću, iako u tome ne vidim neki naročiti smisao (oni koji su pismeni ne smatraju to nekim naročitim preimućstvom, a onima koji to nisu - ne može da privuče pažnju). Kako bilo, poenta privlačenja pažnje na sebe u virtualnom svetu mi, oprostićete, izmiče. U stvarnom i može da donese nekakvu dobit: od produžetka vrste, preko lagodnijeg života, do materijalnih i duhovnih satisfakcija.

Zaista nemam nameru da Vas sekiram i iskreno mi je žao ako sam Vas ma čim navela na taj utisak. Isto tako, ne bih da sinhronizujem Vaše stavove sa propisanim jezičkim regulama. Bar ne u virtualnom svetu koji, kako mislim, ne stvara profit na taj način.
To što ne prihvatate sugestiju, već sve tumačite kao zajedljivost i napad na Vašu ličnost je kategorija koju, takođe, ne razumem.
Jedno je izvesno (a upravo i samo na to pokušavam da Vam ukažem) - neosnovano spekulišete jezičkim nedoumicama koristeći se tuđim priznanjima o neznanju. To držim zaista nekorektnim, naročito ako imamo u vidu da su vam sagovornici, između ostalih, i ljudi koji imaju nastavnike (tinejdžeri, dakle, još nesvršenog (formalnog) obrazovanja, a znatiželjni).
Sve ostalo što ste mi pripisali takođe su spekulacije koje neodoljivo podsećaju na vrisak povređene sujete (od toga da izigravam frajlu, preko toga da se šepurim erudicijom i sl.).
Za te oblasti, sve i kad mi ne bi bile mrske, nisam kompetentna.

Srećna Vam 2012. z:)
 
E ovako, ja imam nedoumicu oko reci "manipulisati", koji se padez nakon tog glagola koristi? "Manipulisati narod" ili "manipulisati narodom"? Takodje u slucaju "ozenio se sa mnom " ili "ozenio se mnome"? Unapred zahvaljujem pametnijima od sebe.

Ne znači da su pametniji oni koji imaju knjigu (koju ću ti dati, ukoliko želiš). :)
Prema "Rečniku srpskohrvatskog književnog jezika" (zajedničko izdanje Matice srpske i hrvatske iz 1990.), stvari stoje ovako:

manip.jpg


oženiti.jpg


Sumnjam da se u međuvremenu nešto izmenilo, ali nisam sigurna.

:zpozdrav:
 
E ovako, ja imam nedoumicu oko reci "manipulisati", koji se padez nakon tog glagola koristi? "Manipulisati narod" ili "manipulisati narodom"? Takodje u slucaju "ozenio se sa mnom " ili "ozenio se mnome"? Unapred zahvaljujem pametnijima od sebe.

То је питање на које ћеш најлакше добити одговор ако се упиташ чему који падеж служи.

Дакле, кога или шта са сам манипулисао, народ, акузатив. Дакле манипулисати народ јер народ је објекат манипулације.

Манипулисати народом, инструментал, значило би да је народ средство манипулације у постизању неког другог циља. Тако на пример иако се увек мисли на то да је народ тај који је изманипулисан (дакле акузатив), могуће је замислити нпр. реченицу: Манипулисао је народом не би ли се домогао власти. У тој реченици је дакле народ средство за постизање неког другог циља.

Претпостављам да су такве и сличне реченице и довеле до тога да се користи инструментал у случајевима где је акузатив примеренији и природнији.

А могуће је и нешто друго. Уз глагол манипулисати уобичајено иде инструментал. Манипулисати машином, или неком алатком или справом, па је отуд по аналогији инструментал употребљен и у случају манипулисати народом где по значењу не би требало да буде.

А "оженио се мноме" рећи ће жена за свога супруга. "Оженио се са мном" може рећи неко за свога друга са којим је евентуално организовао заједничко венчање. Мада би тај у том случају гарантовано рекао "заједно смо се оженили".
 
Poslednja izmena:
Невски, па зар ти не би радије рекао дѣштер? z;)

Погрѣшно га написа Бастияни. У именитељном падежу йе "дъшти", а винитељни йе "дъштер". Ту нема ЙАТа.
Да, мени се више допада дъшти, али овдѣ бѣше питање шта йе боље од двайу могућности, са или без К. Због тога йе боље са К, пошто йе то очувано чак и у говору Галипољских Срб.
 
E ovako, ja imam nedoumicu oko reci "manipulisati", koji se padez nakon tog glagola koristi? "Manipulisati narod" ili "manipulisati narodom"?

"Манипулисати" на нашем йезику значи "руковати". Природно питање йе "руковати чиме", па йе одговор такође у творитељном падежу "руковати народом".

Takodje u slucaju "ozenio se sa mnom " ili "ozenio se mnome"?

Е ово йе сяйно питање и примѣр, показуйући да србски йезик у послѣдњих вѣковах у неколиких личних замѣницах йеднине разви нов падеж, дружествен (comitative)!
ПИЕ йезика не разликоваше дружествени падеж од творитељнога, али их многи неПИЕ йезици разликуйу (фински, мађарски, корейски, япански...).
Дружествени падеж прѣдставља зайедничко дѣловање са неким, или нечим ("идем у друштву са..., радим са (зайедно, а не помоћу њега)").
Примѣри би били: "идем са сестром, бришем под са приятељем (а не помоћу њега!!!) ".
У ПИЕ и словѣнских йезицих су ова два увѣк йедан падеж, творитељни, а значења им се разликуйу (бар у данашњем србском) тиме што дружествено значење увѣк мора ићи са прѣдлогом "са", док творитељно не мора. Погледайте примѣре "Бришем под са противником свойим", и "Бришем под противником свойим". Употрѣба прѣдлога "са" доводи до ясне разлике у значењу. Прва рѣченица има дружествено (значење друштва, садейства, comitativ), а друга творитељно значење (значење оруђа, instrumental).

Ова поява обличкога разликовања дружественога од творитељнога падежа йе ограничена на само неколико замѣница:
"са ким, киме"
"са чим, чиме"
"са мном, мноме"
"са њом, њоме"
"са њим, њиме"

"Са мноме" нѣйе уобичайено, као ни "мном" без прѣдлога. Исто йе и са осталима наведенима замѣницама. Ово некада бѣху равноправни облици истога падежа, али се врѣменом подваяху односно сваки се прилагођаваше посебной употрѣби, дужи за творитељну, а краћи за дружествену.

Примѣри су "Мрачне силе мноме владайу" и "Мрачне силе са мном владайу". Рѣченице имайу различита значења.
 
То је питање на које ћеш најлакше добити одговор ако се упиташ чему који падеж служи.

Дакле, кога или шта са сам манипулисао, народ, акузатив. Дакле манипулисати народ јер народ је објекат манипулације.

Манипулисати народом, инструментал, значило би да је народ средство манипулације у постизању неког другог циља. Тако на пример иако се увек мисли на то да је народ тај који је изманипулисан (дакле акузатив), могуће је замислити нпр. реченицу: Манипулисао је народом не би ли се домогао власти. У тој реченици је дакле народ средство за постизање неког другог циља.

Претпостављам да су такве и сличне реченице и довеле до тога да се користи инструментал у случајевима где је акузатив примеренији и природнији.

А могуће је и нешто друго. Уз глагол манипулисати уобичајено иде инструментал. Манипулисати машином, или неком алатком или справом, па је отуд по аналогији инструментал употребљен и у случају манипулисати народом где по значењу не би требало да буде.

А "оженио се мноме" рећи ће жена за свога супруга. "Оженио се са мном" може рећи неко за свога друга са којим је евентуално организовао заједничко венчање. Мада би тај у том случају гарантовано рекао "заједно смо се оженили".
Zahvaljujem svima na odgovorima. Ne znam kako vi reagujete na ovakve stvari, ali meni su forumi potpuno iskvarili upotrebu srpskog jezika i ja volim kada me neko koriguje. Cesto osetim da me bukvalno "zaboli" kada vidim npr. ne+glagol pisano zajedno i slicne uzase. Eto npr. na ovaj slucaj "ozenio se mnome" nisam jos naisla ni na jednom forumu da je ispravno napisano. Jel mi kao nacija uopste citamo knjige?
 
Бока которска - Боки которској
Бачка Паланка - Бачкој Паланци

Изгледа да нема неког правила што се тиче сибиларизације. А био сам сигуран да се не врши у властитим именицама.

Branka, Danka, Jovanka? (i ja se dvoumim)
 

Back
Top