Moze li meni neko da kaze kada se upotrebljava rec poslednji a kada zadnji?
Из Речника Матице српске:
последњи
1. а. који се налази на самом крају чега, за којим не следи ништа (последњи поздрав); б. који се догађа на крају живота, пре смрти (подследња жеља);
2. који је једини остао на крају (бранили су се до последњег човека);
3. који претходи садашњем, који се догађа непосредно пре садашњег (у последње време, последњих година);
4. који се баш појавио, најновији (последња реч технике);
5. који је овај час, непосредно пре тога споменут (кад је Данска имала уступити Норвешку Шведској, ова последња није показивала никакво интересовање);
6. коначни, закључни, завршни, дефинитивни (последњи адут);
7. највиши, крајњи (последњи степен власти, последња надлежност суда);
8. најбезначајнији, најгори, најлошији од свих ("Не дам да ми деца буду последња у селу");
9. (као именица) наследници, потомци ("Сахранили су га његови последњи").
задњи
1. који је остраг, позади (задње седиште, задњи точкови);
2. који се налази на самом крају реда или низа, последњи (задње речи, задња ноћ);
3. рђав, скривен (намера, мисао);
Изрази: задње је откуцала...; задња пошта; задње црево; пасти на задње гране; у задње време.
Понекад наставници погрешно опомињу како не постоји задња клупа, или задња страница књиге и сл., јер је "задњи точак, а страница је последња" и многи то као деца запамте и тога се придржавају читавог живота, иако је у таквим приликама потпуно исправно употребити реч "задњи".