Pravopis, pravopisne greške, jezičke nedoumice i pitanja

  • Začetnik teme Začetnik teme Kurt2
  • Datum pokretanja Datum pokretanja

Kako glasi prvo lice jednine prezenta glagola BITI

  • bi

  • budem

  • bih

  • bejah

  • bicu

  • jesam

Rezultati ankete su vidlјivi nakon glasanja.
NeeCaa:
otkad, remek-delo, do vraga. Hrvati pišu spojeno 'dovraga'... :hvala:
Kliknite za proširenje...
Sve je u redu osim "do vraga".
To nema veze s Hrvatima. Moze se pisati i do vraga i dovraga. Sve zavisi od recenice.
NA PRIMJER
Uradi to smjesta.
Nije se pomjerio s mjesta.
MOZE I S MJESTA I SMJESTA ALI NEMA S MJESTA ISTO ZNACENJE KAO SMJESTA.
S+MJESTA je prijedlosko padezna konstrukcija, a SMJESTA je prilog.
 
Mrkalj:
Nije ni naravno a ni tačno. :roll: Treba:

Da l' te boli? / (Boli li te?)

i

Jesi l' bio tamo? (Najčešće u govoru: Jesi(') bio tamo?) Nikako: Je l' si bio tamo? ili

Jesi l' noramlan? (Najčešće u govoru: Jesi(') normalan?) A ne: Je l' si normalan.
 :)
Kliknite za proširenje...

Mislim da postoji kao neprepoznat oblik:

L' si normalan? L' si bio tamo?

U govoru se čuje kao debelo jer (poluglas) ispred (nenaglašenog) l, pa je pogrešno prepoznat kao "e" i zapisan kao jel' ili je l' - a ustvari je to samo l' si bio... od Li si bio... - zasigurno skraćeno od Da li si bio tamo.

I 'te kako napredujemo... :hvala:
 
Poslednja izmena:
И пре воде, и пре ватре.
Језик је увек благовремен.
Ако језик касни, касни мисао, свест.
Евро није ничија национална валута и зато се пише и изговара онако како поједини народи изговарају реч Европа, а ми транскрибујемо.
А то што Црногорци говоре ''еуро'', то је потреба да се буде већи католик од папе. Зато се овде српски језик зове немушти, црногорски, матерњи, какогод.
 
Наутилус:
@Роквић
Погледао сам у Речник и тачно је да стоји знак једнакости, али то је речник српскохрватског језика. Нови речник, речник српског језика, није ми при руци, али не бих се чудио да је тамо једноставно преписано.
У Крлежиној енциклопедији стоји само литра (litra).
Kliknite za proširenje...

У праву сте, у питању је речник српскохрватског језика и у њега су укључени и облици који су карактеристични за хрватски стандард, а којих нема, или нису карактеристични, за српски стандард нити их има у српским говорима, тако да треба бити обазрив. Међутим, реч "литра" у значењу запремине од 1 dm[SUP]3[/SUP] данас постоји у српским говорима, срећемо је код савремених писаца, а користе је и старији писци у својим белешкама и делима, на пример Кочић и Станковић (Нечиста крв), а има је и у поезији, на пример код Десанке Максимовић (Чаја пола литре / Засвирале цитре), где се из контекста види да се не мисли на стару меру четвртину оке. У сваком случају, мишљења сам да треба дати предност изразу "литар".

carobnodrvo:
A sto se tice ovog Jeli - Da li, izbacili ste me iz koloseka. :confused:
U vreme kad sam ja ucila ove stvari, "Jeli" je bila jedna rec, a "Da li" dve, i nikako drugacije.
Kliknite za proširenje...

"Јели" је састављено једино ако је у питању радни глаголски придев за мушки род множине од глагола јести, једем - ми смо јели, ви сте јели, они су јели. Као речца, "ли" се увек одваја, као у: је ли, да ли, ако ли итд. Састављено је у врло ретким примерима, на пример у речи "камоли". Не знам о ком времену говорите, ја сам у основну школу ишао пре неких тридесетак година и писало се одвојено. Можда је у питању грешка наставника, попут оних честих када неправилно коригују ученике да је погрешно рећи "задњи" уместо "последњи" и сл.

уци-буци:
Евро није ничија национална валута и зато се пише и изговара онако како поједини народи изговарају реч Европа, а ми транскрибујемо.
А то што Црногорци говоре ''еуро'', то је потреба да се буде већи католик од папе. Зато се овде српски језик зове немушти, црногорски, матерњи, какогод.
Kliknite za proširenje...

Управо тако, није ничија национална валута и пише се и изговара онако како поједини народи називају европски континент. За Црну Гору је разумљиво јер је у питању млада и поводљива држава која се труди да у свакој прилици покаже своју независност од Србије, а у непосредном окружењу, у Хрватској, Италији и делимично БиХ се говори еуро због националних изговора Еуропа. Такође, на самој новчаници пише euro, штo се према домаћем правопису чита као "еуро". Питао бих их само да ли, вођени сличним принципом, и норвешку круну зову "кроне" или британску фунту "поунд".

Проблем је у томе што се, упркос националним и политичким поделама, на подручју Хрватске, Србије, БиХ и Црне Горе и даље говори један живи језик чији говорници комуницирају без преводилаца и где имамо мешање медија, па тако и на подручју где изговор јасно гласи "Европа", свакодневно чујемо у говору реч "еуро" од стране оних који говоре "Еуропа" и навикавамо се на њу, није нам страна. Тако видимо да је и у Србији и Републици Српској у говору живо присутна и варијанта "еуро", иако је званичан термин "евро". Црногорци су се тако нашли између једног и другог и преломили за политичко решење које је у супротности са правилима језика у Црној Гори.
 
Poslednja izmena:
tape:
Moze li meni neko da kaze kada se upotrebljava rec poslednji a kada zadnji?
Kliknite za proširenje...

Из Речника Матице српске:

последњи
1. а. који се налази на самом крају чега, за којим не следи ништа (последњи поздрав); б. који се догађа на крају живота, пре смрти (подследња жеља);
2. који је једини остао на крају (бранили су се до последњег човека);
3. који претходи садашњем, који се догађа непосредно пре садашњег (у последње време, последњих година);
4. који се баш појавио, најновији (последња реч технике);
5. који је овај час, непосредно пре тога споменут (кад је Данска имала уступити Норвешку Шведској, ова последња није показивала никакво интересовање);
6. коначни, закључни, завршни, дефинитивни (последњи адут);
7. највиши, крајњи (последњи степен власти, последња надлежност суда);
8. најбезначајнији, најгори, најлошији од свих ("Не дам да ми деца буду последња у селу");
9. (као именица) наследници, потомци ("Сахранили су га његови последњи").

задњи
1. који је остраг, позади (задње седиште, задњи точкови);
2. који се налази на самом крају реда или низа, последњи (задње речи, задња ноћ);
3. рђав, скривен (намера, мисао);
Изрази: задње је откуцала...; задња пошта; задње црево; пасти на задње гране; у задње време.

Понекад наставници погрешно опомињу како не постоји задња клупа, или задња страница књиге и сл., јер је "задњи точак, а страница је последња" и многи то као деца запамте и тога се придржавају читавог живота, иако је у таквим приликама потпуно исправно употребити реч "задњи".
 
Nestasna Ameba:
Dovoljno je da razlikuješ opozicije PREDNJI:ZADNJI i PRVI:POSLEDNJI.
Kliknite za proširenje...

Да, али се "задњи", у контексту први-последњи, готово увек може употребити уместо придева "последњи". И у Клајновом Речнику језичких недоумица стоји:

задњи у значењу последњи није погрешно: настало је нормалним проширењем просторног значења (оно што је задње у неком реду, истовремено је и последње при бројању). Како је показао М. Стевановић, таква употреба придева задњи среће се код мноштва добрих писаца, од Вука и Даничића, па до наших савременика.

Узгред, да бисте избегли претварање дела текста у сличице (на пример, секвенцу :P), имате на дну згодну опцију "Искључите смајлије у тексту".
 
Poslednja izmena:
M. Rokvić:
"Јели" је састављено једино ако је у питању радни глаголски придев за мушки род множине од глагола јести, једем - ми смо јели, ви сте јели, они су јели. Као речца, "ли" се увек одваја, као у: је ли, да ли, ако ли итд. Састављено је у врло ретким примерима, на пример у речи "камоли". Не знам о ком времену говорите, ја сам у основну школу ишао пре неких тридесетак година и писало се одвојено. Можда је у питању грешка наставника, попут оних честих када неправилно коригују ученике да је погрешно рећи "задњи" уместо "последњи" и сл.
Kliknite za proširenje...
Govorim o vremenu od pre dvadesetak godina, predavali su mi razni nastavnici i profesori, i nikad me niko nije ispravio, uvek sam pisala zajedno. :eek: :think:
 
Наутилус:
Настало сажимањем од хајдете. Али да ли се тало пише?
Kliknite za proširenje...

Ne znam da li je zabranjeno. :) Pametnije je pisati spojeno kao nepromenljivu reč.

Imperativ glagola "hajdeti"

Jednina:
2. (H)ajde!

Množina:
1. (H)ajdemo! (H)ajd'mo! (H)aj'mo!
2. (H)ajdete! (H)aj'te!



Imperativ glagola hoditi:
Jednina:
2. (H)odi!

Množina:
1. (H)odimo!
2. (H)odite!

PS. Analogija hajde sa jelde:

jelte/jel(de)te <- je li da + te.
 
Poslednja izmena:
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Nina
Zdravica i zdravičarenje
Odgovora
4
Pregleda
212
Plant
P
S
Pozorište "Biće bolje" i Zoran Radmilović
Odgovora
3
Pregleda
186
Majstor Života
Majstor Života
S
Književnost "Imati i nemati" - Momo Kapor (audio snimak)
Odgovora
0
Pregleda
200
Soradze
S

Back
Top