За запремину од 1 dm[SUP]3[/SUP] се у српском подједнако користе и реч литар и реч литра. Реч води порекло од латинске речи
litra, а која је настала од старогрчке речи литра.
Реч литар такође означава и суд запремине 1 dm[SUP]3[/SUP], а, са нешто другачијим нагласком, и плочицу са бројем о врату пса, канап и узан женски појас. Реч литра такође значи и четвртину оке, што је већ и поменуто.
У Војводини, као и по централној Србији, у говору се каже и литар и литра, али се чешће употребљава у мушком роду, литар. Не ради се ни о каквом хрватском утицају на језик, јер Војводина није ни под каквим јачим хрватским језичким утицајем од остатка Србије.
У српском је литар - види енциклопедију Просвете. Литра је стара мера за тежину, четвртина оке - види Енциклопедију, под одредницом ока.
Откуд у Војводини литра, не знам. Можда дошло од Хрвата.
У Просветиној енциклопедији ћете пронаћи стандардне називе, а у физици се користи искључиво варијанта у мушком роду, литар, због тога се у енциклопедији налази само овај израз за дециметар кубни. За сам језик је боље консултовати речнике од енциклопедијске литературе јер дају и све дозвољене варијанте одређених речи, а Речник матице српске има одредницу и литар и литра, са једнаким првим значењем.
Upravo o tome pričam. Kada su već pokušavali da je posrbe, a da jesu ne može biti upitno, uměsto da su utovarili u srpski jezik još jednu nezgodnu rěč tipa "biciklo", gospoda iz Odbora za standardizaciju mogli su da preuzmu oblik euro ili posrbe do kraja - evar čime bi srpski rěčnik obogatili jednom tvorbeno fleksibilnom rěčju, a ne opterete izvěsnim mrtvorođenčetom.
Због чега узети назив еуро и за који језик се тад везати? Представљате као да постоји интернационална реч "еуро", али тако нешто не постоји. Постоји интернационални запис euro, али се он изговара на различите начине, "еуро" изговарају, ако се не варам, једино Италијани и Шпанци, можда још понеко. Ојро, јуро, уро, еро, ејро - све су локални називи за ову новчану јединицу. Српско правопис не дозвољава могућност да се пише "euro" а изговара било како другачије него еуро, док српски језик такав изговор не допушта, јер се не каже Еуропа већ Европа, нити Еуропска унија већ Европска унија. На страну запис, приметите да се у сваком језику реч за евро изговара у складу са локалним националним изговором речи Европа.
Овде имамо две дилеме, нарушити интернационално начело о запису монете или начело о њеном изговору. Као што смо видели, начело о запису је врло флексибилно јер допушта и другачије варијанте него што је euro, али да смо узели сам голи запис стране речи euro и наставили да га читамо према српским правилима читања, били бисмо једини језик на свету у којем се монета ЕУ не изговара на исти начин као и Европа, а то је поента његовог имена.
Уосталом, имамо и непроменљиве придевске облике, па тако можемо рећи и евро штедња, као што имамо и рок музику или џез концерт, а не рокшку и џешки. Увек језик пронађе решење, не брините се, само треба да се јави потреба за коришћењем неке речи или израза.
Trěba:
Da li se ove reci i danas koriste, ili su to arhaizmi?
