Pravopis, pravopisne greške, jezičke nedoumice i pitanja

[Hellen]

Ако је читао Вука Караџића, извео је сасвим логичан закључак...

Неће бити.
У ''Српском рјечнику'' не постоји одредница џивџан, али врабац постоји!

 

[Bogart]

Ја све нешто мислим да је метода од нем. die Methode, као што смо и за философију узели немачку варијанту филозофија.

 

[Hesse]

Из речника Матице Српске ( ако си чуо за то ? ) ,тако да не само да нисам фалсификовао, него сам изнео чињеницу која потврђује да ниси у праву, да су оно што си писао крајње произвољна наклапања, проистекла "питај-бога-како", као и већина оног што на овој теми пишеш. Ако си помислио да сам са Википедије узео оно, могао си једним кликом миша да провериш, уместо да измишљаш, јел' тако? Него ја питам, Граматику зашто сте се посвађали, неће да ми каже...шалим се...

Понављам да запамтиш:

крем (француски корен) = крема 1. а) козметичка маст б) маст, паста за кожну обућу
2. слатка маса за торте и колаче 3. придев жуто-бео 4. (фигуративно) најбиранији део друштва

П.С.Мани се тих маштарија на тему граматике, ако те нешто заиста занима, узми па читај нешто, научи.

П.С. Бејах докон, па ти поправих граматичке и стилске грешке које један знаменити писац не сме да прави.[/QUOTE]

Видим ја да си ти докон, па зато боље ишчитај какве си све апсурде исписао на овој теми протеклих дана. Скоро све што си тврдио из области граматике је потпуно нетачно. Да резимирамо:

"Срби су познати као народ који је изузетно склон асимиловању и прихватању туђих речи и обичаја"

"И данас 2/3 лекара у Србији говори "метода" уместо "метод", "

"Просто, најездом словеначких и хрватских "крема" на српско тржиште, прво је почео одређени проценат људи да се привикава на ту реч, затим приватне апотеке које су мућкале разне помадице у галенској производњи и сл."

"Српски : крем, квалитет, метод - мушки род
Хрватски :крема, квалитета, метода - женски род
Српски : доба - средњи род
Хрватски : доб - женски род "

"У овој земљи никога више не можеш да убедиш да се каже крем, а не крема.
Мислио сам на помаду"

Овоме се може само смејати.

П.С.Још једна свађа, овог пута са логиком. Цитираш Вујаклију који је живео и писао онда када је стандардни језик био српскохрватски, а о језичком расколу добро проучи ово
http://www.rastko.org.yu/filologija/bbrboric-raskolI/index.html

 

[Hesse]

Реч " Μεθοδος" је грчког порекла и у грчком језику је у средњем роду.Срби су је прихватили у мушком, а хрвати у женском роду.

Одакле ти уопште такве идеје падају на памет? Ништа апсурдније нисам чуо. Ако већ не знаш, зашто измишљаш такве ствари?

ВЕЛИКИ РЕЧНИК СТРАНИХ РЕЧИ И ИЗРАЗА, 2006.
Иван Клајн, Милан Шипка

метод м =метода ж (грчки methodos истраживање, испитивање)

Шта сад имаш да кажеш на ово?!!

 

[Милунка Савић]

Када сам први пут читао Стерију и видео да описујући говор српске господе наводи речи: тко, да паче... па и Страхињића Бана који почиње са "Нетко бјеше Страхињићу бане", запазио сам да у загребачком стандарду као да нема ничега што већ није било коришћено код Срба и код српских аутора.

Хрватски и српски су само различити стандарди истог језика, не верујем да се ту може повући јасна граница. Једно време је чак била популарна идеја да је облик сретан/сретна/сретно хрватски, а само облик срећан/срећна/срећно српски... свашта се може чути. Мене лично нервира када покупим неку особеност тог стила кроз читање, па је после и ја употребљавам. Кажу тако да се и по многим крајевима Славоније каже "бре"... прешло им из Србије.

Upravo tako.
Samo, što ja rado koristim, pogotovo u pisanju, ali i u govoru, neke tzv. "hrvatske" reči ili sintaktičke konstrukcije, kad osetim da bi bolje odgovarale, za preciznije izražavanje. A taj "hrvatski" dosta puta ima i arhaičniju notu, to je onaj naš stariji jezik u stvari.

 

[Nestasna Ameba]

Da, verovatno zato sto su se Hrvati doskoro cvrsto drzali Vuka, cvrsce nego Srbi.

S druge strane, u Srbiji se u 18-19. veku govorilo vlak, zlica i sl. uporedo sa voz, kasika... Dakle, ne mozemo ni u kom slucaju deliti neke reci na srpske ili hrvatske buduci da je srpskohrvatski/hrvatskosrpski jezicki savez mnoogo stariji od Kraljevine SHS.

Samim tim, razne romanticarske teorije sashe_bgd o takvim podelama automatski padaju u vodu.

 

[Hesse]

Одакле ти уопште такве идеје падају на памет? Ништа апсурдније нисам чуо. Ако већ не знаш, зашто измишљаш такве ствари?

ВЕЛИКИ РЕЧНИК СТРАНИХ РЕЧИ И ИЗРАЗА, 2006.
Иван Клајн, Милан Шипка

метод м =метода ж (грчки methodos истраживање, испитивање)

Шта сад имаш да кажеш на ово?!!

Ииии, sasha_bgd, колико видим, коначно смо разјаснили ко је "набеђени "граматичар"" , да употребим твој израз.

 

[Наутилус]

Завирих и ја у Речник и видим да тамо стварно стоји знак једнакости између крем и крема (тад је био српскохрватски). Међутим, као пример за крема дата је реченица из Крлежиног дела. Јасно је да је у српском само крем. (Један језик не може да има две норме.)
Па јел' тај Брборић нормалан?! Реформише и латиницу и ћирилицу, е да би их усагласио како би могло да се пребацује са једне у другу (а то све зарад богатства). Каже, да буде као у енглеском, само од основних слова – а видимо какво је енглеско писмо тј. њихов правопис. После такве реформације више нико не би могао да чита све што је досад написано. Ћирилицу би потпуно унаказио: глас Ш би се писао као С плус знак за умекшавање, Ш би служило само за пренос слова W из других језика, а не би имало изговорну вредност, итд.
Успут сам видео да препоручује што мање дакања а више инфинитива. Међутим, код других аутора стоји да се избегава једино гомилање, како дакање тако и инфинитиви.

 

[fslobodan]

Da li je rec "milje" (vezeni prekrivac za sto i sl.), muskog ili srednjeg roda. Dakle, da li je pravilno, TO milje, ili TAJ milje.

 

[Nestasna Ameba]

U Velikom recniku stranih reci Klajn-Sipka MILJE je muskog roda.
U Matichinom recniku (novom, jednotomnom) nije naveden rod za taj oblik, mada pise da je francuskog porekla i da ima dva znacenja, ali je naveden rod za oblik MILJE (s dugosilaznim akcentom) u znacenju osecanja zadovoljstva, prijatnosti... - srednji.

 

[Napast]

ja sam se sinoć po ko zna koji put zgražavao gledajući reklamu u kojoj neko dete isfleka kimono pa mu ga mama opere nekim praškom i on bude opet beo
u toj reklami kimono je srednjeg roda . dakle kažu TO kimono.
da li moje zgražavanje ima osnova u nauci a ne samo u mom nadasve istančanom sluhu ?

 

[Nestasna Ameba]

I Klajn i Sipka, kao i Recnik Matice srpske, kazu da je KIMONO muskog roda!

Svaka cast tvom nadasve istancanom sluhu

 

[Napast]

I Klajn i Sipka, kao i Recnik Matice srpske, kazu da je KIMONO muskog roda!

Svaka cast tvom nadasve istancanom sluhu

hvala
pitao bih te još nešto. moj nadasve istančani sluh mi kaže da osobu koja se zove Maja treba zvati (hej) Majo. čuo sam par puta da pojedine osobe verovatno neistančanog sluha to čine sa (hej) Maja
da li me sluh vara da li je moguće i jedno i drugo ?

 

[Bogart]

Што се миљеа тиче... нисам чуо за тај прекривач за сто, али овако напамет мислим да се Клајн-Шипка односи на француско мѝље, мѝљеа m. у смислу друштва, друштвене околине; друштвени мѝље, док је ми̑ље, ми̑ља n. наша реч, од милина, мило.

 

[Nestasna Ameba]

hvala
pitao bih te još nešto. moj nadasve istančani sluh mi kaže da osobu koja se zove Maja treba zvati (hej) Majo. čuo sam par puta da pojedine osobe verovatno neistančanog sluha to čine sa (hej) Maja
da li me sluh vara da li je moguće i jedno i drugo ?

Postoji jedna interesantna teorija koju sam cula od "obicnih smrtnika", a to je da vokativ tog imena zavisi od toga kako je akcentovano ime.
Ako je Maaaja (dugo a), onda smatraju da je prikladan vokativ MajO.
Ukoliko je Maja (kratko a), onda im vise odgovara vokativ MajA.

Po pravilu, imenice zenskog roda s nastavkom -a u vokativu imaju nastavak -o (sudbO kleta! i sl.), ali, recimo, mamu skoro niko danas nece zvati mamO, nego mamA. Ima, doduse, jedan primer iz knjizevnosti kojeg se secam, mislim da je u pitanju neka decja pesma, ne mogu se setiti autora, "MamO, mamO, evo ti sunce poklanjamo". Medjutim, ako neko baku ili, redje, majku zove nanom, vokativ ce biti nanO.

Moglo bi se na ovu temu jos dosta pricati, ali tvoj istancani sluh, u svakom slucaju, nece pogresiti ni ako kazes MajO ni ako kazes MajA!

 

[Nestasna Ameba]

Што се миљеа тиче... нисам чуо за тај прекривач за сто, али овако напамет мислим да се Клајн-Шипка односи на француско мѝље, мѝљеа m. у смислу друштва, друштвене околине; друштвени мѝље, док је ми̑ље, ми̑ља n. наша реч, од милина, мило.

Da, u pravu si, ali pogledaj drugo znacenje u Klajnu-Sipki za rec milje (od francuskog), to je ono o cemu se pitalo

 

[Napast]

Postoji jedna interesantna teorija koju sam cula od "obicnih smrtnika", a to je da vokativ tog imena zavisi od toga kako je akcentovano ime.
Ako je Maaaja (dugo a), onda smatraju da je prikladan vokativ MajO.
Ukoliko je Maja (kratko a), onda im vise odgovara vokativ MajA.

Po pravilu, imenice zenskog roda s nastavkom -a u vokativu imaju nastavak -o (sudbO kleta! i sl.), ali, recimo, mamu skoro niko danas nece zvati mamO, nego mamA. Ima, doduse, jedan primer iz knjizevnosti kojeg se secam, mislim da je u pitanju neka decja pesma, ne mogu se setiti autora, "MamO, mamO, evo ti sunce poklanjamo". Medjutim, ako neko baku ili, redje, majku zove nanom, vokativ ce biti nanO.

Moglo bi se na ovu temu jos dosta pricati, ali tvoj istancani sluh, u svakom slucaju, nece pogresiti ni ako kazes MajO ni ako kazes MajA!

hmmm..ali u Srbiji je čini mi se svaka Maja ujedno i maaaaaaaja (dugo a) . ovo drugo mi više liči na neko strano ime npr. kako Englezi kažu Maja.
dakle ako bih sreo neku Engleskinju koja se zove Maja ne bih je naravno zvao Majo već Maja.
da li ti znaš da neko u Srbiji govori Maja sa "kratkim a" ? kako ti izgovaraš to ime Nestašna Ameeeeeebo ?

 

[Nestasna Ameba]

Ja znam za obe "vrste" Maaaja
A njihova imena izgovaram onako kako mi one naglase kad se upoznajemo.

 

[Napast]

Ja znam za obe "vrste" Maaaja
A njihova imena izgovaram onako kako mi one naglase kad se upoznajemo.

ok obratiću pažnju na to kako one same izgovaraju svoje ime ali ću ih u svakom slučaju zvati
MaaaajO
hvala na odgovorima

 

[Nestasna Ameba]

Nema na cemu.
Volela bih da se i drugi ukljuce u diskusiju, mozda cemo cuti jos zanimljivih razmatranja na temu oblika vokativa imena Maja.

 

[Hellen]

У Новом Саду се говори Маја са краткосилазним акцентом на а, и вокатив исто тако звучи.
Код нас у Банату је Маја са дугоузлазним, а вокатив је Мајо.

Иначе, ја свају маму зовем мама (са дугоузлазним), а обраћам јој се са мамо (са дугосилазним).

 

[fslobodan]

Hvala vam svima puno. Bas ste brzi.
Dobro mogu li onda da zakljucim da je milje muskog roda. TAJ milje, a ne TO miiiiilje.
I jos jedno pitanje. Da li se rec lavor izgovara kao laaaavor, ili kratko lavor.

 

[Hesse]

Завирих и ја у Речник и видим да тамо стварно стоји знак једнакости између крем и крема (тад је био српскохрватски). Међутим, као пример за крема дата је реченица из Крлежиног дела. Јасно је да је у српском само крем. (Један језик не може да има две норме.)

Није тачно! Прочитај пажљивије претходну страницу. Оба облика су у српском исправна.

ВЕЛИКИ РЕЧНИК СТРАНИХ РЕЧИ И ИЗРАЗА, 2006.
Иван Клајн, Милан Шипка

метод м =метода ж (грчки methodos истраживање, испитивање)

крема ж (фр. creme) = крем м

 

[Nestasna Ameba]

У Новом Саду се говори Маја са краткосилазним акцентом на а, и вокатив исто тако звучи.
Код нас у Банату је Маја са дугоузлазним, а вокатив је Мајо.

Иначе, ја свају маму зовем мама (са дугоузлазним), а обраћам јој се са мамо (са дугосилазним).

Moje rodjake iz Banata isto tako zovu majku
Prava si Banacanka, da ne kazem Sosa

 

[Nestasna Ameba]

Hvala vam svima puno. Bas ste brzi.
Dobro mogu li onda da zakljucim da je milje muskog roda. TAJ milje, a ne TO miiiiilje.
I jos jedno pitanje. Da li se rec lavor izgovara kao laaaavor, ili kratko lavor.

Nenene, nisi dobro shvatio.
Da ponovim, MILJE s dugosilaznim akcentom na I jeste srednjeg roda i slovenskog je porekla, tj. stpskog, oznacava stanje zadovoljstva, draz i sl. MILJE s kratkouzlazim akcentom na I i duzinom na E jeste francuskog porekla i muskog je roda i ima dva znacenja: 1. drustvo, drustvena okolina i 2. mali stolnjak izvezen ili od cipke...

Dakle, ima oba roda od zavisnosti od porekla, akcenta i znacenja.