Noje je gradio barku 120 godina...
preko sto godina je Bog opominjao bezbožne prepotopne ljude!
Svi ljudi su čuli opomenu proroka i svi su imali dovoljno prilika za spasenje.
Tako je i danas. Svi ljudi su da svesni da su zgrešili protiv Božjeg zakona!
Svi su svesni da greše ali nastavljaju da greše...
ali poneki grešnici se dozovu pameti i odluče da se pokaju za svoja dela!
Grešnici počinju da menjaju svoj život! Od pijanice postaje trezvenjak. Od lupeža nastaje nesebično stvorenje...
od nepostojanog grešnika - nastaje novi čovek i Božjom silom čovek postaje nasalomljiv, nalik na Isusa Hrista - savršeni ideal kojem se čovek divi i kojeg želi da dostigne.
Php 3:1 Na kraju, braćo moja, radujte se u Gospodu! Nije mi teško da vam pišem jedno te isto, a za vas je sigurnije.
Php 3:2 Čuvajte se onih pasa, čuvajte se onih radnika zla, čuvajte se sakaćenja tela.
Php 3:3 Jer, mi smo obrezanje, mi koji služimo Božijim Duhom i hvalimo se Hristom Isusom, a ne uzdamo se u telo
Php 3:4 - iako bih ja i u telo mogao da se pouzdam. Ako neko drugi misli da može da se pouzda u telo, ja još više:
Php 3:5 obrezan osmog dana, iz Izraelovog naroda, iz Venijaminovog plemena, Jevrejin od Jevreja; po Zakonu farisej,
Php 3:6 po revnosti progonitelj Crkve, po zakonskoj pravednosti besprekoran.
Php 3:7 Ali, ono što mi je nekad bilo dobitak, to radi Hrista smatram gubitkom.
Php 3:8 Štaviše, ja sve smatram gubitkom u poređenju s onim što sve prevazilazi: sa spoznanjem Hrista Isusa, moga Gospoda, radi koga sam sve izgubio. I sve smatram smećem da bih dobio Hrista
Php 3:9 i u njemu se našao - ne svojom pravednošću koja dolazi od Zakona, nego onom koja dolazi kroz veru u Hrista: pravednošću koja dolazi od Boga na osnovu vere.
Php 3:10 Želim da upoznam Hrista i silu njegovog vaskrsenja i zajedništvo u njegovim stradanjima, postajući kao on u njegovoj smrti,
Php 3:11 ne bih li nekako stigao do vaskrsenja iz mrtvih.
Php 3:12 Nije da sam to već postigao ili da sam postao savršen, nego hitam dalje ne bih li nekako dohvatio ono radi čega je Hristos Isus dohvatio mene.
Php 3:13 Ja, braćo, ne smatram da sam to već dohvatio. Ali, jedno činim: zaboravljajući ono što je za mnom, a pružajući se ka onom što je preda mnom,
Php 3:14 hitam ka cilju da dobijem nagradu radi koje me je Bog pozvao na nebo u Hristu Isusu.
Php 3:15 Svi, dakle, koji smo zreli, ovako razmišljajmo. Ako o nečemu i mislite drugačije, Bog će vam i to jasno otkriti.
(u 15. stihu umesto reči "zreli" drugi prevodi navode reč: "savrešeni", eng. "perfect"...
(MKJV) Let us therefore, as many as are perfect, be of this mind. And if in anything you are otherwise minded, God shall reveal even this to you.
(Serbian DK) Koji smo god dakle savršeni ovako da mislimo; ako li šta drugo mislite, i ovo će vam Bog otkriti.
(Serbian SPc) Ми, дакле, који смо савршени, овако да мислимо; ако ли што другачије мислите, и ово ће вам Бог открити.)
Php 3:16 Samo, što smo postigli, toga se držimo.
Php 3:17 Pridružite se onima koji se ugledaju na mene, braćo, i posmatrajte one koji žive po primeru koji smo vam dali.
Php 3:18 Jer, mnogi - o kojima sam vam često govorio, a sada i plačući govorim - žive kao neprijatelji Hristovog krsta.
Php 3:19 Njihov kraj je propast, njihov bog je trbuh, njihova slava je u njihovoj sramoti, oni misle samo na zemaljsko.
Php 3:20 A naša otadžbina je na nebesima, odakle i iščekujemo Spasitelja, Gospoda Isusa Hrista.
Php 3:21 On će svojom silom - kojom može sve sebi da potčini - preobraziti naše bedno telo i saobraziti ga svom slavnom telu.
Ova promena na koju nas Bog pozva naziva se u pismu "novo-rođenje"...
Joh 1:9 A on - istinska svetlost koja prosvetljuje svakog čoveka - došao je na svet.
Joh 1:10 Bio je na svetu i svet je kroz njega postao, ali ga svet nije prepoznao.
Joh 1:11 Svojima je došao, ali oni ga nisu primili.
Joh 1:12 A onima koji su ga primili, dao je moć da postanu Božija deca - onima koji veruju u njegovo ime,
Joh 1:13 koji nisu rođeni prirodnim putem, ni od volje tela, ni od volje muža, već od Boga.
Joh 1:14 I Reč je postala telo i nastanila se među nama, i mi smo gledali njenu slavu, slavu Jedinorođenoga od Oca, punog milosti i istine.
Isus Hrist je ovu neophodnu promenu za spasenje svakog čoveka objasnio Nikodimu (svešteniku koji je u tom mladom učitelju video nešto što on sam nema - savršenstvo karaktera).
Ove reči opomene nisu vređenje (nečijeg dostojanstva), već reči ljubavi i otrežnjenja...
(jer niko od nas grešnika ne može videti carstvo Božje ako se nanovo ne rodi)
Joh 3:1 A među farisejima je bio čovek po imenu Nikodim, judejski poglavar.
Joh 3:2 On dođe k Isusu noću i reče mu: "Rabi, znamo da si od Boga došao kao učitelj jer niko ne može da čini znamenja koja ti činiš ako Bog nije s njim."
Joh 3:3 "Istinu ti kažem", reče mu Isus, "ako se čovek ne rodi ponovo, ne može da vidi Božije carstvo."
Joh 3:4 "Kako može čovek da se rodi kad je star?" upita Nikodim. "Ne može, valjda, drugi put da uđe u utrobu svoje majke i da se rodi!"
Joh 3:5 "Istinu ti kažem", odgovori mu Isus, "ako se čovek ne rodi od vode i Duha, ne može da uđe u Božije carstvo.
Joh 3:6 Ono što je rođeno od tela, telo je; a što je rođeno od Duha, duh je.
Joh 3:7 Ne čudi se što sam ti rekao da morate ponovo da se rodite.
Joh 3:8 Vetar duva gde mu je volja; čuješ mu huk, ali ne znaš ni odakle dolazi ni kuda ide. Tako je sa svakim ko je rođen od Duha."
Joh 3:9 A Nikodim upita: "Kako to može biti?"
Joh 3:10 "Ti si učitelj u Izraelu", odgovori mu Isus, "a to ne znaš!
Joh 3:11 Istinu ti kažem: govorimo ono što znamo i svedočimo za ono što smo videli, ali vi ne prihvatate naše svedočanstvo.
Joh 3:12 O zemaljskim stvarima sam vam govorio pa ne verujete. Kako ćete verovati ako vam budem govorio o nebeskim?
Joh 3:13 Niko nikad nije uzašao na nebo osim onoga koji je sa neba sišao - Sina čovečijega.
Joh 3:14 I kao što je Mojsije podigao zmiju u pustinji, tako mora da bude podignut i Sin čovečiji,
Joh 3:15 da svako ko u njega veruje ima večni život."
Joh 3:16 Jer, Bog je toliko voleo svet da je dao svog jedinorođenog Sina da niko ko u njega veruje ne propadne, nego da ima večni život.
Joh 3:17 Nije Bog svog Sina poslao u svet da svet osudi, nego da se svet kroz njega spase.
Joh 3:18 Ko u njega veruje, ne osuđuje se; a ko ne veruje, već je osuđen jer nije poverovao u ime jedinorođenog Božijeg Sina.
Joh 3:19 A ovo je ta osuda: svetlost je došla na svet, ali su ljudi više voleli tamu nego svetlost jer su im dela bila zla.
Joh 3:20 Ko god čini zlo, mrzi svetlost i ne izlazi na svetlost da njegova dela ne izađu na videlo.
Joh 3:21 A ko živi u skladu sa istinom, izlazi na svetlost da se pokaže da su njegova dela učinjena u Bogu.
Joh 3:22 Posle toga Isus ode sa učenicima u Judeju. Onde je s njima boravio i krštavao.
Joh 3:23 A i Jovan je krštavao u Enonu blizu Salima jer je onde bilo mnogo vode, i ljudi su dolazili i krštavali se.
Svi dobro znate da će nepravedna dela jednom izaći na videlo...
Ecc 12:13 Glavno je svemu što si čuo: Boga se boj, i zapovesti Njegove drži, jer to je sve čoveku.
Ecc 12:14 Jer će svako delo Bog izneti na sud i svaku tajnu, bila dobra ili zla.
(ovo je zaključak čoveka na kraju života... čoveka koji je upoznao ispraznost uzaludnog traženja sreće u zadovoljstvima!
Ecc 2:4 Velika dela učinih: sazidah sebi kuće, nasadih sebi vinograde;
Ecc 2:5 Načinih sebi vrtove i voćnjake, i nasadih u njima svakojakih drveta rodnih;
Ecc 2:6 Načinih sebi jezera vodena da zalivam iz njih šumu gde rastu drveta;
Ecc 2:7 Nabavih sebi sluga i sluškinja, i imah sluga rođenih u kući mojoj; i imah goveda i ovaca više od svih koji biše pre mene u Jerusalimu;
Ecc 2:8 Takođe nakupih sebi srebra i zlata i zaklada od careva i zemalja; nabavih sebi pevača i pevačica i milina ljudskih, i sprava muzičkih svakojakih.
Ecc 2:9 I tako postah veći i silniji od svih koji biše pre mene u Jerusalimu; i mudrost moja osta sa mnom.
Ecc 2:10 I šta god željahu oči moje, ne branjah im niti uskraćivah srcu svom kakvo veselje, nego se srce moje veseljaše sa svakog truda mog, i to mi beše deo od svakog truda mog.
Ecc 2:11 A kad pogledah na sva dela svoja što uradiše ruke moje, i na trud kojim se trudih da uradim, gle, sve beše taština i muka duhu, i nema koristi pod suncem.
Ecc 2:12 Tada se obratih da vidim mudrost i ludost i bezumlje, jer šta bi činio čovek koji bi nastao posle cara? Šta je već učinjeno.
Ecc 2:13 I videh da je bolja mudrost od ludosti, kao što je bolja svetlost od mraka.
Solomon je poveo čitavu naciju u otpad...
to je strašan uticaj kojeg vršimo nesvesno na druge ljude.
Niko od nas nije svestan dalekosežnih posledica naših postupaka! Verovatno bi zadrhtali od užasa kada bismo saznali stvarnu veličinu i težinu naših dela...
...
, jer je moja crkva samo divna 
)))))
Na to pitanje nikako ne smeš da odgovoriš 
