A zasto ti je vazno da ti deca budu Srbi? Ne razumem, sta je tu tako bitno? Nacionalna i religijska pripadnost su prouzrokolvali toliko prolivanja krvi da mi se prosto gade te razlike koje su iskljucivo u glavama, u kvalitetu karaktera se ta razlicitost ne uplice. Naciju birati ne mozes, dakle ona ti je nametnuta rodjenjem, a to je prosto nedovoljan razlog za ikakav ponos. O kakvom civilizacijskom krugu govoris kada smo mi na davno zaboravljenoj lestvici. Kulturno nasledje? Sta tu konkretno mislis?
- - - - - - - - - -
Koja im je u danasnje vreme prepreka da ne znaju istoriju i obicajae? A rado ce se Srbin "udati" za curu koja ima australijski pasos, cisto da joj produze liniju...nema tu ni K od koristoljublja.
Кад ти то није јасно, тешко ће ти било ко објаснити. А камо ли ја неук. Питање идентитета је по мени једно од најважнијих питања у опште. Само у овом простору се дуго радило против нашег српског идентитета. Не бираш ни сопствене родтеље, па их ипак волиш, зар не? Нису разлике те које су нас коштале крви, него агресивност и пљачка. Освајање. Наша историја је бескрајно велика. А наше културно наслеђе је свеукупна култура коју има сваки народ и код сваког понаособ се раузликује. У тим разликама лежи управо лепота света. И физичка и метафизичка. Наша је толика и таква, да се и те како можемо њом поносити. Наш цивилизацијски круг је Ромејско ( Визнатијско ), Српско Руски. И те како није на дну никакве лествице, ма како те у то убеђивали западњаци. Запад је тоталитаран и не подноси разлике. Они су спаљивали, мучили и обезбглављивали. Зато они и јесу имали мрачни средњи век, а ми златни средњи век. И сад су такви, само су им методи другачији. Њихова култура је уговорна култура. Међу нама је велика разлика. Наравно да тамо и те како има одличних ствари које од њих треба да научимо. У колико ми деца не буду Срби, биће нешто друго. Знаш ли у опште шта? А то шта су, одређиваће их током преосталог живота. Но , ти си васпитна друачије. Васпитана си по законитоситма треће интернационале или модерног голобализма, ( то је потпуно исто). А васпитање је увек јаче од било каквог образовања. Образовање би ти дало увиде, ( које очигледно немаш), ал никад не би могло да победи твоје васпитање, које је дубље и плива час у свеснoм, час у несвесном. Морамо се одлучити, на крају, да ли ми овде причамо о суштини или о цревима. Да ли говоримо о бити, или о квалитету завеса. О чврстим основама самог бића, живота, породице, или о ефемерном односу богатства и квалитету завеса и тепиха. Срећа је амбивалентан појам. Сам термин, бољи живот је такође амбивалентан. Као што постоје личне особености, до којих је сваком на свету стало, тако постоје и националне особености, до којих је већини стало. А сад, у овим временима која управо пролазе за увек, озбиљно се радило против тога у великим геостратешким играма. Наше је да се томе одупремо, свако , индивидууално, да би могли да се одупремо као народ. Неки падну раније, као ти, на прикмер ( и армија сличних ), неки не падну никад. Дакле, питање идентитета, теби је неважно. Питање тога, ко си и шта си, потпуно је ирелевантно за тебе. Можеш бити и шта јеси, и шта ниси. Можжеш да будеш срећна као шраф у туђим машинеријама, јер твоју немаш нити те твоја не занима. Браво. Но самном је другачије. Ја могу само да будем шраф у својој машинерији. Део свог стабла. Члан своје породице. Био сам. Пробао. Чак и успео по њиховим мерилима. Захвалио се и вратио се у судбину свог народа. А то свог народа, питање је својине. Пљачкаши су велики број људи овде убедлили да својина није важна. А само да би лакше опљачкали ове просторе, као и сваке друге. Из Бугарске је отишло 3 милиона људи, а они су ЕУ. Из Естоније тачно половина становништва. Нема ко да им ради по општинама. Наше културно наслеђе је наша књижевност, ( која је пропорционално гледано, импозантна). Наша национална епска поезија. Сви наши народни и верски обичаји. Сва наша предања. Сви наши завети, ( Косовски завет, који је део Светосавског завета, а који је затим део Новог Завета). УЗ то , имали смо десетине наши српских термопила, бранећи се, и више наших Масада. Подвига нам не недостаје. Овде је простор скучен за овакву расправу, која те и онако неће дотаћи. Срећом има и других који читају. Не само ти и онај аусријанац. Жао ми је што не можемо да разговарамо на теоретском нивоу.