Postraumatski sindrom kroz vekove...

kajzersoza

Iskusan
Banovan
Poruka
6.833
gledam dokumetarc na history o WW2 u boji i o vijetnamskom ratu...u njima svedoci opisuju osim svoja iskustva u ratu ,ali i svoje psihicke probleme koji su nastali posle ratnih desavanja....o, nesanici , strahovima, agresiji ,samoubistvima, otupelim emocijama,poremecaju pamcenja ,depresiji ...itd.

ono sto mene zanima je vase misljenje da li se to desavalo u vojnicima kroz istoriju ,postoje li pisana dokumenta i svedocenja , ili su u 20 veku vojnici postali psihicki mekaniji od vojnika u 5 veku p.n.e. 1 veku, 3 veku 15 veku 17,18 veku ,koji su imali direktne okrsaje macevima ,sekirama i sl. oruzjem gde su videli kako se prosipaju creva ,prsti krv, otkinuti udovi, razbijene glave itd...!?
 

ivan_andj

Buduća legenda
Poruka
40.953
Чињеница је да су људи раније били сировији, због тежине живота, па су самим тим лакше прихватали последице ратовања. Међутим, развој војне технологије створио је ситуацију да се избрише граница између фронта и позадине, тако да количина насиља којим су војници окружени утиче на њихово душевно стање.
 

Новица

Poznat
Banovan
Poruka
8.594
gledam dokumetarc na history o WW2 u boji i o vijetnamskom ratu...u njima svedoci opisuju osim svoja iskustva u ratu ,ali i svoje psihicke probleme koji su nastali posle ratnih desavanja....o, nesanici , strahovima, agresiji ,samoubistvima, otupelim emocijama,poremecaju pamcenja ,depresiji ...itd.

ono sto mene zanima je vase misljenje da li se to desavalo u vojnicima kroz istoriju ,postoje li pisana dokumenta i svedocenja , ili su u 20 veku vojnici postali psihicki mekaniji od vojnika u 5 veku p.n.e. 1 veku, 3 veku 15 veku 17,18 veku ,koji su imali direktne okrsaje macevima ,sekirama i sl. oruzjem gde su videli kako se prosipaju creva ,prsti krv, otkinuti udovi, razbijene glave itd...!?

Једно је кад видиш мртвог непријатеља а сасвим друга ствар кад је саборац у питању. Мислим да је то један од главних узрока стреса.
Нема везе да ли је двадесети или други век. Поломљена глава увек исто изгледа.
 
Poslednja izmena:

kajzersoza

Iskusan
Banovan
Poruka
6.833
Чињеница је да су људи раније били сировији, због тежине живота, па су самим тим лакше прихватали последице ратовања. Међутим, развој војне технологије створио је ситуацију да се избрише граница између фронта и позадине, тако да количина насиља којим су војници окружени утиче на њихово душевно стање.

slazem se sa tvojim odgovorom ...msm ,da su upravo vojnici postali mekusci u odnosu na vojnike iz WW1 i WW2 ,a da ne pricam o vojnicima kroz vekove. ali ,msm da u toj vrsti psiholoskog stava posle dolaska iz rata ima i geneza u nekog naroda ...recimo ,americki ,britanski vojnik ce vise imati psihickih problema ,nego vojnik sa bliskog istoka
ili sa balkana...iako i oni prozivljavaju PTSP, ali nekako se umeju nositi sa njim,dok su ovi sa zapada razmazeniji .
evo jos 1og primera ...posle dolaska americkih trupa iz vijetnama broj samoubistava kod amerikanaca je bio preko 11%,kod vijetnamaca taj broj nije postojao da bi se izrazio u %...ljudi se vratili u svoja rodna sela i zapoceli obnovu ...posle rata nastavljaju ziveti ....pa ,kad su se britanci vratili sa folklanda ,broj samoubistava je bio drastican ,a nisu toliko vremenski ratovali da bi na takav nacin pukli...msm da su vojnici sa zapada posebna sorta vojnika u odnosu na 2ge ,to se odnosi na period posle korejskog rata...
 

ivan_andj

Buduća legenda
Poruka
40.953
slazem se sa tvojim odgovorom ...msm ,da su upravo vojnici postali mekusci u odnosu na vojnike iz WW1 i WW2 ,a da ne pricam o vojnicima kroz vekove. ali ,msm da u toj vrsti psiholoskog stava posle dolaska iz rata ima i geneza u nekog naroda ...recimo ,americki ,britanski vojnik ce vise imati psihickih problema ,nego vojnik sa bliskog istoka
ili sa balkana...iako i oni prozivljavaju PTSP, ali nekako se umeju nositi sa njim,dok su ovi sa zapada razmazeniji .
evo jos 1og primera ...posle dolaska americkih trupa iz vijetnama broj samoubistava kod amerikanaca je bio preko 11%,kod vijetnamaca taj broj nije postojao da bi se izrazio u %...ljudi se vratili u svoja rodna sela i zapoceli obnovu ...posle rata nastavljaju ziveti ....pa ,kad su se britanci vratili sa folklanda ,broj samoubistava je bio drastican ,a nisu toliko vremenski ratovali da bi na takav nacin pukli...msm da su vojnici sa zapada posebna sorta vojnika u odnosu na 2ge ,to se odnosi na period posle korejskog rata...

Лагодан живот очигледно утиче да војници западних земаља немају ту психолошки чврстину.
 

ivan_andj

Buduća legenda
Poruka
40.953
Знам примере и наших људи који носе са собом трауме из рата у Босни. Ослобађајући српска села наилазили су на невиђење страхоте и примере дивљштва почињених, најчешће, од муслимана. Уопште није лако видети такве ствари и остати нормалан, а ти момци нису неки свилени урбани типови.
 

kajzersoza

Iskusan
Banovan
Poruka
6.833
Лагодан живот очигледно утиче да војници западних земаља немају ту психолошки чврстину.

citao sam negde da su americki vojnici trazili da im se obavezno donese cokolada koja se ne topi ...sa ukusima lesnjaka,jagode itd...:dash:
pa,ako se secas natpisa da su trazili da im donesu pelene...pre 4-5 meseci bio tekst u novinama
 

Hrastovnik

Poznat
Poruka
9.375
gledam dokumetarc na history o WW2 u boji i o vijetnamskom ratu...u njima svedoci opisuju osim svoja iskustva u ratu ,ali i svoje psihicke probleme koji su nastali posle ratnih desavanja....o, nesanici , strahovima, agresiji ,samoubistvima, otupelim emocijama,poremecaju pamcenja ,depresiji ...itd.

ono sto mene zanima je vase misljenje da li se to desavalo u vojnicima kroz istoriju ,postoje li pisana dokumenta i svedocenja , ili su u 20 veku vojnici postali psihicki mekaniji od vojnika u 5 veku p.n.e. 1 veku, 3 veku 15 veku 17,18 veku ,koji su imali direktne okrsaje macevima ,sekirama i sl. oruzjem gde su videli kako se prosipaju creva ,prsti krv, otkinuti udovi, razbijene glave itd...!?

Ondasnji covjek imao je drugaciji duhovni sklop. Od malih nogu uceni su vjestini borbe i ratnicki zivot je bio profesionalni stil svakog covjeka.To je kod Srba bilo sve donedavno, Zdrava zivotna sredina, zdrava hrana, zivot u prirodi, tradicija ratnistva i ziva vjera da smrti nakon pogibije nema gradi covjeka ratnikom. Uz sve to cugnu medovine pred pocetak bitke i sve im ravno do mora.Zelja za slobodom bila je glavni pokretacki motiv. Danas je sve suprotno i mnogi ni kokosku ne smiju zaklati, jer ce imati psihicke posljedice.
 

Tandoori Masala

Iskusan
Poruka
5.290
Gojko Nikolis (Sava Mrkalj, Povijest o jednom stradalniku, Prosvjeta, Zagreb, 1980) je nesto svrljao o ustanovama krajiskog sistema koje su stvarale kolektivnu neurozu, sto uopce ne treba da cudi. Nisam imao prilike da pogledam sta tacno pise i vjerovatno ima neki zanimljiv naveden izvor, ima o tome jedan prikaz u "Istorijskom glasniku" (1982) ali ne sumnjam da knjiga moze posluziti istoriji sa stanovnistva medicine i psihijatrije posto je tip ipak bio doktor. Ondasnji covjek je bio potpuno isti kao i danas, nosio je u sebi mracne brige, strahove (plasio se smrti, bioloskog nestanka i njegovih egzistencijalnih emanacija, koristio je odbrambene mehanizme, sublimisao negativne pojave, imao trenutacno efikasnu ali dugorocno neprakticnu terapiju u vidu epike i sl.) posjedovao je emocionalnu i mentalnu ranjivost u stresnim situacijama koje su bile opasne po zivot, a ratovanjem za Monarhiju ili La Serenissimu je vrlo cesto bio bacen u neku vukojebinu, daleko van svog prepoznatljivog ambijenta (identifikacija licnosti sa vremenom i prostorom). Nije svakako bio natcovjek, uostalom, zabrinjavajuce visoka razina etnicke i nacionalne iskompleksiranosti njihovih danasnjih potomaka ukazuje na zestoke urodjene psihosomatske probleme kojima je pogodovala ova nesretna sredina i koji se nisu zaustavljali nego su se uspjesno razvijali i sirili visegeneracijskim odgajanjem sve do dana danasnjeg.
 

Djika junior

Domaćin
Poruka
3.723
Evo neko moje mišljenje, mada i nije baš verodostojno:

Uzmite u obzir Spartance, kod njih se non stop negde ratovalo. I non stop su na nekim tešikm obukama. Bičevali su dečake u vojnoj školi da bi ih obučili u prave vojnike.

Uporedite njihov život sa životom vojnika danas. Naša vojna lica posle škole rade po kasarnama i kancelarijama. I tako posle nekih dvadesetak godina službe dodje 1991 i zarati se u Bosni ili Hrvatskoj. Odu tamo i izgube se. Nije ni to lako.

U svakom slučaju, rat je strašna stvar, ne daj Bože nikom da ga doživi.
 
Poslednja izmena:

kajzersoza

Iskusan
Banovan
Poruka
6.833
Ondasnji covjek imao je drugaciji duhovni sklop. Od malih nogu uceni su vjestini borbe i ratnicki zivot je bio profesionalni stil svakog covjeka.To je kod Srba bilo sve donedavno, Zdrava zivotna sredina, zdrava hrana, zivot u prirodi, tradicija ratnistva i ziva vjera da smrti nakon pogibije nema gradi covjeka ratnikom. Uz sve to cugnu medovine pred pocetak bitke i sve im ravno do mora.Zelja za slobodom bila je glavni pokretacki motiv. Danas je sve suprotno i mnogi ni kokosku ne smiju zaklati, jer ce imati psihicke posljedice.

Gojko Nikolis (Sava Mrkalj, Povijest o jednom stradalniku, Prosvjeta, Zagreb, 1980) je nesto svrljao o ustanovama krajiskog sistema koje su stvarale kolektivnu neurozu, sto uopce ne treba da cudi. Nisam imao prilike da pogledam sta tacno pise i vjerovatno ima neki zanimljiv naveden izvor, ima o tome jedan prikaz u "Istorijskom glasniku" (1982) ali ne sumnjam da knjiga moze posluziti istoriji sa stanovnistva medicine i psihijatrije posto je tip ipak bio doktor. Ondasnji covjek je bio potpuno isti kao i danas, nosio je u sebi mracne brige, strahove (plasio se smrti, bioloskog nestanka i njegovih egzistencijalnih emanacija, koristio je odbrambene mehanizme, sublimisao negativne pojave, imao trenutacno efikasnu ali dugorocno neprakticnu terapiju u vidu epike i sl.) posjedovao je emocionalnu i mentalnu ranjivost u stresnim situacijama koje su bile opasne po zivot, a ratovanjem za Monarhiju ili La Serenissimu je vrlo cesto bio bacen u neku vukojebinu, daleko van svog prepoznatljivog ambijenta (identifikacija licnosti sa vremenom i prostorom). Nije svakako bio natcovjek, uostalom, zabrinjavajuce visoka razina etnicke i nacionalne iskompleksiranosti njihovih danasnjih potomaka ukazuje na zestoke urodjene psihosomatske probleme kojima je pogodovala ova nesretna sredina i koji se nisu zaustavljali nego su se uspjesno razvijali i sirili visegeneracijskim odgajanjem sve do dana danasnjeg.

svaka cast obojici na ovakvim komentarima....to je ono sto i zelim da se malo udubi u psihologiju pojedinca ,ili naroda na ovoj temi...kako i zasto dolazi do cestih poremecaja kod vecina ucesnika nakon sto se vrate iz rata...
 

Isus33

Domaćin
Poruka
3.384
Od kako je svijeta i vijeka bilo je i PTSP-a samo sto se drustvo ranije nije obaziralo na psihicke traume vojnika. A evo i dan danas postoji razlika medju drzavama po tom pitanju. Na primjer u Hrvatskoj PTSP je priznat kao psihicki poremecaj i pred medicinom i pred zakonom za razliku od Republike Srpske gdje se PTSP uopste nespominje a veliki broj ljudi pati od ratnih trauma. Kada jedan takav covjek prekrsi zakon tretiraju ga kao zdravog i normalnog a o nekom lijecenju nema ni govora.
 

Bastiani

Poznat
Poruka
7.402
Верујем да је оно што данас зовемо ПТСП постојало одувек и свуда, али у различитим окружењима није препознавана и занемаривана је. Не треба да идемо далеко. Хуго Клајн је 1945. године написао а 1955. је и објављена студија "Ратна неуроза Југословена", где се бавио феноменом "јуришаната", познатом још и као "партизанска болест". То је било раширено и временом је нестало. Болесници су, наизглед из чиста мира добијали нападе у којима су јуришали на замишљене бункере, пуцали на непријатеља и сл. И данас је то готово пало у заборав, познато је само стручњацима.

Занимљиво је питање да ли постоји нека ментална структура која је отпорнија на ПТСП - мотивација за рат, васпитање, и сл.
 

Isus33

Domaćin
Poruka
3.384
Moja baba je pricala kako je poslije Drugog svjetskog rata bila rasprostnjanena neka bolest koju je narod zvao "zivcana". Covjek bi iznenada dobio kao epilepticni napad, odjednom bi imao nevjerovatnu snagu, poceo bi urlati, valjati se po zemlji i smirio bi se tek kada bi mu u ruku stavili kljuc ili neki zeljezni predmet. Vjerovatno je to ta partiznaska bolest.
 

vathra

Zainteresovan član
Poruka
306
Занимљиво је питање да ли постоји нека ментална структура која је отпорнија на ПТСП - мотивација за рат, васпитање, и сл.

Утврђено је и током америчке кампање у Ираку и Авганистану (они су мало педантнији у анализи губитака од нас) да војници који су учествовали у истим догађајима (нпр. посада оклопног возила) не реагује исто на изложеност стресу - односно неки војници су добили ПТСП, а некима није било ништа.

Ово се лако види на школском примеру - ако се сећате да је неко у учионици пукао балон док су сви били концентрисани на нешто - онај ко се највише тргао је потенцијални кандидат за ПТСП.

Утврђивање ко је подложнији ПТСП-у може да значи пуно за дијагностику, поготово јер се симптоми могу појавити и 10 година касније.

------

Што се тиче развоја кроз векове, данашњи човек је због начина живота далеко подложнији ПТСП-у. Темпо живота, узбуђења на послу, на филму, у новинама, вожње у луна и аква парковима. Обичан човек у старом веку је водио далеко смиренији и спорији стил живота, те је био отпорнији на стрес.
 
Poslednja izmena:
Poruka
4.644
Zamislij srednjevekovnog coveka, koji u borbi nekome prospe mozak buzdovanom ili otvori nekome stomak svojim nozem i prospe mu drob ili ga zakolje k'o kokosku i stavi mu glavu u torbu. Takav posle ode kuci, sedne za astal i pojede gomilu hrane bez ikakve mucnine, uvati da jebbe zenu i legne da spava! Koji je to mentalni sklop bio!!!! A jedan moj drugar na Kosovu overio ranjenog siptara u glavu i lecio se od toga nekoliko godina jer je ovom ispalo oko i deo nosa. Valjda nije poznavao balistiku dobro....hah....!
 

ljuta_mamba

Iskusan
Poruka
6.763
slazem se sa tvojim odgovorom ...msm ,da su upravo vojnici postali mekusci u odnosu na vojnike iz WW1 i WW2 ,a da ne pricam o vojnicima kroz vekove. ali ,msm da u toj vrsti psiholoskog stava posle dolaska iz rata ima i geneza u nekog naroda ...recimo ,americki ,britanski vojnik ce vise imati psihickih problema ,nego vojnik sa bliskog istoka
ili sa balkana...iako i oni prozivljavaju PTSP, ali nekako se umeju nositi sa njim,dok su ovi sa zapada razmazeniji .
evo jos 1og primera ...posle dolaska americkih trupa iz vijetnama broj samoubistava kod amerikanaca je bio preko 11%,kod vijetnamaca taj broj nije postojao da bi se izrazio u %...ljudi se vratili u svoja rodna sela i zapoceli obnovu ...posle rata nastavljaju ziveti ....pa ,kad su se britanci vratili sa folklanda ,broj samoubistava je bio drastican ,a nisu toliko vremenski ratovali da bi na takav nacin pukli...msm da su vojnici sa zapada posebna sorta vojnika u odnosu na 2ge ,to se odnosi na period posle korejskog rata...

o vijetnamcima nema podataka...ali definitivno je moralo da bude....sta mislis,koliki je broj onih koji su se vratili u sela...a sela nema...ili pojedinih clanova porodice

o starim vremenima neznamo nista...da ti pravo kazem...ali,ako si citao od Andrica pripovetke o Mustafi Madzaru i Djerzelez Aliji....pogotovo u ovoj prvoj...videces uticaj PTSP-a na te junake
Madzar je do tancina opisan kao covek koji je usled rata skrenuo sa pameti,u startu nesanicom....pojavljivanjem raznih ruznih snova...potom i po danu prividjanjima,tj postepenim gubljenjem razuma.....Djerzelez je takodje imao izlive napada i nekontrolisanog gubljenja razuma,kao posledica ratnih aktivnosti...to je Andric prelepo objasnio u tim pripovedkama

U mom slucaju,ja sam tek pre neku godinu uspeo da se otarasim problema i od 2008-9 vise ni ne pominjem rat,cak ni u sali......sto rece jedan covek..koliko god da si jak po danu....tek nocu mozes da osetis svoju pravu snagu...a ona je kod coveka nikakva...veruj mi,to nema veze sa vekom i nivoom obrazovanja...od kad je Kain ubio Avelja,od tog trenutka postoji ta neka griza savesti...da si ucinio nesto sto je nedozvoljeno kako moralnim,tako Bozijim i prirodnim zakonima,a i ovim ljudskim,krivicnim.....

prema tome..to je oduvek postojalo,ali,razvoj medicine je uznapredovao,od testerisanja noge,sa klipom kukuruza u zubima protiv bolova ili pesnice u glavu kao anestezije....pa do najsufisticiranijih operacija...tako je jedno polje medicine...koje se zove psihijatrija,pocelo da se od 1.s.r bavi tim problemima u medicini,te da pokusa da zaleci mentalne rane koje vojnici imaju
recimo u 1.s.r je mnogo ljudi imalo problem sa artiljerijskom pripremom,zivci su im totalno stradavali usled bombardovanja,te su se kasnije tresli ko ukljuceni u struju

razumes,e to je jedino...sto u vreme Rima...legionaru nije imao ko da ukaze pomoc ako ga neko posece macem po ruci....a kamoli da mu se bavi psihom....bilo je sve suvise primitivno...danas je sve uznapredovalo,pa se i vojnicima moze spasiti zivot cak i ako ga kastena avionska razbuca ko kesu....a kamoli imati terapije i razgovore sa psihijatrom
 

ljuta_mamba

Iskusan
Poruka
6.763
Zamislij srednjevekovnog coveka, koji u borbi nekome prospe mozak buzdovanom ili otvori nekome stomak svojim nozem i prospe mu drob ili ga zakolje k'o kokosku i stavi mu glavu u torbu. Takav posle ode kuci, sedne za astal i pojede gomilu hrane bez ikakve mucnine, uvati da jebbe zenu i legne da spava! Koji je to mentalni sklop bio!!!! A jedan moj drugar na Kosovu overio ranjenog siptara u glavu i lecio se od toga nekoliko godina jer je ovom ispalo oko i deo nosa. Valjda nije poznavao balistiku dobro....hah....!

Dusane...to su mitovi...price
zaista mozda jeste bilo takvih...ali to su ludaci...takvih je bilo i sada,recimo Batko....Lukic....Duca i Zuca,pojedini dobrovoljci tipa skorpioni...to su ludaci...to nije merilo...i nekad si ti imao ludake,imas ih i sad
 

Tandoori Masala

Iskusan
Poruka
5.290
Верујем да је оно што данас зовемо ПТСП постојало одувек и свуда, али у различитим окружењима није препознавана и занемаривана је. Не треба да идемо далеко. Хуго Клајн је 1945. године написао а 1955. је и објављена студија "Ратна неуроза Југословена", где се бавио феноменом "јуришаната", познатом још и као "партизанска болест". То је било раширено и временом је нестало. Болесници су, наизглед из чиста мира добијали нападе у којима су јуришали на замишљене бункере, пуцали на непријатеља и сл. И данас је то готово пало у заборав, познато је само стручњацима.

Занимљиво је питање да ли постоји нека ментална структура која је отпорнија на ПТСП - мотивација за рат, васпитање, и сл.

Ljudi su se oduvijek branili protiv (ratnih) neuroza, straha i anksioznosti vjerskim obredima (odlaskom u crkvu, manastir, razgovorom sa svestenim licem), magijom, psihofarmakoterapijom (Homerov nepenthes, uklanja bol i nesrecu), tabuima, raznim ritualima, filozofskim meditacijama, umjetnickim izrazajem, doduse, u najnovije doba imamo strucno osposobljene psihoterapeute ali se zna u nasoj sredini sto se ranije desavala sa mentalno oboljelima (doduse, teski slucajevi), bili su stigmatizovani i osudjeni na BDSM, prebijanje na mrtve ime i terapiju lopatom u nekom manastiru. Prvi dom za s uma sisavse je otvoren kod nas (tacnije, u Srbiji) 1861. godine.

Moja baba je pricala kako je poslije Drugog svjetskog rata bila rasprostnjanena neka bolest koju je narod zvao "zivcana". Covjek bi iznenada dobio kao epilepticni napad, odjednom bi imao nevjerovatnu snagu, poceo bi urlati, valjati se po zemlji i smirio bi se tek kada bi mu u ruku stavili kljuc ili neki zeljezni predmet. Vjerovatno je to ta partiznaska bolest.

Vera Erlich se dotakla nervoznih smetnji i specificne osjetljivosti kod nasih dinarskih gorstaka (Regionalne razlike u emocionalnoj klimi, Sociologija, 1974), posebice Hercegovaca. Jos je mostarski doktor Lovro Dojmi 1940. godine u zagrebackom "Lijecnickom vjesniku" pisao o tzv. "Veremu" koji je morio pogotovo zene, iako je ovo bilo vise povezano sa ljubavnim i bracnim problemima. Nesto slicno je tvrdio Isak Samokovlija, cuveni pisac, po profesiji dotur. Opazio je kod Hercegovki cudne histericne simptome sto bi moglo ukazivati na orijentalne uplive u plemenskoj dinarskoj sredini (bacanje u sevdah, sawda - crna zuc, melankolija). Sto se tice muskih, razumije se da je junacima sramotno bilo pokazati slabost karaktera ali visestoljetnim obitavanjem u kamenom rezervatu se razvila neka vrsta negativnosti, tzv. fatalizma koji se odrazavao sto se tice unutarnjih stanja.

Zamislij srednjevekovnog coveka, koji u borbi nekome prospe mozak buzdovanom ili otvori nekome stomak svojim nozem i prospe mu drob ili ga zakolje k'o kokosku i stavi mu glavu u torbu. Takav posle ode kuci, sedne za astal i pojede gomilu hrane bez ikakve mucnine, uvati da jebbe zenu i legne da spava! Koji je to mentalni sklop bio!!!! A jedan moj drugar na Kosovu overio ranjenog siptara u glavu i lecio se od toga nekoliko godina jer je ovom ispalo oko i deo nosa. Valjda nije poznavao balistiku dobro....hah....!

Miroslav Bertosa je negdje (ne sjecam se tacno izvora niti reference) objavio pismo nekog mletackog kapetana iz 16. ili 17. stoljeca. Pojedini uskoci iz CG koji su se prebacili u Istru su plakali, kukali, pokazivali simptome depresivnosti i utucenosti, mada ovo moze biti povezano sa promjenom sredine sto vrlo cesto izazove teze psihicke smetnje. Nagle promjene u drustvu, nestabilna egzistencijalna i ekonomska situacija za vrijeme ratnog doba (na stranu krkljanje, ratovanje i ubijanje) su isto rasadnik neuroza.
 
Poslednja izmena:

ljuta_mamba

Iskusan
Poruka
6.763
Moja baba je pricala kako je poslije Drugog svjetskog rata bila rasprostnjanena neka bolest koju je narod zvao "zivcana". Covjek bi iznenada dobio kao epilepticni napad, odjednom bi imao nevjerovatnu snagu, poceo bi urlati, valjati se po zemlji i smirio bi se tek kada bi mu u ruku stavili kljuc ili neki zeljezni predmet. Vjerovatno je to ta partiznaska bolest.

ziva istina
 
Da biste mogli da kreirate nove teme, trajno koristite svoje ime i ne pogađate stalno slike - kliknite ovde da se registrujete.

Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.