ПОСТОЈИ ИЗЛАЗ

Владан ИПХ:
Детињом ''мудрошћу'' осењене.

Мора та глава да крене из предшколског у први разред, припремном наставом:

КАКО ИЗЛЕЧИТИ БОЛЕСТИ ДУШЕ?


КАКО СЕ ЈЕВАНЂЕЛСКО ДОБРО РАЗЛИКУЈЕ ОД ЉУДСКОГ ДОБРА?​

Људи који не схватају духовне основе живота и онога што се дешава у свету суде о људским делима површно, они делатност човекову деле на очигледно злу, са једне, и на добру и похвалну, са друге стране, само по њеном спољашњем испољавању, користећи се, притом, веома неодређеним и непостојаним - световним мерилима за разликовање добра и зла. Свет, пак, сам у себи нема истину која би му открила праву вредност ствари, јер само један једини закон даје јасно одређење тога шта је грех, а шта је добро. То је јеванђељски закон. Закони овог света понекад, у неким својим аспектима, могу да личе на хришћански закон, али то је само наизглед: они се, уствари, потпуно разликују.
Иако се човек после свог пада у потпуности потчинио греху и постао изопачен, болестан и озлобљен, ипак су се у њему још сачувала семена природног добра која је у њега приликом стварања засејао Творац, премда она више немају ону првобитну чистоту и светост, него су оскврњена отровом греха. Међутим, оваква природна људска "истина", која је оскврњена нечистотом греха, не може човека да научи истинском добру, не може да оживи и исцели душу његову...
Неверујући људи чине много лепих, наизглед похвалних дела, чине многа добра дела, подвиге милосрђа, љубави, самопожртвовања, понекад чак дају и свој живот за свој народ или за свог ближњег, дају последњи комад хлеба гладном,
помажу један другом у невољи, жртвују своју имовину на разна добра дела, чине зачуђујућа, чак и херојска дела - и за ово има много потресних примера. Но, сва ова добра дела уколико нису заснована на Јеванђељу, уколико не израстају из дубине верујуће хришћанске душе, сва она иако су хвале вредна, у суштини су нечиста и оскврњена падом, и немају пред Богом ону вредност коју му приписују људи. Ову важну истину многи људи данас никако не могу да прихвате. Чувши ово што је речено, многи су у недоумици, многи се вређају, многи се гневе.
И стварно, чудно звучи, човек чини узвишени подвиг, жртвује свој живот ради ближњег, умире због тога да би други могао срећно да живи, и зар је за душу таквог хероја уопште могуће сумњати да је спасена? Зар овакав чин човеков не спира све његове грехове? Звучи сурово, међутим, погледајмо читаву ствар са друге стране: ако овај јунак није био јунак Христа ради, ако није живео по учењу Јеванђеља, ако није из хришћанске вере црпео снагу за своје подвиге, ако се ово саможртвовање није вршило Христовом силом и не у Име Божије, онда би испало да човек може да се спаси и без искупљења које је савршио Христос, онда то би значило да се у самом палом човеку сачувала она сила и чистота које су довољне да он сам себе оживи, да он сам себе ишчупа из ланаца греха. Онда - зашто је била потребна страшна Голготска Жртва, чему онда учење Христово, Јеванђеље и Црква? Чему тајне молитве, хришћански подвизи? Тада би била довољна само наша жеља и напор воље, чак ни вера онда не би била потребна...
Ствар је у томе што није исто чинити добра, прекрасна и похвална дела, и чинити дела вере ради! Добра дела која се чине без вере, без Бога, посвећена су овом свету од овог света и добијају плату: славу, част и поштовање. Она су туђа вечној небеској слави. А дела вере имају унутрашњу посвећеност Богу, чине се са молитвом, са обраћањем Богу, у што већој тајности, да их зна само Бог, таква дела остављају мањи спољашњи утисак, али их зато прима Господ и дароваће за њих славу у будућем животу.

...
Kliknite za proširenje...

:lol::lol::lol:Yo je prepopsirno za nju.Daj bre povecaj ta slova da lakse cita.:rtfm:
 
gossca:
to si vec sto puta kopirao na krstu...
Kliknite za proširenje...

ово ти је на отрежњење, јер је опширније и детаљније (барем ово прочитај)

...

И уопште, неправилно је сматрати да спасење душе и наслеђивање Царства Небеског директно зависи од наших добрих дела. Бог милује човека и спасава га не због његових добрих дела, него због његовог верног, скрушеног и смиреног срца. Наравно, ова вера не сме бити без дела, а она то ни не може бити, она ће се обавезно оваплотити у конкретна дела, и ова дела ће обавезно бити веома добра и света, јер тим делима верника учи Сам Господ.
Због тога је неправилно проповедати људима апстрактно добро, учити их да воле ближњег , да буду милосрдни и добри, не говорећи им притом о томе да они то никако не могу да учине правилно, свето и богоугодно без јеванђељског учења, без Цркве, без благодати Светог Духа, коју могу да добију само у храму кроз Свете Тајне. Ако се то не говори, људи ће мислити да уколико то пожеле могу сами одлично да реше своје проблеме без Цркве, без Светих Тајни, без благодати Светог Духа, без Христа.
У свету се често чине добри поступци, међутим, лоши још чешће. И греси света често су истанчанији и разноврснији него добра дела у њему. Световни греси су тако близу световног добра да међу њима као да и нема суштинске противречности. Један исти човек којег сви хвале за његова добра дела у истом тренутку чини мноштво одвратних дела на која нико не обраћа пажњу. Световни јунак у једном тренутку чини неки задивљујући саможртвени поступак, а пре и после њега чини нешто врло подло и ниско.
Такве су врлине овога света: овде су љубав и мржња једно поред другог: самопожртвовање, јунаштво и милостиња, одмах поред егоизма, самољубља и охолости. У ствари и једно и друго се заснива на погубним страстима. Добро тамо као да постоји ради тога да би давало сенку и већу сласт греху, изоштравало укус за њега. Световно добро својим коренима црпе прљаву воду, горде и сујетне помисли истог тренутка заглушују свако искрено и, у извесној мери, узвишено стремљење душе.
 
Владан ИПХ:
ово ти је на отрежњење, јер је опширније и детаљније (барем ово прочитај)

...

И уопште, неправилно је сматрати да спасење душе и наслеђивање Царства Небеског директно зависи од наших добрих дела. Бог милује човека и спасава га не због његових добрих дела, него због његовог верног, скрушеног и смиреног срца. Наравно, ова вера не сме бити без дела, а она то ни не може бити, она ће се обавезно оваплотити у конкретна дела, и ова дела ће обавезно бити веома добра и света, јер тим делима верника учи Сам Господ.
Због тога је неправилно проповедати људима апстрактно добро, учити их да воле ближњег , да буду милосрдни и добри, не говорећи им притом о томе да они то никако не могу да учине правилно, свето и богоугодно без јеванђељског учења, без Цркве, без благодати Светог Духа, коју могу да добију само у храму кроз Свете Тајне. Ако се то не говори, људи ће мислити да уколико то пожеле могу сами одлично да реше своје проблеме без Цркве, без Светих Тајни, без благодати Светог Духа, без Христа.
У свету се често чине добри поступци, међутим, лоши још чешће. И греси света често су истанчанији и разноврснији него добра дела у њему. Световни греси су тако близу световног добра да међу њима као да и нема суштинске противречности. Један исти човек којег сви хвале за његова добра дела у истом тренутку чини мноштво одвратних дела на која нико не обраћа пажњу. Световни јунак у једном тренутку чини неки задивљујући саможртвени поступак, а пре и после њега чини нешто врло подло и ниско.
Такве су врлине овога света: овде су љубав и мржња једно поред другог: самопожртвовање, јунаштво и милостиња, одмах поред егоизма, самољубља и охолости. У ствари и једно и друго се заснива на погубним страстима. Добро тамо као да постоји ради тога да би давало сенку и већу сласт греху, изоштравало укус за њега. Световно добро својим коренима црпе прљаву воду, горде и сујетне помисли истог тренутка заглушују свако искрено и, у извесној мери, узвишено стремљење душе.
Kliknite za proširenje...

Linkuj kume.
 
Dardania:
Ima i dobrih Srba koji nisu bili pravoslavci, vec agnostici, muslimani, katolici, jevreji...

Jedan Selimovic, Andric, Oskar Davico, Rudjer Boskovic, Leka Rankovic (:mrgreen:) i mnogi drugi su mnogo vise ucinili za ovaj narod nego Boris Tadic koji je Pravoslavne vere...
Kliknite za proširenje...

...

Св. Игњатије говори: "Делатељ људске правде је пун умишљености, уображености и самообмане; он проповеда и труби и о себи и о својим делима, не обраћајући никакву пажњу на заповест Господњу која то забрањује (Мт. 6, 118). Мржњом и осветом плаћа онима који би се усудили да отворе уста ради основаног и добронамерног противречења његовој истини, сматра себе достојним и предостојним земаљских и небеских награда. Насупрот томе, делатељ Јеванђељских заповести је увек погружен у смирење: поредећи своје испуњење свесветих заповести са њиховом узвишеношћу и чистотом, он стално признаје да је ово извршење крајње недовољно и недостојно Бога, он види да заслужује пролазне и вечне казне за своје грехе, за нераскинуто општење са сатаном, за пад, који је заједнички свим људима, и, на крају, за недовољно и, често, неправилно испуњавање заповести" (9, т. 5, стр. 36).
"Дође ли ти нека блага мисао, ти причекај, никако се немој устремити да је испуниш брзо и непромишљено. Осетиш ли у свом срцу неку благу склоност, причекај; немој да те то обузме. Упореди је са Јеванђељем. Размотри, да ли су твоја добра мисао и твоја добра склоност срца у складу са свесветим учењем Господњим. Убрзо ћеш увидети да нема никакве сагласности између јеванђељског добра и добра пале природе. Добро пале природе је помешано са злом, и зато је и само то добро постало зло, као што укусна и здрава храна постаје отров када се помеша са отровом. Чувај се да не чиниш добро пале природе! Чинећи ово добро продубићеш свој пад, развићеш у себи умишљеност и гордост, достићи ћеш највећу сличност са демонима. Насупрот томе, чинећи јеванђељско добро, као истинит и веран ученик Богочовеков постаћеш сличан Богочовеку" (9, 7, 5, стр. 35).
 
Samson2009:
Linkuj kume.
Kliknite za proširenje...

http://www.scribd.com/doc/54082303/7/КАКО-СЕ-ЈЕВАНЂЕЛСКО-ДОБРО-РАЗЛИКУЈЕ-ОД-ЉУДСКОГ-ДОБРА

...

У сваком делу је важно погледати у дубину срца, у тајне одаје наших скривених помисли. Свако дело, пре него што се решимо на њега, треба да буде одмерено и оцењено нашим унутрашњим мерилом: у нама се свагда збива оно што личи на некакво тајно саветовање - срце говори своје "за" и "против", ум говори своје "за" и "против", осећања, тело, наше страсти, навике и слабости, све овде даје своју реч "за" и "против", и ако се на овом унутарњем саветовању донесе праведан суд, човек ће дело учинити по Христовом закону, на спас своје душе. Ако, пак, човек буде поступио по лукавости неке страсти, са тајном помишљу да се нахрани нека страст, онда ће дело које учини, без обзира на то како оно споља изгледало лепо, души нанети штету и неће јој донети никакву корист. Сваки, и најмањи поступак или корак наш, увек чинимо изнутра га посвећујући у нечије име, чинимо га или ради земаљеког или ради небеског, или ради Божијег или ради људског. И често само ово посвећење, ова намера има већи значај него спољашње дело које се чини, јер су у тој намери и посвећењу у њему се садржи и сва вредност онога што чинимо пред Богом.

+++

Крај.
 
gossca:
Huh..da me pitas kad bih se ponovo rodila..gde bih volela da se rodim...ja bih rekla:"U Srbiji":)
Vidis, ja o Srbima imam visoko misljenje,jer Srbi imaju dusu i srce i sve svoje lekcije ucili su ne samo od drugih, vec i na svojim ledjima,
placali su svoje lekcije krvlju, stradali zbog svojih mana, stradali zbog svojih
vrlina...mislim da je nas narod dobar, samo nam je potrebno malo vise 'mere"..umerenost,mera je kljuc,resenje problema..mislim...
Kliknite za proširenje...

Kod mene stvari drugacije stoje. Doduse nisam ni rodjen u Srbiji vec u jednoj drugoj zemlji, ali eto pripadam ovom narodu i zivim u ovom nesrecnoj drzavici....

Srbi su nazalost u 19-om i 20-om veku dali mnogo zrtava za slobodu, radi se o milionima ljudi. To je uglavnom bio najhrabriji, najnesebicniji i najcestitiji deo naroda...

Oni su i dalje i dalje stradali, dok su se kukavice i prevaranti mnozili, i time se dodatno upropastavala genetska slika nacije. Da bi dosli do ovoga sto imamo danas...

Svakako me je sramota sto pripadam ovom bednom i ponizenom narodu, koji je kukavicki i sitnosicardzijski i koji trpi ono sto nijedna druga nacija na svetu nebi...

Voleo bih da sam rodjen negde na mediteranu i da uzivam u moru i vidiku, da jedem masline, fetu, skoljke i morske plodove. I pijem dobro vino i lozu. I uzivam u zivotu i ne marim za svakodnevne probleme....:mrgreen:
 
Владан ИПХ:
http://www.scribd.com/doc/54082303/7/КАКО-СЕ-ЈЕВАНЂЕЛСКО-ДОБРО-РАЗЛИКУЈЕ-ОД-ЉУДСКОГ-ДОБРА

...

У сваком делу је важно погледати у дубину срца, у тајне одаје наших скривених помисли. Свако дело, пре него што се решимо на њега, треба да буде одмерено и оцењено нашим унутрашњим мерилом: у нама се свагда збива оно што личи на некакво тајно саветовање - срце говори своје "за" и "против", ум говори своје "за" и "против", осећања, тело, наше страсти, навике и слабости, све овде даје своју реч "за" и "против", и ако се на овом унутарњем саветовању донесе праведан суд, човек ће дело учинити по Христовом закону, на спас своје душе. Ако, пак, човек буде поступио по лукавости неке страсти, са тајном помишљу да се нахрани нека страст, онда ће дело које учини, без обзира на то како оно споља изгледало лепо, души нанети штету и неће јој донети никакву корист. Сваки, и најмањи поступак или корак наш, увек чинимо изнутра га посвећујући у нечије име, чинимо га или ради земаљеког или ради небеског, или ради Божијег или ради људског. И често само ово посвећење, ова намера има већи значај него спољашње дело које се чини, јер су у тој намери и посвећењу у њему се садржи и сва вредност онога што чинимо пред Богом.

+++

Крај.
Kliknite za proširenje...

Bravo kume.:klap::ok:i hvala.:hvala:
 
Владане, ја бих додала и сам крај архимандритове проповеди, јер мислим да је то најлепши и најзначајнији део:

"У сваком делу је важно погледати у дубину срца, у тајне одаје наших скривених помисли. Свако дело, пре него што се решимо на њега, треба да буде одмерено и оцењено нашим унутрашњим мерилом: у нама се свагда збива оно што личи на некакво тајно саветовање - срце говори своје "за" и "против", ум говори своје "за" и "против", осећања, тело, наше страсти, навике и слабости, све овде даје своју реч "за" и "против", и ако се на овом унутарњем саветовању донесе праведан суд, човек ће дело учинити по Христовом закону, на спас своје душе. Ако, пак, човек буде поступио по лукавости неке страсти, са тајном помишљу да се нахрани нека страст, онда ће дело које учини, без обзира на то како оно споља изгледало лепо, души нанети штету и неће јој донети никакву корист. Сваки, и најмањи поступак или корак наш, увек чинимо изнутра га посвећујући у нечије име, чинимо га или ради земаљеког или ради небеског, или ради Божијег или ради људског. И често само ово посвећење, ова намера има већи значај него спољашње дело које се чини, јер су у тој намери и посвећењу у њему се садржи и сва вредност онога што чинимо пред Богом."
 
Dardania:
Kod mene stvari drugacije stoje. Doduse nisam ni rodjen u Srbiji vec u jednoj drugoj zemlji, ali eto pripadam ovom narodu i zivim u ovom nesrecnoj drzavici....

Srbi su nazalost u 19-om i 20-om veku dali mnogo zrtava za slobodu, radi se o milionima ljudi. To je uglavnom bio najhrabriji, najnesebicniji i najcestitiji deo naroda...

Oni su i dalje i dalje stradali, dok su se kukavice i prevaranti mnozili, i time se dodatno upropastavala genetska slika nacije. Da bi dosli do ovoga sto imamo danas...

Svakako me je sramota sto pripadam ovom bednom i ponizenom narodu, koji je kukavicki i sitnosicardzijski i koji trpi ono sto nijedna druga nacija na svetu nebi...

Voleo bih da sam rodjen negde na mediteranu i da uzivam u moru i vidiku, da jedem masline, fetu, skoljke i morske plodove. I pijem dobro vino i lozu. I uzivam u zivotu i ne marim za svakodnevne probleme....:mrgreen:
Kliknite za proširenje...

I da nabavim neki camac i da se bavim ribarenjem. Pijem jutarnju kafi na starom srednjovekovnom trgu. Dok pirka blagi povetarac a u vazduhu se oseca miris borovine i soli...
 
Dardania:
I da nabavim neki camac i da se bavim ribarenjem. Pijem jutarnju kafi na starom srednjovekovnom trgu. Dok pirka blagi povetarac a u vazduhu se oseca miris borovine i soli...
Kliknite za proširenje...

Братко, овај век је век труда, а онај утехе, не мењај труду и утеси место.

Оно што наше срце повређено страстима жели, скоро никада није оно што је за нас корисно и спасоносно.

Треба се угледати на Христа, пошто је он без греха велике невоље поднео, а зар ми кривци и грешници нећемо примити пелен невоља по заслузи за његово ширење?

Благодари Христу Богу на свему (и добром и лошем) и доћи ће спокојство савести, плус што ће незадовољство неиспуњеним уступити место радовању добијеним (испоњеним).
 
Владан ИПХ:
Братко, овај век је век труда, а онај утехе, не мењај труду и утеси место.

Оно што наше срце повређено страстима жели, скоро никада није оно што је за нас корисно и спасоносно.

Треба се угледати на Христа, пошто је он без греха велике невоље поднео, а зар ми кривци и грешници нећемо примити пелен невоља по заслузи за његово ширење?

Благодари Христу Богу на свему (и добром и лошем) и доћи ће спокојство савести, плус што ће незадовољство неиспуњеним уступити место радовању добијеним (испоњеним).
Kliknite za proširenje...

Srecniji je covek koji zivi okruzen morem, netaknutom prirodom i kamenim kucama, nego onaj okruzen soliterima, raskrsnicama, semaforima, stranim bankama i uzurbanim ljudima...

Ovo drugo okruzenje koje sam nabrojao nije dobro ni za psihicki, ni fizicki ni duhovni razvitak individue....
 
Владан ИПХ:
Братко, овај век је век труда, а онај утехе, не мењај труду и утеси место.

Оно што наше срце повређено страстима жели, скоро никада није оно што је за нас корисно и спасоносно.

Треба се угледати на Христа, пошто је он без греха велике невоље поднео, а зар ми кривци и грешници нећемо примити пелен невоља по заслузи за његово ширење?

Благодари Христу Богу на свему (и добром и лошем) и доћи ће спокојство савести, плус што ће незадовољство неиспуњеним уступити место радовању добијеним (испоњеним).
Kliknite za proširenje...

Пророк је земљу назвао местом свога боравишта (Пс. 110,54), а себе дошљаком и пролазником на њој. Јер сам ја дошљак код Тебе - рекао је он у својој молитви Богу - и пролазник, као сви оци моји (Пс. 38,13). Очигледна, опипљива истина! Истина коју људи заборављају, без обзира на њену очигледност! Ја сам пролазник на земљи: дошао сам на њу рођењем, отићи ћу са ње смрћу. Ја сам дошљак на земљи: дошао сам из раја, где сам се оскврнуо и обезличио грехом. Одселићу се и са земље, из тог привременог места мога изгнанства, где ме је Бог мој сместио како бих променио начин свога размишљања, како бих се очистио од огреховљености и изнова постао способан за живот у рају. А због своје упорне и коначне непоправљивости, треба заувек да будем бачен у адску тамницу. Ја сам луталица на земљи, са лутањем почињем од колевке, а окончавам га у гробу, лутам од детињства до старости, лутам у различитим земаљским околностима и ситуацијама. Ја сам дошљак и пролазник, као сви оии моји. Оци моји били су дошљаци и пролазници на земљи: ступивши на њу рођењем, удаљили су се са ње смрћу. Изузетака није било: нико од људи не остаје за векове на земљи. Отићи ћу и ја. Већ полако одлазим, понестаје ми снаге, стиже ме старост. Одлазим, одлазим одавде, по непромењивом закону и моћној одредби Творца и Бога мога.

Схватимо да смо на земљи - странци. Само ако пођемо од тог убеђења, моћи ћемо да направимо непогрешиви рачун и план за наш земаљски живот; само полазећи од тог убеђења, моћи ћемо да земаљском животу дамо исправно усмерење и да га употребимо за задобијање блажене вечности, а не за испразне и сујетне ствари и за своје погубљење. Заслепио нас је и заслепљује нас - наш пад! Стога смо принуђени да на силу, током дугог времена, убеђујемо себе у најјасније истине, за које, због њихове јасноће, убеђивање није ни потребно.

Када се путник заустави у гостопримници, он не обраћа много пажње на њу. Зашто би и обраћао, када се ту склонио на сасвим кратко време? Он се задовољава само оним најнеопходнијим; труди се да не потроши новац који му је потребан за продужетак пута и за издржавање у великом граду у који путује; недостатке и неудобност лако ће претрпети, знајући да они представљају случајност којој су изложени сви путници, а да га на месту у које иде очекује ненарушиво спокојство. Он се не везује срцем ни за један предмет у гостопримници, колико год му се тај предмет чинио примамљивим. Стално је удубљен у размишљање о велелепној царској престоници у коју се упутио и о значајним препрекама које треба да савлада како би у њу стигао, затим о средствима која би могла да му олакшају пут, па о разбојничким заседама које му успут прете, о несрећној судбини оних којима није пошло за руком да пут окончају како доликује и о највећој срећи оних који су га савршили са жељеним успехом. После извесног времена проведеног у гостопримници, он ће заблагодарити домаћину за указано гостопримство и, отишавши одатле, заборавиће на њу, или ће је се сећати тек површно, будући да је његово срце било хладно према њој.

Такав однос према земљи ми треба да стекнемо. He траћимо безумно способности душе и тела; не приносимо их на жртву сујети и пропадљивости. Чувајмо се привезаности за пролазно и матери јално, да нам то не би била препрека за задобијање вечног и небеског. Чувајмо се угађања нашим незадовољивим и незаситим прохтевима, чијим се задовољавањем наш пад само продубљује и достиже страшне размере. Чувајмо се обиља, задовољавајући се само оним што нам је суштински неопходно. Устремимо сву нашу пажњу ка животу који нас очекује после гроба и који нема краја. Познајмо Бога Који нам је заповедио да Га познамо и Који нам је то познање даровао Својом речју и Својом благодаћу. Током земаљског живота постанимо своји Богу. Он нам је понудио најтешње сједињење са Собом, оставивши нам као рок за савршавање тог најузвишенијег дела - земаљски живот. Нема другог времена, осим онога које је одређено земаљским животом, током кога би могло да дође до тог чудесног усвојења: ако се не саврши тада, неће се савршити никада. Стекнимо пријатељство небожитеља, светих анђела и других светих људи, како би нас они примили у вечна обитавалишта (Лк. 16,9). Научимо да препознајемо пале духове, те љуте и покварене непријатеље људског рода, како бисмо избегли њихове подвале и заједницу са њима у адском пламену. Светиљка на нашем животном путу нека нам буде Реч Божија. Узнесимо славу и благодарење Богу за обилна блага којима је, ради задовољавања наших потреба, испуњено наше привремено обитавалиште земља. Чистим умом проникнимо у значење тих блага, која су тек слаба слика вечних блага. Вечна блага су помоћу њих представљена тако слабо и недоваљно, као што сенка представља предмете од којих долази. Дарујући нам земаљска блага, Бог тајанствено објављује: "Људи! Ваше привремено обитавали ште снабдевено је различитим и безбројним благом, које плени и задивљује погледе и срце, изобилно задовољавајући ваше потребе; на основу тога судите о благу којим је испуњено ваше вечно обитавалиште. Схватите бесконачну и недокучиву доброту Божију према вама и, поштујући земаљска блага кроз њихово побожно доживљавање и сагледавање, немојте да поступате неразумно: немојте да им се потчините, немојте да њима погубите себе. Користећи их колико је неопходно и потребно, свим силама стремите ка задобијању небеских блага". 1. 91-93

http://www.svetosavlje.org/biblioteka/DuhovnoUzdizanje/EnciklopedijaSpasenja/Enciklopedija08.htm#02
 
Dardania:
Srecniji je covek koji zivi okruzen morem, netaknutom prirodom i kamenim kucama, nego onaj okruzen soliterima, raskrsnicama, semaforima, stranim bankama i uzurbanim ljudima...

Ovo drugo okruzenje koje sam nabrojao nije dobro ni za psihicki, ni fizicki ni duhovni razvitak individue....
Kliknite za proširenje...

Срећан је онај човек, кој је окружен Божијом благодаћу и заробљен осећајем Свудаприсутне Светости, Чистоте и Човекољубља.

Царство Небеско (рај), је у нама (у срцу, унутра), а не ван нас (недостижно, споља).

Лаку ноћ, и помоли се за све Србе Богу.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

tab503
Da li su izbori resenje i izlaz iz krize?
5 6 7
Odgovora
162
Pregleda
1.445
tab503
tab503
Milan od Gruze
  • Anketa Anketa
U Srbiji postoji sinergija mafije, države i biznisa
2 3
Odgovora
62
Pregleda
522
Umri_muski
Umri_muski
Plavooki Treptač
Šta bi bilo da Jugoslavija i dalje postoji
19 20 21
Odgovora
512
Pregleda
4.317
MOST6
MOST6

Back
Top