ПОСТОЈИ ИЗЛАЗ

Не треба себе да сматраш добрим верником, јер је то гордост.

Смирење се огледа да видимо нашу несавршеност и грешност, али у здравој мери која се дозира уздањем у божију помоћ (уздање у милост Божију је против очајања, а свест о грешности пртов наше гордости).

У пакао се одлази после силних и многобројних пораза (последица гордости) и неприхватња Божијег позива да се поправљамо и самокритиком приближимо Њему.

I gnevljenja plus zlopamcenja.:think:
 
Ето, чим се дохвати БОГОНАДАХНУТИХ светачких књига, одмах јој се у душу запечате добри утисци, зато је почела да их показује.

Слава Богу, да неко зна које књиге треба а које не треба читати.

Sta bi kume progovorio si samnom posle devet sati ignorisanja.
 
Pod tim najiskrenijim vernikom podrazumevam eto neke od vas na forumu...

Inace sebe smatram dobrim vernikom. Postujem Crkvu koja nas je sacuvala, ne dam u mom prisustvu da se vredja vera ili Bozje ime, odem ponekad na liturgiju, proslavim svaki hriscanski praznik...

Takva je mozda vecina Srba ali opet to nisu najiskreniji vernici u pravom smislu reci. Ali opet smatram da je ovo sto sam nabrojao dovoljno da se ne ode u pakao...

Nije dovoljno da se ne ode u pakao:lol:
Postoje ljudi koji nikada nisu otisli u crkvu, ali svojim zivotom su dali dobar primer mnogima, a postoje i oni koji su bili svaki dan u crkvi i zavrsili u paklu..znaci, nema garancija..zivot je borba...isto tako postoji i duhovna borba...Niko ne zna kakav je ko vernik - to ce Bog suditi jednog dana kada odemo na onu stranu:)
 
Nije dovoljno da se ne ode u pakao:lol:
Postoje ljudi koji nikada nisu otisli u crkvu, ali svojim zivotom su dali dobar primer mnogima, a postoje i oni koji su bili svaki dan u crkvi i zavrsili u paklu..znaci, nema garancija..zivot je borba...isto tako postoji i duhovna borba...Niko ne zna kakav je ko vernik - to ce Bog suditi jednog dana kada odemo na onu stranu:)

Ајде пусти људе да уживају у својим влажним сновима, не прекидај им забаву. :)
 
Одговори својим делима... ако их имаш.

Јерес је грех ума, ратује се (по)мислима а не делима.

Јесте да добра дела помажу да се добра и ослобађајућа мисао прихвати, али знај да је највеће дело и врлина она која се НЕ ПОКАЗУЈЕ.
 
Nije dovoljno da se ne ode u pakao:lol:
Postoje ljudi koji nikada nisu otisli u crkvu, ali svojim zivotom su dali dobar primer mnogima, a postoje i oni koji su bili svaki dan u crkvi i zavrsili u paklu..znaci, nema garancija..zivot je borba...isto tako postoji i duhovna borba...Niko ne zna kakav je ko vernik - to ce Bog suditi jednog dana kada odemo na onu stranu:)

Ljudi su losi, sebicni i pokvareno, a posebno Srbi, zato im se desava sve sto im se desava...

Voleo bih da izbiji gradjanski rat i da se prolije mnogo krvi, posebno bi trebalo da izgine dosta pripadnika izdajnickih stranaka jer su u njima uglavnom losi ljudi i prevaranti...
 
Nije dovoljno da se ne ode u pakao:lol:
Postoje ljudi koji nikada nisu otisli u crkvu, ali svojim zivotom su dali dobar primer mnogima, a postoje i oni koji su bili svaki dan u crkvi i zavrsili u paklu..znaci, nema garancija..zivot je borba...isto tako postoji i duhovna borba...Niko ne zna kakav je ko vernik - to ce Bog suditi jednog dana kada odemo na onu stranu:)

Хришћани! Упознајте Христа! Схватите да Га ви не знате, да сте Га се одрицали, сматрајући да је могуће спасење без Њега због неких добрих дела! Онај ко признаје могућност спасења без вере у Христа одриче се Христа и, можда не знајући, пада у тежак грех богохуљења.
+Св. Игњатије Брјанчнинов+
 
Јерес је грех ума, ратује се (по)мислима а не делима.

Јесте да добра дела помажу да се добра и ослобађајућа мисао прихвати, али знај да је највеће дело и врлина она која се НЕ ПОКАЗУЈЕ.

Кријеш се као и обично... али добро, твоја ствар.
 
Ljudi su losi, sebicni i pokvareno, a posebno Srbi, zato im se desava sve sto im se desava...

Voleo bih da izbiji gradjanski rat i da se prolije mnogo krvi, posebno bi trebalo da izgine dosta pripadnika izdajnickih stranaka jer su u njima uglavnom losi ljudi i prevaranti...

Huh..da me pitas kad bih se ponovo rodila..gde bih volela da se rodim...ja bih rekla:"U Srbiji":)
Vidis, ja o Srbima imam visoko misljenje,jer Srbi imaju dusu i srce i sve svoje lekcije ucili su ne samo od drugih, vec i na svojim ledjima,
placali su svoje lekcije krvlju, stradali zbog svojih mana, stradali zbog svojih
vrlina...mislim da je nas narod dobar, samo nam je potrebno malo vise 'mere"..umerenost,mera je kljuc,resenje problema..mislim...
 
Хришћани! Упознајте Христа! Схватите да Га ви не знате, да сте Га се одрицали, сматрајући да је могуће спасење без Њега због неких добрих дела! Онај ко признаје могућност спасења без вере у Христа одриче се Христа и, можда не знајући, пада у тежак грех богохуљења.
+Св. Игњатије Брјанчнинов+

Ima i dobrih Srba koji nisu bili pravoslavci, vec agnostici, muslimani, katolici, jevreji...

Jedan Selimovic, Andric, Oskar Davico, Rudjer Boskovic, Leka Rankovic (:mrgreen:) i mnogi drugi su mnogo vise ucinili za ovaj narod nego Boris Tadic koji je Pravoslavne vere...
 
Poslednja izmena:
Хришћани! Упознајте Христа! Схватите да Га ви не знате, да сте Га се одрицали, сматрајући да је могуће спасење без Њега због неких добрих дела! Онај ко признаје могућност спасења без вере у Христа одриче се Христа и, можда не знајући, пада у тежак грех богохуљења.
+Св. Игњатије Брјанчнинов+

to si vec sto puta kopirao na krstu...
 
Ne znam da li ima ili nema, nisam uopste to proveravala..ja pricam iz glave:)

Детињом ''мудрошћу'' осењене.

Мора та глава да крене из предшколског у први разред, припремном наставом:

КАКО ИЗЛЕЧИТИ БОЛЕСТИ ДУШЕ?


КАКО СЕ ЈЕВАНЂЕЛСКО ДОБРО РАЗЛИКУЈЕ ОД ЉУДСКОГ ДОБРА?

Људи који не схватају духовне основе живота и онога што се дешава у свету суде о људским делима површно, они делатност човекову деле на очигледно злу, са једне, и на добру и похвалну, са друге стране, само по њеном спољашњем испољавању, користећи се, притом, веома неодређеним и непостојаним - световним мерилима за разликовање добра и зла. Свет, пак, сам у себи нема истину која би му открила праву вредност ствари, јер само један једини закон даје јасно одређење тога шта је грех, а шта је добро. То је јеванђељски закон. Закони овог света понекад, у неким својим аспектима, могу да личе на хришћански закон, али то је само наизглед: они се, уствари, потпуно разликују.
Иако се човек после свог пада у потпуности потчинио греху и постао изопачен, болестан и озлобљен, ипак су се у њему још сачувала семена природног добра која је у њега приликом стварања засејао Творац, премда она више немају ону првобитну чистоту и светост, него су оскврњена отровом греха. Међутим, оваква природна људска "истина", која је оскврњена нечистотом греха, не може човека да научи истинском добру, не може да оживи и исцели душу његову...
Неверујући људи чине много лепих, наизглед похвалних дела, чине многа добра дела, подвиге милосрђа, љубави, самопожртвовања, понекад чак дају и свој живот за свој народ или за свог ближњег, дају последњи комад хлеба гладном,
помажу један другом у невољи, жртвују своју имовину на разна добра дела, чине зачуђујућа, чак и херојска дела - и за ово има много потресних примера. Но, сва ова добра дела уколико нису заснована на Јеванђељу, уколико не израстају из дубине верујуће хришћанске душе, сва она иако су хвале вредна, у суштини су нечиста и оскврњена падом, и немају пред Богом ону вредност коју му приписују људи. Ову важну истину многи људи данас никако не могу да прихвате. Чувши ово што је речено, многи су у недоумици, многи се вређају, многи се гневе.
И стварно, чудно звучи, човек чини узвишени подвиг, жртвује свој живот ради ближњег, умире због тога да би други могао срећно да живи, и зар је за душу таквог хероја уопште могуће сумњати да је спасена? Зар овакав чин човеков не спира све његове грехове? Звучи сурово, међутим, погледајмо читаву ствар са друге стране: ако овај јунак није био јунак Христа ради, ако није живео по учењу Јеванђеља, ако није из хришћанске вере црпео снагу за своје подвиге, ако се ово саможртвовање није вршило Христовом силом и не у Име Божије, онда би испало да човек може да се спаси и без искупљења које је савршио Христос, онда то би значило да се у самом палом човеку сачувала она сила и чистота које су довољне да он сам себе оживи, да он сам себе ишчупа из ланаца греха. Онда - зашто је била потребна страшна Голготска Жртва, чему онда учење Христово, Јеванђеље и Црква? Чему тајне молитве, хришћански подвизи? Тада би била довољна само наша жеља и напор воље, чак ни вера онда не би била потребна...
Ствар је у томе што није исто чинити добра, прекрасна и похвална дела, и чинити дела вере ради! Добра дела која се чине без вере, без Бога, посвећена су овом свету од овог света и добијају плату: славу, част и поштовање. Она су туђа вечној небеској слави. А дела вере имају унутрашњу посвећеност Богу, чине се са молитвом, са обраћањем Богу, у што већој тајности, да их зна само Бог, таква дела остављају мањи спољашњи утисак, али их зато прима Господ и дароваће за њих славу у будућем животу.

...
 

Back
Top