Poremećaji ličnosti

[aeternum]

Univerzite u Kembridžu je objavio studiju 2018. sa naslovom

Razlika između poremećaja ličnosti i mentalne bolesti

Da.
I ja sam nasla slicno...

 

[Plavooki Treptač]

Da.
I ja sam nasla slicno...

Takodje si onda pročitala da se vodi oštra debata u medicinskim krugovima da se poremećaji poistovete sa bolešću. Zato ne čude ni različiti stavovi i ovde na temi

 

[Jugoslav Čvarak]

Paranoidni poremećaj ličnosti

Paranoidnu ličnost odlikuje sumnjičavost prema ljudima, često praćena ljutnjom i hostilnošću. Ovakva osoba stalno traga za mogućim znacima prevare i iskorišćavanja od strane drugih ljudi. Krajnje su ljubomorni, druge okrivljavaju za sopstvene greške i često sumnjaju u vernost partnera. Zaokupljeni su pitanjem koliko mogu verovati ljudima, a u mnogim događajima često nalaze skrivene poruke neprijateljske prirode uperene ka njima.

Nista od ovog, ajmo dalje.

Shizoidni poremećaj ličnosti

Shizoidna ličnost je socijalno povučena; ima malo bliskih prijatelja, distancirana je i bez toplih osećanja prema drugim ljudima. Oni retko pokazuju snažne emocije, nisu zaintesovani za ljubavne odnose i generalno doživljavaju malo prijatnih aktivnosti. Na njih ne utiče ni pohvala ni kritika, kao ni tuđa osećanja, već su usmereni na sebe i slede samo svoje lične interese.

Sve boldano, osim ovog zadnjeg.

Granični poremećaj ličnosti

Osnovna karakteristika graničnog poremećaja ličnosti je nestabilnost odnosa, raspoloženja i slike o sebi. Njihovi stavovi i osećanja prema drugim ljudima mogu drastično oscilirati u kratkim vremenskim periodima. Sklone su svađanju, razdražljive; ponašaju se nepredvidivo i impulsivno (često imaju problema sa kockanjem, prekomernim trošenjem novca, prejedanjem, promiskuitetom, zloupotrebom droga ili alkohola, manipulativnim pokušajima suicida ili samopovređivanjem). Ne podnose samoću i imaju konstantan strah od napuštanja od strane drugih ljudi, a odnosi sa njima često osciliraju između ekstremne idealizacije do takođe ekstremnog obezvređivanja.

Uglavnom ne, s tim da ima nekig stvari u malo vecim kolicinama nego ostalih nabrojanih, ali nista pretjerano vrijedno spomena.

Antisocijalni poremećaj ličnosti

Nekadašnji naziv ovog poremećaja ličnosti je psihopatija, a i danas se često koristi u svakodnevnom govoru, kada hoćemo da opišemo beskrupuloznu i hladnu osobu koja je usmerena isključivo na sopstveni interes. Antisocijalna ličnost ponaša se neodgovorno, sklona je kršenju pravila ili zakona, laganju, razdražljivosti ili agresiji. Ne obazire se na opasnost, često traži senzacije u spoljašnjoj okolini, nema razvijenu empatiju niti mari za osećanja drugih ljudi. Manipulativna je, ima slabu kontrolu impulsa i, suprotno od popularnog uverenja, ovaj poremećaj ličnosti čest je i među ”običnim” ljudima, ne samo holivudizovanim serijskim ubicama i osuđenim kriminalcima.

Nope.

Histrionični poremećaj ličnosti

Histrionične osobe sklone su teatralnosti i napadnom traženju pažnje od drugih ljudi. Oni svoje emocije, mada plitke, pokazuju sa mnogo dramatičnosti. Usredsređene su isključivo na sebe, na svoju fizičku privlačnost i osećaju se neprijatno kada nisu u centru pažnje. Umeju biti veoma povodljive, a često i izrazito seksualno provokativne.

Bozesacuvaj.

Narcisoidni poremećaj ličnosti

Narcisoidna ličnost ima grandiozno viđenje sebe i često su zaokupljene idejama o velikom uspehu. Usredsređene su isključivo na sebe i osećaju konstantu potrebu za privlačenjem pažnje i impresioniranjem drugih ljudi. One duboko veruju da zaslužuju više i bolje od ”običnih” ljudi, odnosno da im takav tretman podrazumevano pripada. Teško održavaju međuljudske odnose, koji su često zasićeni nedostatkom empatije, arogancijom, iskorišćavanjem, zavišću i omalovažavanjem potreba drugih. Osnovne odrednice narcisoidnog poremećaja ličnosti su grandioznost i egocentrično ponašanje.

Bas i ne, osim sto bi volio izgraditi macji imperij.

Anksiozni (izbegavajući) poremećaj ličnosti

Izbegavajuća ličnost je ekstremno osetljiva na kritiku, neodobravanje ili neprihvatanje. Njih karakteriše preterana briga o tome šta će reći i kako će delovati drugim ljudima, a pomisao da bi mogli da se predstave kao neadekvatni čini ih izuzetno anksioznim. Veruju da su nesposobne i manje vredne u odnosu na druge ljude i teško se odlučuju na nešto što odstupa od njihove uobičajene rutine. Na taj način se osiguravaju da se ne izlažu riziku, ali i sve većem povlačenju i izbegavanju čak i svakodnevnih aktivnosti poput odlaska na posao ili u školu.

Nope, kome se ne dopadam, nek me ne gleda.

Zavisni poremećaj ličnosti

Osnovna karakteristika ovog poremećaja ličnosti je nedostatak samopouzdanja. Ovakve osobe su pasivne, donošenje bitnih odluka prepuštaju drugima, teško započinju bilo kakve aktivnosti, submisivni su i osećaju snažan strah od napuštanja. Svoje potrebe podređuju drugima kako bi na svaki mogući način izbegle konflikt. Kada se odnos sa osobom od koje su emocionalno zavisne prekine, one odmah tragaju za drugom osobom koja bi mogla zauzeti mesto osobe od koje zavise.

Boldano u smislu da ne zelim nikakvu odgovornost u zivotu.

Opsesivno-kompulzivni poremećaj ličnosti

Osobe sa opsesivno-kompulzivnim poremećajem ličnosti na prvom mestu odlikuje perfekcionizam, uz zaokupljenost detaljima, pravilima, urednošću itd. Previše pažnje poklanjaju detaljima, do te mere da često zanemaruju širu sliku, a zaokupljuju se sitnicama. Vrlo su usmereni na rad, teško donose odluke i loši su u organizovanju vremena. Često su skloni sakupljanju bespotrebnih sitnica, štedljivi i rigidni u svojim stavovima. Opsesivno-kompulzivni poremećaj ličnosti razlikuje se od opsesivno-kompulzivnog poremećaja kao kategorije anksioznih poremećaja po tome što ne sadrži za opsesivno-kompulzivni poremećaj karakteristične opsesije i kompulzije.

Boldano.

 

[aeternum]

Takodje si onda pročitala da se vodi oštra debata u medicinskim krugovima da se poremećaju poistovete sa bolešću. Zato ne čude ni različiti stavovi i ovde na temi

Pa ok nek se vodi debata a ne da neko misli da je samo on u pravu...

Ja pisem iz ugla onih psihologa koje sam citala.
Da sama psihoterapija moze pomoci.

 

[Plavooki Treptač]

Pa ok nek se vodi debata a ne da neko misli da je samo on u pravu...

Ja pisem iz ugla onih psihologa koje sam citala.
Da sama psihoterapija moze pomoci.

pretpostavljam iz ličnog iskustva?

 

[Plavooki Treptač]

Ne.
Citala sam dosta psihologiju pa iskustva psihologa sa psihoterapija.
Bas o lecenju poremecaja licnosti, razgovorima.
A sto se tice licnog iskustva licno izucavanje psihologije i Biblije moze pomoci.
Ko se tome posveti.
Znanje iz bilo koje oblasti pomaze.
Imam duhovnog iskustva da sam videla da Biblija moze pomoci ljudima da
ispravno razmisljaju.
Mnogi ne znaju da se iz Biblije jako dobro moze uciti psihologija.
Osobine.
Mudrost.
Moje iskustvo je da sam prvo izucavala psihologiju pa onda Bibliju tako da
Mi je Biblija samo nadogradnja bila.

Stvari vezane za psihu mogu biti jako ozbiljne a nestručan prilaz može doneti mnogo veće štete nego koristi.
Ne negiram da pronalaženje duhovnog mira, recimo kroz religiju, ne može da pomogne, ali definitivno nije univerzalno rešenje.

 

[Plavooki Treptač]

Naravno .
Moze pomoci Biblija kao sto sam vec objasnila.
Sto nije univerzalno resenje?
Bog je iznad svega

Demonstrirala si nam "hiljadu puta" da biblija čini čuda za tebe. Glavni problem je što to nije rešenje za sve.

 

[Nina]

Pa da mislila sam na to da teoretski moze za sve ljude da bude resenje.

Ne može Biblija da bude rešenje za sve ljude..jer Biblija ne leci..leci medicina
O duhovnom kroz Bibliju ..o tome se piše na Religiji a ne ovde gde je nauka

 

[Plavooki Treptač]

Da pogledamo kako u svetu gledaju na ovaj problem

Zašto je teško lečiti poremećaje ličnosti: Postoji li lek?

Iako ne postoji lek za poremećaje ličnosti, postoje efikasne metode lečenja za one koji se bore sa ovim stanjima, kao što je terapija.

Ovi klijenti se često mogu opisati kao „otporni na promene“ jer im je posebno teško da unose promene, čak i kada će im te promene koristiti.
Uz to, terapeuti i dalje mogu pomoći ovim klijentima da naprave neophodne promene kako bi živeli srećniji, zdraviji život, čak i ako je potreban tretman trećeg talasa.

Dva glavna elementa tretmana trećeg talasa su prihvatanje i zahvalnost; strategije ukorenjene u prihvatanju i zahvalnosti pomažu pojedincu da razume i prihvati bol u svom životu.

Štaviše, kognitivna defuzija i metafore pomažu onima sa poremećajima ličnosti da postanu svesniji svojih misli i emocija i stoga prilagode zdravije navike.

 

[border-line]

Dolaze vremenom,a ako se zanemaruju potcjenjuju ne lijece na vrijjeme a to je na Balkanu veoma cesta pojava, vremenom prelaze u pishoze,tako podneblje Balkana je puno ljudi sa psihozom bez dijagnoze

jel postoji mogućnost da se uleti u psihozu ako se zapusti border-line

 

[border-line]

Odličan tekst, edukativan za mnoge...

 

[border-line]

Ko je dovoljno dugo na krstarici, ne treba mu taj tekst, sve nabrojane vrste su ovde zastupljene.

 

[bmaxa]

Deluzije nema svako jer su to sumanute ideje, dakle patologija. Deluzija nije isto što pogrešna percepcija ili verovanje u nešto lažno ili pogrešno.

Halucinacije takođe.

Delluzija je sve sto nije u skladu sa stvarnoscu. Recimo to da se ovde zivi bolje nego u Svedskoj ili Norveskoj...
ili da ce Srbija propasti ako ode Vucic… potom n stvari sto propagiraju tabloidi… tako da je vecina Srba
u deluziji… pogresna percepcija se razvija iz deluzija… potom halucinacije dolaze iz pogresne perceprije...
Dakle, postoje pothranjivane deluzije i halucinacije i one koje ne odgovaraju drustvu, potom usled toga
neprihvatljivo ponasanje...

 

[Elle]

Delluzija je sve sto nije u skladu sa stvarnoscu. Recimo to da se ovde zivi bolje nego u Svedskoj ili Norveskoj...
ili da ce Srbija propasti ako ode Vucic… potom n stvari sto propagiraju tabloidi… tako da je vecina Srba
u deluziji… pogresna percepcija se razvija iz deluzija… potom halucinacije dolaze iz pogresne perceprije...
Dakle, postoje pothranjivane deluzije i halucinacije i one koje ne odgovaraju drustvu, potom usled toga
neprihvatljivo ponasanje...

Ti brkaš uverenja, stavove itd. sa deluzijama, i očigledno nemaš pravu informaciju o tome šta su halucinacije.

 

[bmaxa]

Ti brkaš uverenja, stavove itd. sa deluzijama, i očigledno nemaš pravu informaciju o tome šta su halucinacije.

Psihoza je odvojenost od stvarnosti, Jasna i kratka definicija. Nema tu mesta za spekulacije...
Dakle deluzija prevedeno, znaci zabluda. Kao sto rekoh neke deluzije se ohrabruju,
neke se forsirano, mucenjem i ispiranjem mozga, izbacuju iz glave… no, to nema veze
sa poremecajem licnosti, tj kad je neko sto bi se reklo, poremecen, uopste ne mora
da ima ni deluzije ni halucinacije...

 

[Elle]

Psihoza je odvojenost od stvarnosti, Jasna i kratka definicija. Nema tu mesta za spekulacije...
Dakle deluzija prevedeno, znaci zabluda. Kao sto rekoh neke deluzije se ohrabruju,
neke se forsirano, mucenjem i ispiranjem mozga, izbacuju iz glave… no, to nema veze
sa poremecajem licnosti, tj kad je neko sto bi se reklo, poremecen, uopste ne mora
da ima ni deluzije ni halucinacije...

To o čemu ti pričaš nije deluzija, to je tvoja lična definicija deluzije.

 

[bmaxa]

To o čemu ti pričaš nije deluzija, to je tvoja lična definicija deluzije.

Nisi definisala ono sto podrazumevas pod deluzijom, nisi definisala sta je to halucinacija, samo verujes da moze biti zabluda
normalna i nenormalna. Objasni mi na primeru?

 

[Elle]

Nisi definisala ono sto podrazumevas pod deluzijom, nisi definisala sta je to halucinacija, samo verujes da moze biti zabluda
normalna i nenormalna. Objasni mi na primeru?

Nemam ja lično šta da definišem, postoje stručne definicije šta je šta.

 

[Cro_čvarak]

Pitanje zla i poremećaja ličnosti? Mada nisu svi ljudi s poremećajem ličnosti zli, svi zli ljudi su ljudi s poremećajem ličnosti ( koliko ja vidim). Ako malo pogledamo ozloglašene historijske ličnosti, lako se tu prepozna, narcizam, megalomanija, manipulacija, neodgovornost, nagle promjene raspoloženja, sklonost hazardiranju i sl.

 

[neoplanta again]

jel postoji mogućnost da se uleti u psihozu ako se zapusti border-line

Ne.

 

[Cro_čvarak]

Što je zapravo u korijenu poremećaja ličnosti? Koliko ja vidim korijen je strah i nesigurnost. Znači mehanizam u biti je sličan kao kod nesigurnih, plašljivijih i nesamopouzdanih. U biti osobe s poremećajem ličnosti su iste takve ali reagiraju prema vani različito. Takve osobe su u nekom trenutku( najčešće u predškolskoj dobi) bile suočene s nekim strahom, neko ih je maltretirao i slično, i takve osobe su odlučile da se to više neće ponoviti. Neće se ponoviti tako da će oni biti koji će druge maltretirati, manipulirati, biti glavni u društvu i sl. Takve osobe preziru svoje žrtve jer vide u njima ono što mrze u sebi. Dok ovi koje zovemo žrtvama mogu oporaviti i izrasti u zdrave pojedince, osobe s poremećajem ličnosti to ne mogu. Doduše primjećena je tendencija ublažavanja simptoma oko 45- e ali sve je to još nejasno, a osim toga do tih godina toliko nepopravljih sranja mogu napraviti. Postoji i spektar poremećaja ličnosti u kojem recimo oboljeli nisu naročito agresivni i bahati nego je prisutniji izbjegavajući faktor. Osnovni mehanizam je opet isti, strah i nesigurnost od ljudi.

Što je zajednica nasilnija i primitivnija to je veća mogućnost razvoja poremećaja ličnosti, npr dinarska zajednica .

 

[Casual Observer]

Ne.

Na žalost postoji mogućnost i za to: Borderline se karakteriše potpunom emotivnom disregulacijom, i to dovodi do neprestanoh stresova koji mogu da podstaknu čak i pshihozu: da se razumemo, granični poremećaj ličnosti sam po sebi nije psihotični poremećaj, ali nesreća ne ide sama: može da izazove ceo niz dodatnih problema među kojima je na žalost i psihoza.

 

[Casual Observer]

Što je zapravo u korijenu poremećaja ličnosti? Koliko ja vidim korijen je strah i nesigurnost. Znači mehanizam u biti je sličan kao kod nesigurnih, plašljivijih i nesamopouzdanih. U biti osobe s poremećajem ličnosti su iste takve ali reagiraju prema vani različito. Takve osobe su u nekom trenutku( najčešće u predškolskoj dobi) bile suočene s nekim strahom, neko ih je maltretirao i slično, i takve osobe su odlučile da se to više neće ponoviti. Neće se ponoviti tako da će oni biti koji će druge maltretirati, manipulirati, biti glavni u društvu i sl. Takve osobe preziru svoje žrtve jer vide u njima ono što mrze u sebi. Dok ovi koje zovemo žrtvama mogu oporaviti i izrasti u zdrave pojedince, osobe s poremećajem ličnosti to ne mogu. Doduše primjećena je tendencija ublažavanja simptoma oko 45- e ali sve je to još nejasno, a osim toga do tih godina toliko nepopravljih sranja mogu napraviti. Postoji i spektar poremećaja ličnosti u kojem recimo oboljeli nisu naročito agresivni i bahati nego je prisutniji izbjegavajući faktor. Osnovni mehanizam je opet isti, strah i nesigurnost od ljudi.

Što je zajednica nasilnija i primitivnija to je veća mogućnost razvoja poremećaja ličnosti, npr dinarska zajednica .

Poremećaji ličnosti se karakterišu neprilagođenim ponašanjem. Odatle ceo niz problema u socijalnom funkcionisanju…

 

[Casual Observer]

jel postoji mogućnost da se uleti u psihozu ako se zapusti border-line

Ne, ali postoji opasnost da se javi bez obzira što sama po sebi psihoza nije deo BPD - sam Borderline generiše neprekidne stresove.

 

[Casual Observer]

Background: A diagnosis of psychotic disorder is traditionally considered incompatible with borderline personality disorder (BPD), even though patients sometimes fulfill the diagnostic criteria for both disorders. How often this happens is barely known, as is the influence of comorbid psychotic disorders on the outcome of BPD. Since studies on isolated auditory verbal hallucinations in patients with BPD indicate that these perceptual symptoms have severe consequences and are associated with suicidal behavior and hospitalization, patients with comorbid psychotic disorders are unlikely to fare better.

Objective: To examine the point prevalence of psychotic disorders in patients with BPD, their association with the outcome of BPD, and their predictive value for outcome.

Methods: In a cross-sectional design, 84 female outpatients diagnosed with BPD were interviewed with the aid of the MINI-International Neuropsychiatric Interview to establish the point prevalence of comorbid psychotic and other comorbid disorders. After termination of their treatment at a specialized outpatient clinic, the type of referral was considered to be a “good” outcome when they were referred to their general practitioner or to basic psychiatric care for noncomplex patients, and a “poor” outcome when referred to a specialized psychiatric department or to a psychiatric district team for patients with severe psychiatric disorders.

Results: Psychotic disorders were present in 38% of the patients with BPD. With a prevalence of 20%, psychotic disorder not otherwise specified (NOS) was the most common subtype; the least common types were schizophrenia (2%), substance-induced psychotic disorder (2%), and brief psychotic disorder (1%). Among six types of comorbid disorders, only psychotic disorders were associated with a poor outcome; they were also predictors for a poor outcome, along with comorbid mood disorders, eating disorders, and somatoform disorders, as well as the severity of BPD, and, counterintuitively, more years of education.

Conclusion: Psychotic disorders, notably of the psychotic disorder NOS subtype, are common among patients with BPD, and their presence is associated with a poor outcome. This implies that adequate diagnosis and treatment of both disorders is warranted in this subgroup with a dual diagnosis.

https://www.frontiersin.org/articles/10.3389/fpsyt.2018.00084/full