Порекло Хрвата?

Хрвати су досељени на ове просторе уз помоћ Франака, за време сукоба са Србима, који су бранили Византију.
РАЗГОВОР: ДР ЂОРЂЕ ЈАНКОВИЋ, АРХЕОЛОГ
СРПСКА ЦРКВА СЕ МОЖЕ ПОКАЗАТИ КАО НАСЛЕДНИК АПОСТОЛСКЕ ЦРКВЕ ДАЛМАЦИЈЕ

"Проблемима етницитета у данашњој БиХ највише су се бавили хрватски и српски научници. Где су размимоилажења, а где се ставови поклапају?
Римокатоличка црква је одавно кроз хрватство изразила своје претензије на целу Босну до Дрине и даље. Та становишта се заснивају пре свега на неправилном тумачењу података о нападима Бугара на Хрвате у IX-X столећу или помена хрватског имена у сукобима Србије и Византије средином друге половине XI столећа. Међутим, ту је низ питања нерешен - које Хрвате нападају Бугари и где, јер Бугарска се простирала од Јадранског мора до Драве, а Хрвати су живели изгледа и у данашњој Албанији."
 
Ako si naletio na proucavanja koja se provode pod patronatom hrvatskog ministra nauke Dragana Primorca, sve ce ti biti jasno...
Uglavnom, sve se svodi na njegovu opsesiju da dokaze kako Hrvati genetski imaju sto manje slicnosti sa Srbima, odnosno sto vise sa nekim "pogodnijim" narodima...
 
Знам да о свом пореклу Хрвати нерадо говоре. Међутим они су због урођеног опортунизма на својој сиромашној „повијести“ оставили широм капије отворене, како би своје порекло могли везивати час за Романе, час за Германе, а који пут и за Словене. Један „сликовит примјер“, како би то они сами рекли, види се из случаја са хрватском „повијешћу“, коју је хрватска влада прописала као уџбеник за школску 1941/42 годину. У овој „повијести“ заступљена је о хрватском пореклу готска теорија. Већ следеће школске 1942/43 године, иста она хрватска влада која га је прописала, издала је други, где се о хрватском пореклу заступа друга, иранско-кавкаска теорија. Да се срамота што пре преда забораву, враћен је новац свакоме купцу онога првог уџбеника, који га је макар напола подераног повратио.
 
drinjaca:
Шта кажу еминентни светски и наши историчари?
Onaj istoricar Djurichic,mislim da se zove...Crnogorac je...
Ja sam ga slusao i gledao kada je pokazivao mape iz doba Karla Velikog ...znaci oko V veka n.e. i jos neke spise u kojima se pominje nekoliko plemena Juznih Slovena,koje nazivaju Zapadni Srbi tj. Kroati.
Cela ex Yu je nekada bila jedna oblast,za vreme Karla Velikog koja se zvala Servia...e posle su bilmezi poceli da vade oci jedni drugima,jer se u sve umeshala crkva.
Hocu da kazem da je to u samoj biti u "maticnoj celiji" sve jedan narod.
Bila su izmisljanja i da su Hrvati poreklom Vizigoti...i sta ti ja znam.
Bila je jedna poznata hrvatska istoricarka koja je svu hrvatsku istoriju pisanu za vreme Tudjmna potrla. Navukla je sebi veliku bedu na vrat i kada je umrla niko joj nije dosao na sahranu,a mislim da je bila clan hrvatske akademije nauka...ili kako se vec kod njih to zove.
To je ono sto ja znam...a bilo je jos.
Zaboravih da kazem da me bas zabole koje im je poreklo...sto se mene tiche mogu da budu i Aboridzini. :lol:
 
Несумњиво је да су прави Хрвати постојали у средњем веку, и да су настањивали простор око северног Јадрана, односно доње Далмације, од ушћа Цетине близу Омиша до Истре. Дакле, живели су низводно од Срба у Далмацији, или Далматији, како вам се више свиђа. Писали су глагољицом, а говорили језиком чакавско-икавског типа. Данашњи „Хрвати”, у својој неоусташкој држави, говоре СРПСКИМ језиком, а служе се писмом које је измислила тзв. Бечко-берлинска школа из разлога које сам навео у претходном коментару. Ових правих Хрвата је остало врло мало, и живе углавном на чакавским и кајкавским острвцима. Ево једне илустрације: данашњи Јевреји тврде да су семитског порекла, иако немају благе везе са оним Јеврејима који се спомињу у Старом завету. Ти Јевреји су се распршили по свету после разарања Јерусалима, а ови данашњи воде порекло од Хазара. Узгред, реч «Хазар» је српског порекла, јер потиче од речи «козар», дакле онај који чува козе, али да не ширимо тему.
 
ОПАСНА АНТИСРПСКА КЊИГА
Ових дана читам и прелиставам странице књиге “Повијест Хрватске”, аутора Драгутина Павличевића, треће допуњено издање које се могло купити на недавно завршеном Београдском сајму књига.
У масовној продукцији великохрватске националистичка квазинаучне литературе у савременој Републици Хрватској, ова књига има посебно место и значај јер се њоме настоји “документовано” приказати историја хрватског народа и његове државе од најстаријих времена па до наших дана. У склопу те историје приказују се и односи хрватског народа са српским народом и другим суседним народима.
Књига је штампана на 630 страница квалитетног папира, у укусном тврдом повезу. Опремљена је бројним илустрацијама и историјско-географским картама у црно-белој техници и колору, регистрима имена и географских назива и другим прикладним додацима. Учињено је све да недовољно упућеном читаоцу изгледа као озбиљан, систематичан, веродостојан научни рад.
Међутим, иза таквог привида врсте и карактера те књиге, крију се бројни и крупни фалсификати даље и ближе прошлости, конструисани на начин који одговара великохрватским политичким тежњама савремене генерације хрватских националиста. А те тежње усмерене су нарочито против српског народа и државе, посебно против делова српског народа у Хрватској, Босни и Херцеговини и Црној Гори.
Намена овог текста не допушта да се ти фалсификати детаљно наведу и анализирају, па ћемо се огранчити на само неколико примера.
Кад описује прве векове прошлости Хрвата после досељења на Балкан, аутор, на више места где се у историјским изворима помињу Словени као учесници неког догађаја или збивања (на пример учешће у освајању града Сипонта у Италији), име Словени самовољно замењује именом Хрвати, настојећи да неосновано увелича значај и улогу Хрвата у то рано време. Глорификује рану прошлост Хрвата истицањем да су они, први од свих словенских народа, стекли писменост, примили хришћанство и западну (више пута наглашено) културу. Жели да створи утисак да су Хрвати били главни и највећи словенски народ који се доселио на Балкан. :-)
Рана хрватска феудална држава приказана је у таквим територијалним размерама какве у стварности никада није имала. У периодима владавине краљева Томислава и Петра Крешимира (X и XИ век), Хрватска се, на мапама у тој књизи, простирала од Истре до Бајине Баште, односно реке Дрине, иако толика никад стварно није била.
Српске области у Јадранском приморју и његовој дубљој залеђини, од реке Цетине до реке Бојане, односно садашње државне границе СЦГ и Албаније, приказане су као “Црвена Хрватска”. У књизи се на више места инсистира на постојању наводне “Црвене Хрватске” у историји, иначе, непознате и непостојеће територије. То је један од познатијих фалсификата хрватских националистичких псеудо-историографа.
Босна и Херцеговина су приказане као искључиво хрватске “повијесне” земље, а Црногорци као потомци “Црвених Хрвата”.
Не признаје се престанак постојања хрватске феудалне државе, окупиране од Мађара 1102. године, него се прича о некаквој “Краљевини Хрватској” у наводном државно-правном континуитету, односно непрекидном трајању све до 1918. године. На мапама наводне Краљевине Хрватске из 1358. и 1469. године, та фантомска, непостојећа држава се, у тој књизи, простирала од Истре до Земуна и од Јадранског мора до садашње границе са Мађарском.
Аутор и не скрива анимозитет према српском народу. Србима “спочитава” великосрпске политичке планове и настојања, а српској цркви агресивност у наводном превођењу католика у православље.
На другој страни, благонаклоно приказује усташку НДХ и минимизира њене геноцидне злочине.
За распад бивше СФР Југославије и потоња ратна збивања окривљује, наравно, искључиво Србе. Не цитирам атрибуте којима нас поближе означава и карактерише.
Поводом другог издање те и такве књиге, аутор је добио Државну награду за знаност Републике Хрватске за 2000. годину.
На тој и сличним књигама одгајају се нове генерације хрватских интелектуалаца и “бојовника” који ће, претпостављам, пре или касније, поново јуришати на српска села и градове, с мржњом у срцима, уверени да је правда на њиховој страни и да они с правом желе да исправе “повијесне неправде”, наводно нанете њиховим прецима и њиховој нацији.
Та књига и друге, њој сличне, умањују значај и уверљивост љубазних речи које размењују водећи хрватски и српски политичари о унапређивању међунационалних и међудржавних односа.
Шира српска јавност није упозната са постојањем, садржином и значајем такве литературе, не само у Хрватској него и у Федерацији БиХ, а требало би да се упозна и помало забрине.

Никола Наранчић
 
drinjaca rekao(rekla) si:Рана хрватска феудална држава приказана је у таквим територијалним размерама какве у стварности никада није имала. У периодима владавине краљева Томислава и Петра Крешимира (X и XИ век), Хрватска се, на мапама у тој књизи, простирала од Истре до Бајине Баште, односно реке Дрине, иако толика никад стварно није била.
na http://sr.wikipedia.org pise ovako(Хрватска Историја): Од франачких мисионара Хрвати ће примити хришћанство и тако ући у сферу Западне цркве - римокатоличанства. Хрватском ће испрва управљати кнежеви, а од 925. године краљеви. За краља Томислава (крунисан 925) и Петра Крешимира IV(1058-1074) биће на врхунцу моћи. За време Петра Крешимира IV Хрватска се шири према југу - Паганија, Травунија и Захумље

Pokušao sam pronaći neku mapu iz vremena Petra Krešimira IV koja bi dokazala da tolika tada Hrvatska nikad nije bila. Nigdje ne mogu naći mapu koja bi dokazala tvoju tvrdnju ili je cijeli internet falsifikat. Pa te molim da mi pomogneš dokazati argumentima ovo što si napisao. Ili bilo tko tko ovo čita. Hvala.
Ovo je što sam uglavnom pronalazio:
http://www.euratlas.com/big/big1000.htm
(također se na toj stranici mogu kronološki pregledati karte Europe od 1. do 2000. godine; može se vidjeti kada se pojavljuju srpska i hrvatska plemena na područja Europe)
 
Elvin:
ne zanima mene otkud oni u nemačkoj,više me zanima njihovo ime,ako smo mi došli iz irana...
bila bi velika slučajnost da imamo isto ime...


Lako se moze objasniti ime Luzickih Srba.
Naime ime Luzicki moze da se poveze sa lugom,(lug) iliti sumom,gajem,gorom itd. sto bi znacilo da su to Srbi koji zuve u sumi.Dalje za naziv Srbi nemam mnogo vremena da pisem ali ako nekoga bas interesuje neka nabavi knjigu "Srpska mitologija"-Sretena Petrovica ili

"Odlomci istorije Srba i srpskih-jugoslovenskih-zemalja u Turskoj i Austriji"-Milos S. Milojevic ili

"Kratka povjesniica Srba"-Sima Lukin Lazic ili jos

"Sorabi-istina o srbstvu od iskona"-Drasko Scekic
 
drinjaca:
ОПАСНА АНТИСРПСКА КЊИГА
Ових дана читам и прелиставам странице књиге “Повијест Хрватске”, аутора Драгутина Павличевића, треће допуњено издање које се могло купити на недавно завршеном Београдском сајму књига....
На тој и сличним књигама одгајају се нове генерације хрватских интелектуалаца и “бојовника” који ће, претпостављам, пре или касније, поново јуришати на српска села и градове, с мржњом у срцима, уверени да је правда на њиховој страни и да они с правом желе да исправе “повијесне неправде”, наводно нанете њиховим прецима и њиховој нацији.
Та књига и друге, њој сличне, умањују значај и уверљивост љубазних речи које размењују водећи хрватски и српски политичари о унапређивању међунационалних и међудржавних односа.
Шира српска јавност није упозната са постојањем, садржином и значајем такве литературе, не само у Хрватској него и у Федерацији БиХ, а требало би да се упозна и помало забрине.

Никола Наранчић
to si sve u pravu. to i ja kazem al me niko neslusa.
 

Back
Top