Порекло босанских и србијанских муслимана

Meni je to ostalo nejasno do danasnjeg dana; je li Dragutin po Usori i Solima popravoslavljivao ili pokatolicavao.



И не баш, само својевремено. Пирот је био јабука раздора између Бугара и Срба, али је чешће био у бугарским рукама. Пиротским крајем је 1180-их година владао Стефан Немања, и потом се још једном на кратко у раном XIII столећу Пирот био нашао у српским рукама. Остатак је провео под Бугарима.

Српској земљи Пирот ће дефинитивно припасти тек као последица Битке код Велбужда, те имамо континуирану српску власт од 1330. г. све до 1386. г. након чега долазе Турци.

Da li si bas siguran da Pirot nije bio uopste u sastavu Srbije tokom doba despotovine?
640px-Serbian_Despotate_1423.png
 
Da li si bas siguran da Pirot nije bio uopste u sastavu Srbije tokom doba despotovine?
640px-Serbian_Despotate_1423.png

Нисам рекао да није био у српским рукама после 1386. године, већ да је 1330-86. једини континуирани период потпуне српске власти у том крају. После тога долазе Турци и, наравно, био је спорно крајиште између Срба и Турака (и својевремно мењао господара, као у претходном периоду, када је био бугарски и понекад српски).

Уосталом, нема Немањића у деспотовини; зар нисмо причали о њима?
 
Нисам рекао да није био у српским рукама после 1386. године, већ да је 1330-86. једини континуирани период потпуне српске власти у том крају. После тога долазе Турци и, наравно, био је спорно крајиште између Срба и Турака (и својевремно мењао господара, као у претходном периоду, када је био бугарски и понекад српски).

Уосталом, нема Немањића у деспотовини; зар нисмо причали о њима?

Pa nije samo o Nemanjicima, Depostovina je potpuni i logicki nastavak nemanjicke Srbije, a ni 86. nisu bili Nemanjici :).
Inace ne zezaj, tako si formulisao izlaganje, kao da 1386 Turci zauzimaju Pirot i to je to. :P
"Српској земљи Пирот ће дефинитивно припасти тек као последица Битке код Велбужда, те имамо континуирану српску власт од 1330. г. све до 1386. г. након чега долазе Турци"

Sve u svemu ispada da je za vaspostavljanje Patrijarsije, na jugu maje-vise koriscenja granica iz doba Sv. Save, dok na istoku granica iz doba Kralja Milutina.
 
Poslednja izmena:
Узгред, мислим да је прецизнији израз "најстарији слој" муслимана, а не "велики део", јер је остатак муслимана у Босну стигао после Бечког рата и ослобођења Србије, а у којим су ови процентуалном односу у односу на затечене Муслимане треба још да буде утврђено (мада грубо речено - средња Босна - влашки насељеници у 15/16. веку, Цазинска крајина, поисламљени Хрвати досељени на крају 17. века, Посавина - Муслимани од преко Саве.досељени у 17/18 веку и Подриње, србијански Муслимани из 19. века. Наравно делимично и свуда раштркани староседеоци који су временом примили ислам).

Тачно утврдити поријекло БиХ муслимана је веома тешко, јер и они га се често стиде и гледају да га закопају што дубље. Скоро сам имао дискусију са једним Тузлаком , који иако је од ђеда сазнао да је српског поријекла, одлучио да својим потомцима то никад не пренесе из побуда да их у будућности сачува од којекавих „непријатности“.

Елем, скоро се извијесно може утврдити да је Босна (за разлику од Херцеговине) више пута била пражњена што због ратова што због „куга“ којекаквих а што због разних миграција. То није ништа чудно јер је и оно, што је и Шумадија исти тај процес доживјела. Ако ћемо тражити потомке старих „Бошњана“ из оног што данас сматрамо Босном, мислим да би прије могли наћи међу потомцима данашњих херцеговачких Срба, Срба досељених у Босну из Херцеговине ( па и из црногорског дијела Херцеговине) и исламизованих Херцеговаца или ти пак (данашњих) Славонаца. Наравно да их данас има и код Срба и код Хрвата и код муслимана, али тај број је много мањи у односу на „дошљаке“ у Босну. Овако из главе ми пада на памет да се као старосједелачке породице помиње пар њих у селу Велика код Дервенте, пар кућа у Папраћи, пар у Власеничком кадилуку (Хатунићи и Салахаревићи). Међутим, треба узети у обзир да су они старосједилачко становништво у односу на досељене и да су и они (највјероватније) насељени у некој од предходних миграција.

Подручје Цазинске крајине ми није уопште познато, али као као крајиште једне велике царевине , сигурно ту има свега и свачега и воеома је могуће да има добар проценат потомака Хрвата. Што се тиче Посавине, ту је доминантније србијанско становништво (Брезово поље, дио Брчког, Шамац, Орашје, Дубочац, Дубраве, Костајница и тд. Наравно да има и прекосавског становништва (Славонија, Угарска па и Румунија и Галиција) , али много мање (немојте ме држати за ријеч – Горње Колибе). Већи дио прекосавских муслимана се доселио у унутрашњост Босне, далеко од крајишта.
 
Pa nije samo o Nemanjicima, Depostovina je potpuni i logicki nastavak nemanjicke Srbije, a ni 86. nisu bili Nemanjici :).
Inace ne zezaj, tako si formulisao izlaganje, kao da 1386 Turci zauzimaju Pirot i to je to. :P
"Српској земљи Пирот ће дефинитивно припасти тек као последица Битке код Велбужда, те имамо континуирану српску власт од 1330. г. све до 1386. г. након чега долазе Турци"

Sve u svemu ispada da je za vaspostavljanje Patrijarsije, na jugu maje-vise koriscenja granica iz doba Sv. Save, dok na istoku granica iz doba Kralja Milutina.

Мислио сам због овога:

U svakom slucaju znam da su Nemanjici vladali i pre i posle njega.

Ко те зеза? :D Прочитај реченицу претходнну тој, као уосталом и моје образложење шта сам мислио.
 
Ovaj istočnobosanski veoma sumnjiv. Neznam koje bi to trebale biti osobine koje bi ga odvojile od Istocnhercegovackog.

Pa ima nekoliko odlika, otprilike ovaj dijalekt korenspondira sa tim famoznim srednjevekovnim Bosnjanima, tako da ako ima Srba koji su direkno poreklom od njih, onda je to najverovatnije stanovnistvo oko Doboja.
 
Pa ima nekoliko odlika, otprilike ovaj dijalekt korenspondira sa tim famoznim srednjevekovnim Bosnjanima, tako da ako ima Srba koji su direkno poreklom od njih, onda je to najverovatnije stanovnistvo oko Doboja.

Ma to su kolega gluposti da izvines.Govor Srba i ostalih u dobojskoj,tuzlanskoj regiji i inace sjeveroistocnoj Bosni,je identican sa govorom Srba u Banja Luci i Hercegovini.Posebno u tim krajevima nema nikakve ni naznake ikavskog izgovora.
 
Pa skola i mediji su unificirali govor.
Ma kolega, sa takvim argumentima mozes udarati deset dana ko maxim po diviziji.Imas li nesto konkretno.Cijeli taj kraj sjeveroistocne Bosne je naseljen doseljenicima u zadnjih 200 godina.Muslimani iz Srbije i Slavonije ,a Srbi iz Stare Hercegovine i jedan dio muslimana takodje iz Hercegovine.Te potomke srednjovjekovnog stanovnistva mozes traziti po Hrvatskoj ili eventualno u Bursi,Turska.
 
Pa ima nekoliko odlika, otprilike ovaj dijalekt korenspondira sa tim famoznim srednjevekovnim Bosnjanima, tako da ako ima Srba koji su direkno poreklom od njih, onda je to najverovatnije stanovnistvo oko Doboja.

А оно што је нарочито занимљиво, јесте сличност источнобосанског дијалекта са дубровачким дијалектом (нема га на овој карти), који сигурно дели неко заједничко порекло са данашњим источнобосанским дијалектом. Пошто се нисам детаљније бавио тим питањем, можда би нам могао коју реч рећи неко ко је упућенији у прилике лингвистике, па указати нам шта то конкретно веже ова два дијалекта. Мени као лаику била је више него очигледна та наглашена затвореност вокала, где се уместо "А" углавном изговара глас близак или дентичан "О", а што нигде даље нисам приметио да је случај да се говори.

Pa skola i mediji su unificirali govor.

Довољно је чути особу из Бање Луке и Добоја да видиш да они говоре различитим дијалектима, ако још одеш у нека мања места, ту никакве сумње нема да су то два различита дијалекта и данас као и пре сто и двесто година.
 
А оно што је нарочито занимљиво, јесте сличност источнобосанског дијалекта са дубровачким дијалектом (нема га на овој карти), који сигурно дели неко заједничко порекло са данашњим источнобосанским дијалектом. Пошто се нисам детаљније бавио тим питањем, можда би нам могао коју реч рећи неко ко је упућенији у прилике лингвистике, па указати нам шта то конкретно веже ова два дијалекта. Мени као лаику била је више него очигледна та наглашена затвореност вокала, где се уместо "А" углавном изговара глас близак или дентичан "О", а што нигде даље нисам приметио да је случај да се говори.



Довољно је чути особу из Бање Луке и Добоја да видиш да они говоре различитим дијалектима, ако још одеш у нека мања места, ту никакве сумње нема да су то два различита дијалекта и данас као и пре сто и двесто година.

Dubrovacki govor pripada istocnohercegovackom dijalektu :)
 
Dubrovacki govor pripada istocnohercegovackom dijalektu :)

Добро, али поставља се питање у каквој је вези са источнобосанским дијалектом, или се то што лаик чује сматра случајношћу?

Мислим, видех да има и пар књига на ту тему написаних, али нема их на интернету, што значи да питање није сасвим без основа. :)
 
Добро, али поставља се питање у каквој је вези са источнобосанским дијалектом, или се то што лаик чује сматра случајношћу?

Мислим, видех да има и пар књига на ту тему написаних, али нема их на интернету, што значи да питање није сасвим без основа. :)

Sjecam se da je Brozovic nesto o tome pisao 1963. g. Akcenatski sistem (posebno pridjevskih rijeci) i defonemizacija glasa jat.

QjpEdVD.jpg
 
Ovaj istočnobosanski veoma sumnjiv. Neznam koje bi to trebale biti osobine koje bi ga odvojile od Istocnhercegovackog.

Требало би да су разлике битне, зато што средњобосански дијалекат спада у староштокавске, а источнохерцеговачки у новоштокавске.
Ово би требале да буду специфичности босанскога:

* изговор јата - рефлекс јата углавном двосложни; доста је очувана старија замена јата и има доста прелазности - и екавизама и икавизама, као и понегде екавско-икавских комбинација; секундарни е глас
* затворено дуго а
* у значајној мери шћакавски, а понегде и мешовито штокавско-штакавски са низом специфичних локализама и појавом геминације
* доста очувана стара акцентуација
* деклинирани облици су новоштокавски, са нешто другачијим наставцима (нпр. множина дан је данови, а за мјесец је мјесецови); очувана деклинација придева неодређеног вида
* падежи: нема предлога уз генитив и акузатив; генитив се користи и у сврси акузатива; а акузатив и инструментал имају замењена места
* аорист жив, имперфект одумро; хабитуал
* препун оријентализмима са понешто италијанизама и германизама
 
Mujo Hrnjica se sada nakon kraćeg odsustva zbog banovanja vratio kao veliki Srbin.
Evo sada vidimo da ostavlja citate koji pokazuju da je Bosna srpska, te da će se Bošnjaci (Bošnjak je arhaični naziv za geografsko-teritorijalnu pripadnost; tek 1992 bosanski muslimani zvanično uzimaju naziv "Bošnjaci") vratiti svom srpstvu čim prestane osmanska vlast.
 
Mujo Hrnjica se sada nakon kraćeg odsustva zbog banovanja vratio kao veliki Srbin.
Evo sada vidimo da ostavlja citate koji pokazuju da je Bosna srpska, te da će se Bošnjaci (Bošnjak je arhaični naziv za geografsko-teritorijalnu pripadnost; tek 1992 bosanski muslimani zvanično uzimaju naziv "Bošnjaci") vratiti svom srpstvu čim prestane osmanska vlast.

to je onako prvi citat nekog velikana o spomenu Bosnjaka jer je mnogo historijski neobrazovane omladine ovdje pa nek djeca sire vidike...Ime bosanskih muslimana je znaci arhaicno i traje dugo vremena i nije izmisljeno 1993. godine i to je na ovoj temi veoma vazno da se rascisti.

idemo dalje...

sto se tice srbijanskih muslimana, osim nekih aga i begova koji su vojno prebacivani za srbiju, meni nije poznato neko naseljivanje iz bosne ili odnekle drugo, to su smijem reci do 75% pravi, stari, iskonski rasani, tu se nema sta puno raspravljati...ako ima neko drugih saznanja, rado bih naucio nesto novo.
 
to je onako prvi citat nekog velikana o spomenu Bosnjaka jer je mnogo historijski neobrazovane omladine ovdje pa nek djeca sire vidike...Ime bosanskih muslimana je znaci arhaicno i traje dugo vremena i nije izmisljeno 1993. godine i to je na ovoj temi veoma vazno da se rascisti.

idemo dalje...

sto se tice srbijanskih muslimana, osim nekih aga i begova koji su vojno prebacivani za srbiju, meni nije poznato neko naseljivanje iz bosne ili odnekle drugo, to su smijem reci do 75% pravi, stari, iskonski rasani, tu se nema sta puno raspravljati...ako ima neko drugih saznanja, rado bih naucio nesto novo.

Мујо, назив Бошњак као историјска чињеница није споран, имаш Бошњака колико хоћеш и раније, али Бошњак није етничка, већ географска одредница. У овом примеру имаш и Херцеговца, као што у неким другим које постављате, имате тако и Славонце, Далматинце, Хрваћане, Црногорце... а прескачете контекст, где се за све њих каже да су српског или славено-сербског порекла. А то што сте ви присвојили тај етноним за своју етничку одредницу, говори да сте присвојили нешто што не припада само вама, и на тај начин врло ефикасно створили одбојност свих око вас који такође припадају тој одредници, јер ти људи живе на истој територији на којој и ви, и не дели их битно другачија прошлост од ваше, осим у верском смислу, а који управо због таквог приступа самом одређењу не желе ни да чују за тај назив.
 
Мујо, назив Бошњак као историјска чињеница није споран, имаш Бошњака колико хоћеш и раније, али Бошњак није етничка, већ географска одредница. У овом примеру имаш и Херцеговца, као што у неким другим које постављате, имате тако и Славонце, Далматинце, Хрваћане, Црногорце... а прескачете контекст, где се за све њих каже да су српског или славено-сербског порекла. А то што сте ви присвојили тај етноним за своју етничку одредницу, говори да сте присвојили нешто што не припада само вама, и на тај начин врло ефикасно створили одбојност свих око вас који такође припадају тој одредници, јер ти људи живе на истој територији на којој и ви, и не дели их битно другачија прошлост од ваше, осим у верском смислу, а који управо због таквог приступа самом одређењу не желе ни да чују за тај назив.

nismo mi nista uzeli sebi, eto ti zastava s ljiljanima, nju srbi najvise i odbijaju...tako isto i ime bosnjak...a lijepo je da smo se slozili da je to stari naziv...sad idemo dalje, da raspravljamo o toj geografskoj odrednici..laganini...
 
"Ово ми се не свиђа и не уклапа се у мој наводни след догађаја. То ћемо избацити и и кренути даље. Причаћемо о другој теми како бисмо били што даље од ове у којој је доказано да нисам у праву, али ја сам тврдоглави во који то никад неће признати."
Ово су размишљања једног форумаша с ове теме.

Име му није Хасо, већ носи име његовог побратима.
 
"Ово ми се не свиђа и не уклапа се у мој наводни след догађаја. То ћемо избацити и и кренути даље. Причаћемо о другој теми како бисмо били што даље од ове у којој је доказано да нисам у праву, али ја сам тврдоглави во који то никад неће признати."
Ово су размишљања једног форумаша с ове теме.

Име му није Хасо, већ носи име његовог побратима.

kolega, zadrzi se na temi, citiraj doticnog pa da se raspravi sve..
 
nismo mi nista uzeli sebi, eto ti zastava s ljiljanima, nju srbi najvise i odbijaju...tako isto i ime bosnjak...a lijepo je da smo se slozili da je to stari naziv...sad idemo dalje, da raspravljamo o toj geografskoj odrednici..laganini...

Кад признаш да су ти преци били Срби, а убеђен сам да су били баш Срби, а не ни Хрвати ни неки Власи, можемо причати и о другим темама. До тада, овакво понашање нас највише одбија, ако разумеш шта хоћу да кажем?

То је стари географски назив за људе дошле са простора Босне, тако их зову Славонци у Славонији, Мађари у Јужној Угарској, Турци и кад треба и кад не треба, и где треба и где не треба.

Неки дан је на једном другом форуму било речи баш о презимену Бошњанин, које се јавља у десетинама случајева у попису Смедеревског санџака из 1476. године, а ради се о нетом досељеном босанском становништву на те просторе. Мислим да сам избројао више од осамдесет пописаних који носили презиме Бошњанин.

Таквих презимена срећемо у приметном броју и на простору Славоније пре доласка Турака, као и после по целој Угарској. Оно што је пак симптоматично, јесте да већина тих Бошњана или Бошњака су Срби, што значи да су се очиглено неком сличном везом сви водили кроз сва та турбулентна времена, а говоримо можда и о стотинама таквих презимена. Можда није релевантно за тему, али сви они знају да Бошњак значи да су дошли из Босне, но никада нико није ни посумњао да је то можда одредница за какав посебан народ. И наравно, говоре сви српским језиком, оваквим као и ја и ти што говоримо.
 

Back
Top