Pomiriti se sa tim i živeti bez očekivanja

[Nolole]

Sreća bi svakako svoj izvor uvek trebalo da ima u nama.
A sad hoće li to biti neki mali rečni izvor ili pravi gejzir od sreće, to neka zavisi od okolnosti, ali je bitno da uvek teče, da je nepresušno.

I u kontekstu ove priče o emotivnim odnosima naspram sreće, znam tako neke ljude koji nikada nisu mogli da budu sami, singl, ne duže od najkraćeg mogućeg vremena, i bukvalno kako znam za njih nikad ih nisam ni doživeo same i srećne, i to mi je zapravo tužno, iako su oni srećni spareni.
Ali tu vrstu sreće u sebi, sa sobom, nisu spoznali.

 

[Belgradeboy]

Za neke stvari nada je samo ostala. Neka očekivanja nemam odavno. Za neke stvari ću morati da se pomirim, pa kud puklo. Nema volje za cimanje u začaranom krugu.

 

[DarkMoon]

Imam ocekivanja da ovaj svet nestane .

 

[Belgradeboy]

Imam ocekivanja da ovaj svet nestane .

I ja bih vrlo rado bio Putin na jedan dan da stisnem nuklearku, pa nek ide zivot. Nadam se da ima boljih svetova.

 

[gost 248950]

Cesto su ljudske zelje u diskrepanciji sa ljudskim ponasanjem, a da nismo ni svesni toga. I onda prodju 30e a mi nismo resili zagonetke sopstvenog sjeba.
Ne treba se miriti sve dok postoji mogucnost da 'resimo' sebe a ta mogucnost postoji do smrti.

 

[NEzgodan]

Mislila sam da danas više neću ići na forum, prošetala sam se do Ušća i nazad i skapirala nešto. A to je da sreća nikome nije zagarantovana.
Eto. Ja sam melanholik uvek bila, sa ponekim pauzama, i život mi je bio pun odricanja, patnji, učenja, rada, samoće, itd...

Da li još neko ima da ispovedi sličnu sudbinu?

Zašto da se stalno kao nečemu nadamo? Mislim, ja se često zaista i nadam, ali npr sasvim je moguće da se nikada više ni sa kim neću voleti. I šta sad? Pa ništa. Eto, moja baka je bila udovica od 29. ubili joj muža, do 85. pa ništa. Nije se ponovo udavala, koliko znam nije ni imala veza. Tako su mnogi ljudi u prošlosti živeli. Zašto danas mislimo da svi imamo PRAVA na neku sreću u smislu imanja partnera sa kojim je sve ok? Ko nam to garantuje?

Pomiriti se i... živeti onda lepo. Mislim, lepo je shvatiti i da si nesrećan i opet biti srećan u tome Ne OČEKIVATI ništa, to je poenta.

Pošto ovo treba da bude tema: šta mislite o tome? (da svi očekuju nešto kao extra sasvim bezrazložno, valjda je to uticaj potrošačke kulture, šta znam)
Ne, nije za forum Filozofija

Što su manja očekivanja, manje je i razočaranje. Ali, prvo moraš da se očaraš da bi se razočarao. Zato se ne treba očaravati. Inače, m-ž ljubav je precijenjena. Nije vrijedna muke/patnje.