Papa Smurf
Elita
- Poruka
- 17.378
Posto mu je jedan od modova koji se jako dobro razume u ovu oblast zatvorio temu "Ducic o Hrvatima" pod izgovorom da nema veze sa politikom, red je da vam pokazem da nisam ja omasio pdf, vec da se radi o necem drugom... A ako hocemo tako, vise od 60% tema na ovom pdf-u nema direktne veze sa politikom...
Од 1910. је у дипломатској служби. Те године постављен је за аташеа у посланству у Цариграду, а исте године прелази на исти положај у Софији. Од 1912. до 1927. службује као секретар, аташе, а потом као отправник послова у посланствима у Риму, Атини, Мадриду и Каиру (1926-1927), као и делегат у Женеви у Друштву народа. Потом је привремено пензионисан. Две године касније враћен је на место отправника послова посланства у Каиру. Биран је за дописног члана Српске краљевске академије, а за редовног члана изабран 1931. Следеће године постављен је за посланика у Будимпешти. Од 1933. до 1941. прво посланик у Риму, потом у Букурешту, (где је 1937. године постављен за првог југословенског дипломату у рангу амбасадора у Букурешту), а до распада Југославије посланик у Мадриду.
Уочи немачке инвазије и касније окупације Југославије 1941. године Јован Дучић одлази у САД у град Гери, Индијана, где је живео његов рођак Михајло. Од тада до своје смрти две године касније, води организацију у Илиноису (чији је оснивач Михајло Пупин 1914. године), која представља српску дијаспору у Америци. За то време пише песме, политичке брошуре и новинске чланке погођен развојем ситуације у Југолсавији и страдањем српског народа, те осуђује геноцид над Србима који врши хрватска усташка влада.
http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%88%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD_%D0%94%D1%83%D1%87%D0%B8%D1%9B
Dučić u političkim vodama
Autor: M. K. | 26.04.2008. - 06:00
Dučić u političkim vodama
U jednom od najdramatičnijih trenutaka svog života, kada se našao u emigraciji u SAD zbog okupacije Kraljevine Jugoslavije, Jovan Dučić je odlučio da napiše seriju političkih rasprava u kojima se obraća javnosti i političarima.
Od svega što je Dučić napisao, ovi politički spisi - napisani pod jakim utiskom istorijskog trenutka u kome su nastali - najmanje su poznati i pročitani su sa najmanje razumevanja. Oni nisu samo slika jednog vremena već i svedočanstvo o ideološkoj amplitudi Jovana Dučića koja se kretala od uzdržanosti, preko izrazitog jugoslovenstva, do njegovog osporavanja.
Osnovu knjige „Verujem u Boga i u Srpstvo“ predstavljaju tri političke rasprave nastale krajem 1941. i početkom 1942. godine u Geriju, Indijana, gde je Dučić proveo svoje ratne godine. One su najpre objavljene 1942. u „Amerikanskom Srbobranu“, zvaničnom listu Srpske narodne odbrane, a potom su prvi put zajedno objavljene 1990. godine u fototipskom izdanju Instituta za balkanska pitanja iz Klivlenda, Ohajo. To izdanje poslužilo je i kao osnova za priređivanje ove knjige. Na kraju knjige, u Dodatku, priloženo je pismo Jovana Dučića upućeno Radojku Kneževiću, u London 17. aprila 1942. godine. Po preovlađujućem tonu i pokrenutim temama, to pismo čini prirodnu celinu sa tri politička spisa. Pismo je prvi put objavljeno u listu „Srpska Borba“, juna 1990. godine.
http://www.blic.rs/kultura.php?id=39491
Jovan Ducic - Jugoslovenska ideologija - Istina o "jugoslovizmu"
Da ne navodim citate, imate link...
http://www.rastko.rs/istorija/jducic-jugoslovenstvo_c.html
Од 1910. је у дипломатској служби. Те године постављен је за аташеа у посланству у Цариграду, а исте године прелази на исти положај у Софији. Од 1912. до 1927. службује као секретар, аташе, а потом као отправник послова у посланствима у Риму, Атини, Мадриду и Каиру (1926-1927), као и делегат у Женеви у Друштву народа. Потом је привремено пензионисан. Две године касније враћен је на место отправника послова посланства у Каиру. Биран је за дописног члана Српске краљевске академије, а за редовног члана изабран 1931. Следеће године постављен је за посланика у Будимпешти. Од 1933. до 1941. прво посланик у Риму, потом у Букурешту, (где је 1937. године постављен за првог југословенског дипломату у рангу амбасадора у Букурешту), а до распада Југославије посланик у Мадриду.
Уочи немачке инвазије и касније окупације Југославије 1941. године Јован Дучић одлази у САД у град Гери, Индијана, где је живео његов рођак Михајло. Од тада до своје смрти две године касније, води организацију у Илиноису (чији је оснивач Михајло Пупин 1914. године), која представља српску дијаспору у Америци. За то време пише песме, политичке брошуре и новинске чланке погођен развојем ситуације у Југолсавији и страдањем српског народа, те осуђује геноцид над Србима који врши хрватска усташка влада.
http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%88%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD_%D0%94%D1%83%D1%87%D0%B8%D1%9B
Dučić u političkim vodama
Autor: M. K. | 26.04.2008. - 06:00
Dučić u političkim vodama
U jednom od najdramatičnijih trenutaka svog života, kada se našao u emigraciji u SAD zbog okupacije Kraljevine Jugoslavije, Jovan Dučić je odlučio da napiše seriju političkih rasprava u kojima se obraća javnosti i političarima.
Od svega što je Dučić napisao, ovi politički spisi - napisani pod jakim utiskom istorijskog trenutka u kome su nastali - najmanje su poznati i pročitani su sa najmanje razumevanja. Oni nisu samo slika jednog vremena već i svedočanstvo o ideološkoj amplitudi Jovana Dučića koja se kretala od uzdržanosti, preko izrazitog jugoslovenstva, do njegovog osporavanja.
Osnovu knjige „Verujem u Boga i u Srpstvo“ predstavljaju tri političke rasprave nastale krajem 1941. i početkom 1942. godine u Geriju, Indijana, gde je Dučić proveo svoje ratne godine. One su najpre objavljene 1942. u „Amerikanskom Srbobranu“, zvaničnom listu Srpske narodne odbrane, a potom su prvi put zajedno objavljene 1990. godine u fototipskom izdanju Instituta za balkanska pitanja iz Klivlenda, Ohajo. To izdanje poslužilo je i kao osnova za priređivanje ove knjige. Na kraju knjige, u Dodatku, priloženo je pismo Jovana Dučića upućeno Radojku Kneževiću, u London 17. aprila 1942. godine. Po preovlađujućem tonu i pokrenutim temama, to pismo čini prirodnu celinu sa tri politička spisa. Pismo je prvi put objavljeno u listu „Srpska Borba“, juna 1990. godine.
http://www.blic.rs/kultura.php?id=39491
Jovan Ducic - Jugoslovenska ideologija - Istina o "jugoslovizmu"
Da ne navodim citate, imate link...
http://www.rastko.rs/istorija/jducic-jugoslovenstvo_c.html
