Politički komitet prihvatio preporuku da tzv. Kosovo bude primljeno u Savet Evrope

„Pričamo prazne priče 11 godina“​

Kako kaže, pre 11 godina, zaključen je Briselski sporazum i u njemu piše da Srbija i Kosovo neće jedno drugo sputavati u procesu evropskih integracija, a tu je i Ohridski sporazum.

Srbija suštinski time priznaje nezavisnost Kosova. Pokrajine ne ulaze u Evropsku uniju. Ta rečenica da Srbija neće ometati Kosovo na putu ka EU znači da Srbija percipira Kosovo kao nezavisnu državu. Tačka.

Briselski sporazum važi 11 godina, i 11 godina pričamo prazne priče o tome kako Srbija nešto neće dati ili će dati. Aleksandar Vučić dao pre 11 godina. Sa stanovišta međunarodne zajednice, Kosovo figurira i de fakto i de jure kao nezavisna država“, ističe profesor na Pravnom fakultetu u Novom Sadu Bojan Pajtić.

https://www.danas.rs/vesti/politika...obrovoljno-kao-ruska-a-malo-kineska-kolonija/

Vučić je odavno priznao Kosovo. Ostaje samo da se to u malim dozama i postupno priopći narodu i dovede dogovor do kraja.
 

„Pričamo prazne priče 11 godina“​

Kako kaže, pre 11 godina, zaključen je Briselski sporazum i u njemu piše da Srbija i Kosovo neće jedno drugo sputavati u procesu evropskih integracija, a tu je i Ohridski sporazum.

Srbija suštinski time priznaje nezavisnost Kosova. Pokrajine ne ulaze u Evropsku uniju. Ta rečenica da Srbija neće ometati Kosovo na putu ka EU znači da Srbija percipira Kosovo kao nezavisnu državu. Tačka.

Briselski sporazum važi 11 godina, i 11 godina pričamo prazne priče o tome kako Srbija nešto neće dati ili će dati. Aleksandar Vučić dao pre 11 godina. Sa stanovišta međunarodne zajednice, Kosovo figurira i de fakto i de jure kao nezavisna država“, ističe profesor na Pravnom fakultetu u Novom Sadu Bojan Pajtić.

https://www.danas.rs/vesti/politika...obrovoljno-kao-ruska-a-malo-kineska-kolonija/

Vučić je odavno priznao Kosovo. Ostaje samo da se to u malim dozama i postupno priopći narodu i dovede dogovor do kraja.
bojan pajtić je davao lepim momcima dobre ocene na faksu u novom sadu u zamenu za anal, on je takođe bio sa markom saranovcem koji je bio sa vučićem i sada je pomoćnik ministra za ekologiju. njega je vučić vodio u dubai takođe dakle bilo je seksa
 

Kosovo postaje član Parlamentarne skupštine NATO zajedno s Ukrajinom​

“Šef srpske delegacije u Parlamentarnoj skupštini NATO Vladimir Đukanović najavljuje da će Srbija razmotriti svoje dalje učešće u PS NATO ukoliko Kosovo postane pridruženi član ove organizacij “
——————————————
Ako, ako samo nek SNS -razmatra, imajuci u vidu Ohridski sporazum 😀
 
bojan pajtić je davao lepim momcima dobre ocene na faksu u novom sadu u zamenu za anal, on je takođe bio sa markom saranovcem koji je bio sa vučićem i sada je pomoćnik ministra za ekologiju. njega je vučić vodio u dubai takođe dakle bilo je seksa
Pokušaj diskreditacije neke osobe na temelju nekakvih afiniteta, stvarnih ili izmišljenih, a koji nemaju veze s oni o čemu dotična osoba govori je prilično neukusno i ne daje željene rezultate. ;)
 
Pokušaj diskreditacije neke osobe na temelju nekakvih afiniteta, stvarnih ili izmišljenih, a koji nemaju veze s oni o čemu dotična osoba govori je prilično neukusno i ne daje željene rezultate. ;)
nisam "pokušao" već sam diskreditovao čoveka za sva vremena. sa njim se slažem, ali ova prljava pričica gde šalje momke vučiću pa ga onda kleveće da je ruski špijun ne pije vodu
 
1711805525968.png

OKOMIO SE NA POLITIČARKU

Vučić ogorčen na Grke zbog "izdaje" Kosova: Sramota, sram vas bilo, neki ljudi nemaju kičme



Screenshot: Youtube


4 sata

Dora Bakojani, izvjestiteljka Parlamentarne skupštine Vijeća Evrope u nekoliko dana uspela je da naljuti i predsjednika Srbije Aleksandra Vučića i ministra vanjskih poslova Ivicu Dačića.

Tokom sinoćnjeg obraćanja predsjednik Srbije poručio je Bakojani da treba da je bude sramota, navodeći da je za tri dana promijenila mišljenje o pristupu Kosova Vijeću Evrope, piše Danas.

"Eh jada i čemera (…) Sramota. A onda se sjetila da nije važna ZSO ni eksproprijacija ni ništa, manastir Dečani, ni to što Srbima uksraćuju pravo na korištenje srpskog jezika, što su izloženi brutalnoj neproporcionalnoj sili. Neki ljudi imaju kičmu u međunarodnoj areni, a neki nemaju ništa", poručio joj je Vućić.

Nekoliko dana ranije po isto pitanju Bakojani je naljutila i šefa srbijanske diplomatije.

"Dora Bakojani nije bilo ko, ona je iz porodice Micotakisa, ona je sestra premijera", rekao je ministar vanjskih poslova Srbije Ivica Dačić za Bakojani.

Dačić smatra da "nije u redu" što je prijedlog političkog komiteta Parlamentarne skupštine Vijeća Evrope za prijem Kosova u članstvo tog tijla podnijela glavni izvjestilac, Grkinja Dora Bakojani, "zato što je Srbija prema Grčkoj bila veoma korektna".

Na nedavno održavnom sastanku komiteta u Parizu usvojen je izvještaj Bakojani u kojem je stajala preporuka da Kosovo bude primljeno u Vijeće Evrope. Bakojani je od Prištine tražila da ispuni tri uslova, od kojih je ispunjen samo jedan – vraćanje imovine manastiru Visoki Dečani.

Slijedi razmatranje zahtjeva Kosova da postane član Vijeću Evrope u plenumu Vijeća Evrope, a zasjedanje se očekuje 18. aprila. Konačnu odluku donijet će Komitet ministara Vijeća Evrope.

Iako Srbija prijeti da će, ukoliko Kosovo postane članica SE, ovu organizaciju napustiti, Bakojani je navodila da će "zaštita srpske i drugih manjina biće bolja ukoliko Kosovo postane članica Vijeća Evrope".

Od prištinskih zvaničnika dobila obećanje da će Zajednica općina sa srpskom većinom, ili prosto ZSO, biti formirana nakon što Kosovo postane članica VijećaEvrope.

Bakojani se ranije nalazila na mjestu ministrice vanjskih poslova Grčke, a ranije i gradonačelnice Atine. I na prvoj i na drugoj poziciji bila je prva žena na tim funkcijama u Grčkoj. Kosovska predsjednica Vjosa Osmani, premijer Albin Kurti i predsednik Skupštine Gljauk Konjufca Bakojani su uputili pismo.

Nakon što je isključena iz stranke Nova demokratija, čija je i bivša predsjednica, osnovala je novu stranku – Demokratsku alijansu. Novu demokratiju je vodila od 1984. do 1993, a iz nje je isključena jer je podržala vladine antikrizne mjere.

Dora Bakojani rođena je 16. maja 1954. godine, u Atini, tada u Kraljevini Grčkoj. Sa 14 godina seli se u Pariz zbog vojne hunte koja je uspostavljena u Grčkoj, a s njenim završetkom 1974. vraća se u grčku prijestolnicu.

Novinar i političar Pavlos Bakojani, sa kojim je imala dvoje djece, ubijen je 1989. godine u atentatu koji je izvršila teroristička i komunistička grupa "17. novembar".

 
1711928510623.png





"DVE STRATEGIJE ZA ISTI CILJ" Surlić: SAD su za Kosovo u Savetu Evrope, ali nisu za to da se Kurti sada nagradi

I Sjedinjene Američke Države i vodeće zemlje Evropske unije su za članstvo Kosova u Savetu Evrope, s tim što Amerikanci misle da je nepotrebno sada nagrađivati Aljbina Kurtija uoči izbora, i zbog svega onoga što se dešava prema srpskoj zajednici na Kosovu, smatra Stefan Surlić, docent na Fakultetu političkih nauka.


1711928481480.png


Blic 31.03.2024

Stefan Surlić kaže da je i Amerika za Kosovo u Savetu Evrope s tim što ne želi da se Kurti sada nagradi

Kako kaže za Kosovo onlajn, u SAD-u veruju i da "ta šargarepa ne bi trebalo da se daje dok se ne ispune uslovi koji se tiču eksproprijacije i Zajednice srpskih opština, jer ovako ispada da se Kosovo nagrađuje bez obzira na protivljenje prema Vašingtonu".

Na pitanje da li postoje dve politike Zapada oko prijema Kosova u međunarodne organizacije ili je na delu strategija "dobrog i lošeg policajca", pošto su se uoči glasanja u Političkom komitetu Parlamentarne skupštine Saveta Evrope o zahtevu Kosova da postane njihov član čuli različiti glasovi iz Vašingtona i Berlina, Surlić kaže da Zapad u ovom trenutku ima dve različite strategije, ali - za isti cilj.

Zapad ima dve strategije za isti cilj - Kosovo u Savetu Evrope

- Nemci, Francuzi i Britanci su ujedinjeni u tome da Kosovo treba podržati na međunarodnom planu, da je to akt dobre volje i da će se na taj način izvršiti još veći pritisak na Beograd da prihvati Kosovo na međunarodnom planu i članstvo Kosova u međunarodnim organizacijama - ocenjuje Surlić.

Kako dodaje, to su zapravo različita čitanja: Nemci i Francuzi su ujedinjeni u tome da će, ukoliko se Kosovu pruži više prostora na međunarodnom planu, to otkočiti dijalog Beograda i Prištine i da će na unutrašnjem planu Srbi imati veća prava, dok "Amerikanci nisu ubeđeni u to, a i na terenu se pokazalo da diskriminatorne mere Prištine mogu trajno da ugroze egzistenciju srpske zajednice na Kosovu".

ZSO ključni element za članstvo Kosova u međunarodnoj instituciji?

Pomoćnik državnog sekretara SAD za evropska i evroazijska pitanja Džejms O'Brajen, podsetimo, izjavio je da je napredak sa primenom dogovora o ZSO ključni element da bi Priština dobila ono što želi "a to je članstvo u međunarodnoj instituciji", dok je predsednik Odbora za spoljne poslove nemačkog Bundestaga Mihael Rot naveo da su "dodatni uslovi koje SAD nameću Kosovu za ulazak u Savet Evrope nepravedni" i da takav pristup SAD prema Kosovu mora da prestane.
 

1712265861435.png

Goran Miletić: Samo nešto potpuno nepredviđeno može uticati da prijem Kosova u Savet Evrope bude uklonjen sa dnevnog reda


Goran Miletić: Samo nešto potpuno nepredviđeno može uticati da prijem Kosova u Savet Evrope bude uklonjen sa dnevnog reda 1


danas 22:45

Samo nešto potpuno nepredviđeno može uticati da prijem Kosova u Savet Evrope bude u poslednjem trenutku uklonjen sa dnevnog reda zasedanja Parlamentarne Skupštine Saveta Evrope koja se održava tokom treće sedmice aprila u Strazburu, kaže za Danas Goran Miletić, direktor Civil Rights Defenders-a za Evropu.

Kako dodaje, poznate su i govornice pored izvestiteljke Dore Bakojani, a ostali članovi delegacija se mogu podneti amandmane na predlozeni izvestaj do ponedeljka 15. aprila ujutru, dok su prijave za diskusiju moguće do tog popodneva.

“Deluje da je sve spremno za diskusiju i odlučivanje 16. aprila i ne verujem da će biti promena”, smatra on.

Na pitanje ko bi još osim Mađarske mogao da pomogne Srbiji, Miletić navodi da kada je reč o glasanju, delegacije čine poslanici različitih političkih partija, pa će i glasanje biti drugačije jer neće svi poslanici jedne zemlje glasati na isti način.

“Takođe, pretpostavljam da će mnogi od njih biti van sale tokom glasanja.To će omogućiti vlastima u Srbiji da pokažu kako ustvari ne postoji podrška članstvu Kosova u Savetu Evrope iako to u suštini nije tačno. Možemo pretpostaviti i da će analitičari u provladinim medijima govoriti o pritiscima i kupovini glasova”, objašnjava Miletić.

Pojašnjava da posle debate u Parlamentarnoj skupštini SE sledi finalna odluka u Komitetu ministara gde će se verovatno ponoviti isti rezultat glasanja kao i 2023 – kada je osim Srbije samo još šest zemalja glasalo protiv – Kipar, Slovačka, Rumunija, Španija, Azerbejdžan i Gruzija, uz nekoliko uzdržanih. Zbog toga, on očekuje da će Kosovo biti primljeno u Savet Evrope.

Podsetimo, Komitet za politička pitanja i demokratiju Parlamentarne skupštine Saveta Evrope dao je 27. marta pozitivno mišljenje povodom zahteva Kosova da postane član ove organizacije, tako što je na glasanju 31 poslanik glasao “za”, četiri su bila protiv, a jedan uzdržan.

Ovu odluku, državni vrh Srbije ocenio je kao vrlo nepovoljnu za Srbiju i kao otvoreni put za članstvo Kosova u Savetu Evrope.
 
1712926212032.png



ČEKAJUĆI MIŠLJENJE PARLAMENTARNE SKUPŠTINE SAVETA EVROPE

Kosovo ante portas


Očigledno je da je srpska vlast procenila da ulazak Kosova u Savet Evrope bez prethodnog osnivanja Zajednice srpskih opština predstavlja manju političku štetu u odnosu na uvođenje sankcija Rusiji. Postavlja se pitanje zašto


6778437 copy
Kosovska Mitrovica

12. 4. 2024.

Na sednici od 28. marta ove godine Odbor je dvotrećinskom većinom prisutnih članova usvojio nacrt mišljenja kojim se podržava članstvo Kosova u Savetu Evrope. O nacrtu mišljenja će raspravljati Parlamentarna skupština na plenarnoj sednici zakazanoj za 16. april. U slučaju da Parlamentarna skupština dvotrećinskom većinom usvoji pozitivno mišljenje o članstvu Kosova, konačnu odluku će doneti Komitet ministara koji bi trebalo da svoju sednicu održi tokom maja meseca.

Očekivano, usvajanje nacrta mišljenja u Odboru za politička pitanja i demokratiju je naišlo na burne reakcije srpskih vlasti. Bilo je tu svega, od načelnih prigovora da je takva odluka sramotna i skandalozna, da predstavlja dokaz kraja međunarodnog prava, da ruši sve principe na kojima počiva Savet Evrope, do ličnih optužbi na račun izvestiteljke Dore Bakojani i posledičnih sumnjičenja Grčke za izdaju Srbije. Predsednik Vučić je čak najavio mogućnost izlaska Srbije iz Saveta Evrope ukoliko Kosovo bude primljeno u ovu organizaciju.

Suočene sa još jednim diplomatskim porazom srpske vlasti su pokušale da odgovornost za svoje neuspehe prebace na međunarodnu zajednicu, odnosno Zapad. S tim u vezi predsednik Vučić je u obraćanju naciji 29. marta izjavio da se Srbija nalazi u izuzetno teškoj političkoj situaciji i da, ne svojom krivicom, plaća veoma visoku cenu zbog geopolitičke situacije. „Radi se o sveukupnom pritisku na Srbiju i srpski narod, pre svega zbog naše vojne neutralnosti, odnosa prema sukobu u Ukrajini i poziciji Srbije da osuđuje napad na suverenu zemlju, ali da se ne pridružuje sankcijama Rusiji“.

Nakon Banjske sve se promenilo. Očigledna je namera najvećih evropskih država da Kosovo što pre uvedu u evropske institucije, u ovom slučaju Savet Evrope, i na taj način spreče mogućnost izbijanja novih sukoba

Uzmimo na trenutak da je sve ovo što je predsednik rekao tačno. Ali ako je sve to bilo unapred poznato, postavlja se pitanje zbog čega se Srbija toliko protivi uvođenju sankcija protiv Rusije i otežava sebi situaciju u vezi sa pregovorima sa Kosovom? Podsetimo da je predsednik Vučić u više navrata izjavljivao da Srbija neće uvoditi sankcije Rusiji dok bude mogla i dok bude izdržala, odnosno dok šteta ne bude prevelika. Očigledno je da je srpska vlast u ovom slučaju procenila da ulazak Kosova u Savet Evrope bez prethodnog osnivanja ZSO predstavlja manju političku štetu u odnosu na uvođenje sankcija Rusiji. Postavlja se pitanje zašto. Zar srpska vlast ne bi trebalo prevashodno da zastupa sopstvene nacionalne interese? Posebno u okolnostima kada Srbi sa Kosova nemaju na koga drugog da se oslone osim na Srbiju u ostvarivanju svojih prava.

Zar u takvim okolnostima osnivanje ZSO nije vitalni nacionalni interes Srbije? Šta ima toliko slobodarskog u odbijanju da se uvedu sankcije državi koja je izvršila vojnu agresiju na drugu državu, kršeći pri tome sva pravila međunarodnog prava? Na kraju, zašto Srbija dodatno otežava svoj položaj nastavljajući da održava bliske političke i bezbednosne veze sa Rusijom izazivajući time sumnje u pogledu strateškog pravca kojim se zemlja kreće? I čemu je služila demonstrativna poseta ministra spoljnih poslova Dačića Moskvi samo nedelju dana pre glasanja u Odboru za politička pitanja i demokratiju? To su pitanja na koja predsednik Vučić nije dao odgovor.


Dodatni problem je to što i Srbija sama sve više počinje da liči na Rusiju kada je reč o odnosu prema demokratiji i vladavini prava. Svakako je i to bio jedan od faktora koji su uticali da Odbor za politička pitanja i demokratiju sa ubedljivom većinom glasova usvoji pozitivno mišljenje o članstvu Kosova u Savetu Evrope. Neregularnosti koje je međunarodna posmatračka misija uočila tokom izbora 17. decembra prošle godine ozbiljno su dovele u pitanje demokratski karakter vlasti u Srbiji. Takvoj oceni doprinele su i potpuno neprimerene reakcije srpskih vlasti na preliminarni izveštaj posmatračke misije. Uvrede koje su tim povodom upućene pojedinim članovima posmatračke misije iz Evropskog parlamenta i Parlamentarne skupštine Saveta Evrope od strane predsednika i premijerke doživljene su kao prvorazredan politički skandal.

Predsednik je najavio promenu strategije u protivljenju prijemu Kosova u Savet Evrope. Fokus argumentacije je stavljen na neispunjenu obavezu Kosova o osnivanju Zajednice srpskih opština, a ne na statusno pitanje državnosti

Setimo se samo podsmeha i nipodaštavanja sa kojima je zvanični Beograd dočekao rezoluciju Evropskog parlamenta o izbornim neregularnostima u Srbiji. Takva politika kad-tad dođe na naplatu i to, po pravilu, u najgorem mogućem trenutku. Sve je to rezultiralo političkom izolacijom Srbije i gubljenjem bilo kakvog uticaja na donošenje odluke u Odboru za politička pitanja i demokratiju. Epilog je da su predstavnici svih političke grupacija u Parlamentarnoj skupštini glasali za izveštaj Dore Bakojani koja i sama pripada Evropskoj narodnoj partiji, grupaciji čiji je član i Srpska napredna stranka. Što je još nepovoljnije za Srbiju, među njima su bili i poslanici iz nekih država koje nisu priznale nezavisnost Kosova. Sličan ishod se može očekivati prilikom glasanja u Parlamentarnoj skupštini koja je zakazana za 16. april.

Pred odlučujuću sednicu Komiteta ministara zakazanu za 11. maj, Vlada Srbije je, na zahtev predsednika Vučića, odlučila da formira poseban tim koji bi trebalo da spreči članstvo Kosova u Savetu Evrope. Predsednik je takođe najavio promenu strategije u protivljenju prijemu Kosova u Savet Evrope. Fokus argumentacije bi trebalo da bude stavljen na neispunjenu obavezu Kosova o osnivanju Zajednice srpskih opština (ZSO), a ne na statusno pitanje državnosti.

Takva strategija ima izvesnog smisla s obzirom na to da je članom 4. Briselsko-ohridskog sporazuma Srbija prihvatila obavezu da se ne protivi članstvu Kosova u bilo kojoj međunarodnoj organizaciji. Sa druge strane, osnivanje ZSO predstavlja obavezu Kosova još iz prvog Briselskog sporazuma iz 2013. i ta obaveza je okarakterisana kao prioritetna Briselsko-ohridskim sporazumom iz 2023. godine. Zato protivljenje članstvu Kosova u Savetu Evrope zbog neispunjene obaveze osnivanja ZSO ne bi moglo biti ocenjeno kao kršenje Briselsko-ohridskog sporazuma.

kosovska mitrovica foto dragan mujan nova rs copy
Kosovska Mitrovica

Problem je u tome što se nakon Banjske sve promenilo. Očigledna je namera najvećih evropskih država da Kosovo što pre uvedu u evropske institucije, u ovom slučaju Savet Evrope, i na taj način spreče mogućnost izbijanja novih sukoba koji bi vodili prekrajanju granica. Dodatne sumnje u namere Srbije izaziva očigledno simuliranje vođenja krivičnog postupka protiv vođe naoružane grupe Milana Radoičića. Sukob u Banjskoj se pominje i u nacrtu mišljenja koji je usvojio Odbor za politička pitanja i demokratiju, gde se navodi postojanje veze između oružane grupe koja je izvršila napad i Beograda, kao i stvarni rizik od otvorenog nasilja na Kosovu. Sasvim izvesno da je to bio jedan od suštinskih razloga zbog kojih je doneta odluka da se ubrza prijem Kosova u Savet Evrope, ne čekajući osnivanje ZSO.

Suočene sa još jednim diplomatskim porazom, srpske vlasti su pokušale da odgovornost za svoje neuspehe prebace na međunarodnu zajednicu, odnosno Zapad

U nacrtu mišljenja koji je usvojio Odbor za politička pitanja i demokratiju se s tim u vezi navodi da osnivanje ZSO nije uslov za prijem Kosova u Savet Evrope, ali da to jeste važna obaveza u procesu normalizacije odnosa između Srbije i Kosova, koji se odvija pod okriljem EU. Stoga je Odbor za politička pitanja i demokratiju preporučio Komitetu ministara da osnivanje SZO tretira kao postpristupnu obavezu čije ispunjenje će nadzirati institucije Saveta Evrope po ulasku Kosova u članstvo ove organizacije.

Pred novoformiranim timom Vlade Srbije je težak zadatak da u međuvremenu ubedi neke od država članica koje su priznale nezavisnost Kosova da se promeni redosled stvari i članstvo Kosova u Savetu Evrope uslovi osnivanjem ZSO. Možda i pretežak za zemlju u kojoj dominira antizapadna retorika pažljivo gajena od strane najviših predstavnika vlasti i koja se sve više udaljava od osnovnih demokratskih vrednosti na kojima se temelji Savet Evrope.
 

1712926850173.png

Beširi: Srbija bi trebalo da podrži ulazak Kosova u Savet Evrope jer bi to značilo bolji život za Srbe


1712926878166.png


default-avatar.jpg
11.04.2024. 22:10


U kom formatu će međunarodna zajednica zahtevati da se Zajednica srpskih opština formira, to ostaje da se vidi, kaže za Danas izvršni direktor Instituta za evropske poslove, Naim Leo Beširi, ali smatra da Srbija treba da podrži prijem Kosova u Savet Evrope jer bi to značilo i bolji standard i zaštitu za Srbe i druge nealbance na Kosovu.

Razmatranje o prijemu Kosova u Savet Evrope zakazano je za 16. april, u okviru prolećnog zasedanja Parlamentarne skupštine Saveta Evrope (PSSE), a konačnu odluku doneće Komitet ministara Saveta Evrope (SE).

Preporuka glavnog izvestioca PSSE Dore Bakojani, za prijem Kosova u SE usvojena je krajem marta na sastanku političkog komiteta tog tela sa 31 glasom za, četiri protiv i jednim uzdržanim, a preporuci je prethodila odluka kosovske vlade da uknjiži zemljište manastira Visoki Dečani.

Takođe nekoliko dana pre usvajanja predloga od strane PSSE, predsednica Kosova Vjosa Osmani, premijer Aljbin Kurti i predsednik Skupštine Glauk Konjufca poslali su pismo Bakojani u kojem obećavaju da će nakon prijema Kosova u SE provesti sve mere koje se traže od Kosova, nuključujući i formiranje Zajednice srpskih opština (ZSO).

Ipak, u medijima, i od strane političara pojavila se informacija da će osnivanje ZSO ipak biti uslov za sam prijem, a ne obaveza koja će moći da se ispuni nakon prijema.
Tako je specijalni američki izaslanik za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar i pre usvajanja predloga o razmatranju prijema kosova u SE rekao da Kosovo ima da ispuni još dva uslova – formiranje ZSO i pitanje eksproprijacije zemljišta na severu Kosova.

U izjavi za Demostat, Miodrag Marinković, analitičar i osnivač Centra za afirmativne društvene akcije (CASA), rekao je da “postoje izvesne naznake da ċe vodeċe zapadne diplomatije od Kosova zahtevati jasne garancije da ċe ozbiljno raditi na ispunjenu uslova za članstvo, preciznije uslovu o formiranju Zajednice srpskih opština.“

Marinković je objasnio da je “kredibilitet trenutne kosovske vlade i njenog lidera Aljbina Kurtija ozbiljno poljuljan serijom jednostranih poteza u procesu normalizacije odnosa Kosova i Srbije”, i dodao da je to razlog zbog kog bi Komitet ministara mogao da traži konkretne poteze u pogledu formiranja ZSO.

Naznaku da ovo zaista može biti slučaj dao je juče i nemački ambasador u Prištini Jorn Rode rekavši da Kosovo “ne bi trebalo da rizikuje” već da “mora da napravi nacrt statuta ZSO što predstavlja poštovanje prava manjina.”

Time bi, smatra on, put Kosova u SE bio obezbeđen.

O nespremnosti Kurtija da pokrene formiranje ZSO, izvršni direktor Instituta za evropske poslove, Naim Leo Beširi kaže da je “Kurtiju teško da sprovede međunarodnu obavezu koju su njegovi prethodnici prihvatili još 2013. godine jer je celo svoje političko biće zasnovao na protivljenju Srbiji i odustajanju od kompromisnih rešenja zarad domaće, nacionalističke i populističke politike koja mu omogućava ostanak na vlasti.”

“Njegov predizborni program i zalaganje je da neće biti Zajednice opština u kojima većinski žive Srbi, a tu ideju je neretko nazivao Republika Srpska,” kaže Beširi i dodaje da Kurti “na taj način sugeriše međunardnoj zajednici da bi formiranje političkog entiteta sa visokim izvršnim ovlašćenjima kosovsku državnost dovelo u pitanje i samo Kosovo učinilo neefikasnom zemljom u budućnosti nalik Bosni i Hercegovini.“

Kako tvrdi naš sagovornik, Srbija neće odustati od zahteva za formiranjem ZSO jer je to “poslednja slamka za koju vlast u Beogradu može da se uhvati” i pokaže domaćoj javnosti da Kosovo nije u potpunonsti izgubljeno.
“Iako se Beograd složio da neće blokirati Kosovo ka članstvu u međunarodnim organizacijama, nevoljnost Prištine da sprovede dogovoreno navodi Vučića i kompaniju da se bar glasno protive članstvu u Savetu Evrope dok se ne reši osnivanje Zajednice,” tvrdi Beširi.

“Predsednik Vučić je shvatio da bi za pritisak na zapadne zemlje bilo potrebno potrošiti nekoliko milijardi evra novca građana Srbije pa je otišao na uskršnji šoping u Pariz gde je pazario vojne avione, obećao metro i ko zna još koji posao Francuzima koji bi zauzvrat pritisnuli Strazbur da odloži članstvo dok se ne počne ozbiljan posao na institucionalnom udruživanju srpskih opština na Kosovu”, objašnjava sagovornik Danasa.

Na pitanje da li će međunarodna zajednica biti zadovoljna simboličnim potezom u pravcu formiranja ZSO ili samo njenom punom realizacijom, Beširi odgovara da to ostaje da se vidi, “ali da je Srbija pokazala, da u odsustvu strateške spoljne politike, vlast pribegava neopravdano velikoj potrošnji zarad zadržavanja vlasti”.

Govoreći o potezima Srbije, Beširi smatra da bi Srbija trebalo ne samo da prestane s spoticanjem Kosova ka članstvu u međunarodnim organizacijama nego da ga podrži.

“Članstvo u Savetu Evrope znači i bolji standard i zaštitu za Srbe i druge nealbance na Kosovu. Mogućnost da se tromo, neorganizovano i korumpirano sudstvo na Kosovu uredi u budućnosti, ali i da građani uživaju zaštitu Evropskog suda za ljudska prava”, dodaje Beširi.

“Ipak, Vučić i Kurti nam iznova pokazuju da nema tu mnogo strategije, dugoročnih planova i vizije za pomirenje, već da se samo gleda kako da se politički napakosti ovom drugom”, tvrdi Beširi i dodaje da zasigurno možemo očekivati ponovo podizanje tenzija oko trivijalnih stvari da bi se posle nekoliko nedelja stvar smirila rešenjima koji su bili na stolu i pre napete situacije.

“Tenzije, napetost i neizvesnost odgovaraju autoritarnim i populističkim režimima jer se svi drže u neizvesnosti dok vlast nastavlja da radi ono u čemu je najbolja, da koristi situaciju za bogaćenje onih na vrhu i njihovih familija”, zaključuje Beširi.
 

1713314441557.png

PORAZ SRPSKE DIPLOMATIJE: Skupština Vijeća Evrope podržala članstvo Kosova


Izvještaj je sastavila grčka poslanica Dora Bakoyannis, a njegov nacrt je u martu odobrio Komitet za politiku i demokratiju ove organizacije.


233333213332132131232133123312312e21333213331233323321333333333.jpg


Prije 6h

Većina poslanika Parlamentarne skupštine Vijeća Evrope podržala je na plenarnoj sednici u Strazburu 16. aprila članstvo Kosova u ovoj organizaciji, posvećenoj ljudskim pravima i razvojem demokratije.

Za prijem Kosova u Vijeće Evrope glasalo je 131 od 171 prisutnog člana Parlamentarne skupštine Vijeća Evrope, 29 je bilo protiv, a 11 je bilo uzdržano. To znači da je Kosovo osiguralo dvotrećinsku podršku Parlamentarne skupštine i da Srbija više ni na koji način ne moze blokirati prijem Kosova u Vijeće Evrope.

Kosovo je kandidaturu za članstvo podnijelo prije dvije godine, a prihvaćena je na sjednici aprila prošle godine.

Izvještaj je sastavila grčka poslanica Dora Bakoyannis, a njegov nacrt je u martu odobrio Komitet za politiku i demokratiju ove organizacije.
Obraćajući se Skupštini, Bakoyannis je naglasila da je Kosovo, "bez obzira na neke nedostatke", funkcionalna demokratija i ispunjava uslove za prijem. Ona je rekla da su pravnici, takođe, potvrdili stav da Kosovo ispunjava osnovne uslove za članstvo u Vijeću Evrope.

Osvrćući se na formiranje Zajednice opština sa srpskom većinom na Kosovu, ocijenila je da se radi o pitanju koje je u "unutrašnjoj nadeležnosti Kosova i nema veze sa prijemom u Vijeće Evrope".

Zbog toga je rekla da Vijeće ministara treba da pozove Kosovo da postane članica Vijeća Evrope.

Navela je i da njen izvještaj ne obuhvaća pitanje priznavanja ili nepriznavanja Kosova i da nije dužna da se bavi pitanjem državljanstva.

Poručila je, ukoliko bi to bio slučaj, ona ne bi pristala da sačini izvještaj i prilagodila bi se stavu svoje zemlje, Grčke, koja ne priznaje koosvsku nezavisnost.

Kako Bakoyannis, tako i ostali govornici, uključujući pravne eksperte, pozdravili su odluku vlade Kosova da primijeni odluku Ustavnog suda o zemljištu manastira Dečani. Takođe je navedeno da će pitanje eksproprijacije biti pažljivo praćeno u postpristupnom procesu.

Šta je rečeno tokom rasprave?

Većina zastupnika koja je sudjelovala u raspravi podržala je članstvo Kosova u Vijeću Evrope.

Njemački zastupnik Frank Schwabe pohvalio je izvještaj i pozvao da Kosoovu bude omogućeno članstvo, dok je Zsolt Nemeth iz Mađarske, kao predstavnik Evropske konzervativne stranke, rekao je da je protiv predstavljenog izvještaja.

Kao jedna od glavnih razloga je naveo neuspostavljanje Zajednice opština sa srpskom većinom.

"Drugo pitanje je Srbija. Ignoriranje interesa Srbije je destabilizirajuće", rekao je Nemeth.

U međuvremenu, Iulian Bulai, zastupnik iz Rumunije, koja ne priznaje nezavisnost Kosova, rekao je da podržava članstvo Kosova i da očekuje da ta zemlja ispuni obaveze koje proizlaze iz članstva.

"Naša borba nije za države, već za prava pojedinaca. Branimo prava pojedinaca, a ne država i etničkih grupa. Kosovo je spremno i zaslužuje biti primljeno u Vijeće Evrope, ali mora osigurati odgovarajuću zaštitu srpske zajednice”, rekao je Bulai.

Piero Fassino iz Italije rekao je da se prava srpske manjine mogu bolje zaštititi ukoliko Kosovo bude dio Vijeća Evrope, a govoreći o Zajednici opština sa srpskom većinom, kazao je da strahuje od toga da to tijelo ne bude ličilo na Republiku Srpsku u Bosni i Hercegovini.

Grčki zastupnik Alexis Tsirpas takođe je rekao da podržava članstvo Kosova u Vijeću Evrope.

Biljana Pantić Pilja
iz Srbije kritizirala je predstavljeni izvještaj, rekavši da ne može biti zanemareno pitanje uspostave Zajednice opština sa srpskom većinom.

"Ukoliko dozvolite da uđe u Vijeće Evrope, a da se ne uspostavi Zajednica, onda ona nikada neće biti uspostavljena", rekla je.

Protiv članstva Kosova u Vijeću Evropa izjasnila se i crnogorska zastupnica Maja Vukićević, inače članica proruske Demokratske narodne partije.
 

1713314987936.png


Usvojena preporuka za prijem Kosova u Savet Evrope: „Ne treba da idemo na pogrešan put poput Republike Srpske za Kosovo“


1713314950873.png


16. 04. 2024.

Parlamentarna skupština Saveta Evrope usvojila preporuku za prijem Kosova u Savet Evrope. Od 171 poslanika 131 je bilo za, 29 је bilo protiv, а 11 uzdržano.

Za učešće u današnjoj debati bilo je prijavljeno je 65 poslanika, a podneto je 15 amandmana na tekst predloga za prijem.
Glavna izvestteljka za prijem Kosova u Savet Evrope Dora Bakojani na početku izlaganja kazala je da nema boljeg mesta od Saveta Evrope koje promoviše ljudska prava i vladavinu prava u Evropi.

Navela je da ove godine Savet Evrope proslavlja 75 godina postojanja te da je Kosovo funkcionalna demokratija koja deluje u skladu sa principima poštovanja fundamentalnih prava. „Tamo se poštuju ljudska prava“.

Kosovo, navela je Bakojani, ispunjava sve standarde Saveta Evrope posebno kada je reč poštovanju ljudskih prava manjina.
„Stvarni progres je načinjen“, kazala je Bakojani u uvodnom izlaganju.

Bakojani je konstatovala da je od objavljivanja izveštaja dobila kritike i uvrede na svoj račun, pre svega od predstavnika država koje ne priznaju nezavisnost Kosova.

Izveštaj o aplikaciji Kosova, o kojem će glasati Parlamentarna skupština Saveta Evrope, ne dotiče se pitanja priznanja ili ne priznavanja statusa Kosova, već to ostaje prerogativ država, naglasila je ona.

Ovo je komplikovano pitanje sa kojim se nikada nismo suočili i zato smatram da nema boljeg mesta od PSSE za takav razgovor, rekla je Bakojani.

Podsećajući na proces kojim je Komitet ministara SE zatražio od nje kao izvestitelja da sačini izveštaj o aplikaciji Kosova, Bakojani je istakla da je Kosovo funkcionalna parlamentarna demokratija, ali da su konstatovana tri ključna problema – poštovanje odluke Ustavnog suda u slučaju imovine manastira Visoki Dečani, eksproprijacije i uspostavljanje Zajednice srpskih opština.

Bakojani je rekla da je Kosovo uspešno rešilo ono što je identifikovano kao najvažniji slučaj kršanje vladavine prava na Kosovu, odnosno primena odluke Ustavnog suda.

Ona je navela da će svaki slučaj nelegalne eksproprijacije imovine biti tema pred Evropskim sudom za ljudska prava, dok je najvažnija tema za srpsku zajednicu ZSO, ugaoni kamen u dijalogu Beograda i Prištine, pomenuvši i deo iz Ohridskog sporazuma da se sve u pregovorima o ZSO mora odvijati unutar dijaloga.

Bakojani je naglasila da je od objave izveštaja dobila brojne kritike i lične uvrede na svoj račun, pre svega od država koje ne priznaju nezavisnost Kosova.
Da je Komitet ministara tražio moj stav o državnosti Kosova, nikada ne bih prihvatila ulogu izvestioca, ali ne radi se o tome i ovo smatram kao važan dokaz svog integriteta, rekla je Bakojani.

Pjero Fasino iz Italije rekao je da se prava srpske manjine mogu bolje zaštititi ukoliko Kosovo bude deo Saveta Evrope, a govoreći o ZSO, je rekao da strahuje da će to telo ličiti na Republiku Srpsku (RS), jedan od dva entiteta u Bosni i Hercegovini (BiH).

Grčki poslanik Aleksis Cipras takođe je rekao da podržava članstvo Kosova u Savetu Evrope.

Nemački zastupnik Frank Švabe pohvalio je izveštaj o Kosovu i pozvao da „toj zemlji bude omogućeno članstvo“, dok je Žolt Nemer iz Mađarske, kao predstavnik Evropske konzervativne stranke, rekao je da je protiv predstavljenog izveštaja.

Julijan Bulaj iz Rumunije, države koja nije priznala Kosovo, kazao je: „Mi danas branimo prava pojedinca. Kosovo je spremno i zaslužuje da uđe u Savet u Evrope. Ne treba da idemo na pogrešan put poput Republike Srpske za Kosovo“. Dodao je da Srbi takođe treba da budu poštovani i uključeni.

„Naša borba nije za zemlje, već za prava. Ovo je istorisjki dan i mi branimo prava pojedinaca, a ne zemalja ili naroda“, rekao je Bulaji, dodavši da je većina poslanika u PSSE rođena u zemljama koje više ne postoje.

Ova odluka znači više prava za 1,6 miliona ljudi koji žive i čije ranje zaceljuju. „Današnja odluka je početna tačka i očekujemo od Kosova da ispuni reforme. Kosovo je spremno za članstvo u SE, ali mora da obezbedi zaštitu srpske zajednice“, poručio je on.

Pjero Fasino iz Italije je kazao da je situacija na Balkanu daleko od jednostavno. Kosovo ima šansu da bude stabilno, ali da je sporazum između Beograda i Prištine ključan, kao i da je predulsov formiranje ZSO.

Nerea Ahedo iz Španije kazala je kazala da bi Kosovo trebalo u špotpunosti da bude priznato kao država te da ne razume stav svoje države koja Kosovo jipos nije priznala. Ahedo se, navela je, u potpunosti slaže sa argumentima Dore Bakojani.

Biljana Pantić Pilja iz Srbije je ironično kazala da bi želela da čestitka Bakojani na ovome što radi. Navela je kršenja tj to što nije formirana ZSO kao preduslog za dijalog Beograda i Prištine i kao nužan preduslov za poštovanje prava manjine na Kosovu.

„Čestitam vam na ovome što činite i ući ćete u istoriju zbog kršenja normi međunarodnog prava“, rekla je Pantić Pilja, podsećajući Bakojani da je sama u izveštaju navela tri uslova za članstvo Kosovo.

Pantić Pilja je rekla da je sama Bakojani napisala da je uspostavljanje Zajednica srpskih opština neophodan uslov za efikasnu zaštitu nacionalne manjine.
Ovo je presedan kojim ćete otvoriti Pandorinu kutiju i pitanje je čija zemlja je sledeća koja će iskoristiti ovaj presedan, naglasila je ona, podsećajući na odluku prištinskih vlasti da ne dozvoli uvoz srpske robe i zabranu upotrebe dinara.

Status Saveta Evrope jeste vladavina prava, zašto onda, upitala je predstavnica Srbije Doru Bakojani, „ne govorite o ljudskim pravima Srba i egzodusu Srba sa Kosova zahvaljujući režimu Aljbina Kurtija“.
Kosovo će uvek biti deo Srbije, kazala je Pilja uzvikujući na srpskom na kraju: „Živela Srbija“.

Maja Vukićević iz Crne Gore je navela da je „Kosovo deo naše istorije, moram reći da sam iznenađena jer nisu svi uslovi ispunjeni i pitam se kada će“.

„Moje mišljenje je da ovaj proces ima puno posledica“, upućujući na mogućnost da u slučaju prijema Kosova, Srbija napušta Savet Evrope.

Kimo Kiljunen iz Finske koja je, kazao je, takođe mala zemlja da je pažljivo slušao izlaganje predstavnica Srbije i Crne Gore ispravljajući ih da ovde nije reč o državnosti Kosova. Kiljunen se složio sa izlaganjem Dore Bakojani.

Pre plenarne sednice Politički komitet PSSE odbio je sve amandmane srpske i italijanske delegacije kojima je pokušao da se tekst predloga ublaži i da se odluka o prijemu Kosova odloži dok Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija „ne utvrdi ili odobri status Kosova i Metohije“.

Srbija je tražila i da se predloženi tekst izmeni tako da osnivanje ZSO bude preduslov za nastavak procesa razmatranja zahteva Kosova za članstvo, a ne „post-pristupna obaveza“, kako stoji u preporuci.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić u ponedeljak je rekao da će zahtev Kosova danas proći glasanje u PSSE ali da će se glavna bitka voditi 16. maja kada će o tome odlučivati Savet ministara. On je naveo da bi zbog angažovanja Francuske ova tačka mogla da bude sklonjena sa dnevnog reda, odnosno da se odloži odlučivanje.
 

1713337058255.png

ODUŠEVLJENJE U PRIŠTINI, BIJES U BEOGRADU: „Odličan dan za Kosovo, preostaje još samo…“


Za izvještaj je glasao 131 zastupnik, protiv je bilo 29, a od ukupno 171 suzdržalo ih se 11.

kurtiidacic.jpg


Prije 3h

Parlamentarna skupština Vijeća Europe (PACE) preporučila je u utorak prijem Kosova u tu organizaciju, što je naljutilo Beograd koji je rekao da je to "dan srama", dok ga je Priština nazvala "velikim danom" i korakom bliže prijemu u punopravno članstvo.

Zastupnici PACE usvojili su dvotrećinskom većinom izvještaj grčke zastupnice Dore Bakoyannis, kojim se Odboru ministara Vijeća Europe preporučuje da prihvati kandidaturu Kosova za članstvo u Vijeću Europe - organizaciji posvećenoj ljudskim pravima i slobodama, vladavini prava i razvoju demokracije.

Za izvještaj je glasao 131 zastupnik, protiv je bilo 29, a od ukupno 171 suzdržalo ih se 11.

Parlamentarna skupština uputit će prijedlog za prijem Kosova Odboru ministara vanjskih poslova, koji donosi konačnu odluku dvotrećinskom većinom ministara, a taj sastanak očekuje se 16. i 17. maja u Strasbourgu.

Srbijanski šef diplomacije Ivica Dačić rekao je da je to bio "dan srama u Parlamentarnoj skupštini vijeća Europe", ocijenivši kako je "prvi puta u povijesti preporučeno članstvo nečega što nije država, i koje pritom ne ispunjava osnovne uvjete u području ljudskih prava i sloboda".

Dačić je u pisanoj izjavi istaknuo da "Priština već 11 godina odbija formirati Zajednicu srpskih općina" i nad srpskim narodom "provodi politiku terora i etničkog čišćenja“.

Ovom odlukom, nametnutom silom međunarodnih moćnika, "potkopali su temelje i Vijeća Europe i međunarodnog pravnog poretka", poručio je je Dačić.
Kosovski dužnosnici su vrlo zadovoljni ishodom.

"Odličan dan za Kosovo", objavio je poslije glasanja u PACE-u premijer Kosova Albin Kurti na društvenoj mreži X-u.

"Ovo je službena podrška uspjehu naše zemlje kada je riječ o ljudskim pravima, demokraciji i vladavini prava i još jedan korak bliže punopravnom članstvu u Vijeću Europe", ocijenio je Kurti.

Kosovska predsjednica Vjosa Osmani drži da se u debati "čuo glas Europljana". Osmani dijeli Kurtijev stav da je "pred Kosovom samo još jedan korak do punopravnog članstva".

Ona je, pak, u svom izvještaju ocijenila da je riječ o pitanju koje je u "unutrašnjoj nadležnosti Kosova i nema veze sa prijemom u Vijeće Europe".
Bakoyanise je naglasila da je Kosovo, "bez obzira na neke nedostatke", funkcionalna demokracija i ispunjava uvjete za prijem, te da su i pravnici također potvrdili stajalište da Kosovo ispunjava temeljne uvjete za članstvo.

Srbija ne priznaje nezavisnost Kosova i smatra ga svojim teritorijem. Po okriljem Europske unije Beograd i Priština su u aprilu 2013. godine u Bruxllesu potpisali sporazum o normalizaciji odnosa, ali je taj proces dospio u slijepu ulicu jer Priština insistira na priznanju, koje Beograd kategorički odbacuje.

U februaru 2023. godine su obje strane u Bruxellesu prihvatile europski plan za Kosovo, koju podupiru i Sjedinjene Države, a mjesec dana kasnije u Ohridu i aneks tog plana, ali se još nisu približile rješenju, dok međusobne odnose prate stalne napetosti i uzajamne optužbe.
 

1713462262019.png

Dojče vele: Glasanje u Savetu Evrope – rejting Srbije pao na niske grane


1713461957689.png


Odluka o preporuci za članstvo Kosova u Savetu Evrope za vlasti u Srbiji je „sramna“, a za posmatrače je to „rezultat veoma loših odnosa Srbije i zemalja EU koje insistiraju na normalizaciji odnosa Srbije i Kosova“.

Odluka Parlamentarne skupštine Saveta Evrope o podršci članstvu Kosova u toj organizaciji naišla je na očekivano nezadovoljstvo srpskih vlasti. Državni vrh Srbije je inače već upozoravao da postoji snažna podrška tom potezu, i stoga se ne može reći da je odluka predstavljala neko veliko iznenađenje.

Ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić ocenjuje da je takva odluka „dan srama u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope, jer je preporučeno članstvo za nešto što nije država“, ali će, kaže, „Srbija nastaviti borbu da ta odluka ne bude usvojena na Komitetu ministara 16. maja“.

Šta kaže vlast, šta deo opozicije?​

Šef delegacije Srbije u Savetu Evrope Biljana Pantić Pilja naziva sramnom takvu odluku i kaže da je „ta institucija na ovaj način pogazila sve norme međunarodnog prava, i da je zbog toga sada otvorena Pandorina kutija“.

Kandidat za premijera nove srpske vlade Miloš Vučević kaže da je „ono što smo videli u Strazburu nastavak festivala licemerja i još jedan ekser u mrtvački sanduk međunarodnog prava. Što se tiče finalne faze u Komitetu ministara, nemamo mnogo manevarskog prostora, ali ćemo se boriti“.

Parlamentarna skupština Saveta Evrope osramotila se kao nikad u istoriji, podržavši preporuku za prijem Prištine u tu međunarodnu organizaciju, poručio je i direktor Kancelarije za KiM Petar Petković.

Reagovali su i pojedini opozicioni lideri. Predsednik Narodnog pokreta Srbija Miroslav Aleksić tako ocenjuje da je usvajanje predloga o prijemu Kosova u Savet Evrope „posledica pogubne politike Aleksandra Vučića i prihvatanja francusko-nemačkog plana i Ohridskog aneksa. Sve ovo što se dešava u Savetu Evrope je veliki test i pitanje za EU i SAD da li su spremni ovakvim presedanom da se odreknu međunarodnog poretka kakav su gradili nakon Drugog svetskog rata“, dodao je Aleksić.


„Dolazi na naplatu sva bahatost“​

Odluka o preporuci za članstvo Kosova u Savetu Evrope je na neki način „rezultat veoma loših odnosa Srbije i zemalja Evropske unije koje insistiraju na normalizaciji odnosa Srbije i Kosova“, ističe za DW Jelica Minić, predsednica Evropskog pokreta u Srbiji.

„Mislim da dolazi na naplatu sva bahatost u komunikaciji sa zvaničnicima EU. Zatim su tu događaji u Banjskoj, koji su radikalno promenili situaciju na štetu Srbije, a tu možemo čak dodati i rezoluciju o Srebrenici. To su sve poruke vlastima u Srbiji da je rejting Srbije u međunarodnoj zajednici dramatično pogoršan“, kaže Jelica Minić.
„Srbija se oslanja na Rusiju i Kinu, i vlasti to tako predstavljaju građanima, ali mislim da ni Rusija ni Kina nemaju neke prejake motive da žrtvuju neke svoje interese zbog Srbije. Rusija je već pokazala nakon posete Vučića Francuskoj da negativno reaguje na svako približavanje Srbije EU. Kada se sve to sabere, plus izbori koje su svi zabeležili kao neregularne, to je rejting Srbije spustilo na izuzetno niske grane“, ocenjuje naša sagovornica.
Srbija insistira na tome da je dobila obećanje da oko tog članstva ne može biti razgovora bez formiranja Zajednice srpskih opština. Jelica Minić kaže da je „sasvim moguće da je bilo i takvih obećanja, ali je očigledno, imajući u vidu sve što se dešava u Srbiji i u njenoj spoljnoj politici, da oni smatraju da ne moraju da vode računa da će se to uslovljavanje do kraja i ispuniti. Doduše, navodi se da će se u tom periodu nakon prijema vršiti nadzor nad ponašanjem Kosova, i da će se verovatno insistirati da ispune svoje obaveze“, smatra Minić.

Šta bi doneo izlazak Srbije iz Saveta Evrope?​

Pojedini opozicioni lideri skreću pažnju na činjenicu da se Srbija Ohridskim sporazumom obavezala da neće sprečavati ulazak Kosova u međunarodne organizacije, i da stoga ova odluka ne predstavlja veliko iznenađenje. Tako zaista i piše u Ohridskom sporazumu, primećuje Jelica Minić, iako predsednik Vučić tvrdi da ga on nije potpisao, ali ga je ipak prihvatio.


„To se sada smatra pravno validnim i Srbija nema pravo da sprečava Kosovo da uđe i u Savet Evrope, UNESKO, Interpol. Što se tiče svih građana Kosova i zaštite srpskog nasleđa, bolje je da Kosovo učestvuje u tim međunarodnim institucijama. Srbija ističe da je za nju crvena linija članstvo Kosovo u Ujedinjenim nacijama, tako da ovoliko dizanje tenzija oko članstva u Savetu Evrope kao da služi da se skrene pažnja sa stvari koje su neizbežne“, navodi Jelica Minić.

Srbija je već više puta upozorila da može prekinuti članstvo u Savetu Evrope ukoliko se Kosovu omogući da uđe u tu organizaciju. Po rečima naše sagovornice „time bi Srbija samo sebi nanela štetu. Postoji mn
 
1714486992549.png






Vučić: Velike su šanse da Kosovo postane član Savjeta Evrope


1714487021148.png


Cafe del Montenegro 30/04/2024

Predsjednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je danas da su i dalje velike šanse da Kosovo uđe u Savjet Evrope (SE) i da se očekuje da 16. maja bude glasanje o tom pitanju, prenose srpski mediji.

Vučić se obratio danas javnosti nakon povratka iz Njujorka govoreći o situaciji na Kosovu i Metohiji i eventulanom njegovom prijemu u Savjet Evrope.

“Očekujemo glasanje 16. maja po pitanju članstva Kosova u SE, a Srbija se suočava sa tri prepreke. Umjesto obligation stavljena je riječ commitment, što nam ostavlja malo prostora. Tačka dva je prijem Kosova u SE i tu se vodi jedna kampanja fleksibilnog tumačenja obaveza od strane Prištine, a istovremeno je tu i sprovođenje različitih zavjereničkih teorija o krivici srpskog rukovodstva zašto Kosovo neće sa ogromnom izvjesnošću postati članica Savjeta Evrope”, rekao je Vučić.

On je kazao i da su šanse da Kosovo postane članica SE i dalje velike.

“Da li ćemo uspjeti? Teško, ali ta borba neće biti laka ni za njih”, istakao je on, dodajući da se „velike sile bore protiv Srbije, ali da će nastaviti da se bore“.

Kao jedno od glavnih problema Vučić je najavio i odbijanje formiranja ZSO, a u svom obraćanju kritikovao je njemačke novinare i aktiviste zbog izjava o tome.

On je optužio njemačke novinare i aktiviste da pravdaju to da „Kosovo ne može da formira ZSO, jer srpskih opština nema“, što Vučić kaže da nije tačno.
 

1715185320343.png


Kurti: Kosovo ne prihvata Zajednicu opština kao uslov za članstvo u Savetu Evrope


"Na sastanku Komiteta ministara spoljnih poslova 16. maja u Strazburu očekuje se da će biti donesena konačna odluka o prijemu Kosova u Savet Evrope"​


Aljbin-Kurti-foto-Beta-AP.webp


08. МАЈ 2024.

Premijer Kosova Aljbin (Albin) Kurti istakao je u sredu da njegova vlada neće prihvatiti osnivanje Zajednice opština sa srpskom većinom kao uslov za članstvo Kosova u Savetu Evrope.

On je, govoreći na sednici Vlade u Prištini, rekao da se Kosovo suočava sa „novim uslovom, koji nema veze sa članstvom“ u Savetu Evrope.

„Vlada ne prihvata uslovljavanje članstva u Savetu Evrope Zajednicom. O normalizaciji odnosa sa Srbijom razgovaramo u Briselu, a ne u Strazburu“, rekao je Kurti.

Francuska i Nemačka zatražile su od Kosova da preduzme korake ka formiranju Zajednice opština sa srpskom većinom ubrzo pošto je Parlamentarna skupština Saveta Evrope krajem aprila usvojila preporuku da se Kosovo primi u članstvo.

Na sastanku Komiteta ministara spoljnih poslova 16. maja u Strazburu očekuje se da će biti donesena konačna odluka o prijemu Kosova u Savet Evrope.

Kosovo i Srbija postigli su dogovor o Zajednici opština sa srpskom većinom 2013. godine, a potom i 2015. o principima za njeno osnivanje.

Ustavni sud Kosova je 2015. godine utvrdio da sporazum nije u punoj saglasnosti s Ustavom.

Srbija traži da Kosovo primeni postignute sporazume, ali se Vlada Kosova izjasnila protiv monoetničkog udruživanja.

Premijer Kurti je u sredu rekao da je diplomatama Zapada i specijalnom izaslaniku Evropske unije za dijalog Miroslavu Lajčaku rekao da „od prošlog oktobra Vlada Kosova ne prihvata ovaj nacrt statuta“.

„Kosovo je ponudilo da taj dokument bude deo paketa Briselskog osnovnog sporazuma i Ohridskog Aneksa i da se potpiše kako bi postao pravno obavezujući i sprovodiv. Srbija je to odbila“, rekao je Kurti, misleći na sporazum o normalizaciji odnosa između Kosova i Srbije koji je postignut početkom prošle godine u dijalogu uz posredovanje Evropske unije.

Kosovo je podnelo zahtev za članstvo u Savetu Evrope pre skoro dve godine – 12. maja 2022.

Odbor za politiku i demokratiju Saveta Evrope odobrio je 27. marta ove godine izveštaj izvestiteljke, inače grčke poslanice, Dore Bakoyannis, u kome se navodi da je zemlja ispunila uslove da postane punopravna članica te organizacije, dok je – kada je u pitanju formiranje Zajednice – to pitanje koje je u „unutrašnjoj nadležnosti Kosova i nema veze sa prijemom u Savet Evrope“.

Savet Evrope je međunarodna organizacija za ljudska prava, demokratiju i vladavinu prava u Evropi, sa sedištem u Strazburu, Francuska.
Osnovan je 1949. godine.

Savet štiti slobodu izražavanja i medija, jednakost i manjine u zemljama članicama.

Jedna od direktnih koristi građana Kosova od eventualnog članstva u Savetu Evrope biće pristup Evropskom sudu za ljudska prava.

Srbija je, pak, formirala radnu grupu za koordinaciju aktivnosti državnih organa u vezi sa „problemom prijema“ Kosova u Savetu Evrope.
 
Браво за горостаса Нове Албанске политичке мисли Аљбина Куртија! Косово ни по цену одлагања пријема у Савет Европе не сме да прихвати оснивање Заједнице општина са српском већином јер то би Чипуљчанин представио као своју "победу на победама."
 

Back
Top