jabajagi
Beautiful Desert Rose
- Poruka
- 159.054
-
- Popularno:
- "Kurije oči"
- Kako da verujem AI?
- Koja je svrha kupati se ako nikad nećeš...
- Oprosti Volodimire, ne može...
- Srđan Škoro: Vučić je u strahu od...
- Majka maloletnika prijavila tužilaštvu...
- Da li Novom Sadu zaista treba još 11...
- Dužina polnog odnosa u kilometrima
- Putin je Izdao
- Forumasi u pornicima
Pokloni mi ....pesmu,sliku,stih...
- Začetnik teme DUNJA W
- Datum pokretanja
- stanje
- Poruka
- 37.740
Branko Lori
Zaslužan član
- Poruka
- 108.487
Dalmatinkaa
Elita
- Poruka
- 17.563
Branko Lori
Zaslužan član
- Poruka
- 108.487
Dalmatinkaa
Elita
- Poruka
- 17.563
celadon
Domaćin
- Poruka
- 4.798
Dezert iz SAKURE:
- Poruka
- 37.740
Branko Lori
Zaslužan član
- Poruka
- 108.487
Dalmatinkaa
Elita
- Poruka
- 17.563
- Poruka
- 37.740
Branko Lori
Zaslužan član
- Poruka
- 108.487
- Poruka
- 37.740
Branko Lori
Zaslužan član
- Poruka
- 108.487
- Poruka
- 37.740
PetarSamotnjak
Starosedelac
- Poruka
- 178.319
Prva pesma čovekova
Miroslavu Egeriću
Ovih dana ovih dana
ja i moja žena
gradimo sebi prvo dete
oooh
da nas vidite samo
kako jedno na drugo kidišemo
kao u doba očeva granate
poljupci lete
pljušte
lete
to nas dvoje rešavamo Pitanje Svetsko
to se mi sa čovečanstvom solidarišemo
ženo moja
oh
ženo moja
pojmiš li šta se noćas
u ovom prozaičnom sobičku zbiva
to mi zi ničega iz ničega
joj iz ničega
gradimo čoveka živa
čoveka
to je nadrealista što žedan kad je ptice lovi
mangup što u svome telu krompir seje
spadalo koje otadžbinu proda
ringišpil u brod prekuje morem plovi
onaj fantastican što reči ume da izgovara
pa to je onaj što na zemlji jedini ume kuće da zida
i da ih nikad dovoljno lepe ruši
znaš ti tu gladnicu što sa vulkanima druguje na dnu mora
onaj što strašno mnogo psuje pije i puši
ženo moja
još iz tebe svetlost dubrovnika muca
trijumf morske soli
pronašao sam, ura:
tvoja su kolena gorka
kao obrazi gvozdene rude
ali čuj reči
kojima darivam ljude;
hiljadu poljubaca treba za prćasti nosić samo
taj veličanstveni izvor slina
a koliko ljubavi za ruke rebra noge
a tek za one stvari
ženo moja hrabro jurišaj na me
iako sam ovako nezgrapan i čupav
ne štedi poljupce za budućeg fantastu
poljupce za našeg sina
Snevam:
u proleće
tatinu curicu
van dana i gradske buke
daleko od škole tate mame
odmami poljsko cveće
kad tamo u parku na klupi jedan je međed čeka
taj dripac toliko drzak da moju ćerkicu ljubi
a on je ljubi ljubi
otima se ona
al
ne odustaje momak grubi
bude pod njima mnogo trave svelo
a negde u ponoć njeno se otvari telo
u njemu
joj
al moram priznati da je to posao nekog velikog boga
počinje avantura čoveka još jednoga.
A mamin dečko
preskače zidove gradske
i progone ga seljaci što krade njihovo voće
ali on krade jer on je muško i tako mu se hoće
i šta mu ko može
neka sav svet iskoči iz kože
jer on će jednoga leta u polju
u vihoru ratnom na užarenoj morskoj plaži
jednoj lepotici bezobrazno
VAŽI LI
NE VAŽI
pokaži joj sine moj pokaži
oooh
za tvoju snagu
na životinju noćas gladnu liči tvoj tata
a tvoja sirota majka
od prevelikog straha
s njim se u koštac
hvata.
Branislav Petrović
Miroslavu Egeriću
Ovih dana ovih dana
ja i moja žena
gradimo sebi prvo dete
oooh
da nas vidite samo
kako jedno na drugo kidišemo
kao u doba očeva granate
poljupci lete
pljušte
lete
to nas dvoje rešavamo Pitanje Svetsko
to se mi sa čovečanstvom solidarišemo
ženo moja
oh
ženo moja
pojmiš li šta se noćas
u ovom prozaičnom sobičku zbiva
to mi zi ničega iz ničega
joj iz ničega
gradimo čoveka živa
čoveka
to je nadrealista što žedan kad je ptice lovi
mangup što u svome telu krompir seje
spadalo koje otadžbinu proda
ringišpil u brod prekuje morem plovi
onaj fantastican što reči ume da izgovara
pa to je onaj što na zemlji jedini ume kuće da zida
i da ih nikad dovoljno lepe ruši
znaš ti tu gladnicu što sa vulkanima druguje na dnu mora
onaj što strašno mnogo psuje pije i puši
ženo moja
još iz tebe svetlost dubrovnika muca
trijumf morske soli
pronašao sam, ura:
tvoja su kolena gorka
kao obrazi gvozdene rude
ali čuj reči
kojima darivam ljude;
hiljadu poljubaca treba za prćasti nosić samo
taj veličanstveni izvor slina
a koliko ljubavi za ruke rebra noge
a tek za one stvari
ženo moja hrabro jurišaj na me
iako sam ovako nezgrapan i čupav
ne štedi poljupce za budućeg fantastu
poljupce za našeg sina
Snevam:
u proleće
tatinu curicu
van dana i gradske buke
daleko od škole tate mame
odmami poljsko cveće
kad tamo u parku na klupi jedan je međed čeka
taj dripac toliko drzak da moju ćerkicu ljubi
a on je ljubi ljubi
otima se ona
al
ne odustaje momak grubi
bude pod njima mnogo trave svelo
a negde u ponoć njeno se otvari telo
u njemu
joj
al moram priznati da je to posao nekog velikog boga
počinje avantura čoveka još jednoga.
A mamin dečko
preskače zidove gradske
i progone ga seljaci što krade njihovo voće
ali on krade jer on je muško i tako mu se hoće
i šta mu ko može
neka sav svet iskoči iz kože
jer on će jednoga leta u polju
u vihoru ratnom na užarenoj morskoj plaži
jednoj lepotici bezobrazno
VAŽI LI
NE VAŽI
pokaži joj sine moj pokaži
oooh
za tvoju snagu
na životinju noćas gladnu liči tvoj tata
a tvoja sirota majka
od prevelikog straha
s njim se u koštac
hvata.
Branislav Petrović
Mister
Legenda
- Poruka
- 67.669
Treba mi žena, noćas...
da me zagrli, obgrli,
da prenoćim u njenim očima,
a, sutra ću opet na put. Sam.
Potrebna mi je noćas,
da me zaveje svojim poljubcima,
da je držim oko struka, obema rukama,
kao da je samo moja...
I kad se sretan probudim,
na njenom toplom stomaku.
Da ne žalim... ni da je to,
- Moj poslednji dan
Ratko Petrović
- Poruka
- 37.740
PetarSamotnjak
Starosedelac
- Poruka
- 178.319
- Poruka
- 37.740
- Poruka
- 72.883
Smirila se moja davna rana,
Neće srce bunilo da hrani.
Bojama ih plavog Teherana
Lečim sada u ovoj čajhani.
Čajhandžija, okruglih ramena,
Da čajhana dopadne se Rusu,
Mesto votke i vina rumena
U čašu mi čaj crveni usu.
Gosti, gazdo, al’ mnogo ne toči.
Bašta ti je prepuna behara.
Znam zašto mi namignuše oči
Iza crnog pridignutog zara.
U Rusiji lance ne stavljamo
Devojkama našim, kao psima.
Bez tuča se i kindžala tamo
I bez novca uči poljupcima.
A toj koja na svitanje dana
Liči licem, za taj pokret stasa
Poklonići šal iz Horosana
I daću joj ćilim iz Širasa.
Sipaj, gazdo, i gosti me čajem.
Nikad tebe neću ja da slažem.
Ja za sebe sada jemstvo dajem,
Al’ to za te ne mogu da kažem
Zalud gledaš da li ću da kročim
Kroz kapidžik do tvoga behara…
Znam zašto mi nemignuše oči
Iza crnog pridignutog zara.
Sergej Jesenjin
Neće srce bunilo da hrani.
Bojama ih plavog Teherana
Lečim sada u ovoj čajhani.
Čajhandžija, okruglih ramena,
Da čajhana dopadne se Rusu,
Mesto votke i vina rumena
U čašu mi čaj crveni usu.
Gosti, gazdo, al’ mnogo ne toči.
Bašta ti je prepuna behara.
Znam zašto mi namignuše oči
Iza crnog pridignutog zara.
U Rusiji lance ne stavljamo
Devojkama našim, kao psima.
Bez tuča se i kindžala tamo
I bez novca uči poljupcima.
A toj koja na svitanje dana
Liči licem, za taj pokret stasa
Poklonići šal iz Horosana
I daću joj ćilim iz Širasa.
Sipaj, gazdo, i gosti me čajem.
Nikad tebe neću ja da slažem.
Ja za sebe sada jemstvo dajem,
Al’ to za te ne mogu da kažem
Zalud gledaš da li ću da kročim
Kroz kapidžik do tvoga behara…
Znam zašto mi nemignuše oči
Iza crnog pridignutog zara.
Sergej Jesenjin
- Poruka
- 37.740
PetarSamotnjak
Starosedelac
- Poruka
- 178.319
- Poruka
- 37.740
Branko Lori
Zaslužan član
- Poruka
- 108.487
Ne znam, osjeti li vjetar,
što ga smiruje..ili,
osjeti li ocean kap kiše
koja ga dodiruje?
Ne znam..osjeti li vrijeme
svoje mijene, ili
osjeti li plod život u sebi,
svoje sjeme…
Ne znam…
…osjeti li vatra vrelinu
plama, ili,
neuzvraćena ljubav
srce koje slama..?
Ne znam. Znam da,
bez tebe,
svi bi osjećaji prestali,
svi bi odgovori nestali
i bio bih tek vječan upit,
sam,
za sebe…
Tomi Lav
što ga smiruje..ili,
osjeti li ocean kap kiše
koja ga dodiruje?
Ne znam..osjeti li vrijeme
svoje mijene, ili
osjeti li plod život u sebi,
svoje sjeme…
Ne znam…
…osjeti li vatra vrelinu
plama, ili,
neuzvraćena ljubav
srce koje slama..?
Ne znam. Znam da,
bez tebe,
svi bi osjećaji prestali,
svi bi odgovori nestali
i bio bih tek vječan upit,
sam,
za sebe…
Tomi Lav
- stanje
