Poezija koja se sluša



Плове у тишини неке давне мисли,
враћају ме данима кад сам био дете,
и дивио се бескрајно чудесним звуцима,
њене младе душе.

Девојка је свирала најлепшу етиду,
данима у тамној соби за клавиром,
у заносу те музике пролеће прође,
тужна јесен дође.

Била су то добра времена, док сам тајно волео,
замишљао је како пољем сама иде,
лице јој бледо а танак јој струк,
у трави је на мом длану заспала.

Била су то добра времена, док сам тајно волео,
док сам сваку реч из њених уста жедно пио,
ноћи у раду а дани у сну,
у соби за клавиром, седим сам без ње ....
 

Back
Top