- Poruka
- 334.407
Svaki Đoletov tekst je životna priča i svako ko uživa u njegovim tonovima i rečima sve što može da konstatuje je da je najpoznatiji Panonski mornar - besmrtan.
Đorđe Balašević preminuo je 19. februara 2021. godine, bio je jedan od najvećih kantautora na prostoru bivše Jugoslavije. Mnogi bi rekli najveći.
Evo kako je Balašević govorio o sebi.
- Rođen sam kao prvi Balašević. Moji su do 1941. bili Balaševi, deda je tada pazario ono -ić- da nam ne bi 'pomadžarili' familiju, ne daj Bože? Tek moj ćale, 1947, oženivši moju majku, Veroniku Dolenec, 'polak' Madžaricu, kako je deda izračunao. Bio je 11. maj 1953, rano jutro, mama je zato želela da me nazove Zoran, ali je deda rekao da je to ime za sodarskog konja, i insistirao da me nazovu 'Đoka', po njemu, što, među nama, ponekad ume da bude još neprijatnije. Našli su se nekako na Đorđe, priznajem da nisam baš oduševljen, ali do sad sam se već navikao, šta je – tu je. Bik sam, dakle, u podznaku blizanac, dominantni navodno. Školovao sam se sa promenljivim uspehom, bolje da ne pričamo o tome, to je bio period negativne afirmacije moje ličnosti. Igrao sam fudbal, ovisnički, neki misle da sam bio šmecer, neki da nisam imao pojma, u pravu su i jedni i drugi, što je najgore samo što ja sad ne znam kako bih vam to objasnio. Prvu ploču sam snimio u jesen sedamdeset i sedme, ništa okruglo, džaba računate. Pa ne treba meni jubilej da bih radio koncerte, šta vam pada na pamet? Naveo sam to više da bih se malo pohvalio iskustvom koje, eto mogu izmeriti jedino tim tegom, sedamnaest godina teškim. To iskustvo je ujedno i najveća kvalifikacija koju sam stekao, pa bih, ako se priznaje, time mogli udovoljiti i narednoj stavki upitnika za moju biografiju.
Po zanimanju sam znači, samouki velikan, što je šala, dabome. Ja sam samo jedan prosečan momak. Natprosečno talentovan, doduše. Prvu ploču sam snimio, poslednju još nisam, toliko o diskografiji. Uskoro će izaći i moja treća knjiga, a drugi roman, jeftina ljubavna priča, bez ikakvih pretenzija, odavno sam shvatio da nisam najpametniji na svetu. Mada se ni plasman medu prvih pet ne može nazvati neuspehom. Planiram još i da snimim neke svoje stare pesme ponovo, izdavačke kuće koje su vlasnici snimaka ne objavljuju ih više iz nekih razloga, ali neće biti problema, većinu pesama znam već skoro napamet, ostale ću pevati na la-la-la. Sem toga imam pristojne kućne zalihe nagrada&priznanja, ali rok im polako ističe. Sa datumima inače baratam slabije, sećanja klasifikujem po sasvim drugom sistemu, pa sad ipak neću uspomene heftati za stranice starih kalendara, pogrešiću, bojim se. Bilo ih je baš lepih, ukratko. Vredelo je, definitivno. Privatno sam zaljubljen u Oliveru, baš ono, kao da je tuđa, Bože prosti. Na početku karijere sanjao sam san o bendu sastavljenom od prijatelja. Na kraju karijere dosanjao sam taj san, eto. Baš me hoće karta.
Ova numera je zapravo obrada pesme "Poluuspavanka" sa istoimenog singla i deo je albuma "Tri posleratna druga".
Remorker
Dolaze snegovi, ne vredi
Sve više i više mi smetaju studeni
U kosu me nežno ko sedefnu šnalicu udeni
To mi treba, moj mali zaklon ispod neba
Otkači šlepove, nanišani jutro i
Pusti tu lađu da klizi
Pronašli su Ameri šifru za to: Take it easy,
Lutko lepa, zrela se breskva nebom cepa
Spusti svetla, oduzmi gas
Smešnih stvari se bojimo
Misliš da neko pita za nas
Kao da ne postojimo
Stavi misli u prazan hod
Stresi zvezde ko dudove
I polako nasuči brod
Na te plišane sprudove
I sanjaj…
Odlaze selice, lepršaju malena jedra po nebeskoj pučini
Taj odlazak gusaka uvek me starijim učini
Put do raja, o zar je uzvodno do kraja
