Сматра се да је добар део становништва овог полуострва био пореклом из Босне, Херцеговине, околине Новог Пазара.
Помиње се да је
код места Куне на Пељешцу био православни манастир у коме су живели калуђери чији зидови су постојали почетком двадесетог века. Приликом изградње пута крајем деветнаестог века пронађена је камена плоча на којој је био ћирилични натпис за који се веровало да је припадао манастиру, плоча на жалост није сачувана.
Римокатоличка црква
Светог Петра и Павла у Трпњу некада је била православна.
Православна црква на Пељешцу постојале су у Пијавчини, Жуљанима, Црној Гори и Јањини. Сачувало се сећање да је православни народ овог полуострва присилно покатоличен, да је Дубровачка република то учинила користећи оружану силу, да су снажан отпор пружили житељи села Осбјаве и Потомње, али да је власт применила силу и оружје када је било и мртвих глава.
Почетком двадесетог века становници села Горња Врућица на Пељешцу славили су
православни Божић. Сачувао се обичај ложење Бадњака уочи Божића и мирбожење онако како то чине православни Срби. Почетком двадесетог века народ Пељешца је певао “о Марку, Милошу, Момчилу, Рељи, Вукашину, Страхињићу Бану, Црнојевић Иву, Дојчину војводи, Вуку Бранковићу, Херцег Шћепан, Јанковићу, Смиљанић, о Косову, Шар планини, Прилипу”. Многе породице са Пељешца носиле су и даље своја српска презимена као што су Вулетић, Радуловић, Шаиновић, Лазић, Лазаревић, Милановић, Миловановић, Радовић, Радош, Станишић, Југовић, Миличић, Милићи, Милетић, Вукица, Богојевићи, Радулићи, Мирковић, Томашевић.
http://www.forumprijateljbozji.com/showthread.php?1798-Покатоличавање-западне-Херцеговине
Kada.. je srpski kralj Stefan Uroš ustupio Dubrovčanima Pelješac i Ston, - pisao je istorik fratar Vinjalić - počela je vlada misliti i raditi, da bi onaj narod, koji je bio pravoslavnog zakona pridružio rimskoj crkvi. ...Pozvani su iz Bosne fratri, koji su za pedeset godina svoga misionarskog rada od 1344 - 1395. uspeli da pravoslavni Pelješac i Ston prekrste u rimsku katoličku veru. Bilo je otpora od kaluđera i naroda ali bez uspeha.
Austrijski statističar,
Karl fon Cernig, je u popisu stanovništva Dubrovnika i njegove okoline tj, Konavla i Pelješca 1851. i 1857. napisao - Srbi.
http://www.srpsko-nasledje.co.rs/sr-l/1998/02/article-13.html
Prekrštavanje se nastavilo i posle.
Pelješćanski seljak Ivan J. Milović štampao je u Zagrebu u štampariji Antuna Šolza 1908. god. svoju zbirku pesama pod naslovom „Narodne pjesme“. Zadarski „Narodni list“, pišući o tim pjesmama kaže: „Veći dio pjesama ističe srpsko ime u Zemljama Srbije i Crne Gore. Tamo je i polje njegovog rada, jer on ondje nalazi najviše pobuda za stvaranje; a rado to čini i zato - kako on u predgovoru veli, da se oduži uspomeni svoga pradjeda Milana Milojevića, koji je radi turskog nasilja pobjegao iz Srbije i doselio se u Gornju Vrućicu (Pelješac) gdje se oženio. Današnji Milovići jesu Hrvati i naš je pjesnik žarki Hrvat. Nu pjesnika boli što Hrvatska nije ujedinjena i nezavisna, pa tako pjesnik nalazi više oduška u pjevanju srpskog kraljestva i srpske slobode.“
http://pravoslavlje.spc.rs/broj/962/tekst/peljesac-i-ston-kroz-istoriju/print/lat
http://www.kosovoimetohija.org/lat/dalmacija-i-istra-su-srpske-zemlje
Inače, ono "n" u Cinci i Cici jako lako ispada, ne moraš da brineš.
Možda su im dali i vlaškofona/rumunofona prezimena kao Faraguna (Bezgunjac) i Poropat (Alavi preživar).Citat:
)
Или му то дође исто ?
