Pod istim krovom sa bracnim partnerom, decom, mamom i tatom

[Zadovoljna domacica]

Od početka živimo u zajednici, jer tada drugačije nije moglo. Tj. moglo je, sve može, ali bi se pretvorilo u borbu za opstanak, a za to nismo bili raspoloženi. Znači: svekar, svekrva, baba (svekrova mama), zaova, muž, dvoje dece i ja. Punih 14 godina. Onda je baba umrla. A nas dvoje u petak slavimo 22. godine braka.

Zajednica ima i prednosti i mana, imala sam sreće da su mu roditelji uglavnom normalni, pa za sve ove godine nismo imali ni jedan jedini sukob. Ako i postoji neki problem, napravi ga zaova, no prestali smo na nju da obraćamo pažnju. Nekako smo prećutno sva prava i obaveze podelili, imamo obzira jedni prema drugima, i eto opstajemo. Ali da je lako, nije. I iako znam za ono - nikad ne reci nikad - sa svojim sinovima i snajama neću živeti u zajednici, nema šanse. Uopšte me ne zanima šta će oni o tome misliti, šta im je bolje i lakše, ja više ni sa kim neću da živim.

 

[gost 358859]

Zivot pod istim krovom sa bracnim partnerom, decom i roditeljima ima nesto malo prednosti i bezbroj mana. Da li zivite tako, da li ste izasli iz zajednice ili da li ste od pocetka samostalni? I zasto da i zasto ne?
Navescu neke razloge za: "iskoristavanje" dede i bake za cuvanje dece, povremeno ili stalno kuhanje - vise slobode za zadovoljenje nekih licnih potreba, vise vremena za muza, teska ekonomska situacija, izbegavanje kredita, zaduzenja, kirija, mala plata etc.
Protiv: jaz generacija i razlicito shvatanje odgoja dece, zivotnih prioriteta, stila zivota, ogranicena sloboda i stalni nadzor cak i kada se tvrdi suprotno, uplitanje u finansije, odluke, odmore etc- skoro pa neizbezan sukob.

Ne znam. Sa mojim roditeljima, tj. majkom i nekako. Ipak je to osoba koja me je najviše formirala. I nije loš čovek, nametljiva ili slično. Možeš s njom da razgovaraš, kada pogreši priznaje grešku i popravlja stvari. Sa ocem nisam mogla ni ranije. To bi bilo mučenje. Ne verujem da bi mi bilo prijatno sa njegovima, kakvi god ti ljudi bili. U suštini nisam za te opcije. Najbolje je sam i nedeljni ručkovi. A nisam pobornik pravljenja dece ukoliko ne možeš sam da vodiš računa o njima.

 

[kami83]

Mnogo je lepo kada si fizicki najveci, pa mozes da bijes olos-roditelje kada odrastes.

To je mnogo bitno kod morona, da te se plase. Strah je ionako najbitnije osecanje.

 

[xella]

A, ne, ne, ne, ne! Strogo odvojeno! Da u papucama ne mogu da ti dodju i obavezno da se najave pre dolaska.

A ne moraju ni da dolaze.

 

[EnjoytheSilence]

Od početka živimo u zajednici, jer tada drugačije nije moglo. Tj. moglo je, sve može, ali bi se pretvorilo u borbu za opstanak, a za to nismo bili raspoloženi. Znači: svekar, svekrva, baba (svekrova mama), zaova, muž, dvoje dece i ja. Punih 14 godina. Onda je baba umrla. A nas dvoje u petak slavimo 22. godine braka.

Zajednica ima i prednosti i mana, imala sam sreće da su mu roditelji uglavnom normalni, pa za sve ove godine nismo imali ni jedan jedini sukob. Ako i postoji neki problem, napravi ga zaova, no prestali smo na nju da obraćamo pažnju. Nekako smo prećutno sva prava i obaveze podelili, imamo obzira jedni prema drugima, i eto opstajemo. Ali da je lako, nije. I iako znam za ono - nikad ne reci nikad - sa svojim sinovima i snajama neću živeti u zajednici, nema šanse. Uopšte me ne zanima šta će oni o tome misliti, šta im je bolje i lakše, ja više ni sa kim neću da živim.

A ne moraju ni da dolaze.

Kada god pozele da donesu kesh moja vrata su im otvorena. I onako punac i punica i stari i stara imaju po jedan, dva stana viska, znaci sleduje me minimalno dva stana - oni su mi mrtvi kapital

 

[xella]

Kada god pozele da donesu kesh moja vrata su im otvorena.

I onako punac i punica i stari i stara imaju po jedan, dva stana viska, znaci sleduje me minimalno dva stana - oni su mi mrtvi kapital

Pare mogu i poslati. Nema potrebe da dolaze stvarno.

Ne, ozbiljno ne trebaju mi ti likovi nikako.... a ni njihove pare i nekretnine mi ne trebaju.

Dobro, neki smatraju da nekretnina nikada nije dosta, ali mene za sve to zabole.

Valjda mi je to neka sreća, šta znam. )

 

[Zadovoljna domacica]

A ne moraju ni da dolaze.

Ja volim svoje roditelje, poštujem ih, zahvalna sam im za sve što su mi pružili u životu, pa razmišljam da i mm gaji ista osećanja prema svojima. Kako ja volim da mi dođu moji, pretpostavljam da bi on voleo da nam dođu i njegovi, pa po pitanju posećivanja nikada ne bih bila ovako isključiva.

Milion puta sam rekla mm: "Šta misliš kako bi se mi sa njima slagali još da ne živimo zajedno?" Novine bi pisale o nama.