- Poruka
- 9.445
Још крајем маја 2001. године, политичка химера звана ДОС кренула је у амбис: запосленост је опала, јавна потрошња порасла, док кредита за нормално пословање предузећа више није било ни за лек! Гувернер Народне банке је као Баја Патак слагао девизе у државну ризницу хвалећи се стабилношћу курса, док су се фирме гасиле једна за другом
Министар рада и социјалне политике Србије Расим Љајић оценио је да је главни проблем Србије погрешна процена приоритета и да се, уместо о побољшању животног стандарда, говори о измени изборног система, реконструкцији Владе и смањењу броја посланика. „Ниједно од тих питања не треба гурати под тепих, али ниједно од њих неће решити проблеме са којима се земља у овом тренутку кризе суочава“, истакао је Љајић. „Нема ни политичке ни друге стабилности ако има толико сиромашних и незапослених.“
НЕМОГУЋА МИСИЈА
У којој сте ви Влади, господине министре? Да ли у овој која је, упркос вашим „добрим саветима“, протеклих година довела српски народ до ивице глади – или у некој на другом крају света? „Погрешну процену приоритета“ су начинили садашња Влада Србије, њен премијер, министри, ви, председник државе – а не народ Србије! Стога, побољшање животног стандарда под вашом влашћу и ваших колега – јесте немогућа мисија! Ваљда сте довољно година били главни човек за ширење „позитивне демагогије“ петооктобарских револуционара, и зарад стишавања гнева пауперизованих народних маса, користили политичку алхемију која се зове – опозиција у позицији! Једноставно, то више не пије воду. Готово је.
Још крајем маја 2001. године, политичка химера звана ДОС кренула је у амбис: запосленост је опала, јавна потрошња порасла, док кредита за нормално пословање предузећа више није било ни за лек! Гувернер Народне банке је као Баја Патак слагао девизе у државну ризницу хвалећи се стабилношћу курса, док су се фирме гасиле једна за другом. Разуме се, он је, као и цео ДОС, поступао по наређењима ММФ-а, чији циљ никада није био оживљавање српских предузећа, већ њихово довођење у стање клиничке смрти, а затим откупљивање за „шаку долара“! И, заиста, живот у Србији се ка том морбидном циљу убрзано кретао: грађани са својим просечним платама могли су да прехрањују породице највише петнаестак дана. Али, да при том не плаћају станарину, струју и телефон, да не иду на одмор, не купују одећу и обућу, да буду здрави јер немају новца за лекове. Да не иду у биоскопе и позоришта, већ да целокупно своје слободно време (којег имају на претек, јер посла нема) проводе испред телевизора, „уживајући“ у бескрајним сатима информативних емисија, „талк схоw“ програма, у којима су лидери ДОС-а причали само – о „грешкама претходног режима“! Већ је тада било јасно да, ако се ДОС-ов концепт „опоравка“наше земље настави да остварује на такав начин, обећано „боље сутра“ – биће боље само за владајућу политичку елиту, али не и за 90% грађана Србије.
Да ли вам се ово чини познатим…?
Садашњи српски режим, односно, они исти петооктобарски револуционари или њихови рецидиви, који су најавили да ће у свом мандату обезбедити 200. 000 радних места, довели су земљу у ситуацију да има милион и по незапослених! И док је просечна плата у Србији најнижа у региону и износи 320 евра, просечна примања руководиоца јавних предузећа (која су исплаћивала прошлогодишњу „тринаесту плату“ и до 400. 000 динара) износе преко две и по хиљаде евра! Зато не изненађује чињеница да су грађани Србије – највећи песимисти на свету! Педесет и један проценат становника сматра да ће им ова година бити лошија од претходне, показало је истраживање у 53 земље света спроведено од стране института „Галуп интернационал“.
ПРЕМИЈЕР „НЕ ЖЕЛИ ДА УЧЕСТВУЈЕ“
У ту причу савршено се уклапа и председник Владе Србије Мирко Цветковић, он је оценио нереалним захтеве просветара за повећање њихових зарада за 24 одсто у односу на претходну годину и упозорио да би то упропастило државу, а у томе не жели да учествује. Такође је указао на опасност да стопама просветара крену и припадници полиције и запослени у култури (заиста, они би се посебно „обогатили“), што би изазвало ланчану реакцију и урушило макроекономску стабилност… Очигледно, важније је да „макроекономска стабилност“ остане усправна ко споменик, а грађани нека се упуте Рузвелтовом улицом, у правцу Новог гробља.
Овај режим је успео у нечему што се до сада у Србији никада није догодило – да до просјачког штапа доведе чак и српску полицију!
„Ципеле које сам добио на послу распале су ми се после неколико месеци. Многе моје колеге носе закрпљену и искрзану одећу, бушну обућу, а по овом хладном времену смрзавамо се у летњој униформи. Имамо тежак посао, мале плате, а то што још на улице излазимо у ритама је понижавајуће“, каже један од припадника београдске полиције. Многи од њих нову опрему и одећу нису добили годинама, па су принуђени да је сами купују.
Али, за Министарство животне средине и просторног планирања Цветковићева „макроекономска стабилност“ као да је девета рупа на свирали. Фирми „Логик интернет“ Дулићево министарство платило је више од два и по милиона динара, односно 26.000 евра, за израду веб портала акције „Очистимо Србију“, саопштила је крајем прошле недеље Коалиција за надзор јавних финансија. Коалиција је затражила од министра за животну средину Оливера Дулића да објасни „зашто је за услугу чија је максимална тржишна вредност 1. 000 евра, одобрио плаћање најмање 25 пута већег износа?“
Према томе, неће бити тачна дијагноза министра рада и социјалне политике Расима Љајића да је главни проблем Србије погрешна процена приоритета – већ приоритет погрешних процена српских властодржаца, који неумољиво, од 5. октобра 2000. године, ову земљу и народ вуку у црну рупу свог политичког и економског дилетантизма!
Почистимо Србију – овога пута, дефинитивно!
Пише Александар Ђаја
http://www.pecat.co.rs/2011/02/pocistimo-srbiju/
Министар рада и социјалне политике Србије Расим Љајић оценио је да је главни проблем Србије погрешна процена приоритета и да се, уместо о побољшању животног стандарда, говори о измени изборног система, реконструкцији Владе и смањењу броја посланика. „Ниједно од тих питања не треба гурати под тепих, али ниједно од њих неће решити проблеме са којима се земља у овом тренутку кризе суочава“, истакао је Љајић. „Нема ни политичке ни друге стабилности ако има толико сиромашних и незапослених.“
НЕМОГУЋА МИСИЈА
У којој сте ви Влади, господине министре? Да ли у овој која је, упркос вашим „добрим саветима“, протеклих година довела српски народ до ивице глади – или у некој на другом крају света? „Погрешну процену приоритета“ су начинили садашња Влада Србије, њен премијер, министри, ви, председник државе – а не народ Србије! Стога, побољшање животног стандарда под вашом влашћу и ваших колега – јесте немогућа мисија! Ваљда сте довољно година били главни човек за ширење „позитивне демагогије“ петооктобарских револуционара, и зарад стишавања гнева пауперизованих народних маса, користили политичку алхемију која се зове – опозиција у позицији! Једноставно, то више не пије воду. Готово је.
Још крајем маја 2001. године, политичка химера звана ДОС кренула је у амбис: запосленост је опала, јавна потрошња порасла, док кредита за нормално пословање предузећа више није било ни за лек! Гувернер Народне банке је као Баја Патак слагао девизе у државну ризницу хвалећи се стабилношћу курса, док су се фирме гасиле једна за другом. Разуме се, он је, као и цео ДОС, поступао по наређењима ММФ-а, чији циљ никада није био оживљавање српских предузећа, већ њихово довођење у стање клиничке смрти, а затим откупљивање за „шаку долара“! И, заиста, живот у Србији се ка том морбидном циљу убрзано кретао: грађани са својим просечним платама могли су да прехрањују породице највише петнаестак дана. Али, да при том не плаћају станарину, струју и телефон, да не иду на одмор, не купују одећу и обућу, да буду здрави јер немају новца за лекове. Да не иду у биоскопе и позоришта, већ да целокупно своје слободно време (којег имају на претек, јер посла нема) проводе испред телевизора, „уживајући“ у бескрајним сатима информативних емисија, „талк схоw“ програма, у којима су лидери ДОС-а причали само – о „грешкама претходног режима“! Већ је тада било јасно да, ако се ДОС-ов концепт „опоравка“наше земље настави да остварује на такав начин, обећано „боље сутра“ – биће боље само за владајућу политичку елиту, али не и за 90% грађана Србије.
Да ли вам се ово чини познатим…?
Садашњи српски режим, односно, они исти петооктобарски револуционари или њихови рецидиви, који су најавили да ће у свом мандату обезбедити 200. 000 радних места, довели су земљу у ситуацију да има милион и по незапослених! И док је просечна плата у Србији најнижа у региону и износи 320 евра, просечна примања руководиоца јавних предузећа (која су исплаћивала прошлогодишњу „тринаесту плату“ и до 400. 000 динара) износе преко две и по хиљаде евра! Зато не изненађује чињеница да су грађани Србије – највећи песимисти на свету! Педесет и један проценат становника сматра да ће им ова година бити лошија од претходне, показало је истраживање у 53 земље света спроведено од стране института „Галуп интернационал“.
ПРЕМИЈЕР „НЕ ЖЕЛИ ДА УЧЕСТВУЈЕ“
У ту причу савршено се уклапа и председник Владе Србије Мирко Цветковић, он је оценио нереалним захтеве просветара за повећање њихових зарада за 24 одсто у односу на претходну годину и упозорио да би то упропастило државу, а у томе не жели да учествује. Такође је указао на опасност да стопама просветара крену и припадници полиције и запослени у култури (заиста, они би се посебно „обогатили“), што би изазвало ланчану реакцију и урушило макроекономску стабилност… Очигледно, важније је да „макроекономска стабилност“ остане усправна ко споменик, а грађани нека се упуте Рузвелтовом улицом, у правцу Новог гробља.
Овај режим је успео у нечему што се до сада у Србији никада није догодило – да до просјачког штапа доведе чак и српску полицију!
„Ципеле које сам добио на послу распале су ми се после неколико месеци. Многе моје колеге носе закрпљену и искрзану одећу, бушну обућу, а по овом хладном времену смрзавамо се у летњој униформи. Имамо тежак посао, мале плате, а то што још на улице излазимо у ритама је понижавајуће“, каже један од припадника београдске полиције. Многи од њих нову опрему и одећу нису добили годинама, па су принуђени да је сами купују.
Али, за Министарство животне средине и просторног планирања Цветковићева „макроекономска стабилност“ као да је девета рупа на свирали. Фирми „Логик интернет“ Дулићево министарство платило је више од два и по милиона динара, односно 26.000 евра, за израду веб портала акције „Очистимо Србију“, саопштила је крајем прошле недеље Коалиција за надзор јавних финансија. Коалиција је затражила од министра за животну средину Оливера Дулића да објасни „зашто је за услугу чија је максимална тржишна вредност 1. 000 евра, одобрио плаћање најмање 25 пута већег износа?“
Према томе, неће бити тачна дијагноза министра рада и социјалне политике Расима Љајића да је главни проблем Србије погрешна процена приоритета – већ приоритет погрешних процена српских властодржаца, који неумољиво, од 5. октобра 2000. године, ову земљу и народ вуку у црну рупу свог политичког и економског дилетантизма!
Почистимо Србију – овога пута, дефинитивно!
Пише Александар Ђаја
http://www.pecat.co.rs/2011/02/pocistimo-srbiju/
...како ко. 
narocito baba roge 
....битно је ПОЧИСТИТИ СРБИЈУ! 
