Уништавање српске привреде и економије
"Смеши” ли нам се дужничко ропство?
БЕОГРАД - Спољни дуг Србије крајем новембра прошле године достигао је 25,04 милијарде долара и повећан је 2,3 пута у односу на 2000. годину, речено је данас на конферецнији за новинаре у Институту за тржишна истраживања (ИЗИТ).
Директор ИЗИТ-а Милоје Кањевац рекао да је при томе јавни сектор спољни дуг повећао са близу 8,8 милијарди долара на око девет милијарди, док је дуг приватног сектора растао далеко брже - са око две милијарде у 2000. години на око 15,9 милијарди долара у новембру прошле године, као и да је порастао 43 одсто у односу на крај 2006. године.
Он разлоге за енорман раст дугова приватног сектора види у појачаном задуживању банака и предузећа. Велика је потражња становништва за кредитима којим се набавља роба широке потрошње, па се банке у Србији, које су углавном иностране, задужују код својих матица у другим земљама. Тим иностраним средствима становништво опет купује производе, који су најчесће увезени, што практично значи да српско становништво преко куповине робе широке потрошње финансира инострану привреду, а не домаћу, објаснио је Кањевац, упозоравајући да ће враћање дугова много коштати.
Он је подсетио да је спољнотрговински дефицит у прошлој години достигао више од 9,5 милијарди долара и да је већи за 41,2 одсто у односу на 2006. годину, с тим што је и покривеност увоза извозом погоршана.
Још већи је проблем што у српском извозу доминирају сировине и репроматеријал, са 65,8 одсто, док роба широке потрошње преовладава код увоза са 52,1 одсто. То значи да је недовољна набавка капиталних производа који треба да ојачају привреду, па и даље треба рачунати са неповољним трендовима у размени, рекао је Кањевац.
Економски аналитичар Саша Ђоговић је истакао и да размена са неразвијеним афричким земљама показује колико је стање лоше, јер се се прошле године и ту дефицит повећао два пута у односу на 2006. годину и достигао 46,4 милиона долара. Српски извоз у Африку износио је 54,4 милиона долара, а увоз 100,8 милиона, што указује да не постоји стратегија државних институција и организација које представљају логистичку подршку за то тржиште.
Ђоговић је навео да је Србија у прошлој години највећи обим размене имала са Немачком, Русијом и Италијом, а највећи дефицит остварила са Русијом, Кином, Немачком и Италијом.
РТС
